Poštovano predsedništvo, drage kolege narodni poslanici, dužan sam da vam kao predlagač ovog zakona zahvalim, zahvalim Vladi narodnog jedinstva, Zakonodavnom odboru, Odboru za zdravlje, Odboru za finansije. Dužan sam da vam kažem da ćemo za deset dana  ući u novi milenijum (Šešelj: Ne, za godinu i deset dana.)
Za deset dana ulazimo u osam vekova Zdravstvenog centra Studenica, osam vekova zdravlja u Srbiji, osam vekova zdravlja u Evropi i svetu.
Ja sam dužan kao čovek da vam kažem da oni zlotvori, koji su tukli naš narod, nisu znali da osam vekova zdravlje u freskama Studenice traje, da su iza nas osam vekova.
Poštovane kolege narodni poslanici, hvala vam što ste podržali predlog da korisnici usluga i radnici Zdravstvenog centra Studenica znaju da ova Srbija misli o narodu Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Poštovane dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, kao poslanik iz okruga koji je igrom slučaja pomenuo moj prethodni govornik dužan sam da kažem nekoliko reči, što ću učiniti u onom delu koji se odnosi na zakon koji je veoma interesantan i potreban ovoj Srbiji i ovoj zemlji.
Pravljenjem i izdvajanjem Direkcije kao posebnog činioca vrednosti u Srbiji, sa Ministarstvom za kapitalne investicije, govori da ova Srbija misli o svojoj zemlji, da ova zemlja hoće takve i to su pravi zakoni.
Ja sam dužan da kažem da se moramo setiti vremena koje je iza nas, vremena sankcija, kada su ovu državu svi hteli da unište, Ministarstvo za kapitalne investicije se bavilo javnim radovima, a to je izgradnja puteva, upošljavanje svih onih koji su dužni da ovu zemlju izgrađuju. Ja sam kao čovek veoma zadovoljan što sam učestvovao jednim delom da taj put razvoja Srbije pomognem. Dužan sam da kažem da Direkcija ima pravila igre koja ne traju donošenjem ovog zakona, ona traju mnogo godina unazad. Zna se ko gradi magistralne puteve, kakve su koncepcije, kako se grade autoputevi i o tome svakako nadležno resorno ministarstvo mora voditi računa, izgrađivati i upućivati da ova Srbija želi da ima što više privatnog i da se privatizuje. Znači, mi nismo u onom delu i ne želim da osporim ni jednog prethodnika da li je to što je govorio istina ili nije. Ja samo znam da se za magistralne puteve mora starati ministarstvo, da se za lokalne puteve mora starati opština, ako je zainteresovana da svoj regionalni put želi da popravi pravila su jasna - 50 posto od strane Direkcije, 50 posto sredstava daje opština za to područje koja želi da izgrađuje svoje puteve. Ja, takođe, znam da lokalne puteve izgrađuju Direkcija, opština i subjekti kao mesne zajednice i građani koji su zainteresovani da to sa projektnom dokumentacijom izgrade.
Prema tome, tu se nema šta zameriti. Može se reći da Prostorni plan Republike Srbije neke kolege su usvojile i on je tačno dao smernice koji će put po kom prioritetu, kao i moja Ibarska magistrala do Ljiga, dobiti onakav značaj kako to zaslužuje. Borim se za to da i prema Kosovu i Metohiji, prema onom delu gde je srpska duhovnost i državnost, da i taj put dobije širinu. Neka to bude 15 metara, neću se ljutiti. Ali, ne mogu tražiti od moje zemlje i od moje Vlade da u ovom teškom vremenu, kada teroristi vladaju i hoće da nas unište, da sve napravimo za nedelju dana.
Siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona ubrati sredstva, da ćemo ta sredstva pravilno uložiti i da ćemo programom Vlade Republike Srbije znati koji ćemo put i po kom prioritetu popraviti. Želim da podržim ovaj zakoni da zamolim da izgradnjom ovih puteva bude što manje žrtava i da se putevima i mostovima spajaju ljudi, a nikako da se razdvajaju.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, podržavam Predlog zakona, gde pojedine kolege žele da iskažu laž. Moram reći da mi ni kao čoveku ne godi, kad veoma često čujem čoveka u godinama, a ne čudi me kada dolazi iz partije SPO, jer ona govori laž.
Moram reći da je ružno reći za moje kolege koji rade kao carinici, da smo ti koji ovu zemlju krademo. Treba da vas je zbog toga sramota i treba da se stidite godina koje imate.
Moram odgovorno reći da se ti ljudi danonoćno trude, najverovatnije su i vas negde otkrili kad ste pokušali da u ovu zemlju ilegalno unesete ili iznesete nekakvu robu. Molim vas da se takvim lažima ne služite. Mi vam nećemo zameriti što nas optužujete, ali pokušajte ponovo, opet ćemo vas otkriti.
(Glas iz sale: ... Kertes.)
Nemojte prozivati nikoga. Prozovite ga onda kad gospodin Mihalj Kertes bude prisutan.

Poštovani predsedniče, drage kolege narodni poslanici, imam obavezu da ispred vas ovde, kao predstavnik Raškog okruga, okruga u kome su stubovi srpske duhovnosti i srpske državnosti, zamolim građane Srbije da se dostojanstveno, demokratski izjasne na referendumu. To je naš suverenitet, pravo i obaveza da o svojoj zemlji isključivo sami odlučujemo.
Raški okrug je okrug u kome žive građani Srbije, ali ne samo Srbi, već i Muslimani, Turci i Romi, i drugi, žive složno od svog rada, da svojoj deci, svojoj porodici obezbede srećniji i bolji život.
Tako isto građani Raškog okruga žele miran, srećan i bezbedan život građanima Kosova. Ubeđen sam da će građani mog okruga na referendumu svojim masovnim izlaskom reći - ne, spoljnim neprijateljima, ali takođe reći - ne, i onima koji bi i ovaj moj okrug takođe zavili u crno.
Poštovane kolege narodni poslanici, dužan sam da to kažem zbog mog Kraljeva, Kraljeva koje su zlotvori hteli da unište, uzeli su mu mladost, uzeli su mu dušu, streljali su majke, decu, streljali su seljake, streljali su radnike, streljali su više od šest hiljada mojih građana i građana moga Kraljeva.
Nisu nam uzeli dušu, mi i dalje živimo, znatno manje brojčani, nego da nas ti koji žele zlo nisu uništili onako kako su to hteli.
Moja Srbija je građanska država. Nju niko više neće moći da deli i država, ako zatreba, mora se braniti, a braniće je građani Srbije, jer je to Ustavom kratko i jasno, nedvosmisleno rečeno.
Izdajnici u ovoj Srbiji su vekovima bili tu negde, ima ih i ovde, ima ih i spolja, ali se moraju setiti jednog - da li se sećaju da za sobom imaju porod, a za svoj porod najveća kletva je izdajstvo.
Stoga, građani Srbije, glasajte onako demokratski kako smatrate da treba, pokažite svima da je vaše pravo, i ničije drugo pravo, da branite i izjasnite se o svojoj Srbiji, jer to je prava demokratija. (aplauz)