Koristim vreme poslaničke grupe, kao neophodan komentar na ovo što smo čuli u razmeni narodnih poslanika koji su podneli amandman i brane stav da se izmenom sastava upravnog odbora, ne broja, nego sastava, praktično izuzima iz mogućnosti odlučivanja većinskog, koje potiče od toga ko pravi Fond i stavlja se u većinsko odlučivanje Vlade, legitimno i legalno.
Samo da bi bilo van svake sumnje, šta to znači? To znači da porodica od četvoro ljudi živi u svojoj kući i da zove troje svojih komšija da bi odlučivali o tome da li će njihova kuća biti krečena ili neće. To - to znači.
Moj stav o Fondu i PIO i RFZO je odavno jasan. To fond nije. Ovim što ste sada stavili u amandmanu ste dokazali da to fond nije. Zna se šta je fond i kako fond mora da posluje. Ovim ste poslali jasnu poruku da je to samo jedna kasica indirektnog budžetskog korisnika u trezoru, a da se više briše i osnov po kojem je uopšte Fond napravljen.
Već sam jednom ministra zamolila da se tema reformi Fonda ozbiljno stavi u raspravu u Skupštinu, jer je potrebna, jer kako je nedopustivo stanje da ni ministar finansija, ni ministar zdravlja praktično ne može da ima direktan uticaj na tok novca u Fondu i na odlučivanje u Fondu, tako je i ovo nedopustivo da tražite kao međurešenje da u našoj kući, gde živi nas četvoro, mi zovemo troje komšija da umesto nas jednog odlučuje o tome šta će biti s našom kućom.
Svaki zaposleni u Srbiji, koji radi 40 godina, izdvoji iz svoje zarade oko 25 hiljada evra ustremljeno na kurs evra i izračunato na različite nominalne i procentualne iznose doprinosa. Taj novac se ne vidi u budžetu, taj novac je u konsolidovanom budžetu i o tom novcu je odlučivao Fond i najviše direktor Fonda.
Kada vam je rečeno – nemojte toliko da kršimo sva pravila, tako što ćemo odlučivanje staviti na Vladu, a Vlada nije među onima koji su formalno osnivači Fonda, onda to samo to znači.
Da li ćete vi biti odgovorni što Fond ponovo ne donosi podzakonske akte na vreme, što se Fond oglušuje o Zakonom o zdravstvu propisane odredbe, što Fond smatra da mu se može da probija rokove i da sam odlučuje o svemu što mu se može, da ne kontaktira sa građanima, čitav niz kritika ja imam, to će sada biti isključivo vaša odgovornost, uz koju dodajemo da ste sami preuzeli da u ime Vlade, odnosno Ministarstva, donosite odluke o Fondu.
Stručne komisije nikad nisu bile problem, ali je te dve milijarde evra oduvek bio problem i način na koji se o tome odlučuje je oduvek bio problem, tako da molim ministra da ovu raspravu iskoristi, ne za izrazito ponavljanje neistinitih stvari od strane onih koji ga podržavaju, nego da iskoristi za izrazitu nameru da na vašu inicijativu ili inicijativu Odbora za zdravstvo u ovoj Skupštini otpočne debata, koja može da traje tokom vašeg mandata ili sledećeg mandata, o tome kako da zaista od Fonda napravimo Fond ili da ne postoji Fond, nego da se zna da doprinosi idu nevidljivo u budžet i da onda više nemamo priče sa posebnim planovima organizacijama i ostalo.
Mi smo otvoreni za sve vrste predloga i ideja, koje se toga tiču. Hvala vam.

Fond je problem. Vi ćete isti problem imati. Problem je Fond, što vam je definicija Fonda da upravlja sredstvima, što vam definicija Fonda nikad nije primenjena otkad je Fond osnovan. To je problem. Da li ćete imati  može mi se ili nije to moj posao u skupu svih onih koji reprezentuju one koji su formalno po osnivanju Fonda osnivači ili ćete imati one koji nisu formalno osnivači koji će isto govoriti – može mi se, meni je sve jedno, rezultat će biti isti.
Ono što ste vi ovom odlukom uradili je da ste izbrisali ideju kojom je Fond osnovan. Vaše pravo. Ono što je moja molba vama je – otvorite diskusiju o Fondu u celini i onda ćemo naći zajedničko rešenje ili će Fond biti Fond, pa će se onda znati ko je odgovoran u Fondu, za šta i gde Fond ulaže novac, kako posluje Fond, ili je Fond ili nije Fond, ili će ići sav novac u budžet i onda ćemo opet znati po programskom budžetu šta će to biti što će biti finansirano iz doprinosa. Da je Fond zaista radio ono što treba, da nije kao i mnogo šta drugo može mi se, nije to moj posao, neću da donesem podzakonski akt, mi ne bi imali problem, razne vrste problema u zdravstvu koje imamo zbog Fonda.
Sada je Fond za nabavku lekova i opreme. Sada vi kažete da sa ovima ne može se komunicira, jer su uštogljeni i ukalupljeni u ono neću da radim to što mi kažu zajedno sa direktorom ili bez direktora. Ja ne govorim imena, ja govorim o stavu i vi kažete - aha, sada ću ja da smanjim broj i da budu ljudi koji će sprovoditi ono što Ministarstvo kaže. Legitimno, ali to nije Fond. Da li se sada razumemo? Nadam se.

Replika, samo kratko.
S obzirom da se odvijala zanimljiva rasprava između narodnog poslanika Marka Đurišića i poslanika Zorana Babića, ukoliko želi da spori nešto DS, ja sam na raspolaganju. Hvala.

Zahvaljujem.
Svoje vreme kao ovlašćene predstavnice Demokratske stranke u ovom delu toka sednice podeliću tako što ću u desetak minuta govoriti o površnosti kojom je Predlog izmena zakona pred nama, zatim o manjkavostima i onda o kontekstu koji će nastati ako se bez ikakvih amandmana ovaj Predlog zakona usvoji u danu za glasanje.
Dakle, gde je prvo površan i aljkav, a onda i gde je manjkav? Površnost i aljkavost se može lako pročitati kada se pročita obrazloženje zakona. Može da se kaže da obrazloženje neće stupiti na snagu, da se obrazloženje ne odnosi na išta važno u proceduru. Ja onda odgovaram – pa zašto ga onda pišete, ako je nebitno? Kada ga pišete, što ga ne čitate? Ta površnost i aljkavost koju ja čitam u obrazloženju je meni signal i paradigma da je i sve drugo urađeno površno i aljkavo.
U svakom delu obrazloženja govori se o nacrtu zakona. U svakom delu obrazloženja, na kome se poziva, govori se o nacrtu zakona. Nacrt zakona ne može da bude u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne samo zato što ga zabranjuju jedinstvena metodološka pravila ili Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti, nego što ne može.
Ako na nivou davanja obrazloženja niko ne uloži truda da pročita da piše nacrt, a ne da piše predlog, onda imam razvijenu opravdanu sumnju da je i sve drugo urađeno jednako površno i aljkavo. Ta se površnost i aljkavost nastavljaju u pisanjima članova zakona. Član 5. izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti glasi – U članu 24. stav 3. reči: „iz privatnih izvora“ brišu se.
U osnovnom tekstu važećeg zakona stav 3. člana 24. glasi – Sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa. U stavu 3. nema reči – iz privatnih izvora, koje treba da se brišu. Te se reči nalaze u stavu 4.
Kako se u obrazloženju poziva da u nacrtu piše član 24. osnovnog zakona stav 4? Ako već niste podneli amandman na ovaj zakon, pohitajte sa Odborom, pošto u stavu 3. reči – iz privatnih izvora, koje se navode u članu 5, gde treba da budu menjane, nema.
Površnost i aljkavost na takvim, svi mi koji dovoljno dugo radimo u Skupštini znamo, otklonjivim detaljima, mogu da idu uz obrazloženja da se ne zna tema, da se iz nekih nepoznatih razloga mora doneti zakon, da se jako mnogo žuri, ali nikako ne mogu da idu uz autoritativno predstavljanje teksta ovog zakona kao odlično urađenog, koji će proizvesti mnoge dobre posledice, jer neće nijednu.
Obrazloženje ne morate da ispravljate. Svima onima kojima je potpuno svejedno da li piše nacrt zakona ili predlog zakona, pretpostavljam da je i bez procedure za promenu obrazloženja, ali vas molim da pogledate član 24, koji menjate članom 5. izmena i dopuna tako što se pozivate na član 3. u kojem nema reči – iz privatnih izvora.
Ta količina objašnjenja da su to sve štamparske greške i da se nije stiglo je tanke argumentacije, kao i štošta što je ovde izrečeno u argumentaciji o promenama i dopunama ovog zakona, jer je pred svima nama letos bio stvarno nacrt, koji je radilo Ministarstvo finansija, gde se u 23 člana menjao Zakon o finansiranju političkih stranaka. Nešto iz ovog nacrta, koji je prošao javnu raspravu i zaista je zahvalan tekst za raspravu i ubuduće, je uvršteno u predlog koji je pred nama, nešto nije, a čuvenom intelektualnom kopi-pejst tehnikom došlo je do zabuna raznih vrsta i ja vas molim da ih ispravite.
Šta je ono što nije površno i aljkavo, što nije šlamperaj, nema veze šta piše, ja znam šta treba da kažem, a i ovako ćemo to izglasati, dakle, ne taj stil u predlogu ovog zakona, nego šta je manjkavost ovog zakona?
Manjkavost ovog zakona ne stoji u procentu koji može biti tema razgovora, može biti i predmet saglasnosti i sa nama. Dakle, sastoji se u odredbi da se reč – rashoda u članovima, zamenjuje rečima – poreskih prihoda. Član u kome menjate reč rashoda u dosadašnjem zakonu, koji se odnosio na 0,15% prihoda budžeta, rashoda budžeta menjate ne u prihode, nego u – poreskih prihoda.
Međutim, u tih nekoliko članova vam se finansiranje političkih aktivnosti odnosi i na republički nivo i na pokrajinski nivo i na lokalni nivo. Najljubaznije molim da mi se definišu poreski prihodi pokrajine, pošto je to predmet dvadesetpetogodišnjeg spora u ovoj državi, jer niko ne može da kaže koji su to poreski prihodi pokrajini.
Ako bude argumentacije da je to i ovako i onako od poreskih prihoda koji su po zakonu poreski prihodi Republike, onda se ukupan šlamperaj površnosti i aljkavosti još uvećava, pošto to nikako ne može, čak ni po Zakonu o budžetskom sistemu, izmenjenom. Dakle, molila bih predlagača za jasan odgovor o listi poreskih prihoda koje ima Pokrajina Vojvodina.
Da li je i koliko to dovoljno, u to ne ulazim. Ovo je sistemska greška, sistemska manjkavost u zakonu, zbog toga što se htelo reći reč – poreskih, nepotrebno. Samo da ste ostavili – prihoda, to bi sišlo na prihode koji se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu mogu proceniti. Problem je što je to loš preveden nacrt zakona koji je Vlada imala letos i koji nikada nije prošao glasanje u Vladi, te nije bio dostupan u proceduri narodnim poslanicima.
Druga ozbiljna manjkavost ovog zakona je što se sredstva, čak i ako budete pronašli poreske prihode Vojvodine, što će izazvati priličnu radost i živost u mnogim drugim sektorima koji se bave poreskim prihodima, da se sredstva namenjena za redovne aktivnosti, tj. za redovan život političkih stranaka, mogu koristiti i za izborne kampanje.
Dve loše stvari proističu primenom ovog zakona. Prva je sasvim legitimna, tekuća, neprekidna izborna kampanja. Koliko god da imate novaca ili nemate novaca, imate izbornu kampanju tokom cele godine, a bez raspisanih izbora, nije dobro, ta atmosfera nije dobra, ni po koga, a sada postaje moguća.
Drugi detalj je da ako kažete da se sredstva za redovno finansiranje mogu koristiti u izbornim kampanjama, onda postaje besmislena odredba koja je visoko ocenjena u postojećem zakonu, da svi učesnici, kada se raspišu izbori, imaju jednake startne uslove zbog te utakmice i da tek nakon što dobiju određen broj glasova, onda se raspodeljuje novac iz budžeta dalje. Manjkavo je, a rešenje da se razdvoji redovno finansiranje za redovne aktivnosti političkih stranaka je dobro i nije dobro da se stane uz ovu manjkavost, jer od toga će biti samo zajedničke štete.
Još jedna manjkavost koja jako uvećava površnost i aljkavost kojom se prišlo izradi ovog akta je u dozvoli da političke stranke iz javnih sredstava kupuju nekretnine. Došlo je vreme da se okućimo iz javnih sredstava. To je ne prostor korupcije, nego prostor u koji nijedna stranka koja sebe zove evropskom na ovakav način i u ovakvom kontekstu zakona ne bi smela da zakorači.
Te manjkavosti, ne ulazim u to kako je rešeno podnošenje izveštaja sa Agencijom, to je predmet za debatu, može, i ovo rešenje ima i za i protiv, sve te manjkavosti je videla i stručna javnost i svi smo mi dobili komentare Transparentnosti Srbije o tome šta dolazi kao posledica ako se ovaj zakon usvoji u neizmenjenom obliku. Ja na svu njihovu argumentaciju i uz konsultaciju sa njima i neke amandmane koje su podnele kolege iz poslaničke grupe DS kažem da ukoliko ostavite član 5. tako pogrešno, nećete moći da ga primenite zato što se odnosi na stav u kome ne piše ono što ste vi namerili da se menja.
Teško mogu da razumem toliku količinu nepažnje kojom se pristupilo aktu i tolika razlika u odnosu na to kako je akt predstavljen.
Slušajući pažljivo predlagača, vidim da je moguće da je razlog to što mu se neprekidno priviđa Bojan Pajtić i DS, bez ikakvih razloga. Da parafraziram jednu staru metaforu, to što vam bauk Bojana Pajtića kruži SNS nije opravdanje da mi date tekst zakona koji je površan, aljkav i manjkav. Sve vrste argumentacija, sve vrste nedopustivih kvalifikacija o DS, o pojedincima iz DS, ceo stav kada ovaj moj govori da je neko zlikovac i kriminalac onda je to žar poslanički, a kada ja kažem da je Bojan Pajtić kriminalac, onda je to istina. Dakle, sve je to politički folklor. Onoliko koliko u tom folkloru ima istine, toliko je bilo pedantnosti u pisanju ovog predloga zakona. Hvala vam.

To sve što smo čuli od poštovanog kolege imalo bi smisla da je na dnevnom redu Predlog zakona koji sam ja podnela, ali nije, nego je Predlog zakona koji je podnela grupa od 128 poslanika.
Kada sam komentarisala površnost i aljkavost obrazloženja, rekla sam da nema smisla to menjati, ne usvaja se, ali se član 5. usvaja. Član 5. vašeg Predloga zakona, 128 poslanika, kaže – u članu 24. stav 3. reči „iz privatnih izvora“ briše se. Taj stav 3. glasi – sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa. Nema reči „iz privatnih izvora“. One se nalaze u stavu 4.
Ako usvojite ovako, bez amandmana, nema na šta da se primeni. Vi ćete morati da usvojite deo obrazloženja, pošto tamo piše da se u nacrtu ovog zakona ovo odnosi na član 24. stav 4. Treba čitati i onda upotrebiti žar na temu koja uopšte nije na dnevnom redu.
To što ja mislim o tome da li je trebalo ili nije trebalo staviti na dnevni red moj Predlog zakona, to je iza nas. Na dnevnom redu je vaš Predlog zakona, gde imamo problem, Skupština ima problem sa članom 5. zbog površnosti i aljkavosti i manjkavosti. Rekla sam vam – organizujte odbor ili nešto uradite ako stvarno hoćete da ikakvog smisla ima usvajanje ovog predloga zakona. Sva volja, neću sada da pričam o Predlogu zakona, nego da ja malo udarim po DS, je legitimna i nekorisna, a posramotna. Hvala vam.

Slobodno je vama da govorite o mom predlogu zakona i postoji mnogo razloga zašto mogu da vam pokažem da je taj predlog zakona bolji. Slobodno vam je i da govorite o tome da je vaš predlog bolji i da je moj makar šta. O tome se ne pitamo ni vi, ni ja. O tome se pita Poslovnik Narodne skupštine, koji kaže da govorimo o tački koja je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Predlog zakona 128 narodnih poslanika. Ništa više i ništa manje.
Potpisivala sam mnogo predloga zakona u ovoj Skupštini. Neki su stizali na dnevni red, neki nisu. Neki su usvojeni a da najšira javnost i ne zna, kao što je stavljanje van snage Zakona o porezu na neto prihod, o čuvenom solidarnom porezu. On je morao biti ukinut. Ja sam predlagala i zakon.
Svaki pokušaj da svim ovim rečima pokrijete ono što kažem, a da je tekst površan i aljkav, a po sadržaju manjkav, je rešen time što je naš zajednički kolega narodni poslanik Vlada Marinković podneo amandman kojim se ta suštinska manjkavost briše. Ali, ostaju dve ključne - Lista poreskih prihoda AP Vojvodine i način na koji će se iz javnih prihoda od budžetskog novca svih poreskih obveznika, svih koji uplaćuju porez, PDV, akcize, carine, sva vrsta poreza, kupovaće se nekretnine od strane političkih stranaka. To je nešto za šta mislim da je mnogo pogrešno.
O procentu možemo da govorimo kada god hoćete i šta god hoćete, o načinima na koji se finansira, teoretski, takođe. Ovo je problem, kao što su i lista poreskih prihoda Vojvodine problem. Ali, rešili smo bar jednu nedoumicu oko površnosti u članu 5. Hvala.

Zahvaljujem. Replika na izlaganje, samo da bih iskazala da nije da mi ne godi što tako svi znate ceo tekst zakona koji sam podnela i da nije da mi ne godi da smatrate da sam vas preduhitrila, ali to uopšte nije tema. Dakle, niti treba tu ko koga da preduhitri, niti je zakon koji sam ja potpisala na dnevnom redu, niti je namera da se u sličnim predlozima zakona iko i sa kim takmiči. Ali,
očigledno valja kad se narodni poslanik, u ovom slučaju narodna poslanica, bavi svojim poslom, pošto se to može objasniti tako da smo došli na sličnu ideju, što je dobro, znači da treba menjati zakon o političkim aktivnostima.
Različitost rešenja je isto tako dobra, kao što je dobro što ćete, kako čujem, uvrstiti amandmane koji popravljaju izuzetno manjkava rešenja u ovom zakonu. Jedan amandman koji otklanja besmislen član i drugi amandman koji na potpuno jasniji i bolji način definiše kako se to iz javnih prihoda, dakle od budžeta, od novca svih građana, kupuju nekretnine za političku stranku. Tome skupštine služe.
Zato mi godi da vam se dopada i pošto vidim da je to naišlo na dobar prijem kod vladajuće većine, ja mogu već sad da vam najavim da ću za skoro svaki predlog zakona koji će morati da dođe po Nacionalnom planu, da vas preduhitrim. A vi onda skidajte hitan postupak ili odbite da ga stavite na dnevni red, ali to će činiti mnoga dobra za diskusiju o predlogu zakona koji će onda predložiti ili Vlada ili neki drugi poslanici ili grupa poslanika. To znači da se bavimo svojim poslom. Hvala.

Taman posla da se on izrazi uvredljivo. To uopšte nije tema niti je bio osnov za repliku. On često pogrešno tumači, ali uvredljivo, predsedavajući, stvarno ne bih tako nešto ni pomislila o gospodinu Babiću.
Pogrešno tumači zato što ja niti istrčavam igde da predam ikakav predlog, niti postoje predlozi opozicionih poslanika niti predlozi vladajuće većine. Ta podela kao i stav da je samo vladajuća većina odgovorna za Skupštinu je posledica nedovoljne zrelosti političke javnosti u nas i nedovoljne snage ove institucije.
Skupština poznaje narodnog poslanika i Skupština poznaje poslaničke grupe. Preslikavanje podrške Vlade se podrazumeva, ali onaj fini i tanak prostor između Vlade i Skupštine u kojoj narodni poslanici razumeju da samo zajedno mogu na najbolji način da kontrolišu Vladu, je prostor koji je u ovoj našoj Skupštini u Srbiji biti osvojen. Nema ništa da vladajuća većina izlazi u susret opoziciji, niti ima ikakve potrebe da vladajuća većina pruža ruku opoziciji. To piše u Ustavu, htela to vladajuća većina ili ne. To piše u Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, htela to vladajuća većina ili ne, umela da čita opozicija ili ne.
Ne insistiram, niti sam uvela u raspravu predlog zakona na koji imam pravo da ga podnesem, niti on podnet sa namerom da bude brži ili sporiji. Samo je pravo. Hvala.

Eventualno pravo  na repliku, pošto je ostalo  nejasno o tome kakvi batinaši, gde batinaši, pošto postoji slučaj identifikovanog lica, koje se zove Dane Pribić, koje je pretučeno, tako da ne vidim da bi to trebalo da bude tema ove rasprave, ali isto tako ne vidim razloga da se poriče da je bilo batinanja aktivista na lokalnim izborima u raznim gradovima, pa i u Vrbasu. Hvala.

Zahvaljujem.
S obzirom da je u ime predlagača i u svojstvu predsednika poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić nekoliko puta podelio sa nama svoj stav o tome šta se događa u Skupštini Vojvodine i za čega je odgovoran predsednik DS i predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić, moja replika je najdobronamernija, pošto ne znam iz kojih razloga kao predlagač, narodni poslanik Zoran Babić, sve svoje opaske i misli koje ima, očigledno vrlo česte, o Bojanu Pajtiću i DS upućuje drugim poslanicima.
Ja sam vam rekla na početku – ja sam vam na raspolaganju i da podnesete krivičnu prijavu protiv mene i da podnesete krivičnu prijavu protiv predsednika DS i da tražite u okviru onoga što je poslovnička procedura sve podatke o istrazi protiv DS, ako postoji, sve podatke o dugovima koje DS ima. Ja sam vam na raspolaganju kao ovlašćena predstavnika poslaničke grupe DS sada i ovde. Nema potrebe da bočno bilo kom poslaniku, bez želje da uputite meni, govorite bilo kakve vaše jutarnje misli, očigledno snažne, o tome kako diskvalifikovati predsednika DS.
Obratite se meni i ja ću vam odgovoriti, a svi vaši pozivi policiji i tužilaštvu mogu biti pretočeni u zvanične zahteve. Nema potrebe za izbegavanjem direktne komunikacije. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Babić pogrešno tumači sve što kažem iz želje da kaže šta on misli.

Pomenuta je stranka. Ja sam ovlašćena predstavnica DS. Predsednik DS je predsednik pokrajinske Vlade.

Ima jedna rečenica u svoj ovoj sadržini kojom narodni poslanik Zoran Babić pokušava da diskvalifikuje i pokrajinsku Vladu i predsednika DS, kojom iznosi netačne podatke i o zaposlenosti i o svemu.
Dakle, samo jedan deo rečenice koji se odnosi na gospodina Zorana Živkovića, na našu saradnju, svaki dan u DS dok je bio član i zamenik predsednika DS, kojoj je tada predsednik bio Zoran Đinđić, na svaki skup, na svaku izbornu kampanju, na svaki strateški razgovor, na svaki dan, kada je nažalost svoju, i ja sam bila u jednom trenutku ubeđena, na žalost cele Srbije, ali su me prezreli osmesi na raznim licima uverili da ipak nije na žalost cele Srbije, kada je ubistvom Zorana Đinđića postao premijer na svaki dan te Vlade, na svaki dan nakon izbora 28. decembra 2003. godine, na svaki dan kada je svojoj odlukom i napustio DS i formirao Novu stranku, na sve ono što smo zajedno radili za ovih 25 godina, ja mogu da budem samo ponosna.
Ono što sam vas lepo zamolila je da sve što imate kao primedbu o DS uputite meni. Ako hoćete možete i Zoranu Živkoviću. Na svaki dan Sablje, na svaki rezultat koji je imao u pregovorima, na svaki nastup 21. juna 2003. godine kada je predao zahtev za članstvo u EU, da, velike rezultate, ali reč je o DS, a ne o gospodinu Zoranu Živkoviću, pa sve što želite pitajte i ja ću vam odgovoriti na sve što mislite da se desilo u Vojvodini, a nije.

Zahvaljujem. U dvominutnoj replici nikada nije dobro iznositi podatke neistinite koje je lako proveriti. Dakle, zakonom iz 2011. godine najviše novca iz budžeta je dobila opoziciona stranka. Opoziciona poslanička grupa, a nijedna od grupa vladajuće većina. Dakle, to je bila Srpska radikalna stranka. To je bilo najviše novca.
Razlog zašto ispravljam neistinit podatak gospodina Zorana Babića, koji je govorio da je drugačije bilo, je što sam ostala u manjini kada je narodni poslanik Tomislav Nikolić nakon osnivanja SNS podneo je Predlog zakona kojim bi se finansirale poslaničke grupe. I tada i sada mislim da je ta ideja bila dobra za razmatranje i nažalost ostala sam u manjini.
Zašto je podnet taj predlog? Zato što poslanici koji su, što je potpuno legitimno i legalno, sa narodnim poslanikom Tomislavom Nikolićem formirali SNS, nisu mogli da imaju pristup izvorima javnih finansija jer to bi bilo nezakonito. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti poznaje samo političke stranke i liste koje su bile na izborima. Zbog toga je, i tu je narodni poslanik Zoran Babić u pravu, SNS sve vreme imala iznos i pristup javnim izvorima i budžetskim sredstvima, a da nije imala u stvari kao poslanička grupa ukupan broj poslanika za koji je taj izvor iz javnih sredstava iz budžeta bio namenjen.
Smatrajući to tada nepravednim mislila sam da možda postoji način da se nađe kompromisno rešenje. Nažalost, to nije bilo moguće. Ali, nije istinit podatak da je DS donosila taj zakon zato što je bila najveća stranka koja je imala najviše sredstava. Ne, to je bila opoziciona Srpska radikalna stranka koja je i sada vanparlamentarna.
Saglasna sam sa još jednom idejom, a to je da se Zakonom o finansiranju sve vanparlamentarne stranke trebalo uvrstiti na bilo koji način koliko god to bilo komplikovano. Hvala vam.

  U drugom delu vremena koje mi je na raspolaganju kao ovlašćenoj predstavnici Demokratske stranke, nekoliko komentara i opaski prikupljenih tokom pažljivog slušanja debate i diskusije, tokom ovog našeg radnog dana.
Ono što mogu da zaključim i što se dobilo kao odgovor na pitanje iz prvog dela moje diskusije je da će član 5, koji je u Predlogu zakona besmislen, pošto se poziva na stav koji ne postoji, biti ispravljen glasanjem o amandmanu, koji je podneo kolega narodni poslanik i to je dobra vest, što naravno govori o prirodi našeg rada.
Moja opaska da je to površno i aljkavo stoji. Da nije površno i aljkavo ne bi bilo amandmana. To su skupštine. U ovim skupštinama nema ni jednog predloga zakona koji je izašao iz Skupštine, u smislu potpisivanja ukaza od strane predsednika Republike, pa objavljen, a da je u istovetnom tekstu, neki amandman je bio podnet.
O amandmanu koji je podnet, po informacijama iz debate, radi pojašnjenja finansiranja iz javnih izvora za kupovinu nekretnina, nemam definitivan stav. Mislim da treba da se pojasni kako se takvim amandmanom, izmenjena ova odredba, dobija efekat u stvarnosti. Dobro je što je podnet amandman koji bar pokušava da
promeni, da pojasni ili da napravi strožijim načine na koji se iz javnih izvora koriste sredstva za kupovinu nekretnina, a na vlasništvo političke stranke. I dalje stojim na stanovištu da je nedopustivo da se iz poreza svih građana kupuje nekretnine čiji će vlasnici biti političke stranke. Legitimno je to predstavljati, interpretirati, kako god, u to uopšte ne ulazim.
Jedna opaska zaslužuje pažnju. Naglasila sam da je potrebno čitati. Mnogo nesporazuma u ovoj sali bi bilo otklonjeno i ne bi bili tako banalni i duboki da pročitamo i Predlog zakona i obrazloženje koje je priloženo. Potpuno razumem reakciju – šta te briga što u obrazloženju piše nacrt, a treba predlog. Različiti smo ljudi. Smatram da svako ima pravo da kaže baš me briga da li u obrazloženju Predloga zakona koji je ušao u Narodnu skupštinu piše nacrt ili predlog. Mene je briga zato što je to elementarna stvar koju imamo kada su nam akti u rukama. Ona ne utiče na to kako će zakon biti donet, ali govori o svima nama. Ima nas kojima to smeta. Ima nas kojima to ne smeta. Ne vidim korist od toga da to ne smeta. Nije mi to objašnjeno i to ostaje kao opaska.
O procentu i o koristi koja će se ostvariti usvajanjem ovog zakona o predloženom smanjenju u odnosu na iznos od 1,9 milijardi iz budžeta, gde je oko 800 miliona sredstava za izbornu kampanju završenu u martu ove godine, znači u iznosu od 1,14 milijardi imaćemo negde oko 800 miliona dinara umesto 1,14 milijardi. Može da bude i 600 miliona dinara, može da bude i jedna milijarda. Ovde nismo licitirali sa procentima i mislim da je to poslednja faza u kojoj govorimo o tome kolika je priuštivost, kako bih to najjasnije objasnila, koliko možemo sebi da priuštimo od postojeće prihodne ili rashodne strane u nominalnom iznosu sa skalom kako se to inače računa.
Ono što je ostalo bez odgovora su poreski prihodi pokrajine. Pokušaj da se to zameni sa načinom na koji se donosi budžet pokrajine nije na meni da objašnjavam zašto je uzaludan, ali je uzaludan. Pokušaj da se podrazumeva da postoje poreski prihodi i šta sada mi tu pitamo nije dobar. Ovde je osporeno da DS neće da učestvuje u dijalogu. Ne znam onda šta ovde radimo sve vreme svaki dan, ceo dan. Izmišljene su razne kvalifikacije, diskvalifikacije Demokratske stranke, što je sve politički folklor i kolorit i što nije korisno, neproduktivno je potpuno.
Ako se smatra političkom slobodom predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića nazivati kriminalcem, ako se u kampanji kojom hoće da se oboji donošenje ovog zakona, smatra da bolje prolaziš ako još jednom opleteš po demokratama, ma hajte. Ni prvi ni poslednji put, 25 godina se to dešava, 25 godina kad god ima neko nešto da snažno uputi ljudima koji nisu skloni onome što nosi DS… Evo čude se. Niste pazili 20 godina. Tih 20 godina vam je trebalo da razumete da je EU najbolja vest za Srbiju i da je svaka velika Srbija velika samo ako je evropska Srbija, a mi smo tih 20 godina slušali iste ovakve opaske o tome kakvi smo kriminalci, kakvi smo izdajnici i šta sve može da se kaže o predsedniku Demokratske stranke, svim predsednicima Demokratske stranke sa kojima sam imala zadovoljstvo da sarađujem, i Bojan Pajtić, i Dragan Đilas, i Boris Tadić, i Zoran Živković u jednom tragičnom trenutku, u funkciji zamenika, i Zoran Đinđić, i Dragoljub Mićunović.
(Zoran Babić, s mesta: Šta je ovo?)
Narodni poslanici dobacuju - šta je ovo? Ovo je odgovor na razumevanje neopisive potrebe da se bez obzira koliko je osnovano ili ne, kaže neka diskvalifikacija o DS. Mi smo na to navikli.