Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Predlog zakona o železnici ima za cilj poboljšanje i efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i integraciju srpske železnice u železničke sisteme EU.
U periodu petogodišnjeg praćenja funkcionalnosti uočeni su mnogi nedostaci važećeg Zakona o železnici. Nedostatke važećeg Zakona o železnici konstatovalo je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Direkcije železnice. U toku primene zakona uočeni su nedostaci koji su zahtevali usklađivanje sa novim paketima direktiva EU, kao i proširenje delokruga za železnicu.
Direkcija za železnicu nije imala po postojećem zakonu pravo da podnosi podzakonske akte koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, iako su oni neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Novi Predlog zakona o železnici kao jedan od mnogih ciljeva ima upravo i cilj usklađivanja zakona sa Nacrtom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica koji se radi uporedo sa ovim zakonom. Posebna pažnja novog zakona posvećena je uređivanju kombinovanog transporta tj. prevoza kod koga se veći deo puta obavlja uslugama železničkog saobraćaja. Uprkos tom značaju i potencijalu ovaj deo zanemaren je važećim Zakonom o železnici.
U Predlogu zakona o železnici posebno se ističe značajno ostvarivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i njenim unapređenjem. Još jedna novina koja je predviđena novim zakonom o železnici je uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština RS i predstavlja akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Novim zakonom takođe je predviđeno ostvarivanje železničke infrastrukture koje je u prethodnom periodu bila zanemarena usled oslabljene ekonomije i privrede zemlje. Takođe novim zakonom predviđena su prava i način davanja na upravljanje železničkom infrastrukturom. Novim zakonom se stvaraju uslovi za više železničkih prevoznika i upravljača železničkom infrastrukturom, što bi trebalo da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza u železničkom saobraćaju.
Novim zakonom država se obavezuje da obezbedi zdravu finansijsku strukturu, naročito na postojećem železničkom prevozu koji je u državnom vlasništvu i predstavlja nacionalni interes države.
U toku izrade novog zakona u različitim fazama bilo je formirano nekoliko radnih podgrupa koje su sastavljene od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa, a koje su vezane za oblast železničkog saobraćaja, kao što su Direkcija za železnice, AD "Železnica Srbije", preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd" DOO, Saobraćajni fakultet i konsultant tvining projekta i eksperti francuskog i litvanskog ministarstva transporta. O Nacrtu zakona o železnici održane su javne rasprave, tako da su svi zainteresovani subjekti mogli da dostave svoje sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o železnici bio je objavljen na sajtu Ministarstva nadležnog za poslove obavljanja saobraćaja. Tu su sugestije i komentare dostavili pojedini sektori "Železnice Srbije" AD, a koji su se odnosili na zaštitu železničke infrastrukture i primenu zakona kojim se reguliše javna svojina. Pokrajinski sekretarijat za privredu i zapošljavanje AP Vojvodine obraćao se na osnovu ovog zakona AP Vojvodini. Novi zakon o železnici odobren je i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno je pozitivno mišljenje od Kancelarije za evropske integracije.
Na kraju, donošenje ovog zakona po hitnom postupku od strane Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je iz razloga jer bi se nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu u RS, kao i za celokupnu privredu Republike Srbije. Iz tog razloga poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj predlog.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Predlog zakona o železnici ima za cilj poboljšanje i efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i integraciju srpske železnice u železničke sisteme EU.
U periodu petogodišnjeg praćenja funkcionalnosti uočeni su mnogi nedostaci važećeg Zakona o železnici. Nedostatke važećeg Zakona o železnici konstatovalo je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Direkcije železnice. U toku primene zakona uočeni su nedostaci koji su zahtevali usklađivanje sa novim paketima direktiva EU, kao i proširenje delokruga za železnicu.
Direkcija za železnicu nije imala po postojećem zakonu pravo da podnosi podzakonske akte koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, iako su oni neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Novi Predlog zakona o železnici kao jedan od mnogih ciljeva ima upravo i cilj usklađivanja zakona sa Nacrtom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica koji se radi uporedo sa ovim zakonom. Posebna pažnja novog zakona posvećena je uređivanju kombinovanog transporta tj. prevoza kod koga se veći deo puta obavlja uslugama železničkog saobraćaja. Uprkos tom značaju i potencijalu ovaj deo zanemaren je važećim Zakonom o železnici.
U Predlogu zakona o železnici posebno se ističe značajno ostvarivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i njenim unapređenjem. Još jedna novina koja je predviđena novim zakonom o železnici je uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština RS i predstavlja akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Novim zakonom takođe je predviđeno ostvarivanje železničke infrastrukture koje je u prethodnom periodu bila zanemarena usled oslabljene ekonomije i privrede zemlje. Takođe novim zakonom predviđena su prava i način davanja na upravljanje železničkom infrastrukturom. Novim zakonom se stvaraju uslovi za više železničkih prevoznika i upravljača železničkom infrastrukturom, što bi trebalo da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza u železničkom saobraćaju.
Novim zakonom država se obavezuje da obezbedi zdravu finansijsku strukturu, naročito na postojećem železničkom prevozu koji je u državnom vlasništvu i predstavlja nacionalni interes države.
U toku izrade novog zakona u različitim fazama bilo je formirano nekoliko radnih podgrupa koje su sastavljene od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa, a koje su vezane za oblast železničkog saobraćaja, kao što su Direkcija za železnice, AD "Železnica Srbije", preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd" DOO, Saobraćajni fakultet i konsultant tvining projekta i eksperti francuskog i litvanskog ministarstva transporta. O Nacrtu zakona o železnici održane su javne rasprave, tako da su svi zainteresovani subjekti mogli da dostave svoje sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o železnici bio je objavljen na sajtu Ministarstva nadležnog za poslove obavljanja saobraćaja. Tu su sugestije i komentare dostavili pojedini sektori "Železnice Srbije" AD, a koji su se odnosili na zaštitu železničke infrastrukture i primenu zakona kojim se reguliše javna svojina. Pokrajinski sekretarijat za privredu i zapošljavanje AP Vojvodine obraćao se na osnovu ovog zakona AP Vojvodini. Novi zakon o železnici odobren je i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno je pozitivno mišljenje od Kancelarije za evropske integracije.
Na kraju, donošenje ovog zakona po hitnom postupku od strane Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je iz razloga jer bi se nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu u RS, kao i za celokupnu privredu Republike Srbije. Iz tog razloga poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj predlog.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Predlog zakona o železnici ima za cilj poboljšanje i efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i integraciju srpske železnice u železničke sisteme EU.
U periodu petogodišnjeg praćenja funkcionalnosti uočeni su mnogi nedostaci važećeg Zakona o železnici. Nedostatke važećeg Zakona o železnici konstatovalo je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Direkcije železnice. U toku primene zakona uočeni su nedostaci koji su zahtevali usklađivanje sa novim paketima direktiva EU, kao i proširenje delokruga za železnicu.
Direkcija za železnicu nije imala po postojećem zakonu pravo da podnosi podzakonske akte koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, iako su oni neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Novi Predlog zakona o železnici kao jedan od mnogih ciljeva ima upravo i cilj usklađivanja zakona sa Nacrtom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica koji se radi uporedo sa ovim zakonom. Posebna pažnja novog zakona posvećena je uređivanju kombinovanog transporta tj. prevoza kod koga se veći deo puta obavlja uslugama železničkog saobraćaja. Uprkos tom značaju i potencijalu ovaj deo zanemaren je važećim Zakonom o železnici.
U Predlogu zakona o železnici posebno se ističe značajno ostvarivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i njenim unapređenjem. Još jedna novina koja je predviđena novim zakonom o železnici je uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština RS i predstavlja akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Novim zakonom takođe je predviđeno ostvarivanje železničke infrastrukture koje je u prethodnom periodu bila zanemarena usled oslabljene ekonomije i privrede zemlje. Takođe novim zakonom predviđena su prava i način davanja na upravljanje železničkom infrastrukturom. Novim zakonom se stvaraju uslovi za više železničkih prevoznika i upravljača železničkom infrastrukturom, što bi trebalo da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza u železničkom saobraćaju.
Novim zakonom država se obavezuje da obezbedi zdravu finansijsku strukturu, naročito na postojećem železničkom prevozu koji je u državnom vlasništvu i predstavlja nacionalni interes države.
U toku izrade novog zakona u različitim fazama bilo je formirano nekoliko radnih podgrupa koje su sastavljene od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa, a koje su vezane za oblast železničkog saobraćaja, kao što su Direkcija za železnice, AD "Železnica Srbije", preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd" DOO, Saobraćajni fakultet i konsultant tvining projekta i eksperti francuskog i litvanskog ministarstva transporta. O Nacrtu zakona o železnici održane su javne rasprave, tako da su svi zainteresovani subjekti mogli da dostave svoje sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o železnici bio je objavljen na sajtu Ministarstva nadležnog za poslove obavljanja saobraćaja. Tu su sugestije i komentare dostavili pojedini sektori "Železnice Srbije" AD, a koji su se odnosili na zaštitu železničke infrastrukture i primenu zakona kojim se reguliše javna svojina. Pokrajinski sekretarijat za privredu i zapošljavanje AP Vojvodine obraćao se na osnovu ovog zakona AP Vojvodini. Novi zakon o železnici odobren je i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno je pozitivno mišljenje od Kancelarije za evropske integracije.
Na kraju, donošenje ovog zakona po hitnom postupku od strane Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je iz razloga jer bi se nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu u RS, kao i za celokupnu privredu Republike Srbije. Iz tog razloga poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj predlog.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, potvrđivanje Istambulske konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici je od izuzetnog značaja za sve građanke i građane Republike Srbije.
Moram da napomenem da je potvrđivanje Konvencije predviđeno Planom Vlade Republike Srbije za 2013. godinu i Nacionalnim programom usvajanja propisa EU za period od 2013. do 2016. godine.
Potvrđivanje Konvencije predviđa sprovođenje principa jednakosti i nediskriminacije kao i ozbiljan rad na prevenciji i suzbijanju nasilja nad ženama, nasilja u porodici, kao i merama pružanja zaštite ugroženim licima u vidu pružanja pravne, savetodavne pomoći, formiranja sigurnih kuća, dvadestčetvoročasovno raspolaganje SOS telefona, pružanje specijalizovanih usluga podrške, naročito sa naglaskom na decu kao žrtve nasilja i decu kao svedoke nasilja.
Konvencija obavezuje državu na sprovođenju zakonodavnih i drugih mera zaštite žrtava nasilja. Tu posebno spadaju krivična dela koja pokušavaju da se prikažu kao opravdana, uz tvrdnju da je žrtva prekršila kulturne, verske, tradicionalne norme ili običaje prikladnog ponašanja.
Primena Konvencije obavezuje sve potpisnike na njeno poštovanje, kako u mirodovskom vremenu, tako i u ratu.
Činjenice govore da su retke oblasti u životu u kojima žene nisu diskriminisane i, koliko god govorili o napretku žena u Srbiji i pored ocena Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena, one i dalje u Srbiji žive sa predrasudama da muškarci zavređuju više i mogu sve bolje.
Žene su i dalje one koje teže nalaze posao, na poslu su plaćene lošije, sporije napreduju i retko su na upravljačkim mestima. Često moraju da biraju između karijere i rađanja.
Izuzetna zabrinutost postoji za položaj posebnih žena kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom i žene u raralnim sredinama.
Moram da napomenem da u Pančevu, u gradu u kojem živim, većina mojih sugrađana ni ne zna alarmantne podatke nasilja u porodici na teritoriji opštine Pančevo.
Tokom 2010. godine u Pančevu je zabeleženo 215 slučajeva nasilja u porodica, a od toga 95% nasilja je izvršeno nad ženama od strane partnera ili supruga. Te godine Pančevo je zauzelo neslavno treće mesto u Srbiji.
Nažalost, statistika ne pokazuje poboljšanje, tako da je danas, po nezvaničnim podacima, Pančevo, bez obzira na prisutnu svest o postojanju problema, izgradnjom sigurnih kuća, i dalje grad sa velikim procentom nasilja nad ženama.
Ova slika društva, u čijem korenu se nalazi uzrok niza pomenutih pitanja, iziskuje promene, a pre svega otklon predrasuda u kolektivnoj svesti društva u kome živimo.
Prema nekim podacima, u Srbiji svakih 10 dana od posledica nasilja nastrada jedna žena. Svaka treća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici. Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja, a svaka četvrta je bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici.
U Srbiji svako dete je bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilja a 10% ih je permanentno izloženo teškim oblicima fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Ne smemo da zaboravimo 2006. godinu, četvoro dece u našoj zemlji umrlo je od posledica nasilja u porodici. U 15% ispitanih slučajeva nasilje u porodici se ponavljalo više od pet puta. Zadatak države Srbije i njenog društva je da se svakog sekunda bori da ova statika nestane, jer će se jedino tako sačuvati zdravi okviri porodice kao i bolja, zdravija, naprednija budućnost za sve građane Republike Srbije. Usvajanje predloga o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici daje jasnu poruku svim ženama da moraju da napuste ulogu žrtve, da uvide kako za situaciju nasilja postoje rešenja, kao i potrebe oslobađanja straha. Ono što je najvažnije da shvate da u toj borbi nisu same.
Na osnovu svega navedenog i interesa svih građanki i građana Republike Srbije u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predlog o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Hvala.

Uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, trend globalizacije, kao i sve veći broj korisnika interneta i reputacija novih tehnologija doprinosi ekskluzivnom rastu elektronske trgovine i ona se posmatra ne samo kao globalni trend, već i kao nova grana poslovnog i trgovinskog prava. Elektronska trgovina je jedan multidisciplinarni koncept koji utiče na načine na koji se odvijaju interakcije i pregovori sa klijentima, načine na koji se obavljaju plaćanja, kao i odnosi sa dobavljačima.
Iz navedenog zaključuje se zahtev za stvaranje novog pravnog i tržišnog okvira, koji je zasnovan na Direktivi Evropskog parlamenta od 8. juna 2000. godine, o određenim pravima, aspektima usluga informacionog društva, naročito elektronske trgovine i u okviru internog tržišta. Kako Republika Srbija nije još uvek zemlja članica EU, tako su neka rešenja iz Direktive modifikovana, jer se ne mogu primenjivati u našem pravnom zakonodavnom sistemu.
Nakon donošenja Zakona o elektronskoj trgovini i njegovog stupanja na snagu 6. juna 2009. godine, rađena su u kontinuitetu praćenja i analize postojećeg zakona. Nakon analize i praćenja i funkcije postojećeg zakona, uočeni su mnogi nedostaci i propusti koje izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini treba da isprave.
Moram da napomenem da su prilikom izrade izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini uzimana rešenja zemalja u regionu koje su sličnog tržišnog razvoja. Predložene odredbe o izmenama i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini odnose se na materiju koja se reguliše zakonom, pri čemu se vrši neophodno usklađivanje sa zahtevima tržišta i Direktivom, kao i precizniji odnos sa drugim sistemskim zakonima – Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o trgovini i Zakon o registraciji privrednih društava.
Novim izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini postiže se pozitivan uticaj na pružaoce usluga informacionog društva, kao i za korisnike ove usluge i potrošače. Jedna od najznačajnijih novina je preciznije regulisanje polja primene zakona time što se on proširuje i na pružaoce usluga koji nemaju sedište u Republici Srbiji. Predlog novog zakona obavezuje na poštovanje merodavnih pravila zakona Republike Srbije.
Prilikom izrade teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini zainteresovane strane su imale priliku da daju svoje primedbe i sugestije na određene članove zakona, a sve sa ciljem stvaranja jednog funkcionalnog zakona, zakona usklađenog sa potrebama tržišta.
Koliko je važno usvajanje izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini govori podatak da je vrednost elektronske trgovine u prošloj godini u Republici Srbiji iznosila oko 180 miliona evra i da je ovaj vid transakcije, odnosno kupovine i prodaje preko interneta koristilo 600.000 građana Republike Srbije.
Iako smatram da dosta kasnimo u razvijenosti elektronske trgovine za svetom, što govori podatak da u Republici Srbiji prosečna vrednost transakcija na našim sajtovima iznosi nešto manje od 50 evra, dok je na inostranim sajtovima prosečna vrednost transakcije oko 180 evra, ovaj podatak daje nam obavezu da moramo da pratimo evropske standarde, jer je želja svih građana Republike Srbije da ubrzo postanemo deo velike evropske porodice. Republika Srbija se nalazi na pravom putu razvoja kupovine i prodaje putem interneta. Elektronska trgovina je budućnost, perspektiva i mogućnost velikog doprinosa ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Republici Srbiji.
Na osnovu svega navedenog i onog što je u interesu građana Republike Srbije, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva građevine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu rezultata i analize zakona kojim se uređuje legalizacija objekata, kao i Odluke Ustavnog suda, koji je ocenjivao ustavnost pojedinih odredbi zakona, utvrđeno je da je neophodno pristupiti izradi posebnog zakona koji će urediti legalizaciju objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte izgrađene do 11.9.2009. godine.
Ne smemo da zaboravimo da je od 700.000 podnetih zahteva za legalizaciju u Republici Srbiji rešeno samo 15%, što predstavlja ozbiljan problem. Predlog zakona o legalizaciji objekata uređuje uslove postupka za legalizaciju objekta, kao i za delove objekata izgrađene bez građevinske dozvole, kao i za delove objekta izgrađene, odnosno uslove za izdavanje upotrebne dozvole.
Novi zakon ne obuhvata objekte koji su izgrađeni u vreme, kada u skladu sa propisima nije bila potrebna građevinska dozvola. Moram da napomenem da je novim zakonom predviđeno neizdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte koji su građeni na zemljištu nepovoljnom za gradnju, kao što su klizišta, močvarno tlo, objekti od nebezbednog materijala, objekti na površinama javne namene, objekti izgrađeni u prvom stepenu zaštitnog prirodnog i kulturnog dobra, objekti u zoni vojnih i odbrambenih kompleksa.
Predlog zakona predviđa jedino u zadnja dva slučaja izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži saglasnost od vlasnika susednog objekta, ili saglasnost od upravljača javnog dobra da je predmetni objekat u funkciji javne namene.
Predlogom zakona predviđeno je i izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekte koji su izgrađeni rekonstruisani ili dograđeni do 11. septembra 2009. godine, za koje je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole do 11.3.2010. godine.
Zakon takođe predviđa izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za objekte koji su imali građevinsku dozvolu, ali su prilikom izvođenja radova odstupili od potvrđenog glavnog projekta.
U ovakvim slučajevima dozvola se izdaje tek kada nadležni organ utvrdi da je prilikom odstupanja od glavnog projekta nije došlo do narušavanja propisanih uslova za građenje i korišćenje. To je smatram, sasvim u redu.
Predlogom zakona uređuju se i zakonske odredbe, kako za fizička lica, tako i za pravna lica. Prihvaćene su sugestije Ministarstva pravde i državne uprave, koji se odnose na usklađivanje kaznenih odredbi Nacrta zakona, sa Zakonom o prekršajima.
Prilikom izrade nacrta zakona organizovana su javna slušanja i rasprave sa predstavnicima opština i gradova, predstavnicima Inženjerske komore Srbije, sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, predstavnicima Republičkog javnog pravobranilaštva i Republičke direkcije za imovinu.
Nacrt zakona nalazio se i na sajtu Ministarstva građevine, gde su građani Republike Srbije mogli elektronskim putem da daju sugestije i primedbe na Nacrt zakona, tj. normalno sa ciljem da se uradi što bolji i efikasniji zakon.
Predloženi zakon se osim dovođenja u pravne i zakonske okvire, legalizovanih i bespravno podignutih objekata ostvaruju i drugi ciljevi, koji doprinose ekonomskom razvoju Republike Srbije.
Vlasniku legalizovanog objekta stvaraju se uslovi da izvrši energetsku sanaciju objekta, podigne kredit za razvoj, dogradnju, kao i mogućnost ostvarivanja bolje cene nepokretnosti, kao i uslov za prodaju, a jedinicama lokalne samouprave na osnovu dovođenja nelegalizovanih objekata u legalne tokove stvara se osnov za priliv u budžet grada od naplate komunalija i svih obaveza koje legalni objekat ima prema javnim komunalnim preduzećima koja se nalaze pod ingerencijama lokalne samouprave.
Na kraju važnost donošenja po hitnom postupku zakona o legalizaciji ima za cilj da otkloni sve štetne posledice bespravne gradnje u Republici Srbiji i kao takav zakon predstavlja jedan od preduslova za stvaranje boljeg sistema države.
Na osnovu svega navedenog u danu za glasanje, poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće Predlog zakona o legalizaciji objekata. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici RGZ-a, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru ima za cilj da otkloni sve nedostatke koje koče rad RGZ, odnosno geodetskih organizacija.
Prenatrpanost predmetima stvara neefikasnost i nedovoljnu organizovanost unutar geodetskih organizacija i samim tim predstavlja i stvara ozbiljan problem građanima Srbije. Gotovo da ne postoji gradu u Srbiji u kome građani nemaju primedbu na rad u vidu dužine trajanja postupka dobijanja raznih dokumenata od strane geodetskih organizacija. Ovo je samo jedan od razloga da se postojeći zakon dopuni u nekim delovima izmeni za rad stvaranja boljeg, organizovanijeg, efikasnijeg zakona koji ispunjava standarde EU i Saveta Evrope.
Novim predlogom i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru određuje se bolja radna organizovanost i odgovornost u vidu raspodele zaposlenih u geodetskim organizacijama na osnovu stručne spreme. Naime, dosadašnja praksa je pokazala da u geodetskim organizacijama neke složene zadatke obavljaju zaposleni sa srednjim stepenom stručne spreme i da za isti primaju lični dohodak bez naknade za prekovremeni rad i težinu zadataka koje obavljaju.
Novim predlogom i dopunama zakona reguliše se raspodela radne organizovanosti i odgovornosti u vidu raspodele zaposlenih u geodetskim organizacijama na osnovu njihove stručne spreme i vrednovanje njihovog rada i zalaganja kroz lično dohodak sa mogućnošću dodatnog koeficijenta koji se kreće od 3% do 50%, zavisno od poslova i odgovornosti koje obavljaju. Ovim dodatkom zaposleni dobijaju radni stimulans što u mnogome utiče na organizaciju, izvršenje radnih obaveza. Zakonom o planiranju i izgradnji propisana je konverzija prava, korišćenja prava svojine nad nepokretnostima, upisa po zahtevu i upis po službenoj dužnosti, što je dovelo do višestrukog broja predmeta koji se rešavaju. Dodatkom na platu eliminiše se prostor za korupciju što je veoma bitno uzimajući u obzir da je jedan od uslova ulaska Srbije u EU.
Novim Predlogom zakona takođe je utvrđeno dobijanje geodetske licence na osnovu stručne spreme i godina radnog iskustva, a sve sa ciljem stvaranja ekspeditivnijeg radnog tima u zavodu. Novim zakonom određuje se i nadzor, odnosno inspekcijska kontrola i u slučaju kršenja zakona i propisa propisuje se sankcionisanje oduzimanjem licence na određeni vremenski period od strane zavoda, kao i novčanim kažnjavanjem za prekršioce.
Novim predlogom zakona određuje se i visina naplate taksi za pružene usluge od strane zakona kao i oslobađanje od naplate taksi Republici Srbiji, AP Vojvodini, jedinicama lokalne samouprave, licima kojima je zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima, licu za upis o rešenju nasledstva, licu u postupku za ispravku grešku, licu u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima. Takođe, takse su oslobođene za potrebe ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, zaštite invalida rada, uvid u dokumentaciju geodetskog katastarskog informacionog sistema ili dokumentaciju u analognom obliku koja se vrši neposredno u prostorijama zavoda, kao i za uvid putem interneta.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava, već se finansijska sredstva dobijaju preraspodelom sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za RGZ. Stupanjem na snagu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole znatno se povećao posla u RGZ zbog čega zaposleni treba što pre raspodeliti i vrednovati njegov rad i nesmanjivati dosadašnji nivo zarade zaposlenih. Na osnovu svega i da još jednom vidimo da se novim predlogom zakona pospešuje i unapređuje, organizuje i vrednuje rad RGZ i geodetskih organizacija i njegovih zaposlenih.
Na kraju moram da napomenem da je ovo samo prva faza rekonstrukcije postojećeg zakona čime se stvara dobar pravac za izradu dobrog zakona koji je u interesu i službi građana Republike Srbije. U danu za glasanje poslanička grupa SNS glasaće za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede je od izuzetnog značaja za razmenu iskustva u oblasti poljoprivrede i održivog ruralnog razvoja.
Republika Turska je, zahvaljujući podsticaju vlade u poljoprivrednom sektoru, preskočila po poljoprivrednom razvoju četiri evropske zemlje, Francusku, Španiju, Italiju i Rusiju, i od 190 zemalja sa 11 mesta zauzela je sedmo mesto na svetskoj rang listi razvijenih zemalja u oblasti poljoprivrede.
Na osnovu ovoga, može se zaključiti da je Turska u pogledu poljoprivrednog razvoja najrazvijenija zemlja u Evropi.
Ovim memorandumom uređuje se saradnja između Republike Srbije i Republike Turske u oblasti biljne proizvodnje, industrije semena, žitarica, vinove loze, stočarstva, krmnog bilja, ribarstva, veterine i zdravlja bilja. Memorandumom se predviđa sprovođenje raznih projekata u oblasti poljoprivrede, stočarstva, preradi hrane, pakovanju proizvoda i marketing promocije. Memorandum o saradnji takođe predviđa unapređenje poslova u ruralnim oblastima i njegovom razvoju, razvoju agroindustrije i edukaciju o alternativnim izvorima energije u staklenicima.
Spajanjem privatnih poljoprivrednih sektora dve zemlje ostvaruje se ekonomska i privredna aktivnost i takođe se vrši razmena informacija, organizuju se posete stručnjaka, seminari, upoređuju se rezultati istraživanja studija i edukacija kadrova.
Na osnovu svega navedenog, zaključuje se da je cilj donošenja zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u oblasti poljoprivrede da doprinese obostrani interes u pogledu privrednog i ekonomskog razvoja dve zemlje i unapredi saradnju između poljoprivrednih institucija u oblasti poljoprivrede i poljoprivredne tehnologije.
Ovim memorandumom stvara se osnov za uspostavljanje poslovnih veza poljoprivredno-prehrambene industrije dve zemlje, čime se proširuje i jača ekonomska i privredna saradnja i učvršćuju prijateljski odnosi Republike Srbije i Republike Turske.
Zbog izuzetne važnosti ovoga memoranduma o razumevanju u oblasti poljoprivrede, u Danu za glasanje poslanička grupa SNS glasaće za Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Republike Srbije, dame i
gospodo narodni poslanici, učešće Vojske Republike Srbije u misijama UN ima izuzetnu važnost za Republiku Srbiju. Učešćem u misijama EU pripadnici oružanih snaga Vojske Srbije sprovode u svom delu i spoljnu politiku Republike Srbije i time postaju ambasadori svoje zemlje u svim delovima sveta, gde su angažovani.
Misija EU u Maliju uspostavljena je na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i odluke Saveta EU o pokretanju misije EU u Maliju. Razlog za pokretanje misije u Maliju ima za cilj da obuči pripadnike vojnih i bezbednosnih snaga Malija da bi ponovo uspostavili teritorijalni integritet Malija, kao i da iste obuči za borbu protiv secesionizma, terorizma, organizovanog kriminala i savetodavno usmeri oružane snage Malija u rukovođenju ljudskim resursima, komandovanju, logistici i primeni odredbi međunarodnog humanitarnog prava.
Na ovaj način Misija EU u Maliju sprečava stvaranje poligona za obuku islamističkih terorista koji uvažavaju veliku podršku Alkaide i samim tim predstavljaju opasnost za sve zemlje u svetu. Misija EU ne predviđa izvođenje borbenih akcija, a mandat misije je predviđen da traje 15 meseci.
Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU predstavlja važan element spoljne politike Republike Srbije, čime se ispunjavaju međunarodno priznate obaveze kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija o poštovanju i očuvanju svetskog, evropskog i regionalnog mira i bezbednosti.
Vojska Srbije nije do sada učestvovala u misijama EU u Maliju. Učešće u misiji EU u Maliju predviđeno je da preuzme 13 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Zadatak pripadnika Vojske Srbije nije izvođenje borbenih operacija, već obuka vojnih i bezbednosnih snaga Malija. Misija se kategoriše kao umereno rizična, zbog delovanja pobunjeničkih grupacija, ali pored navedenog moram da napomenem da Vojska Srbije raspolaže adekvatno obučenim ljudstvom za učešće u multinacionalnim operacijama i na svaki napad adekvatno može da odgovori.
Učešće u multinacionalnim operacijama je jedna od tri misije Vojske Srbije koja se zasniva na utvrđenim bezbednosnim, odbrambenim potrebama i interesima, a u skladu sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i strategijskim pregledom odbrane Republike Srbije. Učešćem u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija jasno poručuje svim zemljama u svetu da se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanje međunarodnog prava i drugih normi u međunarodnim odnosima, a sve sa ciljem jačanja uloge međunarodne zajednice.
Za realizaciju predložene odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u misiji EU u Maliju, potrebna su i finansijska sredstva. Finansijska sredstva su odobrena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
Razlog za donošenje odluke po hitnom postupku i ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza, odnosno strateško opredeljenje Republike Srbije za članstvo u EU i da, saglasno u Ustavu Republike Srbije, a u skladu sa spoljno političkim opredeljenjem države, aktivno učestvuje u stvaranju povoljnog političkog okruženja i partnerstva i učešće naših pripadnika Vojske Srbije u misijama EU.
U danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predlog. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Predlog zakona o železnici ima za cilj poboljšanje i efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i integraciju srpske železnice u železničke sisteme EU.
U periodu petogodišnjeg praćenja funkcionalnosti uočeni su mnogi nedostaci važećeg Zakona o železnici. Nedostatke važećeg Zakona o železnici konstatovalo je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Direkcije železnice. U toku primene zakona uočeni su nedostaci koji su zahtevali usklađivanje sa novim paketima direktiva EU, kao i proširenje delokruga za železnicu.
Direkcija za železnicu nije imala po postojećem zakonu pravo da podnosi podzakonske akte koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, iako su oni neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Novi Predlog zakona o železnici kao jedan od mnogih ciljeva ima upravo i cilj usklađivanja zakona sa Nacrtom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica koji se radi uporedo sa ovim zakonom. Posebna pažnja novog zakona posvećena je uređivanju kombinovanog transporta tj. prevoza kod koga se veći deo puta obavlja uslugama železničkog saobraćaja. Uprkos tom značaju i potencijalu ovaj deo zanemaren je važećim Zakonom o železnici.
U Predlogu zakona o železnici posebno se ističe značajno ostvarivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i njenim unapređenjem. Još jedna novina koja je predviđena novim zakonom o železnici je uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština RS i predstavlja akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Novim zakonom takođe je predviđeno ostvarivanje železničke infrastrukture koje je u prethodnom periodu bila zanemarena usled oslabljene ekonomije i privrede zemlje. Takođe novim zakonom predviđena su prava i način davanja na upravljanje železničkom infrastrukturom. Novim zakonom se stvaraju uslovi za više železničkih prevoznika i upravljača železničkom infrastrukturom, što bi trebalo da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza u železničkom saobraćaju.
Novim zakonom država se obavezuje da obezbedi zdravu finansijsku strukturu, naročito na postojećem železničkom prevozu koji je u državnom vlasništvu i predstavlja nacionalni interes države.
U toku izrade novog zakona u različitim fazama bilo je formirano nekoliko radnih podgrupa koje su sastavljene od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa, a koje su vezane za oblast železničkog saobraćaja, kao što su Direkcija za železnice, AD "Železnica Srbije", preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd" DOO, Saobraćajni fakultet i konsultant tvining projekta i eksperti francuskog i litvanskog ministarstva transporta. O Nacrtu zakona o železnici održane su javne rasprave, tako da su svi zainteresovani subjekti mogli da dostave svoje sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o železnici bio je objavljen na sajtu Ministarstva nadležnog za poslove obavljanja saobraćaja. Tu su sugestije i komentare dostavili pojedini sektori "Železnice Srbije" AD, a koji su se odnosili na zaštitu železničke infrastrukture i primenu zakona kojim se reguliše javna svojina. Pokrajinski sekretarijat za privredu i zapošljavanje AP Vojvodine obraćao se na osnovu ovog zakona AP Vojvodini. Novi zakon o železnici odobren je i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno je pozitivno mišljenje od Kancelarije za evropske integracije.
Na kraju, donošenje ovog zakona po hitnom postupku od strane Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je iz razloga jer bi se nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu u RS, kao i za celokupnu privredu Republike Srbije. Iz tog razloga poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj predlog.