SRBOLJUB ŽIVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1953. godine. Po profesiji je magistar tehničkih nauka.

Na izborima 2007. i 2008. godine biran je za narodnog poslanika. Trenutno se nalazi i na čelu skupštinskog Odbora za nauku i tehnološki razvoj. Takođe je i odbornik je u Skupštini grada
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 17:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.12.2011.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 7. Razdeo 3, 17 – Kancelarija sa saradnjom sa civilnim društvom, funkcija 110, dotacije međunarodne organizacije u koloni 9 i 11 iznos: "5.950.000" da se briše.
Ovde se lepo objašnjava i kaže da sredstva ove ekonomske klasifikacije se opredeljuju za troškove učešća odnosno finansiranje doprinosa Republike Srbije u Evropskom parlamentu, Evropa građani i građanke koji je osnovan od strane evropske komisije, Evropskog parlamenta i SE 2006. godine a sprovešće se do 2013. godine.
Dobro znate da je SRS protiv finansiranja programa EU. Ali, iz ove diskusije, gospodine predsedniče Vlade, možemo reći da Srbija da bi došla do tih predpristupnih fondova mora prethodno da da šest miliona dinara da bi obezbedila nekakvu člansku kartu, da bi navodno mogli da se obrate građanima i građankama. Ovo je Srbija i ona treba da se obrati srpskom narodu u Republici Srbiji.
Druga stavka jeste u razdelu 3, gde se Srpska akademija nauka i umetnosti, funkcija 140, ekonomska klasifikacija, itd, kolona 9, iznos: "400.000" zamenjuje se iznosom: "6.350.000" u koloni 11 iznos: "900.000" zamenjuje se iznosom: "6.850.000". Gospodine predsedniče, kao predsednik Odbora za nauku i tehnološki razvoj, ovde ste odgovorili da je otprilike delimično prihvaćen amandman, da bi se sve stavke mogle uvećati po ukupno 10 miliona dinara.
Vi dobro znate da više od decenije, ali naročito u ovoj zadnjoj deceniji, su veliki problemi u srpskoj državi. Imamo latentni odliv najboljih i najmlađih. Otišli su najbolji kuvari, varioci, majstori, farbari, ali i najbolji naučnici. Ono što je tragično je da nije otišao samo prvi ešalon najboljih, za njim su otišli prvi do najboljeg, pa i onaj drugi i treći. Od tog i takvog ostanka je stvarana sadašnja elita, sa retkim i časnim izuzecima. Ostao je logaritam logaritma. Takva logaritamska elita danas vlada Srbijom. Sastav i kostur te elite potpuno je promenjen. Srbija je biološki praktično nestala sa scene a prirodna zamena je otišla u svet.
Kako je došlo do otimanja pameti Srbiji od strane Zapada, na nivou od srednje škole? Pitam se kako i na koji način će danas opstati ta nauka i ti naučni instituti koje ste vi uništili tom kriminalnom privatizacijom? Uništili ste velike gigante. Uništili su ih ti instituti. Sad vas pitam kako i na koji način danas te institute izdržavate? U tim institutima smo prvi put držali te sastanke Odbora za nauku i tehnološki razvoj i moram vam reći da sam bio zapanjen – 95% ti instituti se izdržavaju iz budžeta a samo 5% se izdržavaju svojim radom. Zašto? Zato što ste uništili privredu. Zašto Institut "Mihajlo Pupin" sa gospodinom Vukobratovićem niste uspeli da uništite? Niste zato što je bio stručnjak koji je vezan za privredu. To je razlika danas između onog što ste vi za ovih 10 godina učinili ovom kriminalnom privatizacijom, odnosno, bacili ste na noge najjači potencijal koji je imala Srbija, a to je nauku. Hvala vam.

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 20.12.2011.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobro znamo da ove agencije, o kojima je malopre gospodin Buha govorio, su agencije koje je stvorila Vlada, odnosno agencije koje su stvorene na jedan veštački način, da bi u stvari pod jednim vašim patronatom mogli opet da kažemo – evo, to je sve stvoreno zbog EU.
Dobro znamo da je Srbija potpisnik ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i u skladu s tim je obavezna da izvrši homogenizaciju zakonodavnog okvira sa direktivama EU. Pitam vas da li ta EU mora ili je ona ta koja će da reguliše sistem postojanja energetskog bilansa, kao što kolega Buha reče, i te pravne regulative koja je potrebna da postoji u funkcionisanju energetskog sistema, odnosno u funkcionisanju bilo koje agencije, ne samo Agencije za energetiku, i formiranja agencije za energetsku efikasnost?
Međutim, nažalost, moramo iskreno reći, kada smo još pre par meseci, pre dva-tri meseca razgovarali o ovim agencijama, bilo je reči gde smo napomenuli i gde smo rekli o određenim negativnostima vezano za funkcionisanje ovih agencija. Meni se sve čini da su sve tri agencije u stvari postavljene da bi u njima mogli da funkcionišu politički podobni, odnosno da bi se u njima mogao prati određeni novac iz budžeta Republike Srbije, odnosno da bi sa tim novcem mogli manipulisati za pokrivanje određenih negativnosti vašeg rada.
Jer, ova oblast, vezano za energetiku, ona je u stvari, moramo iskreno reći, sudbonosna oblast o kojoj treba diskutovati, o kojoj treba razgovarati, kao što sami znate, pa taj energetski potencijal, koji je prisutan u Srbiji, pa vidimo kakve su se zloupotrebe desile u Kolubari. Da li je to u stvari trebala da diskutuje ili da li je o tome trebala da razgovara Agencija o energetici?
Dosta dugo je prisutan, evo, čitavih 10 godina, a možda i šire, prisutan problem koji se danas manifestuje vezano za energetiku, a to je vrlo malo ulaganje u energetske potencijale. Mi želimo da se uključimo u sistem EU. Da li vam je poznato koliko EU danas uvozi energenata, da li vezano za gasifikaciju, da li vezano za sistem električne energije? Sve to pokazuje kolika je slabost vladajuće elite, koja se svih ovih godina faktički bavila uvozom energenata, a ne u stvari određenim podsticajem, individualnim podsticajem. Kad kažem individualnim, mislio sam na Republičku Vladu, misli sam na rukovodstvo Vlade, koje je još 2000. godine uz pomoć mučenih rudara došlo na vlast, odnosno taj DOS je došao na vlast. Tada je iskoristio i sve vreme iskorišćava loš položaj. Ništa se nije promenilo od te 2000. godine na ovamo u nekom pozitivnom trendu, da su radnici u "Energosektoru" osetili nekakvo poboljšanje, bar što se tiče vezano za termoelektrane, vezano za rudnike.
Molim vas, nije isto pritisnuti dugme i baviti se proizvodnjom električne energije. Nisu isto oni koji tu električnu energiju odnosno sirovinu proizvode, a to su rudari u rudnicima koji su nisko plaćeni, i sistem koji je još gori. Jeste da se vrlo malo ulaže u te rudnike. Čitav niz tih problema koji je danas prisutan, a imaju i problemi koji su prisutni i koji govore o potencijalu gde se najveći energenti, gde se najviše električne energije koristi danas, nažalost, u Srbiji. Zbog čega se koristi? Zato što industrije uopšte u Srbiji danas nema, ona je prestala da funkcioniše. Posle petooktobarske revolucije svi veliki giganti su ugašeni, odnosno veliki potencijali potrošnje električne energije.
Šta se dalje dešava? Dešava se da određenim potencijalom kredita, ovo što je gospodin Buha govorio, vi pokušavate da operete sistem svake godine, da prilikom prikazivanja koliki je taj energetski bilans, koliko je utrošeno u proizvodnji energije, pokušavate da sakrijete ili na neki način lažno da predstavite. Srbija je veliki uvoznik električne energije, nažalost.
Stalno govorimo kolikim potencijalom mi danas raspolažemo vezano za energiju. Pokušaću sada da vam prikažem kolika je, nažalost, proizvodnja. U posmatranju sektora za potrošnju, najviše učešće u finalnoj potrošnji električne energije, zbirno posmatramo domaćinstva sektora poljoprivrede i javna komunalna preduzeća, sa zajedničkim učešćem oko 40%, dok industrija svega 34%. Saobraćaj je u potrošnji negde oko 36%. Šta to govori? Vi na kraju hoćete da pokažete ili da dokažete da je u razvijenom svetu potrošnja električne energije, odnosno da je cena električne energije, koja se koristi u domaćinstvima i u industriji, najmanja kod nas od svih zemalja u Evropi. To nije tačno. Mogu da kažem da, u odnosu na BDP ili u odnosu na primanja naših građana, to su najveće cene u Evropi. Ovo što je gospodin Buha govorio, koliki je procenat danas penzionera koji su platno sposobni da plate električnu energiju?
Moramo reći da su to najvrednije platiše električne energije, jer oni prvo, ono što prime penziju, prvo plate, pa ono što im ostane posle toga, ali, zato najviše gladuju. To je taj problem. Najviše socijalne strukture, socijalna karta koja je danas, nažalost, koju samo prikažete za vreme izbora sa onom kesicom kada raznosite po selima ili po gradovima, od domaćinstva do domaćinstva, da bi opet prevarili građane koliko mislite o njima za kilo ulja ili kilo šećera, ili jedan kilogram deterdženta. To je, u stvari, vaša briga koju vi pokazujete prema građanima, ali ne u onom periodu kada ste na vlasti, kada ste trebali da napravite plan i program funkcionisanja, kako u ekonomskom, tako i, da ga nazovem i u političkom smislu danas u Republici Srbiji. Ali, to ne funkcioniše uopšte zato što pojedinci danas vladaju, što danas tajkuni vladaju Srbijom. Danas, ono što je najbolnije, oni koji su najviše privređivali ovoj zemlji i koji su od svog ličnog dohotka najviše izdvajali, a to su radnici, seljaci i penzioneri, danas su oni najveća sirotinja, jer srednjeg sloja, nažalost, više nema.
Danas Srbijom vladaju tajkuni koji su, nažalost, došli preko crnih fondova, odnosno preko crnog tržišta, došli su na vlast, jer su za vreme vaše vladavine oprali novac kupovinom velikih privrednih subjekata i objekata koji, nažalost, danas i ne funkcionišu, jer su njima oni samo služili da bi mogli da operu onaj svoj ukradeni novac koji su za vreme opet vaše vladavine uspeli da ga na taj kriminalni način primene, odnosno da ga na taj način zloupotrebe. I ta velika borba protiv korupcije i kriminala, ona je najviše izražena baš u prostoru energetike, jer dobro znamo kako su najveći kriminalci u energetskom potencijalu, ljudi koji su izvozili struju, koji su bili povezani takođe sa unutrašnjim tajkunima, kako je zaustavljeno to njihovo preispitivanje Hamovića, Lazarevića, da pokažu ili da dokažu svoju nevinost ovde u Skupštini, odnosno prozivanjem određenih poslanika još u vremenu kada je funkcionisala jedno telo, a na čelu tog tela je bio Aleksandar Vučić. I, na kraju, kada je trebalo da dođe do krajnjeg rezultata, da se utvrdi zloupotreba ove dvojice, to telo je na kraju prestalo da funkcioniše, ali ne znamo kako je prestalo da funkcioniše.
Znači, Aleksandar Vučić je normalno, i njegova elita koja je oko njega, oni su uzeli pare, jer i danas uzimaju pare od tih ljudi da bi mogli da finansiraju svoju političku opciju, odnosno da pokažu građanima koliko im je stalo do njih, jer njihova odela sigurno više vrede nego hektari zemlje u Mačvi ili u Posavini, ili Vojvodini. To su ljudi koji sa velikim primanjima danas pokušavaju da imaju samilosti odnosno jednu žalopojku nad tim mučenicima danas, koji bedno žive u Srbiji, radnici seljaci i penzioneri. Oni pokušavaju da ih prevare pa da sutra kažu – mi smo ta politička opcija koja će sutra misliti na vas, odnosno mi ćemo izvršiti reforme u bilo kom delu, da li u onom delu koji je sigurno najvitalniji, a taj deo je najvitalniji vezano za njihov džep, za njihova primanja. Ali, nažalost, to se neće desiti. Ti ljudi, koji nikada nisu mislili, niti će ikada misliti o građanima Srbije, niti o samoj Srbiji, njima je stalo do njihovog profita, do njihovog kapitala, njima je stalo da slušaju Brisel i Vašington, da izvršavaju njihova naređenja. To je ta alternativna politička partija koja kaže da Evropa nema alternativu, ta Evropa koja je, nažalost, propala i ta Evropa koja diktira tempo i koja diktira sada Srbijom uz pomoć Tadića i uz pomoć režima koji treba sutra zajedno da formiraju vlast, a to je režim Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića sa Borisom Tadićem. To treba danas da čeka Srbiju, ono što je najbolnije. Dobro znate da se SRS zalaže za ulazak u EU, odnosno zalaže se da se zaustavi rasparčavanje Srbije, zalaže se SRS da zaustavi ovaj trend siromaštva građana i njihovog uništenja. SRS se zalaže za taj nacionalni eho, zalaže se da se sačuva svaki prag, svaka porodica, da se sačuva Srbija u granicama u kojima je i ranije bila. Prema tome, znajte da ovo što predviđate sa ovom agencijom, to je čisto uništenje energetskog potencijala. Hvala.

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 01.12.2011.

Dame i gospodo poslanici, koleginica Marina Toman je podnela amandman na član 10. stav 7. koji govori: "Ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje odnosno opoziv proizvoda koji je proizveden u državi članici EU, može se o tome obavestiti odgovarajući privredni subjekti". Ali, ona je u svojoj ispravci ovde dala, umesto: "u državi članici EU" – u drugoj državi.
Interesuje me ovo vaše objašnjenje, zbog čega se ovo ne prihvata? Kažete da bi predložena izmena bila neprimenjiva a istovremeno bi bila u protivrečnosti sa odredbom člana 30. stava 1. ovog predloga zakona.
Gospodine ministre, mi dobro znamo da percepcija cele priče jeste – sprečiti uvoz loše hrane na srpsko tržište, odnosno da to bude pod ingerencijom određenih odgovarajućih organa. Ja vas odlično razumem i vašu diskusiju, kojom pokušavate da date odgovore na naše amandmane. Ali, moramo reći jednu priču koja se ne dotiče perioda od kada ste vi ministar, nego govorimo i o prethodnom periodu, kada se to nije dešavalo ili kada nije postojalo ili kada čak i sumnjamo da će se ovim zakonom uspeti sprečiti. Vi dobro znate kako se na tržište Srbije oni koji uvoze hrane, odnosno kako se ta hrana proizvodi u zemljama EU, da ne pominjemo ovo što je koleginica Toman rekla, i u drugim zemljama koje nemaju veze sa EU. Znači, mi ovde samo legalizujemo ili samo želimo da legalizujemo EU i države EU, a ostale nisu važne, da li mogu i ostale zemlje koje nisu članice EU da uvoze ili pod kojim nadzorom mogu da uvoze tu hranu.
Vi dobro znate da tržište, ono tržište koje mi nismo u stanju danas da obezbedimo, nismo u stanju da obezbedimo naše lično, srpsko tržište, tu moramo da budemo iskreni, mi govorimo o uvozu i mislim da je najveća sramota ove vlasti i ove vlade da mi uvozimo hranu a mi je proizvodimo. U Srbiji, još jednom govorim, ne sme niko da bude gladan. U stvari, mi smo dobili dozvolu da možemo da izvezemo preko devet hiljada tona junećeg mesa. Mi smo jedva izvezli hiljadu. Šta to govori? Govori da loše vođenom politikom u prethodnom periodu mi smo uništili svoj stočni fond. Jedina firma koja je uspevala da obezbedi proizvodnju mleka jeste "Mlekara Šabac", jer je uvozila, uvezla je priplodne junice, repromaterijal, da bi mogla da proizvodi mleko. Znači, pod određenim uslovima. Ali, shvatite još jednom – te iste junice su se našle u klanicama, čak i "Šabačke mlekare", jer je sve rađeno jednom lošom politikom države i bile su loše otkupne cene i morao je seljak svoj priplodni materijal, onaj koji je proizveo, morao je da ga da na prinudno klanje, jer nije imao računicu da proizvodi dalje mleko.
I prošli put sam vam rekao da sam ja bio jedan od velikih proizvođača mleka, kada je cena 1999. i 2000. godine bila 20 dinara, a litra nafte je bila 23 dinara, a pogledajte koliko danas treba jedan seljak da da litara mleka za jedan litar nafte. Tu je ta percepcija cele priče koju mi danas pominjemo i koju mi danas hoćemo da pričamo. Sigurno znajte da ono što se danas nalazi na tržištu, u prodavnicama širom Srbije, ja bih želeo i voleo da je to pod određenim nadzorom i određenom kontrolom.
Vi to dobro znate i vi stalno apelujete – daj, neka mi se javi. Ali, verujte mi, sad vam govorim, jedna trećina proizvodnje soje je genetski modifikovana danas u Srbiji. U redu, vi pod vašom jurisdikcijom donosite taj zahtev kojim kažete – ja ću ga sankcionisati. To vam je isto kao kada je u pravosuđu reformisano pravosuđe, a oni donose određene zakone, sačuvaj Bože, kako i na koji način sude i kako presuđuju.
To je taj odnos kojim vi sada hoćete, i ja vas razumem, svojim ugledom i svojim autoritetom to da sprečite, ali je nemoguće. Prvo, ta proizvedena hrana od modifikovanih biljaka, ona prevashodno ne može da obezbedi tu količinu, jer na granicama ne može da se uveze seme koje je potrebno svake godine u reprodukcionom lancu da se uveze, ono samo može da služi za jednu godinu. Onaj dalji prihod koji treba da obezbedi se smanjuje, ali ga primenjuju seljaci zato što moraju, zato što primenom agrotehničkih mera smanjuju ulaganje u tu proizvodnju. To je taj problem.
Zato, još jednom apelujem, nemojmo privilegovati zemlje Evropske unije u odnosu na druge zemlje ili drugačije, moraju svi da budu u jednoj istoj ravni, da proizvodi van EU i proizvodi iz EU moraju imati istu paralelu.
Na kraju ću vam reći, koliko god pokušavali da pomognete, i to je sekundarno gašenje požara u poljoprivredi, vrlo je to teško. Rekoh vam, ne može krava koju zakoljete posle četiri-pet godina da daje u svojoj laktaciji toliki prinos mleka, mora da prođe četiri-pet godina. Poljoprivreda je uništena i seljak je najveći siromah. To je jedna strategija koja je ovih deset godina uništavala, ali i vi ste uništili desetogodišnjom vladavinom ono što se zove sopstvena proizvodnja.
Moram vam iskreno reći, juče sam imao prilike da se susretnem sa predstavnikom iz Rumunije, koji predstavlja semensku robu iz Japana. Ja sam se prekrstio, rekavši – nemoguće da imaju takvi instituti u Japanu. On želi da prodaje seme kukuruza, pšenice i svih povrtarskih biljaka iz Japana u Srbiji. Pa, gde smo mi u ovom lancu? Nigde. Mi smo propali totalno, instituti, zemljoradničke zadruge itd. Sada pokušavate određenim udruženjima, ali taj trgovački lobi nas je razbio. On je uništio Srbiju. Ko daje te dozvole za uvoz? Pa određena ministarstva. Neću da kažem da dajte vi, nego određena ministarstva za uvoz koja su ranije davala. To je taj problem. Možemo mi sada leći, plakati, govoriti koliko svakog volimo, u jednoj velikoj želji u predizbornoj kampanji, ali znajte da je seljak legao i on više nema. To što ste jednu farmu obišli u Slepčeviću, videli ste kao je to sve, ali to je samo jedna farma. Ne živi samo taj farmer. Mora da živi 23% stanovništva, toliko danas čine seljaci. Oni treba da žive.
Pogledajte migraciju stanovništva i kakav je jug Srbije. To je sve uništeno, da ne govorimo o Vojvodini, jer ovo što vi kažete nema finalnog proizvoda. Ne može da se nađe naša roba. Otkud naše robe? Nema, nisam je video u Londonu, nisam je video u Holandiji, nisam je video bilo gde u Belgiji. Nema naše robe. Ne možemo mi da obezbedimo lično za sebe. Morate da shvatite, ko god želi da plasira svoj proizvod ili da ga proizvede, on želi da budemo monopolista. Ja želim da moja roba bude najbolja, da se najbolje prodaje, najkvalitetnije. To je to tržište koje treba da se obezbedi. Međutim, vi to ne možete, shvatite, jer je u dubiozi kompletna država, kompletno ministarstvo. Kompletna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda je totalno u velikoj dubiozi, koja se neće oporaviti za deset godina. Voleo bih da govorim neistinu, da se ona regeneriše za godinu dana, ali verujte mi da je to nemoguće. Hvala vam.