Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, ja sam u velikoj dilemi o čemu je danas Skupština razgovarala. Kad je bio na dnevnom redu Zakon o izboru poslanika u Saveznu skupštinu, mi smo razgovarali o režimu i o Miloševiću. Kad je bilo usvajanje budžeta, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu. Kad je bilo o starim knjigama, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu.
Jednostavno, ovde se, prvo, ne poštuju pravila ove kuće, drugo, ne poštuje se dnevni red, i treće, ne govori se o temama koje su na dnevnom redu. Ja mogu da razumem frustraciju mog kolege u vezi sa režimom, ali dozvolite, kad je već bilo toliko šala, da kažem jedno moje životno iskustvo - imao sam druga, koji nikako nije hteo da se oženi, a devojka sa kojom je bio je to stalno htela. I kad bi on pomenuo - idemo da se kupamo, ona bi rekla - jao fino, hajde da se kupamo, ali zamisli kako bi bilo lepo kada bi se mi uzeli, pa bi otišli kao muž i žena. Hajdemo ovamo opet, itd. Naravno, na kraju se nisu ni okupali, ni oženili, niti se ona udala za njega, niti se on oženio njom, i verujem da će tako proći i ove naše kolege parlamentarci, koji stalno hoće da se menja režim, a neće ništa da urade da se stvari promene.
Molim vas, radi se o jednoj prostoj činjenici - da smo poslušali predloge koje je koalicija "Vojvodina" nama dala prošle godine, ove godine bi verovatno neki vojnik KFOR-a, ili već kako bi se zvao, gazio ministra, pa možda čak i kolegu Veselinova, kao republičkog poslanika, i otišao bi nekažnjen. I ne samo to, nego bi se porušili svi mostovi, pogazile bi se sve pruge, razbili bi sve što im padne napamet, i to molim vas, ne prema dogovoru i ugovoru iz Rambujea, jer u Rambujeu nikakav dogovor i ugovor nije napravljen, nego je grupa Albanaca, verovatno bolje reći teroristi su potpisali sa nekim američkim predstavnicima neki papir, ali po tom papiru svaki građanin Jugoslavije, koji bi radio za KFOR i bio izuzet iz bilo kakvog sudskog procesa, mogao je da uradi šta god hoće i nikome nizašta ne bi odgovarao.
To nije srednji vek, to je pre srednjeg veka, to nije kapitulacija, to je totalno porobljavanje. Ja, nažalost, za razliku od mog kolege Veselinova, ne želim da živim u takvom društvu i nisam bio spreman, ni u Rambujeu, ni u Beogradu, da to prihvatim. Ako je on spreman, molim vas, ima mnogo mogućnosti, pa neka nađe načina da sebi to dozvoli i da na takav način živi. Prema tome, ne radi se ni o kakvoj lošoj proceni, ne radi se o tome da smo mi izazvali rat, nego se radi o tome da je jedna grupa belosvetskih moćnika napala ovu zemlju, bombardovala je.
Ako gospodinu Veselinovu, mom kolegi, nisu dovoljne demonstracije i raznorazni sudovi koji danas rade po svetu i novine koje se pišu, a pripadaju Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd., koje govore o tome, onda je on nedokazan čovek.
Što se tiče učenja istorije, ovde smo danas predložili zakon koji treba da popravi ono što je prethodno bilo kritikovano. Kritikovano je i od opozicije, naime da se radi o tome da su delegacije iz Republičke skupštine upućene u Saveznu skupštinu na osnovu većinskog sistema, te da bi trebalo da se prihvati jedan mnogo demokratskiji sistem. Kad je to predloženo, to ne valja. Zašto ne valja? Zato što mi ne možemo da uđemo u tu delegaciju.
Juče su završeni izbori u Grčkoj. PASOK je sa 42 ili 45%, nemojte me hvatati za reč, dobio 133 poslanička mesta u Skupštini. Grčka pripada Evropskoj uniji, pripada tom svetu koji, navodno, ima razvijenu demokratiju, gde se poštuju principi. Ako nemate glasove, ako nemate mesta u parlamentu, ako ste bili blizu grupe onih partija koje su jedva preskočile cenzus, to je tako i to se mora poštovati. Ali, nemojte zbog toga demokratske procese koji su ovde pretvarati u pitanje režima. Nemojte to pretvarati u nedemokratiju, u nešto što je loše.
Što se tiče istorije, ne bih sada da raspravljam o tome šta je šta, ali Versajski mir, koji je ovde pomenut, to je mir koji je začeo koncept intervencije u drugim zemljama na osnovu religijskih manjina. Taj koncept je ukinut 1945. godine usvajanjem Povelje Ujedinjenih nacija, koja je zabranila pod bilo kojim razlozima intervenciju u bilo kojoj drugoj suverenoj zemlji.
Danas se koncept ljudskih prava, kao što su se nekad koristila religijska prava, koristi da bi se bombardovala Jugoslavija i ne samo Jugoslavija. Da kažem kolegi koji je toliko učen da sve zna i o Libiji, i o drugim zemljama, da kažem da su Sjedinjene Američke Države toliko glupe, da su pre tri dana sa Gadafijem potpisale nove uslove saradnje i kooperacije. Ta Libija nije bitna. Taj Irak nije bitan. Afrika nije bitna. Molim vas, u toj Africi se razvila civilizacija mnogo pre nego u Americi, hiljadu godina ranije.
Prema tome, nemojte da pričamo stvari napamet, nego da se držimo činjenica. Ubuduće, ako neko ima primedbe na zakon, neka iznese primedbe na zakon, a ne na režim. Režim će se promeniti onda kad to građani ove zemlje budu hteli.
Što se tiče knjiga koje treba sačuvati, u pravu ste. Te će se knjige sačuvati. Jednog dana će biti veoma značajne. Te knjige se čitaju u 50 zemalja sveta. Prevedene su na sve jezike sveta. Vi ih verovatno niste čitali, pa ne znate koliko one vrede.

Mislim da nije dobro unositi naše lične odnose u raspravu. To što je neko dekan, to je sudbina.
Molim vas, sve je objavljeno. Objavljeno je u našim časopisima na engleskom jeziku, na našem jeziku, postoji na Internetu, svako može da pročita, naravno ako zna jezik. Ali, objavljeno je sve na našem jeziku. Nema nikakvih tajnih klauzula. Nema ničeg van onoga što je objavljeno. Ako je neko našao neke druge varijante, to je druga priča.
Da se razumemo oko Rambujea. Ja sam doživeo da je novinar na jednoj televizijskoj raspravi pitao mog kolegu šta je bilo u Rambujeu. Ja sam tu sedeo, ja koji sam 17 dana bio zaključan u Rambujeu. Nisam mogao da izađem iz onih 50 kvadratnih metara. U Rambujeu nije ništa potpisano, jer ništa nije bilo za potpis. Nema nikakvog dokumenta iz Rambujea. To što se vrti u Ujedinjenim nacijama, to su Francuzi i Amerikanci pustili svoju varijantu. Ali, u Rambujeu je veoma precizno rečeno: nije šest članica kontakt grupe usvojilo taj dokument. Prema tome, taj dokument nije zvaničan, jer o tom dokumentu nikad niko nije razgovarao.
To što vi niste pročitali taj dokument, to je vaš problem. Pročitajte, pa ćete videti da takvih klauzula o kojima vi govorite - nema. Jer, kad bi postojale takve klauzule, verujte mi, Amerikanci bi već odavno bili ovde.

Štiti ga zakon.

Avramov Mita - za, Aksentijević Siniša za,         Aleksić dr Gradimir - za,Ameti Ramadan - nije prisutan, Andrić  dr Milena -  nije prisutna, Anđelković Zoran - za,Arsić Joca - za, Atanacković (Nebojša) Boban - nije prisutan, Bajović dr Snežana - nije prisutna, Baković dr Tatomir - za, Barać Milun - za, Bačević Milan - nije prisutan, Bečić Igor - za,         Bijači Antal - nije prisutan, Blažić dr Milovan - za, Božić prof. dr Milan -  nije prisutan, Bozalo Dragan - za, Bojić prof. dr Milovan - nije prisutan, Borović Borivoje - nije prisutan, Budimir prof. dr Milana - za,         Budimirović Dobrivoje Bidža - za, Budić prof dr Zvonimir -  nije prisutan, Buđanovčanin Siniša - za, Vaić mr Ibro - za, Vakić Branislav - za, Varagić Oliver -  nije prisutan, Čedomir Vasiljević - za, Veljković Vojin - za, Veljković Miroljub - za, Veselinov prof. dr Dragan - protiv, Veselić Jela - za, Vlatković Dušan - za, Vlahović Slobodan - za,         Vrbaški dr Stevan - nije prisutan, Vujanović Božidar - za, Vujačić Slobodan - za, Vujić Božidar - za, Vujović Slavoljub - za, Vukadinović Zoran - za, Vulović Srđan - nije prisutan, Vučić Aleksandar - za, Vučić Miroslav - za, Vučurović Božidar - za, Gavrilović dr Svetozar - za, Gajević Gorica - za, Gligorijević prof. dr Zoran -  nije prisutan, Golubović Dragan - za, Grubetić Ivan - za, Davidović Ljubivoje - za,  Daja Jovan - za, Dizdarević Faruk - nije prisutan, Dimitrijević Milić - za, Dimić Dragan - za, Dinić mr Voja - za,  Dinić Miodrag - za, Dobrić Dobrosav - za, Dragišić Stevo - za, Dramlić Miroslav - za, Dukić Milorad - za, Dumbelović Čedo - za, Đokić mr Nenad - nije prisutan, Đorđević Aleksandar - za, Đorđević dr Živorad - za, Đorđević Jovan - za, Đurđević Radomir - nije prisutan, Đurić Dejan - za,  Đurić Slavoljub - za , Đurković Milivoje - za, Đušić Dušan - za,  Živkov Milucu - za,  Živković Vojislav - za,  Živković Predrag - nije prisutan, Živojinović Velibor - Bata - za,  Žikić Dragan - za, Žunić Milovan - za, Zarkov Miladin - za, Zdravković Milivoje - za, Ivanović Branislav - za, Išpanovič Ištvan - nije prisutan,  Janaćković Dragoljub - za,  Janićević Bogoljub - za, Jovanović Živadin - za, Jovanović Životije - Žota - nije prisutan, Jovanović Zoran -  nije prisutan, Jovanović dr Nikola - nije prisutan, Jović Milorad - za, Jović dr Radoslav - nije prisutan, Jovičić Mile - za, Jojić Miloš - za, Jotić dr Živadin - nije prisutan, Jocić Goran - za, Karabenč Dušica - protiv, Kasa Jožef - nije prisutan, Kasaš dr Karalj - nije prisutan, Kekić Bojan - za, Kertes Mihalj - za, Kovačević prof. dr. Ivan - nije prisutan, Koka Ljuban - za, Kostadinović Zoran - nije prisutan, Kragović Ljubomir - za, Krasojević Miodrag - za,  Krkobabić dr Jovan - za, Krstin Milorad - za, Krstić Slaviša - za, Krunić Spasoje - Paja - nije prisutan, Kurtešanin Simo - za, Kučević Šemsudin - nije prisutan, Lazarević dr Jordan - nije prisutan, Lakićević Radan - za,  Latković dr Milan - za, Lekić Živadin - za, Ljubojević Dragan - za, Maravić Ljubiša - za, Marinković Stevan - za, Marjanović Mirko - za, Marjanović mr Tihomir - nije prisutan , Marjanski Lazar - za, Marković Dragomir - za, Marković Tomislav - nije prisutan, Marušić Dražimir - za, Marčetić Ratko - za, Matković Duško - za, Mijatović Milomir - za, Miković Milan - nije prisutan, Milenković Blagoje - nije prisutan, Milenković Tomislav - za, Miletić Milivoje - nije prisutan, Milićević dr Leposava - odsutna, Milovanović Dragan - za, Milovanović mr Pera - za, Milošević M. Zoran - za, Milošević dr Zoran - za,  Milutinović mr Aleksandar - nije prisutan, Minić Vasilije - za, Mirović Igor - nije prisutan, Mirčić Milorad - za, Mihailović Vojislav - nije prisutan, Mihajlović Jovanka - nije prisutna, Mihajlović dr Ljubiša - za, Mihajlović Miloje - za, Mišković Petar - za, Mladenović Slaviša - nije prisutan, Momirski dr Branislav - nije prisutan, Momčilović Stanislav - nije prisutan, Munitlak mr Ratomir - za, Murić dr Fevzija - nije prisutan, Narić dr Dušan - nije prisutan, Nenadović Slobodan - nije prisutan, Nešković dr Miroslav - Žuća - za, Nešković Slavko - za, Nešović Miloš - za , Nikitović Milan - nije prisutan, Nikolić Vladan - za, Nikolić P. Dragan - nije prisutan, Nikolić M. Dragan - za,  Nikolić B. Dragan- za, Nikolić Zoran - za, Nikolić Milan - za, Nikolić Tomislav - nije u sali, Ninčić Milan - nije prisutan, Novaković dr Mile - za, Novotni Laslo - za, Obretković Mića - za, Ognjanović Zoran - za, Olujić Tatjana - za, Pavlović Dragan - nije prisutan,  Pavlović Dušan - za, Pavlović Miroslava Dragomir - za, Pavlović Mirka Dragomir - za,  Panić Miodrag - za, Pankov Radovan - za, Pantić Dragoljub - za, Papović prof.dr Radivoje - za, Pejčić Bogoljub - nije prisutan, Pejčić Dušan - za, Penezić Tomislav Toma - za, Peručić Zlatan - za, Petijević Veselin - za, Petković Jovan Hoki - za, Petković dr Nevena - nije prisutna, Petrović Pantelija - nije prisutan, Petrović Srba - za, Pešalj Ljubomir - za, Plužarević Vitomir - za, Pomoriški Branislav - nije prisutan, Popović dr Milan - nije prisutan,  Predin Đorđe - za, Purenović prof.dr Milovan - nije prisutan, Radovanović Dragomir - za, Radovanović Milovan - za, Radovančev magistar Živanko - za, Radović Dobrosav - za, Radosavljević Novica - nije prisutan, Rađenović Duško - za, Rajević Ninoslav - nije prisutan, Ranđelović Milutin - nije prisutan, Ranković Slobodan - nije prisutan, Redžić Žarko - nije prisutan, Ristić Bojana - nije prisutna, Rističević Marjan - protiv, Rodić Milan - za, Rosić dr Gvozden - nije prisutan, Savin Zoran - za, Savić Borislav - za, Savić Predrag - za, Samardžić Milorad - nije prisutan, Svilar Rade - za, Sekulić Milija - nije prisutan, Selić Ljubiša - nije prisutan, Sečei Mihalj - nije prisutan, Simić Željko - za, Sinadinović Ratko - za, Sokolović Zoran - za, Spasić Dragan - za, Srećković dr Miroslav - za, Stamenković Dragoljub - za, Stanojević mr Milan - nije prisutan, Stanojević Milovan - za, Stanojević Momčilo - za,  Starčević Stanko - nije prisutan, Stevanović Veroljub - nije prisutan, Stevanović Ljubiša - za, Stefanović Živojin - za, Stojadinović prof.dr Ninoslav - nije prisutan, Stojković Velibor - za, Stojmirović dr Ljubiša - za, Stojmenović Jovica - za, Studen Stanko - nije prisutan, Suljević Džemail - nije prisutan, Tabaković Jorgovanka - za, Tiosavić Živorad - za, Todorović dr Vasilije - za, Todorović Dragan - nije prisutan, Tomić Dragan - za, Tomović mr Slobodan - za, Tomčić Milovan - za, Tošković Vučeta - za, Trajković Vlastimir - za, Trajković Veselin - nije prisutan, Trumpić Miodrag - za, Ćuk Milan - za, Hinić Slavko - za, Cvetković Života - za, Colić Momčilo - za, Čeković Sanja - nije prisutna, Čikoš prof.dr Josip - za, Čokić Predrag - Čole - nije prisutan, Čolić Dragan - za, Čotrić Aleksandar - nije prisutan, Čumić Stanoje - za, Šljivić Milomir - nije prisutan, Štambuk prof.dr Vladimir - za.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani presedniče Republike, drage kolege, stiče se utisak iz nekih diskusija, a pre sveta iz međunarodne propagande, da nešto Jugoslavija neće, da Srbija nešto neće da prihvati i baš zato što neće da prihvati, da je kriva. Situacija je sasvim obrnuta i to moramo jedanput jasno da kažemo i jasno da raščistimo. Ne radi se o tome da mi nećemo mir, ne radi se o tome da mi nećemo pregovore, ne radi se tome da mi hoćemo rat, nego obrnuto, radi se o tome da međunarodna zajednica, pre svega rukovođena SAD, želi da nametne svoj diktat i to po svaku cenu. Bilo je u istoriji poslednjih 300 godina veoma različitih pregovora, pregovora između dve strane, pregovora između strana koje su imale međusobno medijatore. Bio je čak i jedan slučaj kada je jedna velika sila u Aziji nametnula svoj dogovor i oružjem naterala drugu stranu da ga potpiše. Ali, nikada u istoriji do sada, koliko mi je poznato, nije bilo da medijatori potpišu ugovor sa jednom stranom. Medijatori su potpisali ugovor sa albanskom stranom, naime sa predstavnicima albanskih političkih separatističkih partija u Parizu. Ne da taj ugovor ne vredi ništa, nego je on van svih normalnih, logičnih normi, on jednostavno predstavlja nešto što će verovatno studenti u nekom budućem vremenu proučavati kao apsurd ili kao nešto što stvarno nikada nije imalo nikakvog smisla, niti sa pravnog, niti sa diplomatskog stanovišta. Ne samo da su takav ugovor potpisali, nego sada na osnovu tog ugovora prave se zaključci o tome šta treba Jugoslavija, šta treba Srbija da radi. Na osnovu tog ugovora se preti da Srbija mora da potpiše to i na osnovu tog ugovora se preti da će ona biti bombardovana. Naravno, niko ne želi da bude bombardovan, niko ne želi rat, niko ne želi da neko gine.

Ali, dajte da vidimo kakva je alternativa data ukoliko se potpiše. Ukoliko se ne potpiše, bićemo bombardovani, ali ukoliko se potpiše, da u tom famoznom dokumentu, koga inače nije prihvatila ni Kontakt grupa u celini, na našoj strani 47. se direktno kaže - posle potpisivanja ugovora strane su saglasne da NATO uspostavi i rasporedi snage (u daljem tekstu SFOR), koje mogu da se sastoje od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica iz zemalja NATO-a, iz zemalja van NATO-a, koje će delovati pod rukovodstvom i biti potčinjeni upravljanju i političkoj kontroli Severnoatlanskog saveza preko lanca komandovanja NATO-a. Znači, kada Srbija potpiše ugovor, tog momenta potpisuje da dolazi 28.000 vojnika NATO snaga na teritoriju Kosova i Metohije, a možda i šire, koji će biti pod vojnom i političkom kontrolom Severnoatlanskog saveza i pod komandom NATO-a. Ne samo to, nego u tački c) se kaže da strane potpisnice treba da obezbede besplatno korišćenje objekata i usluga nužnih za raspoređivanje, operacije i potrebe SFOR-a. Ne samo da će doći ovde, nego treba još da im obezbedimo besplatno korišćenje kasarni i svih ostalih objekata. U ugovoru se dalje govori o tome da će te snage, ako budu smatrale za potrebno, rušiti mostove, praviti puteve i sve ostalo, pa kada se jednog dana eventualno povuku, može država da traži nadoknadu za njihovo ispravljanje itd.

Prema tome, kakva je alternativa? Gde su mogućnosti? Mogućnost je vrlo prosta - ili ćemo potpisati i dobiti 28.000 vojnika NATO na teritoriji Republike Srbije, koje ćemo mi morati da izdržavamo ili ćemo biti bombardovani. Gde je tu logika, gde je tu izbor, gde su tu mogućnosti? Nema ih.

Molim vas, to delegacija Vlade Republike Srbije nije mogla da potpiše, nije mogla da prihvati, a verujem da ne bi mogao da prihvati nijedan normalan čovek u ovoj zemlji, jer tu nema alternative, nema izbora, tu postoji samo jedno rešenje, da dođe vojska na ovaj ili onaj način, ili potpisom ili prisilno na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, tj. na teritoriju Srbije i Kosova i Metohije.

Ne samo da je napravljen ogroman napor da se urazume i da shvate da ovakvi pregovori ne mogu da postoje. Moje kolege su se zalagale da se napravi maksimalan napor da se politički tekst koji ne valja popravi. Moram da kažem da pet dana jedino što smo radili, to je bilo da smo tražili da se promeni tekst. To smo radili i u Rambujeu, ali u Parizu pet dana profesori Ratko Marković i Vladan Kutlešić su radili i davali tekstove i stalno su nam vraćani da je to neprihvatljivo i da se mogu prihvatiti samo tehničke promene. Tehničke promene ambasador Hil je veoma precizno odredio koje su zapete, tačke, zapete, redni brojevi, pasusa itd. Jednostavno, to što su oni izdiktirali, to se mora potpisati. Naravno da to nije nikakav dogovor, nije nikakv pregovor, to je jednostavno diktat. Molim, bilo ko od vas ko može da prihvati taj diktat neka ga prihvati, ja ga prihvatiti nisam mogao.

Mi smo za mir, ali mir pretpostavlja da dve strane sednu i dogovore se. Tih dogovora nije bilo. Kada je jugoslovenska država odlučila da se ide na pregovore u Rambuje, glavni razlog je bio u tome da treba obezbediti direktan kontakt između delegacije Vlade Republike Srbije i albanskih političkih partija. To je ono što su nam obećavali, to je ono zbog čega smo išli u Pariz, to je ono što se nije desilo. Nijedan politički kontakt nismo imali, ni naši eksperti ni mi, osim što smo se sretali povremeno u parku ili u onoj sali za ručavanje. Nikakvih dogovora nije bilo. Pet zvaničnih pisama je upućeno, deset puta smo usmeno tražili i svaki put smo dobili odgovor od medijatora da oni ne mogu to da obezbede. Šta su onda trebali da obezbede? Šta je bio njihov posao?

Njihov posao nije bio da prave dokumenta, njihov posao je bio da obezbede kontakte između delegacije Vlade Republike Srbije i delegacije albanskih partija. To nisu napravili, jer to im nije koristilo i to nije bilo u sferi njihovih interesa i potreba.

Drugo, da bih pokazao u kojoj meri se pravi manipulacija, želeo bih da vas podsetim na to da je dokument, koji je napravljen još pre 5. ne samo da nam je dat nego je pokušano i da nam se prokrijumčari. Poslednjih dana u Rambujeu visoki diplomati su došli u našu sobu, stavili nam papir na sto, kada smo mi izdvojili samo ona poglavlja koja prihvatamo, oni su ostavili ostale papire na stolu, pa smo morali da ih pozivamo natrag da te ostale dokumenta uzmu sa sobom, da ne bi ispalo da su oni nama te dokumente predali i da na osnovu toga prave kombinacije. To je veoma bitno, jer su u Parizu izmislili da je u Rambujeu usvojen dokument i rekli su da je dokument usvojen i o njemu nema više nikakve diskusije, potpišite ga, a ako nećete da ga potpišete mi ćemo vas bombardovati.

Prema tome, kao što sam na početku rekao ne radi se o tome da Srbija, da Jugoslavija, da građani i rukovodstvo zemlje neće da sarađuju. Obrnuto, mi hoćemo da sarađujemo, ali se stvaraju takvi uslovi, takva ograničenja da je ta saradnja nemoguća. Zbog toga mislim da jedino pravilo političko opredeljenje je ono, o kome je ovde bilo govora, a to je da na osnovu naše dosadašnje politike, naših dosadašnjih opredeljenja zastupamo ravnopravnost, jednakost, slobodu i humanitet na našoj teritoriji, da se za njega borimo, pa ako treba, da se borimo i na način koji će biti neprijatan, koji će biti možda pomalo i tragičan, ali koji će verujem, u dugoročnom vremenskom periodu doneti ovoj zemlji veliki ugled i veliki prosperitet.

Na kraju, dozvolite mi da govorim malo o patriotizmu i ličnoj hrabrosti.

Delegacija koja je bila u Rambujeu, 80% te delegacije nikada se nije bavilo diplomatijom, 80% te delegacije nikada nije imalo prilike da se sretne sa najvećim diplomatima i ministrima spoljnih poslova Evrope i Amerike, neki od njih čak nisu nikada ni bili u Parizu pre toga, a bilo je i onih koji nikada nisu bili u inostranstvu. Ti ljudi, koji nikada nisu bili ni u jednom dvorcu, su znali da se postave, znali da izgradimo zajednički drugarstvo i jedinstvo u našim nastupima. Nikada nijednom pokretom, nijednom rečju, ničim nisu osramotili ni ovu zemlju, ni ovaj narod, ni svoje nacionalne zajednice koje su predstavljali. Umeli su da se ponašaju i razgovaraju i sa minstrima spoljnih poslova, umeli su da odgovaraju i onima koji su ih stalno napadaju, umeli su da se ponašaju i deluju neiznenađeno kada nalete na Dinija ili nekog drugog ministra spoljnih poslova. Možda to nije bilo veliko herojstvo, mnogo je više biti heroj kada se mora ići u rat, ali, to je bila ogromna doza patriotizma, samouverenja i sigurnosti u to da ono što rade jeste velika stvar i da to što su došli iz nekog malog sela pravo u Rambuje im ne daje pravo da se ponašaju kao seljaci, nego da se ponašaju kao ljudi svetskog duha, svetskog znanja. Bili su podržani svojim patriotizmom i verom da rade po direkciji ove skupštine, za potrebe svojih građana, za potrebe svojih nacionalnih zajednica. Bila mi je čast da budem zajedno sa njima. Hvala vam. (Aplauz).

 Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, ove replike stvaraju nervozu budućim diskutantima.
Heto sam da govorim o tome da verujem da će ovaj saziv Skupštine biti zapamćen kao reformski saziv, jer, nastavljajući ono što je radio prethodni saziv, ova skupština ima pred sobom jako puno poslova. Naime, potrebno je da donosi zakone koji će menjati i usklađivati institucije ovog sistema sa institucijama građanskog društva. Za takvo društvo smo se opredelili, bar veći broj ljudi se opredelio, i te institucije moramo da gradimo.
Predlog zakona koji je pred nama prevodi univerzitete ili univerzitet u Srbiji, znači, svih šest univrziteta u građansko društvo. Tu je glavni zahtev koji se nalazi u tom predlogu zakona. I, svi oni koji kritikuju taj zakon u suštini kritikuju taj proces, a među njima, nažalost, ima mnogo onih koji su se pre par godina jako zalagali za građansko društvo, za građanske institucije i za građansku demokratiju.
Građansko društvo podrazumeva jasno određivanje ko je vlasnik svojine, jasno određivanje ko upravlja tom svojinom, efikasnost u radu, ili proizvodnji, ili delovanju i na kraju, pretpostavlja, zahteva da Parlament bude taj gde se donose zakoni. Vlada je ta koja sprovodi i realizuje te zakone, a sudstvo je to koje brani zakonodavni sistem i funkcionisanje institucija.
Naravno, kao pripadnik Levice nastojim da u razvoju tog građanskog društva kod nas zastupam ideju za ravnopravnost, jednakost, socijalni napredak,bogatog pojedinca u bogatom društvu i neposrednu demokratiju. Jer, građansko društvo, kako ga poznajemo, je društvo posredne demokratije.
Čudi me zbog toga, da oni koji su bili toliko veliki zagovornici stvaranja građanskog društva od 1992. godine i to u ovom parlamentu, oni koji su kod mene na univerzitetu, na mom fakultetu i na svim univerzitetima u Srbiji i u Jugoslaviji zagovarali to građansko društvo, danas su protiv tog građanskog društva i protiv ovog predloga zakona koji pretvara univerzitet i daje mu te ingerencije.
Jedino što mogu da zaključim jeste, da ti koji su to tada zastupali, nisu u to verovali, nego su jednostavno mislili da će im to poslužiti za dobijanje političke moći, kao što, uostalom, danas jedan broj mojih kolega zastupa suprotnu opciju od ove u zakonu, verujući da će to njima obezbediti određeni politički uticaj i političku moć. Nisam za to da univerzitet bude izvor ni političke moći ni političkih sukoba.
Kada se radi o ovom zakonu i o onome što zastupa, voleo bih da bude više univerziteta i više studenata u našem društvu. Kada se radi o racionalizaciji, racionalizacija se svodi na to da studije budu kraće, efikasnije i da imamo što je moguće veći broj diplomiranih studenata. Ubuduće, tamo gde je nekad bio inženjer, trebaće doktor nauka, da bi mogli da idemo u korak sa svetom. Prema tome, obrazovanja nikada neće biti dovoljno, studenata nikada neće biti dovoljno, ali se studenti ne mogu dovoditi u situaciju da studiraju osam godina, već kao srednjoškolci koji završavaju za četiri godine, njih 93%, da i studenti budu dovedeni u položaj da im se omogući da i oni u periodu od četiri do četiri i po godine završavaju fakultete.
Ovaj zakon je prihvatljiv za mene i za Jugoslovensku levicu iz prostog razloga što ima nekoliko veoma jasnih odredbi. Prva je da jasno određuje da u našem društvu sada postoje univerziteti u državnoj i privatnoj svojini. Drugo, što jasno govori o transparentnosti upravljanja. To znači da se tačno zna ko upravlja i na koji način upravlja univerzitetom kada se radi o privatnim i državnim univerzitetima.
Danas se u ovoj skupštini, a i poslednjih dana u medijima pokušava proturiti jedna neistina. Nije tačno da je profesorima oduzeto pravo upravljanja univerzitetom. Neće biti dekani predstavnici radničkih zadruga, već redovni profesori. Neće biti rektori predstavnici seoskih gazdinstava, već redovni profesori. To što će ih imenovati država nije bitna razlika od prethodnog stanja.
Da vas podsetim, dekana su birali saveti, koje je imenovala skoro dve trećine država.
(Glasovi: 50%).
Država je imenovala 50%, Vi dobro znate kako je to išlo. Sada je razlika u tome što umesto tog saveta sada to radi neko drugi, ali su ingerencije i odgovornosti iste. Drugo, profesori će upravljati i u fakultetima, biti na čelu katedri i raditi stručne poslove. Osim toga, a što je najbitnije, posebno na univerzitetu se garantuje ono što do sada nije postojalo. Moje kolege sa univerziteta dobro znaju da određen broj studenata, koji pripada ovoj ili onoj političkoj opciji ili su mu roditelji pripadnici određene opcije, na pojedinim predmetima ne mogu da polože ispite zato što je profesor protiv te političke opcije. Ovo ne sme da se dešava. Politika mora da izađe sa univerziteta. Ono što mora da ostane na univerzitetu je isključivo znanje. Sve van toga je građansko pravo profesora da radi, ali izvan fakulteta i univerziteta.
Slažem se da treba da se pozivamo na prošlost... Po tom istom zakonu, koji je ovde pomenut, krajem prošlog veka, tada jedan nepoznat čovek, koji se zvao Nikola Pašić konkurisao je za mesto vanrednog profesora na predmetu izgradnja mostova i puteva. Kruna je odbila njegovu kandidaturu, iako je imao sve stručne uslove, jer su ga smatrali opasnim socijalistom. Čovek nije imao šta drugo pametnije da uradi, napravio je partiju i postao vođa jedne najjače i najpoznatije političke stranke u tadašnjoj Srbiji pa sve do današnje Jugoslavije.
(Tomislav Nikolić, s mesta: Kako se zvala partija?).
Nikola Pašić, a Radikalna stranka.
(Smeh.)
Ali, nije bila Srpska radikalna stranka, već Radikalna stranka.
Što se tiče tog Ćorovića, molim vas, on je bio smenjen, koliko se sećam, zbog toga što je uveo diktaturu na univerzitet, što je izbacivao levičare, što im nije dao ništa da rade i raspravljaju i da zastupaju levičarske ideje. Kada ih je izbacio sa policijom, došlo je do demonstracija, u kojima je jedan student ubijen. Koliko se sećam, beogradski univerzitet slavi 4. april kao dan sećanja na ubistvo tog levičara. Prema tome, nemojte Ćorovića, koji je jedna od najmračnijih ličnosti, da njega koristimo kao element za dokazivanje demokratije beogradskog univerziteta. Nađite neke bolje primere.
Efikasnost studija je jedna od centralnih stvari koje treba obezbediti na fakultetu i univerzitetu. Univerzitetska levica je prva zahtevala da se studentima poboljšaju uslovi studiranja, pre svega kada se radi o novčanim nadoknadama, o smanjenju, plaćanju itd. I moram da kažem da sam srećan što je Vlada neke od tih amandmana usvojila. Isto tako, smatram da je veoma važno da profesori daju svoj doprinos efikasnosti na univerzitetu. Neću da pominjem konkretne katedre, ni fakultete, ali verujte mi da ima mnogo fakulteta u kojima preko 50% profesora nema svoje udžbenike, a ja mogu da navedem, nije sada važno koja je, i katedru na kojoj za poslednjih 40 godina nije napisan ni jedan udžbenik iz matičnog predmeta. Prema tome, svi redovni profesori koji su na tom smeru davno treba da budu uklonjeni sa univerziteta, jer nisu ispunili uslov za izbor vanrednog profesora.
Zalažem se da profesori imaju svoje obaveze i da ih ispunjavaju kroz nastavu i pisanje udžbenika, da se studentima pomogne da što pre završe fakultete, kroz jednu ozbiljnu i temeljnu nastavu, jer svaku godinu posle četiri godine studiranja plaćaju njihovi roditelji, plaća društvo i u krajnjoj liniji plaćaju sami studenti. Isto tako, zalažem se da ovaj zakon, koji podržavam, bude zakon koji će omogućiti da univerzitet stane na svoje materijalne noge, da se obezbedi nov priliv literature, časopisa, da se omogući stručni rad kroz seminare, skupove, međunarodne simpozijume i ostalo, što je nužno da se realizuje.
(Predsednik: vreme.)
Imajući sve to u vidu, predlažem da se usvoji ovaj zakon, jer obezbeđuje da univerzitet kao institucija postane deo građanskog društva, za koje se ova skupština zalaže.
(Poslanik Ivan Kovačević traži repliku.)

Pre sto godina nije bila 1905. Uvaženi poslanik je govorio o Zakonu od pre sto godina, a drugo, što se tiče mog političkog angažovanja on je van fakulteta, a za vreme štrajka, ja sam držao nastavu, ispite i ponašao sam se kao svaki normalni nastavnik i smatrao da tako treba da rade i svi ostali.
Poslednja stvar, molim vas, ovde se jako puno manipuliše sa svetom. SAD moraju da imaju jako puno mediokriteta. Prvo, u SAD postoje privatni i državni fakulteti i ti državni fakulteti pripadaju i državama, ili još manje, takozvanim regionima. Oni svake godine raspisuju konkurse, imenuju rektore, profesore i najduže ih imenuju tri godine, ne više od tri godine, a svake godine ili samo na godinu dana.
Prema tome, tamo država ili privatni vlasnik reguliše ne ko će biti dekan, ne ko će biti profesor, nego svake godine idu na reizbor, svake godine se imenuju i onda, ako je to tako, ako vi mislite da država stvara glupake, zato što imenuje rektore, SAD imaju jako puno idiota, jako puno nesposobnih, jako puno retardiranih i ako se neki poslanici ovde pozivaju na to da su dobili i njihova deca, potvrdu, od jednog od najpoznatijih američkih naučnika, a on se zove - predsednik Klinton. Hvala.