Poštovani narodni poslanici, poslanički klub Jugoslovenske levice podržava predloženi paket zakona kojima se stvara pravna osnova obezbeđivanja materijalnih sredstava za egzistencijalne potrebe građana, ali i za ekonomski i društveni razvoj zemlje.

Jednostavno rečeno, mi agresijom porušenu pa obnovljenu zemlju gradimo. Politika žestoke izgradnje zemlje najbolji je dar svakom normalnom čoveku, za njegov srećni život, da živi spokojno i da se raduje sutrašnjici. Jugoslovenska levica uvek podržava sva nastojanja koja znače veću materijalnu sigurnost, više radosti, a sve je to temelj humanosti, na čijoj strani je uvek levica. Uostalom, da podsetim život u miru, ravnopravan i skladan život ljudi i naroda, život bez mržnje, bez straha i ostrašćenosti, bili su temelji politike Jugoslovenske levice i u vreme njenog nastanka, a to su vrednosti Jugoslovenske levice i danas.

Valja podsetiti da je Jugoslovenska levica prva u sam smiraj NATO agresije stvorila celovit program obnove i reforme društva. Dobra i maštovita rešenja ponudili smo svim relevantnim institucijama društva i čitavoj javnosti. Radujemo se što mnoge ideje i rešenja iz našeg

programa prepoznajemo u ponuđenim zakonskim predlozima. Zadovoljni smo što program Jugoslovenske levice ima zavidan nivo prohodnosti u našoj društvenoj zbilji i što su se u ovom trenutku stekli uslovi da se naša dugoročna politička opredeljenja pretoče i u ova zakonska rešenja.

Radujemo se, naravno, što je i oko ovakvih naših ideja i rešenja postignut visok stepen političke saglasnosti i što se i ova zakonska rešenja temelje na mnogim našim inicijativama. Verujem da bi se svaka partija radovala ovakvim svojim doprinosom izgradnji društva. Osećamo svu radost političkog angažovanja kojim podstičemo rad radi stvaralaštva i afirmišemo život od sopstvenog rada, a ne život od stranog milosrđa za vazalnu odanost. Zato Jugoslovenska levica podržava ove zakonske predloge Vlade Srbije, zalažući se za stvaranje zakonske osnove da deca imaju uslove za normalan razvoj i učenje, da imaju lepe kuće i stanove, da ne gaze blato, da se ne plaše lopova i razbojnika, a neka u nadležnosti partija NATO obveznika ostane podučavanje neradu i neredima na ulici, zviždanju, piskanju i ostalim vazalnim aktivnostima.

Mi dakle ovim činom stvaramo uslove da naši naraštaji žive i razvijaju se u duhu rada, srećnih života, bez straha od sutrašnjice. Stvaramo uslove za normalnu i srećnu generaciju. Takvu generaciju ne mogu da ugroze družine duhovnih nesrećnika, koji usmeravaju partije NATO obveznika uz budni nadzor zapadnih mentora. Predloženim zakonskim rešenjima ova vlast dokazuje spremnost da i u najtežim uslovima izvršava obaveze prema svojim građanima. To je normalno, jer je ovaj narod gazda ovoj vlasti. Mi nemamo nikakve obaveze prema NATO savezu, ali imamo prema svom narodu.

S druge strane, partije NATO obveznika imaju obaveze prema svojim gazdama u NATO savezu. To je glavna razlika između partija na vlasti i onih koje su nekada bile opozicija. Naša Vlada zaslužuje podršku, jer je bez stranih sredstava, sopstvenim parama iz realnih izvora obnovila razrušenu zemlju, za manje vremena nego što je agresoru trebalo da je sa hiljadama aviona poruši. U ime poslaničke grupe Jugoslovenske levice predlažem Skupštini da usvoji sva predložena zakonska rešenja, jer su se u ovom trenutku stekli osnovni i ekonomski i neki drugi uslovi za njihovo pokretanje i usvajanje. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, JUL neprestano ukazuje na neophodnost da ostvarene promene u društvenom sistemu moraju biti podržane i odgovarajućim promenama iz domena zakonodavstva. Jedno od tih dobrih rešenja predstavlja i zakon o lokalnoj samoupravi, predložen od strane Vlade Republike Srbije.

Visoko cenimo napor Vlade da kao predlagač ponudi celovit, jedinstven sistem uređenja ove izuzetno važne oblasti za funkcionisanje društvenog i političkog sistema. Duboko verujemo da je najveća vrednost što predloženi zakon stvara pravne uslove da se na najneposredniji način izražava volja građana. Stvaranje mogućnosti za izražavanje volje građana je merilo vrednosti svakog zakona, pa i ovog, merilo demokratičnosti svakog društva.

Na ovo sveto pravilo demokratije, koje je temelj svakog modernog i civilizovanog društva, treba se podsetiti i prilikom usvajanja ovog zakona, jer mislim da izvorna ideja demokratije kao izraza volje naroda danas je žestoko obrukana. Danas su na sceni neka čudna viđenja demokratije, nameću ga neki novi fireri, takozvanog novog svetskog poretka, neki novi drug Koba, u zapadnoj varijanti. Ti novi vetrovi nazovi demokratije bez volje građana, novi totalitarizam uperen je protiv slobode i dostojanstva čoveka. Ti, dakle, vetrovi duvaju i ovde.

Tortura manjine, tortura ulične buke se nameće umesto volje i interesa građana. Zato mislim da mnogi politički nesporazumi,sukobi i podele, pa i ovo oko ovog predloga zakona, nastaju na totalitarističkom pokušaju novih gospodara sveta i njihovih vazala da ugrožavanjem prava čoveka i građanina zatru svaku njegovu mogućnost da bude slobodan, da ima svoje mišljenje i svoju volju.

I danas, pod plaštom demokratije i navodne borbe za ljudska prava, bombama se nastoji da se utera demokratija, bombama se uskraćuje osnovno ljudsko pravo, pravo na život. Danas se silom nameće sloga, danas ćemo vas malo ubiti, da bi sutra malo bolje živeli.

Jugoslovenska levica, polazeći od izvornog značenja demokratije, u čijoj biti se nalazi izražavanje volje, potreba, interesa građana, duboko veruje da je ovaj predloženi zakon u interesu naroda, jer mu omogućava neposredno izražavanje interesa, i stoga omogućava da nacionalni interes i interesi ovog naroda budu iznad interesa takozvanog novog svetskog poretka. Pored toga, podrška JUL-a novim rešenjima u ovom zakonu zasniva se i na sledećim razlozima, nabrojaću ih:

Novi Predlog zakona sistematizuje celokupnu oblast u funkcionisanju lokalne samouprave na jedinstven način.

Značajno se unapređuju rešenja od naročite važnosti za život i rad građana na lokalnom nivou.

Konkretizuju se pojedina rešenja u skladu sa stvarnim potrebama građana i ustavnim rešenjima.

Pojednostavljuje se i čini efikasnim ceo sistem vezan za izbore na nivou lokalne samouprave.

Objedinjavaju se iskustva, tradicija i najbolja rešenja iz oblasti lokalne samouprave.

Veoma precizno određuje se i sam pojam lokalne samouprave, jedinica, organa, poslova, kao i pitanja u vezi sa imovinom i sredstvima lokalne samouprave, mesnim zajednicama i druga pitanja koja su značajna za funkcionisanje ove oblasti.

Deo zakona odnosi se na rešenja koje se tiču opština sa nacionalno - mešovitim sastavom stanovništva, čija se suština ogleda u stvaranju uslova za ravnopravno učešće svih građana u odlučivanju o pitanjima od važnosti za njihov zajednički život.

Već duže vreme u našoj javnosti prisutne su rasprave o neophodnosti novog načina uređivanja pitanja lokalne samouprave. U svim tim raspravama, JUL je ukazivala da sveobuhvatno i dosledno uređenje ovih pitanja, prema slovu Ustava, spada u red prioritetnih zadataka ove skupštine.

Sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji, nastalo neprincipijalnim ponašanjem snaga organizacija UN, posebno ukazuje na potrebu usvajanja predloženih zakonskih rešenja. Obaveza ove skupštine je da obezbedi zakonske uslove za zaštitu prava svih građana i nacionalnih zajednica, svuda i na Kosmetu.

JUL, poznato je, smatra ravnopravnost građana svojim temeljnim opredeljenjem i, u tom smislu, protivi se svakom obliku narušavanja tog principa. Sadašnja događanja, a naročito težak položaj, progon i brojni oblici diskriminacije Srba, Crnogoraca, Muslimana, Roma i ostalog nealbanskog življa, stavljaju nam u obavezu da i putem uređenja lokalne samouprave doprinesemo stvaranju uslova za poboljšanje položaja svih građana i nacionalnih zajednica.

JUL posebno podržava obrazovanje veća nacionalnosti svih nacionalnih zajednica, kao i veća nacionalno neopredeljenih građana. U proteklom periodu, Vlada Srbije je sačinila više nacrta zakona o lokalnoj samoupravi, izrazivši spremnost za punu saradnju sa poslaničkim grupama u iznalaženju najprimerenijih rešenja u zakonskom uređivanju ove oblasti.

JUL, za razliku od nekih drugih poslaničkih grupa, odazivala se svakom pozivu za saradnju, ne samo sa Vladom, nego i sa svim poslaničkim grupama u definisanju uređivanja lokalne samouprave. Međutim, ni na poslednjem sastanku, održanom 14. oktobra ove godine u Vladi, nije došlo do okupljanja predstavnika svih poslaničkih grupa. Ovako ponašanje pokazuje potpunu nespremnost pojedinih poslaničkih grupa, da o ovom važnom pitanju razgovaraju i daju doprinos konačnom uobličavanju Predloga zakona.

Primedbe i neslaganja sa predloženim rešenjima, koja se nameću javnosti, nisu ni konkretna ni korektna. Reč je o a priornim diskriminacijama svake ideje i mogućnosti da se o Predlogu ovog zakona razgovara. A onda, tu nema rasprave, jer nema suočavanja ideja i rešenja.

Mi, ili ako hoćete ja, ne znam šta žučni protivnici ovog predloga žele. Mi samo znamo da ništa ne žele, bar ne u institucijama ovog sistema. Parlamentarna borba je jedna od najviših načela demokratskog i civilizovanog društva. Moj prethodnik u ovoj raspravi pokušao je da uđe u motive, razloge, zašto se protivnici ovog predloga protive ovom zakonu.

Nemam nameru da ulazim u te motive, niti je to moguće. Mislim da i njima nije jasno zašto su protiv ovog zakona. Verujem da u pojašnjenju ideja zašto su protiv ovog zakona ne može da im pomogne ni parapsihologija, ni Madlenka kada se uleti.

Stoga, ispred poslaničke grupe JUL-a, pozivam vas da predloženi zakon o lokalnoj samoupravi podržimo, i posle rasprave usvojimo onako kako to dolikuje jednom demokratskom i civilizovanom društvu. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba Jugoslovenske levice podržavamo opredeljenja sadržana u izlaganju predsednika Vlade Srbije, Mirka Marjanovića, i nastojanja da obnovom društva odgovorimo zahtevima i potrebama našeg naroda da živi srećno, u miru, slobodarski i dostojanstveno.

Podržavamo i predložena zakonska rešenja, koja omogućavaju upravo takvu obnovu i reformu društva. Jugoslovenska levica, kao partija mira, u čije političke temelje su utkani obnova i reforma društva, odmah po završetku rata, agresije zapravo, je usvojila celovit program obnove u svim oblastima društva. Kao partija suštinskih promena i reformi, prirodno je bilo da prvi ponudimo celovit program obnove društva, u koji ozbiljno verujemo i ubeđeni smo da će njegovo ostvarivanje biti garant stabilnosti i progresa danas i u budućnosti.

Spremni smo stoga da se u ravnopravnoj, tolerantnoj i demokratskoj utakmici ideja i rešenja u svim institucijama društva borimo za njegovo oživotvorenje. Jugoslovenska levica odaje veliko priznanje i dužno poštovanje mnogobrojnim graditeljima u obnovi zemlje. Rođeni su novi heroji rada, junaci rata preko noći su postali heroji rada. Samo uz pomoć genijalnih projektantskih rešenja, danonoćni rad i odvažnost i odlučnost u donošenju ovakvih odluka, mogli smo da za manje vremena sve ovo izgradimo i obnovimo, nego što je NATO zlikovcima trebalo vremena da hiljadama aviona i raketa to poruše.

Samo jedan tako vitalan, domišljat i lucidan narod i narod koji zna vrednost slobode, nezavisnosti i dostojanstva, može uspešno da se vojnički brani od ostrašćenih ubica i da prkosi svim surovostima ovovremenskih varvara. Narod koji se herojski odupreo brutalnoj vojnoj agresiji i očuvao slobodu i nezavisnost zemlje, i tom svojom odvažnom borbom ohrabrio slobodarski deo čovečanstva i na taj način obeležio svetlu stranu istorije s kraja 20. veka, takav narod može jedino da se opredeli za politiku mira, obnove i reforme društva.

Ova moderna levica nudi rad, utakmicu znanja i stvaralaštva, nudi sigurnost, nudi ravnopravnost ljudi, naroda i njihovih ideja. Naši favoriti na društvenoj sceni su najbolji naučnici, najlucidniji projektanti, sjajni kompjuteristi, obdareni učenici i studenti, rekorderi na njivi i u fabrici. Verujemo da ćemo zbog svega toga u obnovi zemlje zadobiti poverenje naroda.

Naša politička konkurencija, koja čak veruje da nas osporava i usporava u svemu tome, na političku utakmicu izvodi tim večitih gubitnika na izborima, propalih studenata, koji su aule zamenili ulicom, tim vremešnih novokomponovanih političara, koji se politikom bave iz staračke dosade, ili time leče svoje životne promašenosti, svoju marginalnost, ili zbog pohota svojih. Njima ipak treba odati priznanje u jednoj stvari - veoma dobro su procenili da nemaju podršku svog naroda i zato se okreću međunarodnoj političkoj trgovini, hoće da prodaju sopstvenu zemlju.

Svi ti politički gubitnici, antiheroji, vazali, podanici, petokolonaši i ostali pripadnici političke i medijske prostitucije su danas glavni adut političke i medijske agresije NATO batinaša. Počeli su uličnim haosom, i "ćorak", sada su druge direktive zapadnih gazda, a po njih se ide na noge. Organizuju se karavani čas u Herceg Novi, čas u Banja Luku, pa u Budimpeštu, pa čak i u Njujork. Tamo imaju obično jednočasovne instruktaže i direktive, bez prava prigovora. Ovi naši NATO "podrepaši" nemaju čak više ni šansu da se pred gazdama nadmeću u veštinama poniznosti i vazalstva.

Za izdaju zemlje obećava im se novac i slava. Oko podele novca međusobno se već naveliko tuku, a što se tiče sticanja slave, sudeći po neostvarenim direktivama u rušenju zemlje, njihove strane gazde im već kažu - slava im.

Tuku se oko podele vazalne milostinje, žestoko se tuku i oko izbora glavnog šerifa. I dalje, kod njih dominira problem - ko je glavni: onaj što je tek napunio 80 godina, a već hoće da bude premijer ili onaj što šest puta uzastopno gubi izbore ili onaj što hoće da bude glavni Srbin, ali je zaboravio srpski jezik ili pak onaj Rom iz Obrenovca, što reče jedan od ona dva vuka? Vazalstvom ove partije "klintonovke" koračaju ka sopstvenom parastosu. Na dobrom su putu da počivaju u zaboravu.

Ali, slobodarski srpski narod im ne može zaboraviti ovoliko sramote. Ovom narodu, pobedniku u ratu i graditelju u miru ništa više ne može da bude prepreka hodu obnove i reforme društva, ni vojnički ni moralno diskreditovana NATO armada, ni oronule i presahle "klintonovke" partije.

Vlada Srbije, Direkcija za obnovu zemlje, naše rukovodstvo predvođeno predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, sa podrškom naroda i dalje će suvereno i odvažno braniti slobodu i dostojanstvo, graditi zemlju, činiti građane bogatim i srećnim.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, moram da kažem najpre da neke današnje govornike nisam dovoljno razumeo, da neke apele, koje su upućivali, sa kojima se inače slažem, ako su ih uputili tzv. međunarodnoj zajednici, onda u redu, slažem se. Ali, ako su ih uputili nekim drugima, možda ovoj skupštini, ovoj vladi, onda mislim da su pogrešili salu. Hoću da kažem da Francuska farsa od razgovora je pokazala da Americi i Zapadu nije stalo do mira na Balkanu, ni do Albanaca. Oni su se nameračili na Jugoslaviju i hoće uz pomoć albanskih terorista i NATO trupa da je raskomadaju i da je tako lakše osvoje. Stoga imamo samo jedan, isključivo jedan jedini izbor - da odbranimo nezavisnost i slobodu. Stoga svaki normalni građanin i patriota zna da se NATO okupatorima ne sme dozvoli da nesmetano umarširaju u ovu zemlju. To je suština svega. Ulazak NATO trupa bio bi kraj slobode zemlje, naroda i svakog pojedinca, bio bi to početak kraja Srbije, Kosmeta i Jugoslavije. Ako ih pustimo da se ušetaju, rizikujemo ekonomsko izrabljivanje, duhovna ponižavanja, silovanja i opstanak zemlje i naroda. Mi nismo ni mazohisti ni glupavi i tupavi hazarderi da se ne plašimo raketa i bombi. Ali danas u ovoj zemlji malo ko razmišlja o posledicama eventualnog vojnog napada, jer ovaj narod je godinama izložen ekonomskim, psihičkim i duhovnim mučenjima. Godinama nam natenane uništavaju život i nadu, godinama nas ekonomski iscrpljuju, prete i ucenjuju. Njihove psihološke torture, nastojanja da nas ponize i ekonomski iscrpe, to stravično višegodišnje iznurivanje i tiho ubijanje nanelo je više zla ovom narodu nego sve bombe, koje bi eventualno bacili. Bačenim bombama neće postići vrhunac nanetog zla. Vrhunac u nanošenju zla su već postigli dosadašnjim mučenjima i tihim ubijanjima. Počinjena zla prevazilaze sve surovosti fašista, sve genocidnosti, koje je istorija zabeležila, zverstva koja su učinili prema srpskom narodu na samom kraju 20-tog veka po surovosti se ne mogu meriti ni sa inkvizicijom, niti sa bilo čim u istoriji.

Zato smo odlučniji i odvažniji više nego ikad, više nego iko. Ni sa čim nas više ne mogu zaplašiti, nikakvo dobro od njih ne možemo očekivati. Već naneta zla uverila su nas da u odbrani slobode, suvereniteta i dostojanstva nema posustajanja.

Pregovori u Francuskoj pokazali su da pred sobom nemamo civilizovane, politički mudre i razumne sagovornike, već skupinu osionih, ostrašćenih i netolerantnih silnika, koji ne poznaju ni jezik činjenica, ni razum, ni ljudskost. Pred sobom smo imali skupinu svetskih zvaničnika, koji su na javnoj političkoj sceni otvoreno sklapali najsramniji i po ljudski rod najpogubniji savez sa danas najopakijim teroristima sveta. Ni jedna civilizovana zemlja u svetu nije tako otvoreno sklapala saveze sa teroristima, kao što to danas čini gospođa Olbrajt sa Tačijevim teroristima, misleći da će našom krvlju sprati sramote šefa Bele kuće. Gospođa Olbrajt se preračunala, misleći da uz pomoć kosmetskih bandita može da se dočepa Kosmeta. Možda je prejaka reč da gospođa Olbrajt misli i računa. Ona danas uglavnom srlja, hara i razara. Nesporan je njen doprinos masovnom i raznolikom uništenju ljudi širom planete. Valjda će neko nekada smisliti neki novi pravedniji međunarodni sud za ovu vrstu vandala.

Danas su zapadni zvaničnici našu borbu protiv terorizma označili kao najveći mogući greh, sprečavanje terorista da nas ubijaju hoće da kažnjavaju bombama. Ono što ne ubiju teroristi, ubiće NATO vojnici. Teroristi su za Amerikance i Zapad danas najveće dobro. Neguju ih i paze, šalju im specijalne avione za udobnu vožnju, a nama šalju bombardere da seju smrt. Primaju ih na najvišem nivou, slave ih kao heroje. Što više pobiju nevinih ljudi, veći su heroji.

To je danas ta međunarodna zajednica, oličena u tzv. novom svetskom poretku. To su oni, koji uz pomoć terorizma i zverstava šire svoju demokratiju i zavode svoja ljudska prava širom sveta. Ako nećeš da budeš njihovoj verziji slobodan, ako nećeš da uživaš ljudska prava, imaćeš Tačija, koji će te uz pomoć bombi, danas malo ubijati, da bi ti sutra bilo bolje.

Dakle, Zapad danas hoće uz pomoć terorista da rasturi Jugoslaviju, da nas baci na kolena i u kazamate, da nas opljačka i ponizi. Zato nema dijaloga, nema dogovora sa njihove strane, ima samo nametnutog diktata. Njih danas, nažalost, niko ne može ni umilostiviti, usmeriti na razum i politička rešenja.

Zato naša odlučnost i odvažnost u odbrani zemlje nije pretnja, već želja ovog naroda da im ne dozvoli da nas i dalje gaze i dovode na rub fizičkog i duhovnog opstanka. Hoćemo da im stavimo do znanja da su Kosmet, Srbija i Jugoslavija za sve nepozvane, naoružane strane vojnike mnogo opasniji od vijetnamskog gliba, od somalijskih strela, neprijatniji od komaraca u Granadi, Panami, Havajskim ostvrvima, od vazalnih dobrodošlica, koje tradicionalno i sa ushićenjem priređuju neki naši susedi, jer hod okupatora ih čini srećnijim. Zato neka svoje trupe šalju u Irsku, na Korziku, neka gospodin Solana svoje bojovnike vodi u Baskiju, neka ratoborna gospođa Olbrajt vodi NATO mirovnjake u Teksas, daćemo joj i Tačija i Demaćija, da joj pomognu da smiri svoje crnce i belce, Indijance i Portugalce.

Uvaženi narodni poslanici, želim na kraju da kažem da ćemo se braniti i da ćemo se odbraniti. U svemu tome gospodi sa Zapada politički, a i u svakom drugom pogledu neće biti lako ni prijatno. Istovremeno ipak želim da kažem da će najveći gubitnik u toj varijanti biti albanski živalj na Kosmetu, ako na vreme ne shvati da je u svim ovim "igrankama" Zapada bio samo jedno obično zamorče. Amerika je uništila Albaniju. Amerikanci su dali zapaženi i nemerljiv doprinos u tome da Albanija bude prva zemlja u Evropi, koja je postala zemlja kriminala, rasula, bede i užasa, da od ove države ostane samo osramoćeno ime. To hoće da učine i od kosmetskih Albanaca. Zato Albanci na Kosmetu moraju na vreme da uoče ovu zamku i da sebe odbrane od sopstvenih terorista, od gospođe Olbrajt, Kuka, Solane i drugih pustolova.

Uvaženi narodni poslanici, naša zemlja i naše rukovodstvo imaju težak zadatak da odbrane suverenitet, slobodu i svoje dostojanstvo od naleta surove i sirove međunarodne skupine tragično neinteligentnih politika i političara. Nije valjda bilo takvog slučaja u istoriji da se tolike sile i moći sjate da bi ugrozile nezavisnost i slobodu jednog malog, a tako gordog naroda. Nije nam uteha što iza te moći stoje neiživljeni ljubavnici, senilne vojskovođe, politički mediokriteti, tupave politike, kao i tragična podrška tom zapadnom siledžijstvu od vlade nekad imperijalne države, a danas države čija vlada temelji svoj opstanak na milostinji Zapada, koji hoće upravo tu državu da ponizi i uništi.
Sve to čine zato što smo se odvažili da budemo složeni i nezavisni i dostojanstveni, što ne damo svoja bogatstva, što hoćemo da budemo domaćini, a ne sluge u sopstvenoj zemlji. Njima trebaju vazali, doušnici, šupljoglavci. Treba im nesmetano haranje našim drumovima i neometano pljačkanje i pustošenje naših bogastava. Zato su se priklonili opasnom savezništvu sa najopakijom vojskom savremenog čovečanstva, savezništvu sa albanskim terorizmom koji se temelji na islamskom fundamentalizmu. Otuda ih ne uznemiravaju leševi nedužnih ljudi u krečanama. Ne trepću kada mladići ginu u kafićima. Ne radi im savest pred tugom građana, kojima su pobijeni ili silom odvedeni rođaci.
Ali, svi ti vremešni generali, sa nadošlim političkim ambicijama, sve te belosvetske dame različitog nivoa iskompleksiranosti i drugi raznovrsni tupavci, silno se uzbude kada nastrada terorista. Kad god hoćemo da suzbijemo terorizam, oni hoće da nas kazne. Oni koji se kunu u prava čoveka, poručuju nam, da će nas danas malo pobiti, da bismo sutra bolje živeli.
NATO je egzekutor te u istoriji nezabeležene, netačne, opasne i cinične politike. Štaviše, NATO ima sve odlučniju ulogu u stvaranju takve politike. NATO postaje razularena politička asocijacija, sa siledžijskim ambicijama da hara mimo svih pravila i odnosa u savremenoj civilizaciji.
Najnovijim odlukama, da bombarduje nedužne države po milosti i nahođenju svog tužnog čelnika Solane, NATO je bacio pod noge UN. Ujedinjene nacije praktično više ne postoje. One su danas skaradni bolesnik, kome nema života pod NATO kišobranom.
Međunarodno pravo se svelo na tragikomičnu ulogu gospođe Luis Arbur, koja pokazuje neodoljivu želju za cirkuskim akrobacijama. Međunarodna zajednica je danas opaka i posrnula družina za kažnjavanje država i naroda uz pomoć mudžahedina i nato žandara. Haškim sudom se ne preti alblanskim teroristima, već našim snagama reda koje onemogućavaju zločine terorista.
Verujem da će doći vreme kada će se suditi čelnicima NATO-a, koji bombama hoće da nas onemoguće da sprečavamo teroriste i njihove zločine. Put mudžahedina od Kosmeta do zapadne Evrope nije predalek. Kada mudžahedini počnu da ubijaju nedužne građane na Zapadu, njihova javnost i njihovi sudovi će morati da pokrenu pitanje odgovornosti čelnika NATO-a što danas okreću svoje topuze na one koji hoće da spreče terorizam.
Današnje ćutanje zapadne civilizacije pred naletom mudžahedina i pred njihovim zločinima nad kosmetskim građanima biće po njih kobno, taman toliko koliko i potcenjena opasnost od Hitlera i fašizma uoči Drugog svetskog rata.
JUL zahteva i nada se da će se u predstojećim pregovorima ispoštovati naznake opredeljenja Kontakt grupe o očuvanju suvereniteta naše zemlje. Ni jednog trenutka nećemo dozvoliti da se ugrozi suverenitet zemlje. Očuvanje suvereniteta i nezavisnosti u našoj zemlji jeste velika tekovina politike našeg rukovodstva i predsednika Slobodana Miloševića i njihova odbrana u ovako teškim uslovima je izvanredno dostignuće ovog naroda.
Prihvatanje Kontakt grupe da se problemi na Kosovu mogu rešiti političkim putem jeste priznanje našim nastojanjima da dijalog dobije apsolutni primat nad svakom drugom opcijom. Ohrabruje nagoveštaj da se ostvari ravnopravnost svih etničkih zajednica na Kosmetu.
Podsećam da se JUL zalagala za ravnopravnost svih ljudi i naroda i u vreme kada je takav stav bio velika politička jeres. Zato i danas dajemo punu podršku naporima da sve nacionalne zajednice na Kosmetu budu ravnopravne, jer jedino tako mogu da opstanu.
Poštovani poslanici, i pored svega očigledno se borba sa golim Golijatom prevodi na teren političkih rešenja, što pokazuje da su mudrost i odvažnost Davida nadmašili Golijata u ratobornosti. Da je danas više ovakvih Davida u svetu, topuz Golijata bi otišao u zaborav.
Verujem da će jednoga dana budući naraštaji mnogo bolje od ovog sadašnjeg sveta proceniti ko je stvarno bio David, a ko Golijat. Jer, istorija će ovo vreme upamtiti po tome što je u njemu najveća svetska sila dominirala na svetskoj sceni, ne svojom tehnologijom, razvojem i pameću, nego siledžijskim zavođenjem navodne demokratije i ljudskih prava širom sveta i skandalima svog vrhovnog šerifa. Dakle, po sramoti. Upamtiće istorija ovo vreme i po herojskoj borbi ovog naroda, nikad politički jedinstvenijeg u očuvanju slobode, suvereniteta i dostojanstva, po tome, a ne po sramoti, ćemo ostaviti duboke tragove u istoriji.

Poštovani narodni poslanici,  Jugoslovenska levica podržava donošenje predloženog zakona o informisanju.

Postojanje zakona sa jasnim pravnim određenjima prava i odgovornosti novinara i medija, zaštite dostojanstva građana, institucija i države, bitno je obeležje modernog demokratskog i civilizovanog društva. Ostvarivanje zakonitosti je civilizacijsko i demokratsko dostignuće, a ne odsustvo slobode. Zakon štiti rad i one koji rade, štiti ugrožene, a ne one koji ugrožavaju, štiti pokradene, a ne one koji kradu, štiti one koji vole svoju zemlju, a ne one koji je izdaju.

Predloženi zakon o informisanju štiti novinare i novinarsku profesiju od zloupotreba, šikaniranja i pritisaka, onemogućava ugrožavanje objektivnog i profesionalnog novinarskog rada. Predlog ovog zakona tu vrstu valjane zaštite odgovornog novinarskog poziva sadrži - ni jedan novinar, ni jedan medij, niko kome je stalo do novinarske profesije, do objektivnog i angažovanog pisanja, do svoje zemlje, nema razloga da strahuje da će ovaj zakon ugroziti njegov novinarski angažman. Ovaj zakon je na strani svakog novinara i svakog medija kojima su na duši interesi novinarske profesije, interesi ove zemlje, dostojanstvo naroda i potrebe za humanošću i blagostanjem. Donošenjem ovog zakona hoćemo da mediji budu na strani čoveka, da ga informišu objektivno, a ne da ga lažu, da mu šire vidike, a ne strah i paniku, da u njemu podstiču nadu i ljubav, a ne ostrašćenost i mržnju.

Želimo da mediji podstiču slobodarski, stvaralački i kritički duh, a ne pokornost i sluganstvo prema stranim nasilnicima. Takvi zakoni postoje u svim civilizovanim zemljama sveta i stoga je teško razumeti i otpore zakonu o informisanju. U već unapred izraženim otporima na zakon se ne radi o neslaganju sa nekim odredbama predloženog zakona. U pitanju je neslaganje sa donošenjem bilo kakvog zakona o informisanju. Razlozi protiv donošenja zakona, što smo danas ovde čuli, jesu potrebe političkog marketinga i samo ih tako treba posmatrati. Prisutno je, da kažem i to sitna demagogija po kojoj je dobar zakon samo ukoliko se on sastoji samo od jednog člana koji bi, po njima, trebalo da glasi ovako: "Mediji, a pre svega, nezavisni, su neprikosnovena institucija koja je nedodirljiva i ne može je ugroziti ni zemljotres, ni poplava, a pogotovu država". U ovoj odredbi se, do duše, ne spominju ni Vanden Bruk, ni Solana.

Istorija poznaje samo jednu političku opciju koja je bila protiv postojanja zakona. To je bio anarhizam. Danas se na ovim prostorima javlja jedna druga opcija kojoj smeta postojanje preciznog zakona o informisanju. Ta opcija nije anarhistička, ali jeste vazalna, podanička. To su tzv., nezavisni mediji i njihovi minorni politički pomagači, koji teško shvataju da je igranje na kartu suprotstvljanja zakonu put u političko gubitništvo. Razlog otpora tzv. nezavisnih medija u zakonu je veoma jednostavan. Njihovu nezavisnost plaćaju belosvetski centri za uterivanje demokratije i širenje ljudskih prava. Ako učinak tzv. nezavisnih medija u širenju ljudskih prava i demokratije ne bude dovoljan, onda nastaju pretnje raketama i bombama sa sloganom - proredimo nepokorne, da bi oni koji prežive, živeli slobodno.

To je smisao te i takve nezavisnosti, koji se temelji na vazalstvu. Suprotstavljanje izdajstvu nije političko ili ne samo političko pitanje, nije ni moralne prirode, jer osuda, poput one - sram vas bilo - ne pomaže. Ovo je pravno pitanje, jer u izdaji zemlje nema ni politike, ni morala, ni svesti, ni savesti. Najnovija potvrda takve vazalne uloge jeste nedavni susret, kao što je već rečeno, generalnog sekretara NATO-a Solane i američkog generala Klarka sa glavnim urednicima tzv. nezavisnih medija prilikom službene posete našoj zemlji. Zamislite susret tzv. nezavisnih novinara, onih koji pišu da su naša vojska i policija grube, surove, zločinačke uvek kada brane svoju zemlju. Njihov susret sa vojskovođama NATO pakta, one iste sile koja nam preti bombardovanjem bombama, koje su to dodirne tačke najslobodoumnijih i najnezavisnijih novinara na svetu i onih koji drže prst na okidaču "Tomahavk" upereni na ovu zemlju. Odgovor je jasan. Najnezavisniji na svetu i šire, nezavisni od ove vlasti i ovog naroda, ali nisu od Solane i zato mu redovno idu na dosoljavanje.

Traže od gospodina Solane pare, ali i zaštitu od sopstvenog naroda. Ovog puta izgleda prošli su više slano, nego slavno.

Recimo, najnoviji primer interesovanja nemačkog ambasadora za očuvanje nezavisnosti nezavisnih prilikom jučerašnje posete Vladi Srbije. Koliko je meni poznato, poslednjih pet godina nemački ambasador u Beogradu nije izražavao želju da poseti ni Vladu, ni njenog predsednika i da se zainteresuje za privrednu i kulturnu saradnju, nije se brinuo da li u vreme sankcija imamo hranu ili lekove, ni za posledice od zemljotresa, ni zbog zločina albanskih terorista, ali zabrinuo se i po prvi put zatražio prijem u Vladi Srbije da izrazi strepnju zbog opasnosti da ovaj predloženi zakon ne ugrozi njegove štićenike, a ovakav zakon u njegovoj zemlji je još rigorozniji i više decenija je na snazi, pa se Nemci ne brinu za slobodu svojih medija.

Da kažem i to da naš ambasador u Bonu izražava neviđenu pasivnost po tom pitanju. Ovaj zakon štiti medije i novinarsku profesiju, ali štiti i građane, institucije, društva i stabilnost države od neistina, neodgovornosti, ugrožavanja dostojanstva i od izdaje zemlje. Radi se o zakonskoj zaštiti od svakog razarajućeg psihološkog dejstva od širenja defetizma, laži, od izmišljanja događaja da bi se širila panika i narod što više izluđivao.

Želimo da vreme straha od medijskih neistina, blamaža, vreme medijskog srama, u kome je psihički uništavan ovaj narod, vreme ponižavanja novinarske profesije, da to tužno vreme bude što pre iza nas.

Ovaj zakon mora da zaštiti novinarsku profesiju od moralnog i profesionalnog posrnuća, od onih koji bezgranično kleveću i ugrožavaju dostojanstvo građana, od onih koji otvorenom saradnjom sa stranim centrima moći doprinose destabilizaciji zemlje, od onih koji su plaćeni da zastrašuju narod, kako bi nas što više bilo nervno rastrojenih i nesposobnih.

Kada takozvani nezavisni mediji počnu da primaju pare iz inostranstva da bi stvarali profit svojim gazdama u okvirima zakonskih odredbi, onda će moći mirno da spavaju. Sve dok te i tolike pare pristižu od svetskih centara moći zarad rušenja ove zemlje predloženi zakon mora dosledno da se ostvaruje. Neka izdaju novine, ali ne mogu da izdaju zemlju. Pravo novinara da slobodno piše i medija da ne bude ugrožen bilo kojom silom ne mogu da budu alibi za javno blamiranje bilo kog građanina, pa makar on bio pastir ili predsednik Vlade, a ponajmanje za ugrožavanje nezavisnosti države i dostojanstva naroda.

Takve odredbe zaštite čoveka, institucija i države, zaštite novinara i medija sadrži i predlog ovog zakona, baš onako i onoliko koliko i kako to predviđaju zakoni o informisanju u zapadnim zemljama, pa ako su ovi naši nezavisni toliko zaljubljeni u zapadnu demokratiju i njihove zakone, neka osete slast primene takvog zakona na svom ognjištu. Ništa logičnije od toga. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, duboko verujem da će istorija i ovo vreme pamtiti po velikoj pobedi našeg naroda u borbi za slobodu, nezavisnost, suverenitet i nacionalno dostojanstvo, po teškoj, odvažnoj i uspešnoj borbi protiv zločina i nasilja albanskih terorista na Kosmetu. Možda u ovom trenutku još nismo svesni onoga što smo učinili. Ali, ove i buduće generacije, i normalni deo sveta, ako ne danas, a ono sutra, valjano će oceniti naš doprinos odbrani prava čoveka na život, pravo na slobodu svoje zemlje, pravo na svoja bogatstva. Ova najsvetija prava svakog čoveka i svakog naroda svetski čelnici svode isključivo u obavezu čoveka i naroda da budu pokorni tzv. novom svetskom poretku. Neviđena je farsa i cinizam da se svet pokorava, u ime ostvarivanja ljudskih prava, a da se ljudska prava svode na obavezu pokornost tzv. novom svetskom poretku.
Neprestano, s pravom, ističemo našu želju i potrebu uključivanja u svetske tokove, u onaj deo međunarodne zajednice koji je perjanica demokratskog, tehnološkog, ekonomskog i duhovnog razvoja. Mi nismo protiv te međunarodne zajednice. Ne prkosimo joj, želimo svim svojim umećima da joj se pridružimo, da se učimo na njenim iskustvima i da joj ponudimo svoja znanja. Na žalost, ovaj deo međunarodne zajednice, ma kako u svakom pogledu brojniji, potisnuće na margine svetskih zbivanja. Danas se svetu nameće onaj malobrojniji deo međunarodne zajednice, koji neviđenom hajdučijom i potkupljivanjem vazala širom sveta hoće da ovlada tim svetom, nanoseći mu nesreće, patnje i razaranja.
Taj deo svetske zajednice je oličen u lideru najmoćnije sile sveta, koji donosi odluke o životu i smrti miliona ljudi i čitavih naroda u isto vreme dok mu se jedna šiparica mota oko šlica. Taj deo svetske zajednice iliti novi svetski poredak je jedna velika tragikomedija, u kojoj će gospodin Bil pasti sa svetskog trona, ne zbog odgovornosti za unesrećenost miliona ljudi i čitavih naroda širom sveta, nego upravo zbog pomenutog motanja oko šlica pomenute šiparice.
Dokle će nevini deo sveta da strahuje od fašistoidne halapljivosti nekakvih Genšera, Kinkela, od patoloških potreba gospodina Rija, koji stalno rije po našim nervima, uvek od izbora do izbora?
Da li je to ta međunarodna zajednica, u kojoj jedino padanjem na kolena i prodajom zemlje i savesti možemo da je umilostivimo, da nas prihvati, da nam, milujući nas kao jagnjad, uzima sve što imamo?
Da li je to neka nova međunarodna zajednica oličena u Organizaciji ujedinjenih nacija, toj danas nemoćnoj i tužnoj podaničkoj družini koja postoji, uglavnom, zbog toga da bi aminovala nasilja svetske žardarmerije i da bi potvrđivala legitimitet jednom novom uveliko započetom a neobjavljenom osvajanju svega?
To je ta međunarodna zajednica koja je, ko manje, ko više, odnegovala teroriste i dala im oružje. To je ta međunarodna zajednica ili taj deo međunarodne zajednice koju neki i sa ove govornice pozivaju u pomoć.
Takav poziv će jednog dana biti pokriće stranim silnicima za vojnu intervenciju, jer poziv dolazi od legalnih poslanika, legalnih partija ili medija. Taj deo međunarodne zajednice je najdirektniji podstrekivač albanskog terorizma. Uz pomoć NATO žandarmerije, mudžahedina i jurišnika islamskog fundamentalizma, potomaka nacističkog duha, uz jeftine usluge ovdašnjih vazala, Kosmet su preplavili teroristima. Ko to ne shvata ili ništa ne shvata zbog pomanjkanja inteligencije ili zbog političke ostrašćenosti ima problema sa vidom, a najpre će biti da od takve zaslepljnosti ima i neke vajde, naravno u čvrstoj valuti.
Ubeđivati njih da je srpsko rukovodstvo krivo za raspad Jugoslavije i terorizam na Kosmetu, besmisleno je onoliko koliko su besmislene i njihove teze. U tu svetsku hajdučiju tzv. novog svetskog poretka uspešno su se uključili ovdašnji tzv. nezavisni mediji nudeći joj svoje vazalne usluge i više nego što se od njih očekuje. Neću da ih nabrajam, jer mogu slučajno nekog nepravedno da izostavim, ali to su oni mediji koji direktive za profil takoreći svoje uređivačke politike neposredno i direktno primaju iz inostranstva. Zato mogu i moraju svakodnevno da najavljuju bombardovanja, nove sankcije, naš ekonomski kolaps, količinu i tipove po njima već uključenih motora na bombarderima, koji tako pripremljeni mogu svakog trena da polete, sve u nastojanju da psihološki dotuku ovaj narod, da učine gore i stravičnije, nego što su to mogle sankcije, gospodin Rije ili posebno gospođica Levinski. Kako piše ova nezavisna medijska žandarmerija, albanski teroristi su čas gerilci, čas siroti civili, čas su oslobodilačka vojska. Zato je naša policija, po njima, mnogo gruba i zamislite, umesto ćoraka upotrebljava bojevu municiju, sve sravnjuje sa zemljom, a naša vojska, verovali ili ne, nesmetano šeta našim selima, poljima i šumama duž dugačke granice, plašeći one jadne teroriste i ometajući im slobodu prelaska granica i prenošenje oružja, čak iz Albanije, da bi im se mladež igrala rata i pucanjem plašila strah od te grube vojske i policije.
Na delu je, dakle, sveopšte utrkivanje koji će nezavisni medijski žandarm brže, bezobzirnije i sa više užasa da saopšti neku priželjkivanu moguću strahotu. Ko će više da zastraši ovaj narod. Ko će više da izazove trauma, ko će svojim uveličavanjem pretnji bolesnih umova da izazove veći broj nervnih slomova. Za njih nije vest da su teroristi ubili pet policajaca ili vojnika, ali jeste da Rijeovi bombarderi samo što nisu poleteli, jer se nadaju da će na taj način više naših ljudi stradati, bilo od bombi, bilo od nervnog rastrojstva. Tako nešto očekuju njihove gazde, za tako nešto su plaćeni. Baš pošteno, što reče neko ko se večno zagubi, politički.
Jugoslovenska levica podržava napore naše Vlade i predsednika Miloševića da se dijalogom dođe do političkih rešenja problema na Kosmetu. Jugoslovenska levica se borila za mir i mirna rešenja, za suživot svih ljudi i naroda, u vreme kada je bila najveća jeres, pa je opasnost govoriti o ravnopravnosti, miru i jugoslovenstvu. Naše je moralno i političko pravo i obaveza da i danas sledimo takvu politiku. Verujem da ćemo ovakvom politikom doprineti mirnom i srećnijem životu svih građana na Kosmetu, u Srbiji i Jugoslaviji. Verujem da se zbog svega ovoga nećemo stideti pred budućim pokolenjima.

Poštovani poslanici, tradiciju i istoriju moramo da poštujemo i uvažavamo, ali tradicija ne može da bude bedem za reforme i za društvo sadašnjosti i budućnosti, bar istoričari bi morali da znaju da se društvo razvija i da rešenja iz prošlog veka ne mogu uvek da budu istovetna sa rešenjima za ovo društvo. Nije dobro da se društvo kreće natraške, pa makar i taj cilj bila težnja ka nekakvim monarhijama, kraljevima itd. No, to je uzgred.

Želeo sam pre svega da kažem da je Predlog zakona o univerzitetu značajan i odvažan korak Vlade. Značaj i društvena težina ovog zakona prevazilazi okvire univerziteta i predstavlja veliki korak ka stvarnim reformama. Ovakve suštinske promene sačinjavaju smisao reformi i već sada nastaje vreme kada se političke partije dele na one koje ostvaruju suštinske reforme i na one partije koje se zadovoljavaju isključivo izvikivanjem parola, kao što su "živele reforme, sve za reforme, mi smo iznad, ispred reformi", baš kao što je uzvikivao svojevremeno i onaj drug iz Engleske - mi smo za vama - i ne znam šta je hteo da kaže.

Prema tome, mislim da je ovo korak i deo suštinskih reformi.

Pročitaću vam obrazloženje jednog amandmana na Predlog ovog zakona. Citiram: "Odluka o broju studenata bitno zavisi od sadržinskih i metodoloških karakteristika nastave pojedinih fakulteta kao i od njihovih prostornih, kadrovskih i tehničkih uslova za izvođenje nastave", kaže se u jednom obrazloženju amandmana, nije bitno kom i ko ga je dao.

Imaćemo dakle, onoliko studenata, onoliko univerziteta, fakulteta, koliko imamo profesora i prostora u aulama za predavanje i za profesorske kabinete. Nije bitno da li ima para, a nisu bitne ni potrebe privrede i društva za određenim profilom kadrova. To je bar, kako sam ja protumačio, poruka ovog načina razmišljanja i, na žalost, življenja.

Ovo, zapravo, izražava samo odnos prema reformama univerziteta onih partija koje samo kliču parole u slavu reforme.

Mislim da je zbog toga značajno nekoliko činjenica za razgovor o ovom predlogu zakona.

Prvo, suština je da će sa ovim zakonom univerzitet, odnosno njegovi profesori i asistenti najzad morati da se vrate ostvarivanju svoje osnovne funkcije, a to je obrazovanje studenata, što dalje podrazumeva usavršavanje obrazovnih programa, izradu kvalitetnih udžbenika, bavljenje nastavom i sopstveno naučno usavršavanje. Sve su to, izgleda, neki davno zaboravili.

Drugo, ovim zakonom studenti dobijaju daleko veću mogućnost da utiču na proces i kvalitet nastave, na donošenje odluka o kvalitetu studiranja. Znači, radi se o mogućnostima stvarnog uticaja studenata na život univerziteta.

Reforma univerziteta je osnova i suština ovog zakona. Mislim da je to polazište i za Vladu i za sve nas. Ona je neophodna, imajući u vidu i stanje na univerzitetu. Moramo otvoreno da progovorimo o stanju na univerzitetima, o njihovom stručnom radu i o pokušajima da se naučno obrazovni rad zameni i unazadi političkom delatnošću. O kvalitetu nastave, odgovornosti i stručnosti nastavnika, o redovnosti nastave, o velikom nedostatku udžbenika i o nekim polupismenim udžbenicima, gotovo da nema redovnih i normalnih dijaloga na fakultetima. Samo kada se dva suprotstavljena tabora ili dva zavađena profesora posvađaju, mogu se čuti kritike na račun kvaliteta nastave i njihovih udžbenika, pa se na taj način kritika pretvara u najobičnije sredstvo za niske udarce i najprljavija podmetanja.

Studenti danas nemaju gotovo nikakvog uticaja ni na kvalitet, ni na redovnost nastave. Ni na kvalitet udžbenika, ni na ispitne rokove. Jednostavno, po nekim mišljenjima, studenti su izgleda izmišljeni da bi njihovi profesori egzistirali i opstajali, da bi se popunile učionice i vežbaonice.

Umesto učešća studenata u procesu odlučivanja manje grupe profesora koriste deo studenata, koji su očigledno zalutali u akademske vode, da onako skupa, udruženi, predavanja, učenje i naučno usavršavanje zamenjuju protestima, neredom i galamom. Možda bi se ove manjine mogle posmatrati kao snošljivo pravo da se sopstvena, naučnička onemoćalost i lenjost tom galamom prikrije, ali oni tu svoju galamu agresivno i sa mnogo ostrašćenosti nameću i većini drugih profesora i studenata koji su uspšeni i koji žele da uče i rade.

Kao rezultat ovakvog odnosa i stanja na univerzitetu došlo je do porazne situacije prošle školske godine, kada je čitava generacija studenata stručno-obrazovno uskraćena i duhovno obogaljena. U tom tužnom periodu ostrašćena manjina je uzurpirala pravo ne samo da neovlašćeno zastupa većinu, da neovlašćeno govori u njeno ime, da svojim ostrašćenim ponašanjem unizi intelektualni nivo akadmeskih građana, nego i da uskrati toj većini pravo na učenje i rad.

Nešto o osporavanju prava državi, odnosno Vladi da ima odlučujići uticaj na upravljanje na univerzitetu. Zaboravlja se jedna činjenica. Vlada, kao reprezent države je i osnivač i finansijer univerziteta. Zaboravlja se da je tu Vladu izabrala upravo ova skupština, a ova skupština je izraz volje naroda. Ako onda ova vlada nema legitimitet da kao osnivač i finansijer upravlja univerzitetom, kako onda doći do tog nosioca upravljanja? Hoćemo li onda sveopšte izbore za upravne odbore univerziteta? Nije u interesu društva da pravimo apsurde tamo gde za to nema potrebe.

Na kraju, nešto o autonomiji, pošto se o njoj najviše govori. Predlog zakona o univerzitetu ne ukida autonomiju, već je afirmiše i svodi na njene suštinske sadržaje. Jugoslovenska levica je za autonomiju univerziteta, koja se svodi na autonomiju znanja, slobode misli, stvaralaštva, za autonomiju koja omogućava unapređenje nastavnog procesa, koja omogućava zaštitu onih koji hoće da budu autonomni u radu i stvaralaštvu, od onih koji sve to ometaju i onemogućavaju.

Teze o ugroženosti autonomije su najobičnije maske za pokriće nereda i politikanskih potreba nekih Gonzales-partija, za pokriće namera da se univerzitet udalji od svoje osnovne funkcije i pretvori u ekspoziture pomenutih Gonzales-partija. Autonomija za koju se zalažu oštri kritičari se pretvara u zaštitu onih koji su već u 27 godini završili prvu godinu studija i pribavili knjige za drugu godinu, pa su posustali, u zaštitu onih kojima nedostaju naučni radovi i napisane knjige da bi napredovali, u zaštitu njihove političke delatnosti na fakultetu koja im se čini lakšom i primamljivijom od nauke i studiranja.

Zato mislim da je pitanje odnosa prema Predlogu zakona o univerzitetu pitanje iskrenog odnosa prema dubini reformi u društvu. Jugoslovenska levica hoće ozbiljne reforme, hoće progresivne promene koje ostavljaju tragove na putu u moderno-ekonomski jako društvo. Mi dakle hoćemo da sprovodimo temeljne reforme, a foliranja ostavljamo sve manjim horovima koji će sve tiše da kliču zakletve večnim reformama. Prema tome, Jugoslovenska levica podržava Predlog zakona o univerzitetu.

(čita imena poslanika, a predsednik im uručuje glasačke listiće) Avramov Mita, Aksentijević Siniša, Aleksić dr Gradimir, Ameti Ramadan, Andrić dr Milena, Anđelković Zoran, Arsić Joca, Arsić Tihomir, Atanacković Nebojša, Bajović dr Snežana, Baković dr Tatomir, Barać Milun, Bačević dr Milan, Bečić Igor, Biači Antal, Blažić dr Milovan, Božić prof.dr Milan, Bozalo Dragan, Bojić prof.dr Milovan, Borović Borivoje, Budimir prof.dr Milana, Budimirović Dobrivoje, Budić prof. dr Zvonimir, Buđanovčanin Siniša, Vait mr Ibro, Vakić Branislav, Vasiljević Miroslav, Vasiljević Čedomir, Veljković Vojin, Veljković Miroljub, Veselinov prof.dr Dragan (nije tu), Veselić Jela, Vico Ratomir, Vlatković Dušan, Vlahović Slobodan, Vrbaški dr Stevan, Vujanović  Božidar, Vujačić Slobodan, Vujić Božidar, Vujović Slavoljub, Vukadinović Zoran, Vulović Srđan, Vučelić Milorad, Vučić Aleksandar, Vučić Miroslav, Vučurović Božidar, Gavrilović dr Svetozar, Gajević Gorica, Gligorijević prof. dr Zoran, Golubović Dragan, Grubetić Ivan, Davidović Ljubivoje, Daja Jovan, Dizdarević Faruk (nije tu), Dimitrijević Milić, Dimić Dragan, Dinić mr Voja, Dišić Miodrag, Dobrić Dobrosav, Dragišić Stevo, Dramlić Miroslav, Dukić Milorad, Dumbelović Čedo, Đokić mr Nenad, Đorđević Aleksandar, Đorđević dr Živorad, Đorđević Jovan, Đurđević Radomir, Đurić Dejan, Đurić Milutin, Đurić Slavoljub, Đurković Milivoje, Živkov Milucu, Živković Vojislav, Živković Predrag, Živojinović Velimir-Bata, Žikić Dragan, Žunić Milovan, Zdravković Milivoje, Ivanović Branislav, Ivanović dr Miladin, Išpanovič Ištvan, Janićević Bogoljub, Jovanović Živadin, Jovanović Životije - Žota, Jovanović Zoran, Jovanović dr Nikola, Jović Milorad, Jović dr Radoslav, Jovičić Mile, Jojić Miloš, Jokanović Žarko, Jotić dr Živadin, Jocić Goran, Kasa Jožef, Kasaš dr Karolj, Kekić Bojan, Kertes Mihalj, Kovačević prof. dr Ivan, Koka Ljuan, Kostadinović Zoran, Kragović Ljubomir, Krkobabić dr Jovan, Krstin Milorad, Krstić Slaviša, Krunić Spasoje, Kurtešanin Simo, Kučević Šemsudin, Lazarević dr Jordan, Latković dr Milan, Lekić Živadin, Leković Nebojša (odsutan), Ljubojević Dragan, Maravić Ljubiša, Marinković Stevan, Marjanović Mirko, Marjanović mr Tihomir, Marjanski Lazar, Marković Dragomir, Marković Tomislav, Marušić Dražimir, Marčetić Ratko, Matković Duško, Mijatović Milomir, Miković Milan, Milenković Blagoje, Milenković Tomislav, Miletić Milivoje, Milićević dr Leposava,  Milovanović Dragan, Milovanović mr Pera, Milošević M. Zoran, Milošević dr Zoran, Milunović Dragan, Milutinović mr Aleksandar, Minić Vasilije, Mirović Igor, Mirčić Milorad, Mihailović Vojislav (odsutan),  Mihajlović Dušan, Mihajlović Jovanka, Mihajlović dr Ljubiša,  Mihajlović Miloje, Mišković Petar, Mladenović Slaviša, Momirski dr Branislav, Momčilović dr Stanislav, Munitlak mr Ratomir, Murić dr Fevzija, Narić dr Dušan, Nenadović Slobodan, Nešković dr Miroslav, Nešković Slavko, Nešović Miloš, Nikitović Milan, Nikolić Vladan, Nikolić P. Dragan, Nikolić M. Dragan, Nikolić B. Dragan, Nikolić Zoran, Nikolić Milan, Nikolić Tomislav, Ninčić mr Milan, Novaković dr Mile, Novotni Laslo, Obretković Mića, Olujić Tatjana, Pavlović Dragan, Pavlović Miroslava Dragomir, Pavlović Mirka Dragomir, Panić Miodrag, Pankov Radovan, Pantić Dragoljub, Papović prof. dr Radivoje, Pejčić Bogoljub, Pejčić Dušan, Penezić Tomislav - Toma, Peručić Zlatan, Petijević Veselin, Petković Jovan - Hoki, Petković dr Nevena, Petrović Pantelija, Petrović Srba, Pešalj Ljubomir, Plužarević Vitomir, Pomoriški mr Branislav, Popović dr Milan, Predin Đorđe, Purenović prof. dr Milovan, Radovanović Dragomir, Radovanović Milovan, Radovančev mr Živanko, Radović Dobrosav, Radosavljević Novica, Radulović Slobodan, Ranđelović Duško, Rajević Ninoslav, Ranđelović Milutin, Ranković Slobodan, Ristić Bojana, Rodić Milan, Rosić dr Gvozden, Savin Zoran, Savić Borislav, Savić Predrag, Samardžić Milorad, Svilar Rade, Svirčević Ratimir, Sekulić Milija, Selić Ljubiša, Sečei Mihalj, Simić Željko, Sinadinović Ratko, Sokolović Zoran, Spasić Dragan, Srećković dr Miroslav, Stamenković Dragoljub, Stanojević mr Milan, Stanojević Milovan, Stanojević Momčilo, Starčević Stanko, Stevanović Veroljub, Stevanović Ljubiša, Stefanović Živojin, Stojadinović prof. dr Ninoslav, Stojković Velibor, Stojmirović dr Ljubiša, Stojmenović Jovica, Studen dr Stanko, Suljević Džemail (nije prisutan), Tabaković Jorgovanka, Tiosavić Živorad, Todorović dr Vasilije, Todorović Dragan (nije prisutan), Tomić Dragan, Tomović mr Slobodan, Tomčić Milovan, Trajković dr Veselin, Trumpić Miodrag, Hinić Slavko, Cvetković Života, Colić Momčilo, Čanak Nenad, Čeković Sanja, Čikoš prof. dr Josip, Čokić Predrag - Čole, Čolić Dragan, Čotrić Aleksandar, Šljivić Milomir i Štambuk prof. dr Vladimir.

Avramov Mita, Aksentijević Siniša, Aleksić dr Gradimir, Ameti Ramadan, Andrić dr Milena, Anđelković Zoran, Arsić Joca, Arsić Tihomir, Atanacković Nebojša, Bajović dr Snežana, Baković dr Tatomir, Barać Milun, Bačević dr Milan, Bečić Igor, Biači Antal, Blažić dr Milovan, Božić dr Milan, Bozalo Dragan, Bojić dr Milovan, Borović Borivoje, Budimir dr Milana, Budimirović Dobrivoje, Budić Zvonimir, Buđanovčanin Siniša, Vait Ibro, Vakić Branislav, Vasiljević Miroslav, Vasiljević Čedomir, Veljković Vojin, Veljković Miroljub, Veselić Jela, Vico Ratomir, Vlatković Dušan, Vlahović Slobodan, Vrbaški Stevan, Vujanović Božidar, Vujačić Slobodan, Vujić Božidar, Vujović Slavoljub, Vukadinović Zoran, Vulović Srđan, Vučelić Milorad, Vučić Aleksandar, Vučić Miroslav, Vučurović Božidar, Gavrilović dr Svetozar, Gajević Gorica, Gligorijević prof.dr Zoran (nije tu), Golubović Dragan, Grubetić Ivan, Davidović Ljubivoje, Daja Jovan, Dizdarević Faruk, Dimitrijević Milić, Dimić Dragan, Dinić mr Voja, Dišić Miodrag, Dobrić Dobrosav, Dragišić Stevo, Dramlić Miroslav, Dukić Milorad, Dumbelović Čedo, Đokić mr Nenad, Đorđević Aleksandar, Đorđević dr Živorad, Đorđević Jovan, Đurđević Radomir, Đurić Dejan,  Đurić Milutin, Đurić Slavoljub, Đurković Milivoje, Živkov Milucu, Živković Vojislav, Živković Predrag, Živojinović Velimir-Bata, Žikić Dragan, Žunić Milovan, Zdravković Milivoje, Ivanović Branislav, Ivanović dr Miladin, Išpanovič Ištvan, Janićević Bogoljub, Jovanović Živadin, Jovanović Životije-Žota, Jovanović Zoran, Jovanović dr Nikola, Jović Milorad, Jović dr Radosav, Jovičić Mile, Jojić Miloš, Jokanović Žarko, Jotić dr Živadin, Jocić Goran, Kasa Jožef, Kasaš dr Karolj, Kekić Bojan, Kertes Mihalj, Kovačević prof. dr Ivan, Koka Ljuan, Kostadinović Zoran, Kragović Ljubomir, Krkobabić dr Jovan, Krstin Milorad, Krstić Slaviša, Krunić Spasoje-Paja, Kurtešanin Simo, Kučević Šemsudin, Lazarević dr Jordan, Latković dr Milan, Lekić Živadin, Leković Nebojša (nije tu), Ljubojević Dragan, Maravić Ljubiša, Marinković Stevan, Marjanović Mirko, Marjanović mr Tihomir, Marjanski Lazar, Marković Dragomir, Marković Tomislav, Marušić Dražimir, Marčetić Ratko, Matković Duško, Mijatović Milomir, Miković Milan, Milenković Blagoje, Milenković Tomislav, Miletić Milivoje, Milićević dr Leposava, Milovanović Dragan, Milovanović mr Pera, Milošević M. Zoran, Milošević dr Zoran, Milunović Dragan, Milutinović mr Aleksandar, Minić Vasilije, Mirović Igor, Mirčić Milorad, Mihailović Dušan, Mihajlović Jovanka, Mihajlović dr Ljubiša, Mihajlović Miloje, Mišković Petar, Mladenović Slaviša, Momirski dr Branislav, Momčilović dr Stanislav, Munitlak mr Ratomir, Murić dr Fevzija, Narić dr Dušan, Nenadović Slobodan, Nešković dr Miroslav, Nešković Slavko, Nešović Miloš, Nikitović Milan, Nikolić Vladan, Nikolić P. Dragan, Nikolić M. Dragan, Nikolić B. Dragan, Nikolić Zoran, Nikolić Milan, Nikolić Tomislav, Ninčić mr Milan, Novaković Mile, Novotni Laslo, Obretković Mića, Olujić Tatjana, Pavlović Dragan, Pavlović Miroslava Dragomir, Pavlović Mirka Dragomir, Panić Miodrag, Pankov Radovan, Pantić Dragoljub, Papović Radivoje, Pejčić Bogoljub, Pejčić Dušan, Penezić Tomislav, Peručić Zlatan, Petijević Veselin, Petković Jovan, Petković Nevena, Petrović Pantelija, Petrović Srba, Pešalj Ljubomir, Plužarević Vitomir, Pomoriški mr Branislav, Popović Milan, Predin Đorđe, Purenović Milovan, Radovanović Dragomir, Radovanović Milovan, Radovančev Živanko, Radović Dobrosav, Radosavljević Novica, Radulović Slobodan, Rađenović Duško, Rajević Ninoslav, Ranđelović Milutin, Ranković Slobodan, Ristić Bojana, Rodić Milan, Rosić Gvozden, Savin Zoran, Savić Borislav, Savić Predrag, Samardžić Milorad, Svilar Rade, Svričević Ratimir, Sekulić Milija, Selić Ljubiša, Sečei Mihalj, Simić Željko, Sinadinović Ratko, Sokolović Zoran, Spasić Dragan, Srećković Miroslav, Stamenković Dragoljub, Stanojević Milan, Stanojević Milovan, Stanojević Momčilo, Starčević Stanko, Stevanović Veroljub, Stevanović Ljubiša, Stefanović Živojin, Stojadinović Ninoslav, Stojković Velibor, Stojmirović Ljubiša, Stojmenović Jovica, Studen Stanko, Suljević Džemail (odsutan), Tabaković Jorgovanka, Tiosavić Živorad, Todorović Vasilije, Tomić Dragan, Tomović Slobodan, Tomčić Milovan, Trajković Veselin, Trumpić Miodrag, Hinić Slavko, Cvetković Života, Colić Momčilo, Čanak Nenad, Čeković Sanja, Čikoš prof. dr Josip, Čokić Predrag - Čole, Čolić Dragan, Čotrić Aleksandar, Šljivić Milomir, Štambuk prof. dr Vladimir.

Hvala.

Pošto je glasanje završeno, zaključujem glasanje.

Molim narodnog poslanika Stevu Dragišića, koji je nadzirao ubacivanje glasačkih listića u glasačku kutiju, da preda glasačku kutiju Komisiji za izbor saveznih poslanika, koja će odmah pristupiti utvrđivanju rezultata glasanja.

Stevo Dragišiđ: Ima li neki zapisnik?