Izvinite ako sam se pogrešno prijavila. Član 6, to je stupanjem na snagu?

Prelazne i završne odredbe. Onda se izvinjavam.

Zahvaljujem i izvinite još jednom. Nije baš lako pratiti, ali greška je moja, nije vaša.

Dakle, radi se o stupanju na snagu i o jednom istom članu koji je išao kroz prethodna četiri zakona, da zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine.

Zašto delim sa vama jedno isto obrazloženje? Zato što je važno da pokušamo da zapamtimo, jer je ovakav član paradigma. Kada ima planiranja koje nama nedostaje svima, ja tu ne razdvajam vlast i opoziciju, akademiju, crkvu, niko to u Srbiji ne ume da planira kako treba. Zato i jesmo neuspešni.

Dakle, onda i predlagač zna kada će zakon stupiti na snagu, kada ima planiranja onda i mi znamo nekoliko nedelja unapred. Evo pre neki dan je bio izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekelister koji zna datum, dan u februaru, kada će podneti Rezoluciju. Nama to nedostaje, to je zajednički problem i ja znam da je ovakav član zakona iz razloga što je predlagač mislio da ima dovoljno vremena.

Sada moramo da reagujemo amandmanima, moje obrazlaganje je samo da pokušamo da učinimo zajednički napor, da malo više planiramo, a da nam se ovakve vrste članova smanjuju u procedurama.

Ako postoji uopšte zakon i ideja za koju bih rado glasala, onda su to ove izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama iz najmanje tri razloga.
Prvo je, što je ovakva ideja jedna od retkih u našem zakonodavnom procesu koja je posledica planiranja, posledica jednog partnerskog odnosa između civilnog društva i projekta „Beba dobro došla na svet“ i državne uprave, odnosno ministarstva i nas koji dobijamo predlog na razmatranje.
U članu 1. u kojem se menja i dopunjava Zakon o republičkim administrativnim taksama, dodaje se tačka 9), koja kaže – Za prijavu prebivališta novorođenog deteta. To znači da je naša država odlučila zato što je predstojala ovakva vrsta dijaloga, da interveniše odustajanjem od naplata za prijavu prebivališta, što ukupno će biti manje otprilike oko 40 miliona dinara za nešto više od 66.000 beba koje se rode u Srbiji.
Ja bih volela da budžet manjka 140 miliona dinara. Jako želim deficit od 140 miliona dinara za ovu ukinutu taksu, jer bi to značilo dvostruko veći broj beba najmanje koje bi se rodile. To koliko je mala šala, toliko je zaista i želja.
Zašto koristim ovu raspravu o amandmanima i da pohvalim način na koji je došlo i da uputim kritiku, jer treba nam Zakon o taksama i naknadama i bilo bi dobro da ne zaboravimo u taj jedinstveni Zakon o taksama i naknadama koji će najviše učiniti preduzetnicima. Mnogo više nego bilo kakve priče, bilo čije, bilo koje, da u tom budućem zakonu ne zaboravimo da smo ovim izmenama i dopunama Zakona o taksama izuzeli plaćanje za prebivalište novorođenih beba. To roditelji možda neće osetiti kao značajno, ali je značajno da imamo kao zajedničku poruku, da ćemo smanjiti zajedničke prihode zato što želimo na drugačiji način da se odnosimo prema podsticajima za rađanje beba. Hvala.

Ja ću obrazložiti…
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Mislim da je potpuno nepotrebno…
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodine potpredsedniče, potpuno nepotrebno, a ja razumem da je umor…

…mislim da bi bilo dobro da date pauzu.

Molim vas da date pauzu i da razmislite o opomenama i da saslušate sugestiju koja je poslovnička. Razumemo da je umor, i uvek mogu da se povuku opomene, dajte pauzu, a ja ću odustati od moja dva minuta.
Molim da ne dobacujemo jedni drugima.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Ja vas molim da date pauzu i da ovo nepotrebnom incidentu…(Isključen mikrofon)

Ja vas još jednom molim da pre obrazlaganja amandmana date pauzu, umorni smo svi i da na osnovu jednog sasvim poslovnički obrazloženog predloga ne pravimo uzalud incidente jer su nam nepotrebni.
Vlada mora obavestiti Skupštinu…

Zahvaljujem vam.

Ja vas zaista molim za pet minuta pauze.

Ima potrebe.

Baš zato da niko nikog ne maltretira.