Zahvaljujem.
Dame i gospodo, pokušaću svoje komentare i opaske na Predlog izmena i dopuna Zakona da dam kroz jednu metaforu, koja kaže da je znanje naučiti da je paradajz voće, a mudrost je da ga ne stavite u voćnu salatu. Ja ću pokušati kroz svoju kritiku zakona da pokažem gde se u ovom zakonu vidi znanje, a gde nije bilo mudrosti, nažalost. I to je razlog zašto ne dam svoj glas za zakon.
Prva stvar koja je neminovna da se komentariše je da izmene i dopune ovog Zakona izbacuju Skupštinu iz konstruktivnog procesa, iz programa strategije i sl. U članu 12, kojim se menja član 19, kaže se da se reči: „Narodna skupština“ zamenjuju rečju: „Vlada“. Dakle, narodni poslanici sad imaju Predlog, gledaju izmene i dopune, a onda eventualno kroz izveštaje koje će ministarka podnositi nadležnom odboru, mogu da pitaju šta se dešava u šumama, šta se dešava od obećanog, šta se dešava sa planovima, šta se dešava uopšte, ako toga bude u obavezi koju ima ministarka pred sobom, da na svaka tri meseca podnosi izveštaj. Inače, sada nećemo više raspravljati, do novog zakona o šumama.
Tu je moj komentar da nema spora da je zakon pripremljen znanjem, kazaću i zašto, ali nije mudro izbaciti Narodnu skupštinu iz ovakvog zakona. To je očigledna strategija i namera, ne znam kako će biti sa vodama, ne znam kako će biti sa zaštitom životne sredine, ali slutim iz ovoga da će biti slično. To je loša poruka, to je nedostatak mudrosti. U raznim drugim oblastima možemo da se raspravljamo treba li ili ne treba da bude Narodna skupština prisutna. U ovoj ko je mudar, tu mu rasprave nema. Tako da, ja jasno čitam ovde – izbor.
Zašto govorimo o tome da ćemo možda imati novi zakon, ako ćemo, a ne izmene i dopune? Zato što u izmenama i dopunama ovog zakona imamo 59 članova. Kao što znamo, jedinstvena metodološka pravila Narodne skupštine za predlagača podrazumevaju da ako menja polovinu ili više od polovine, treba novi zakon. Dakle, 121 član ima zakon koji je na snazi, Predlog izmena i dopuna 59. To je pametno, a nije mudro, kao sa slučajem za paradajz, da znate da je voće, ali ga ne stavljate u voćnu salatu. Vi ste ga sada stavili u voćnu salatu.
Ako već imate nameru, kao što ste doneli, da menjate polovinu članova, onda donesite novi zakon. Šta time postižete? Postižete da menjate ceo zakon tako da je svima jasno o kakvim se izmenama radi. Postižete na kraju dobar utisak i za Vladu. Imamo novi zakon, zato što želimo da menjamo na bolje. To je mudro. Ovo je samo pametno.
Šta to znači dalje kada je u pitanju odnos Narodne skupštine i Vlade? Danas sam imala prilike da slušam i pametne i mudre ljude koji prave analizu kako sarađuje državna uprava i organizacije civilnog društva. Postoji podatak za 2014. godinu da je Narodna skupština donela 351 akt i da je od toga samo 37 akata, odnosno 10,5% bilo na javnoj raspravi. Vaš je zakon letos bio na javnoj raspravi. To je i pametno i mudro. Godina 2014. nije ni pametna ni mudra. Ali, procene koje imam za 2015. godinu je da se taj procenat neće povećavati.
Šta vi očekujete od onih na koje se zakon odnosi, ako samo 10% ukupnih zakona prolazi javnu raspravu? Zašto to radimo? To nije problem vašeg ministarstva, niti je problem ove Vlade. To rade sve vlade. Sve su vlade to radile, od 2001. na ovamo, na kojima ja svedočim, bivajući im ili opozicija ili podržavajući. To nije ni pametno ni mudro. Ali, očigledno će ostati kao stil rada Vlade.
Šta znači to kada izmenjate praktično pola zakona, ostajući u okvirima metodoloških pravila i kada mi ne dobijamo jasno odgovor na pitanje šta se menja za privatne vlasnike šuma, šta se menja po usklađivanju sa Zakonom o javnoj svojini za šume o kojima se stara država? Šta se menja za druge šume? To se iz vašeg zakona ne vidi.
Ja ću vam pokazati na koji način se ne vidi, jer na samo jednom od primera koji je ovde bio u raspravi, a to je da ćete ukinuti naknadu koju je morao da plaća svako ko seče drvo koje je bolesno. Nije bez razloga to unete.
Vaše obrazloženje da onda oni neće da seku bolesna drva, treba da plaćaju, nije ni pametno ni mudro.
Moram sa vama da podelim procenu da sada sledi jedna epidemija bolesnog drveća. Zato je bilo naknade i zato je trebalo ostaviti tu naknadu, zbog toga što uvek postoji razlog i da neku naknadu uvedete, zato da bi bilo poštovanja propisa koje država smatra dobrim, u ovom slučaju za šume, a kada je ukidate, morate imati mnogo dobro obrazloženje koje bi omogućilo da kažemo – dobro, ovo se sada promenilo za privatne vlasnike, sada oni više ne plaćaju nadoknadu.
Plaćanje nadoknade za one koji gazduju šumama, šta je ostalo nejasno? Šta biva sa branjem gljiva, šumskih plodova, divljih, čega god hoćete? Da li se plaća za to nadoknada ili se ne plaća? Da li to spada u šume ili ne spada u šume? Šume nisu stabla.
Meni je malo žao da ja slušam ovde o stablima i o drveću, pošto to šume nisu. Ko se bavi zaštitom životne sredine zna da to šume nisu.
Dakle, da li postoji neka nova nadoknada ako je korišćenje šuma, ako je gazdovanje šumama? Da li to podrazumeva i rastinje i bilje koje nema definiciju stabla, pošumljenosti, okrošnjenosti i hlada koje pravi, nego je na teritoriji šume?
Zašto je važno da o tome sasvim jasno ovde date odgovor? Baš zato što su izmene i dopune zakona. U načelu nemam ništa protiv ni da naplaćujemo nadoknade za berače gljiva, šumskih plodova i ostalog ili da ne naplaćujemo, ali imam protiv da meni to ostane nejasno. Kako je onda to tek ljudima koji ovu našu raspravu slušaju, pokušavajući da sedeći i slušajući kažu – ok, ja imam koliko god hektara šuma, šta je sada ovde za mene bolje, šta mi je gore? To je suština, to je mudro, kada ste predlagač zakona, da ljudima na koje će se direktno zakon odnositi objasnite šta se tu za njih menja. Može da se menja i na gore i to je isto donošenje zakona. Bilo je takvih zakona i biće verovatno, ali ovde bi trebalo da se menja na bolje.
Ono što je još važno da bude potpuno jasno je, ovde u raspravi smo čuli da se sada dozvoljava budžetima lokalnih samouprava da ubiru naknade. Oni mogu ako hoće. To ili nije jasno rečeno ili mi ne razumemo Zakon o budžetskom sistemu, ili svi mislimo da mogu da se donose parafiskalne naknade. I ovo je sklisko i bilo je sklisko i kada smo donosili Zakon o šumama, zato što nam nedostaje zakon o naknadama i taksama, kao što je ovom nesretnom uredbom, kojom su smanjene dinarske i devizne dnevnice, uveden u suštini parafiskalni namet od 10% za oporezivi deo iznad 15% za dnevnice u inostranstvu, a da nama u Skupštini niko nije rekao koliki će biti prihod od tog novog parafiskalnog nameta.
To je možda pametno za interesnu grupu koja je procenila – sada će to da bude super, svi će da nas vole, vidi kako mi umemo sa novcem, ali nije mudro zato što ste ostavili ljude bez prihoda na koje inače imaju pravo, kada su u pitanju dnevnice, a privatna lica, preduzetnike, korporacije opteretili sa dodatnih 10% naknade, u stvari poreza, ja ovde namerno mešam naknadu i porez, zato što postoje slučajevi kada je to vrlo slično, koje oni moraju da plaćaju za tu dnevnicu, za iznos iznad 15%. Na koji način vi uređujete šta će lokalna samouprava, ako će da ubira od naknada?
Na kraju, sasvim kratak komentar o pošumljenosti Srbije, o čuvanju šuma, korišćenju šuma i o politici prema šumama. Mi ćemo verovatno imati tek detaljnih rasprava kada dođu predlozi izmena i dopuna ili novi zakoni koji se tiču Poglavlja 27. Oni će morati pa će morati doći u Skupštinu. Pametno je da ih pišu stručni ljudi, kao i do sada. Mudro je da ih držite na širokoj javnoj raspravi, što široj. Pametno je da iskoristite sve ono što su druge države koje su menjale svoje zakonodavstvo na osnovu Poglavlja 27 uradile, a mudro je da kroz Skupštinu što duže i što šire imamo raspravu o zakonima koji će tek doći, pa će se jedan deo ticati i šuma.
Nije pametna rasprava koja ima ton ogovaranja problema. Mi smo, nažalost, tome skloni da opisujemo probleme ogovarajući ih i da se pravimo da ne znamo da šume nestaju dejstvom sekira i testera i da se pravimo da ne znamo da 30 inspektora šumarstva neće moći da spreči ono što nije moglo da spreči u rasporedu planskom hiljade tržišnih inspektora. Mislim, možemo da se pravimo na kobajagi, možemo da opisujemo – ju, ju, kako je strašno, ali nije to dobro ni po koga.
To se završava za deset godina od danas i možda sam zato trebala da počnem ovaj svoj pokušaj doprinosa sa – sa dame i gospodo poštovana deco, jer se takav stil ogovaranja problema, a ne suočavanja sa realnošću i strategijom kako se ti problemi rešavaju, završava tako što ta deca mere ne 27% ili 29% šume, nego mere 22%. To je, nažalost, cena koju ovakva vrsta rasprava plaća.
Za različiti nivo pošumljenosti i za različit nivo brige prema šumama, u odnosu na celu teritoriju Srbije, je dobro što ste pokušali da udetaljišete oblasti. Možda bi bilo pametno, ali nije bilo mudro. Ja vam to najdobronamernije kažem. Taj deo u zakonu nije trebalo menjati. No, vaše je pravo da procenjujete da li ćete navoditi tih sedam oblasti tako kako ih navodite, a moja je obaveza da vam sada najavim da u slučaju kada budete trebali da menjate taj deo zakona, imaćete moj glas. Zato što će to tada biti i pametno i mudro.
U oblasti koja je ostala, takođe, nejasna, kao i koje vrste nadoknade u stvari plaćate, kako se to meri, da li plaćate i nadoknadu za berače šumskih plodova, ostaje i odluka da kad ja čitam zakon o vetrozaštitnim pojasima sada po zakonu niko ne brine. To nije ni pametno ni mudro.
Vetrozaštitni pojasevi imaju ogroman problem sa nama u Srbiji. To je proces koji je na korist svima nama i u koji niko neće da uđe sa jako mnogo različitih obrazloženja i opravdanja, od toga da ne može sa katastrom, ne može sa privatnom parcelom, ne može sa lokalnom samoupravom, ne može sa šumskom upravom, ne može nikako, pa onda kad i to može preko toga nema ko da čuva sadnice, pa dođu neki ljudi ne znam odakle, sa Marsa dođu, pa pokradu te sadnice. Ono što je direktna posledica je da mi vetrozaštitne pojaseve nemamo, da to nije bilo dobro rešeno kao strateški cilj u jednom od propisa i da umesto ovoga što nam je ponuđeno, da to stvarno bude rešeno, vi ste vetrozaštitne pojaseve potpuno izbacili iz nadležnosti bilo čije. Pogledajte površine, pogledajte ukupnu zapreminu krošnji.
Koga god mi budemo u ovoj Skupštini zvali i pitali – hoće li biti vetrozaštitnih pojaseva na bentovima, uz putevima, na slankastom zemljištu, u Banatu, na erozijama, na Staroj planini, ponovo, gde erozija treba da se uradi dodatna sanacija, na krajevima retenzija, dobićemo odgovor koji je najgori mogući odgovor koji može da se dobije, a koji će glasiti – to nije naša nadležnost. To je po meni zajednička šteta, a nije bilo ni pametno ni mudro da se tako uradi.
Ja bih volela da sam u čitanju ovog i Predloga izmena i dopuna Zakona svuda pogrešila. Stvarno bih volela, ali sam u nekoliko čitanja potpuno sigurna da vam s pravom dajem ove opaske uz molbu da, koju ponavljam, zakoni iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti poljoprivrede, dakle, ne samo 27, nego 11, 12, da budu u javnoj raspravi. Ko god vam bude rekao – pusti ovo, nemoj oko toga da se pravi buka, ne misli vam dobro. To nije ni mudro, ni pametno i da ta javna rasprava ima i svoju proceduru unutar onoga što je moguće u Skupštini. Dakle, bez hitnog postupka, sa javnim slušanjima i sa dovoljno vremena da bilo ko ko sluša te zakone može da kaže ovo što se na mene odnosi iz tog zakona za mene je bolje ili lošije. To je tačka koja predstavlja suštinu evropskih integracija i tu prestajemo da lažemo jedni druge, prestaje ogovaranje problema i počinje suočavanje sa problemom onakvim kakav je i koliko god bio ružan i njegovo rešavanje. Hvala vam.