Gospodine predsedniče, članovi Vlade,  kolege poslanici, Republika Srbija kao građanska država deklarisana u svom najvišem aktu, ima svoju ustavnu, pravnu i političku orijentaciju da afirmiše građane, sve različitosti koje nude nacionalne zajednice u Republici Srbiji i SRJ.
Republika Srbija je svoju spremnost za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti stavila u svoje ustavne temelje i pokazala i pokazuje i dalje političku volju, angažovanje da se o pitanjima prava nacionalnih manjina može uvek raspravljati i uvek poboljšavati i unapređivati. Mnoge države, koje govore o građanskim slobodama i pravima čoveka, nemaju u osnovnim dokumentima ni reči o nacionalnim manjinama, a mnoge su često definisane kao nacionalne države. Srbija svoju politiku nacionalne ravnopravnosti zasniva i na tome što jedna trećina stanovništva Srbije nije srpsko i to je most razumevanja i jačanja poverenja među narodima i nacionalnim zajednicama, među ljudima, razumevanje i poštovanje kultura, jezika, običaja, vera i slično. Takva politika zahteva i razumevanje i poštovanje integriteta i teritorijalnog suvereniteta Republike Jugoslavije. To ona u potpunosti i zaslužuje. Na Kosovu i Metohiji živi preko 100.000 muslimana, oko 150.000 Roma, Turaka, Goranaca i drugih. Ove nacionalne manjine i zajednice moraju u potpunosti biti još više afirmisane takvom političkom orijentacijom kakvu ima Republika Srbija, oni su bili na ivici gubljenja identiteta. Albanska nacionalna manjina, godinama trovana separatističkom ideologijom i samovoljnim isključivanjem iz političkog života Republike Srbije, dozvolila je da je vode lideri, koji ni među sobom nisu mogli da se dogovore, a koji su na kraju ostavili albanski narod kao politički objekt jedne politike koja se zasniva na ubijanju, kidnapovanju, masakriranju, pritiscima raseljavanja ljudi i drugo.
Time su pokušali da stvore iluziju o stvaranju nekakve nezavisne države. Dakle, terorizam i oružane bande su najekstremniji oblik jedne iskrivljene ideologije o nekakvoj samostalnoj i nezavisnoj državi, na prostoru duhovnog, kulturnog i istorijskog ishodišta suverene države Srbije i Jugoslavije. U pitanju je ideologija prema kojoj najodgovorniji lideri političkih partija Albanaca u svom viđenju takve države, niti spominju, niti računaju na veliku brojku nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji, skoro od pamtiveka. Upravo je naša obaveza time i veća i odgovornija.
Mi moramo Republiku Srbiju da branimo svim sredstvima, moramo je poštovati i voleti još više, biti na njenom braniku, uvek kada zatreba. Ljubav je zasnovana na interesu da je država spremna da štiti, brani, afirmiše sve svoje građane koji priznaju državu. Samo u takvoj državi nacionalne manjine mogu doživeti punu afirmaciju. Posle svega, država Srbija je još uvek spremna na dijalog i prevazilaženje krize na Kosovu i Metohiji mirnim putem i dogovorom, ništa manje ne nudi od onoga što je na početku nuđeno. U stvaranju državnih organa i institucija na Kosovu i Metohiji, moraju biti uključene sve nacionalne zajednice bez ikakve majorizacije i bez ikakve improvizacije. Treba stvoriti jednake i iste uslove, sve mogućnosti zajedničkog života i rada svih ljudi, svih naroda i nacionalnih manjina.
Jedino je to perspektiva Kosova i Metohije, jedino je to perspektiva albanskog naroda i svih drugih koji žive u Srbiji. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani narodni poslanici, Kosovo i Metohija je integralni deo Srbije. To je tako bilo od postojanja srpske države i  tako će i ostati. Treba energično odbiti učešće stranih predstavnika u rešavanju problema jedne suverene države. Odbiti, ne zbog nekih zebnji ili straha, nego odbiti zbog toga što je međunarodna zajednica, kada je u pitanju Balkan, a pogotovo srpski narod, vodila politiku koja je značila, pre svega, razbijanje srpskog naroda i države. Internacionalizacija je samo ulazak u proces koji će dovesti do razbijanja države, a Kosovo i Metohija su prva faza u tome.
Kosmetski prostori su teritorija koja je vekovima važila kao jedna ogromna multietnička zajednica. Upravo, zbog vekovnog zajedničkog života na ovim prostorima Srbi, Crnogorci, Albanci, Muslimani, Romi, Turci i drugi, treba da pokažu međunarodnoj zajednici da je nerazumno podržavanje samo Albanaca i dužebrižništvo samo za njihova prava.
Ja sam Musliman, teritorijalno Goranac. To je teritorijalno područje koje je uspelo da sačuva svoju autohtonost. Školuje se na srpskom jeziku, uprkos albanizaciji koja je dugo trajala. U nekim sredinama na Kosmetu izvršena je asimilacija, pa se javlja paradoks, deca govore srpski, a školu uče na albanskom. Danas na Kosmetu živi više od 100.000 muslimana i oni jasno i nedvosmisleno doživljavaju Srbiju kao svoju državu i problem Kosova i Metohije kao unutrašnje pitanje. Oni imaju dosta problema, ali sve te probleme smatraju da mogu da rešavaju u ovoj državi, pre svega, poštovanjem njenog Ustava i zakona.
Srbija je, pre svega, građanska država. Muslimani su zastupljeni u Skupštini, Vladi, lokalnoj samoupravi. Muslimani sa Kosmeta su rasuti po celoj Srbiji i Jugoslaviji i koriste sva građanska prava, a istovremeno ispunjavaju sve obaveze prema državi: služe vojni rok, izlaze na izbore, školuju se po zvaničnim programima.
Međunarodna zajednica, pozivajući se na poštovanje prava nacionalnih manjina, dozvoljava, a time i podržava separatizam koji jasno iznose lideri albanskih partija. Albanska manjina, pod pritiskom političkih lidera, duže vreme bojkotuje deo svojih prava. Bojkotuje popis stanovništva, opšte i lokalne izbore. Isto tako, po nalogu lidera koriste sva svojinska, socijalna i druga prava, pravo na rad, u privatnom i javnom sektoru i javnim službama. Neograničeno koriste pravo na informisanje, što potvrđuje činjenica da na Kosmetu redovno izlazi preko 50 dnevnih i nedeljnih listova i publikacija na albanskom jeziku. Bojkotovanje pojedinih, a korišćenje drugih prava, rezultat su pritisaka i ucena lidera, čiji je javno proklamovan program otcepljenje od Srbije. U toj funkciji je i terorizam, koji ima cilj disciplinovanje Albanaca i nastojanje da se oni povinuju bojkotu podizanjem napetosti i skretanjem pažnje međunarodne zajednice. To Srbija jednostavno ne može i neće dopustiti ni pod kojim uslovima.
Zato, ako neko bojkotuje prava koja su mu Ustavom i zakonima zagarantovana, to niko ne može tumačiti da su mu uskraćena ili kao znak diskriminacije, a još manje kao argument da se traže veća prava nego što ih drugi imaju.
Osnovni problem na Kosmetu nisu prava, već secesionizam i terorizam, koji je izrastao na programu secesije. Neosuđivanjem terorizma od strane lidera albanskih partija stvara se krug snaga kojima su ljudska prava samo povod, a cilj stvaranje albanske republike.
Građani Srbije moraju jasno, upravo ovim referendumom, da kažu - ne takvom scenariju. Još uvek ima vremena da se političkim dijalogom i pregovorima rešavaju pitanja od interesa svih građana. To, upravo, mora da shvati i albanski narod, jer za sve što će se desiti ispaštaće sam, a ne lideri partija. Ovim odvajamo interese naroda od interesa političkih lidera. Lideri mogu da se zanose svojim planovima, projekcijama, instrukcijama raznih zapadnih kuhinja.
U sudbonosnim trenucima za državu, kada su u pitanju istorijska i fundamentalna pitanja, albanski narod treba da pokaže svoju volju i objektivnost da Kosmet ostane u Srbiji, za zajednički život i korišćenje prava i rešavanje svih drugih problema u okvirima Republike Srbije.
Zato očekujem da najdemokratskijom metodom, referendumom, građani Srbije pokažu svoju volju, odlučnost i dostojanstvo da ne dozvole da drugi kreiraju sudbinu naroda, naših porodica i sudbinu naše dece.(aplauz)