Poštovani predsedniče, uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, govorim kao radnik i poslanik Jugoslovenske levice. Govorim u ime ogromnog broja građana okupiranog grada Niša, čijom lokalnom samoupravom rukovode NATO plaćenici. Danas ću samo govoriti u vezi treće tačke dnevnog reda, a to je Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini. Odmah su se sastali uslovi za donošenje ovog i ovakvog zakona. Razlozi su za to vrlo brojni, ali ću navesti najznačajnije.
Ovim zakonom se učvršćuje poverenje građana u institucije sistema i vladavinu prava u zemlji. Ovim zakonom se sprečavaju mahinacije sa poslovnim prostorom, pre svega u onim sredinama gde lokalnu vlast drže NATO plaćenici. Ovim zakonom se obezbeđuju neophodna sredstva u budžetu za finansiranje, obnovu i izgradnju zemlje, kao i program socijalne zaštite najsiromašnijih. Ovim zakonom se obezbeđuje racionalno korišćenje određenih resursa, kao i onih koji su u državnoj svojini, ali ih država ne koristi. Postavljam sebi, a i vama jedno pitanje, nudim moguće odgovore. Po donošenju ovog zakona, ko ovde gubi, a ko dobija? Na gubitku su svi oni koji žele haos u Srbiji, koji žele da Srbiju vide gladnu, siromašnu, opustošenu i okupiranu.
Dakle, na gubitku su neprijatelji našeg naroda, kako spoljašnji, tako i unutrašnji. S druge strane, dobijaju građani Srbije, oni koji drugu domovinu nemaju i koji svoju otadžbinu ne bi dali za šaku krvavih dolara. Mi znamo na čemu smo. Ne možemo se nadati ničem dobrom od onih koji su bacali bombe na našu decu. Naša snaga je u narodnom jedinstvu, a narodno jedinstvo svoj puni izraz dobija u Vladi narodnog jedinstva. Ova vlada se rukovodila izbornim statističkim procenama, oslanjajući se na sopstvene snage. Zakonski predlog koji je pred nama je novi mehanizam za korišćenje jednog malog broja dela naših velikih, a na žalost do sada neiskorišćenih mogućnosti.
Podsećam vas samo da Jugoslovenska levica u svom progresnom programu obnove i reforme odavno je participirala ovu mogućnost i na nju blagovremeno ukazala svim značajnim institucijama društva. Kao član Jugoslovenske levice zadovoljan sam što je programsko opredeljenje JUL-a prihvatila javnost. Međutim, ja sam zadovoljan kao građanin i kao radnik Niša, kada usvojim ovaj zakonski predlog, verujem da hoćemo, moći ću da se vratim uzdignutog čela među svoje kolege i među svoje nišlije, da ih pogledam u oči i da im kažem da sam i ja u Narodnoj skupštini glasao za bolje našoj deci i svima nama. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, poštovani poslanici,  nisam akademski građanin i neću govoriti u ime akademskih građana, već mi dozvolite da govorim u ime aktiva radnika Jugoslovenske levice i uzmem učešće o predloženom zakonu i kažem šta mi o svemu tome mislimo.
Proteklih dana se podigla velika prašina u javnosti oko Predloga zakona o univerzitetu, ali se tu nađoše neki dobro informisani samozvani narodni tribuni i zaštitnici nemoćnih, potlačenih, koji žele da raskrinkaju ovu našu trajnu delatnost, pa će se zahvaljujući njima Srbija spasiti. Kao da pate od totalne amnezije, zaboravivši prošlogodišnje parlamentarne izbore i formiranje Vlade narodnog jedinstva, a izgleda i sve odredbe pozitovno-pravnih propisa Republike Srbije, ovlašćenjima, pravima i obavezama Vlade i Skupštine Republike Srbije u oblasti zakonodavne aktivnosti.
Mogli smo čuti i pročitati čitav niz teških kvalifikacija i diskvalifikacija upućenih na račun Vlade, od kojih je većina bila i niskokulturnog nivoa od nedostojnih akademskih građana, a sve to kao posledica potpunog i racionalnog straha od novog zakona o univerzitetu. Nedovoljno upućeni u političku zloupotrebu univerziteta, koja je uglavnom bila usmeravana od strane manjeg dela profesora, mogli bi zaključiti da se digla, kako bi naš narod rekao, kuka i motika u odbranu univerziteta i njegove autonomije od napada onih koji bi da univerzitet pretovre u partijsku školu. Mislim da neće moći.
Činjenica je da su sredstva sa kojima univerzitet radi državna svojina i da se delatnost na univerzitetu finansira iz javnih prihoda, koje čitavo društvo uz velike napore obezbeđuje. Nije li paradoks da se zagriženi pobornici tržišne ekonomije i privatne svojine protive osnovnom ovlašćenju koje proizilazi iz svojinskih prava. Zašto bi za ljude sa državnog univerziteta bilo sasvim prihvatljivo da privatnim univerzitotom upravlja onaj ko ga finansira, dok im je sasvim neprihvatljivo da država upravlja sredstvima koja ulaže u rad univeziteta.
Postavlja se pitanje koje je to političko, demokratsko ili neko treće načelo u ime koga bi se Srbija odrekla svojih prava? Zar je jedini zadatak države da finansira univerzitet, na kome će se zaposleni baviti pre svega političkim, a ne naučnim radom.
Republika Srbija predloženim zakonom o univerzitetu stvara uslove za obezbeđenje maksimalno kvalitetnog obavljanja nastave i potpunu autonomiju u oblasti naučnih, istraživačkih radova, što i jeste suština autonomije univerziteta. Onima koji ovih dana neodgovorno i nepromišljeno, zarad jeftinih političkih poena i lične promocije, veštački proizvode krizu na univerzitetima i pokušavaju da spreče i blokiraju njihov normalan rad, poručujemo da dobro razmisle pre nego što se upuste u avanturu iz koje kao pobednici ne mogu izaći. Oni koji su spremni da žrtvuju studente, zarad svojih i ne samo svojih interesa, moraju biti svesni da će poneti punu odgovornost za svaki izgubljen ispit i za svaku nepoloženu godinu. Oni koji nemaju hrabrost da svoju političku snagu provere na izborima spremni su da se poigraju sa sudbinom hiljade studenata i njihovih porodica svesni svoje političke slabosti i činjenice da su studenti u sred svoje mladosti pogodni za manipulaciju, što se poslednjih nekoliko godina više puta pokazalo. Ponovo žele da svoje političke promašaje i ideje ostvare putem ulice, a ne u parlamentu.
Zato u ime aktiva radnika Jugoslovenske levice, članova i dela progresivnih, partijski opredeljenih članova i pojedinaca apelujemo na studente da ne dozvole da budu izmanipulisani. Nema tog političkog cilja koji je vredan da izgube makar jedan ispit, kamoli godinu. Podsećamo studente da su u više navrata snosili posledice neodgovornog ponašanja svojih profesora, vođa i svih tzv. studentskih protesta, koji su iz demonstracija izvlačili ličnu korist i ne samo političku, već i materijalnu. Najiskrenije se nadamo da su studenti iz svih tih događaja izvukli pouke i da neće praviti greške. Postavlja se pitanje zašto se ne pitaju oni koji izdvajaju za finansiranje univerziteta, šta misle o proseku studiranja?
Molim vas, vi znate gde ide deo sredstava i kako se puni budžet. Ne puni se na sastancima i konferencijama, nego direktno iz proizvodnje. Zar misle pojedini profesori univerziteta i politički prvaci minijaturnih partija da mi treba da finansiramo studiranje osam godina, koje traje tri godine. Sada smo čuli ovde da neki studiraju po 10, 11 i više godina.
Molim vas, koj je to domaćin koji bi bacao pare za nešto zašta ne treba. Da li je taj student sutra bolji u privredi i ovom društvu ako umesto jedne godine studira dve. Možda je za nekog bolje, ali za nas nije dobro. Neka oproste gospoda univerzitetski profesori, politički prvaci koji manipulišu, a i studenti koji umesto nastave više vole pištaljke, ali oni koji izdvajaju deo sredstava za finansiranje univerziteta podržavaju vladin predlog zakona o univerzitetu.
Ovim zakonom se stvaraju uslovi za nesmetan rad univerziteta i zato ga podržavamo. Hvala.