Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice, mislim da poljoprivreda i naši seljaci nisu zaslužili da se ova govornica zloupotrebljava i da se izriču određene neistine, i to od onih poslanika koji nemaju odgovornost za javno izrečenu reč.
To neka njima služi na čast, a mi danas imamo Predlog zakona, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, koji je u stvari dopuna Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Vrlo kratak, jasan, i znaju se osnovni ciljevi predloga dopune Zakona o korišćenju zemljišta.
Ministar za poljoprivredu je u svom uvodnom izlaganju dao obrazloženje i dovoljno istakao značaj poljoprivrednog zemljišta, da je to naše nacionalno bogatstvo i mi smo dužni da ga zaštitimo, kao što to čine i sve zemlje razvijenog sveta. Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona mi faktički stimulišemo dobre domaćine, dobre i vredne poljoprivredne proizvođače, a kažnjavamo, i treba da sankcionišemo one koji ne gazduju na pravi način nacionalnim bogatstvom.
Ovaj zakon treba da dovede do boljeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta, da dovede do ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta i da dovede do zaustavljanja migracije poljoprivrednog stanovništva iz sela u grad.
Mislim da ta objašnjenja dovoljno govore da poslanici, pre svega SPS-a će dati podršku predloženom zakonu i lično mislim da bi Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vrlo brzo trebalo da razmišlja i o donošenju zakona koji će regulisati naslednu politiku u nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta, jer se za takvim zakonom oseća potreba među onima koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da će ovaj zakon naići na podršku, a pre svega onih dobrih, vrednih ratara i stočara kojima je poljoprivreda osnovno i jedino zanimanje. Mi ćemo kao država ukupno imati svi od toga koristi. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tačka dnevnog reda o kojoj sada raspravljamo je najvažnija na današnjem zasedanju i zato sam se opredelila da uzmem učešće u raspravi u načelu.
Odmah da kažem da dajem punu podršku ovakvom predlogu budžeta, sa željom da se u celosti realizuje u predloženim okvirima, uz apel drugim poslanicima i drugim parlamentarnim strankama da podrže ovakav predlog.
Budžet je veoma restriktivan, neinflatoran, sa realnijim fiskalnim izvorima i čvrstom monetarnom politikom.Sigurna sam da svi budžetski korisnici neće u celosti biti zadovoljni nivoom opredeljenih sredstava, ali Vlada mora ostati dosledna svojim opredeljenjima. Prošla budžetska godina je bila veoma teška. Trebalo je politiku javne potrošnje održati u planiranim okvirima, uz tendenciju smanjenja, a istovremeno odgovoriti svim korisnicima, uz servisiranje novih potreba koje nisu bile predviđene, i to u uslovima neposredne ratne opasnosti po zemlju i do sada neviđenih pritisaka međunarodne zajednice, koji se i dalje nastavljaju nesmanjenom žestinom.
Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa Mirkom Marjanovićem, u najvećem delu je u tome i uspela. Vlada mora i dalje da istraje na svom strateškom opredeljenju da udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu mora da se smanjuje da bi se stvorili povoljniji uslovi za privredni razvoj. Projektovani iznos od 49,5 ne sme biti premašen. Naprotiv, moraju se primeniti svi zakoni i aktivirati pravni sistem države da se poveća društveni proizvod, po osnovu legalizacije sive ekonomije, koja sada, po procenama, zauzima 40%, a to je, složićete se, još uvek veoma visok procenat.
Moraju se održati i dalje stabilne cene i stabilan kurs dinara, ići ofanzivnije u nastavak reformi, stvarati povoljniji privredni ambijent. Treba učiniti dodatne napore da se strani kapital privuče u Srbiju. Tu pre svega mislim na zakone kojima se regulišu strana ulaganja. Oni se moraju poboljšati i, što je veoma bitno, da budu dužeg veka.
Sa punim poverenjem u Vladu očekujem da će omogućiti finansiranje iz realnih izvora svih klasičnih budžetskih funkcija, izvršavanje prava u oblasti socijalnih programa, u oblasti podsticaja i razvoja javnih službi, zdravstva, autonomnih pokrajina, opština i gradova, i to po već utvrđenim principima. Očekujem da će se preduzimati dalje maksimalne mere štednje i racionalizacije prema obimu sredstava, koji se obezbeđuje ovim zakonom i da će se potrošiti samo onoliko koliko se i ubere. U svemu tome, Vlada mora da ima podršku, pre svega nas poslanika i ovog parlamenta, a takođe i svih drugih koji su zaduženi za realizaciju ovakvog programa. Sve to za dobrobit građana i Republike Srbije.
Dozvolite mi da sa par reči komentarišem i Predlog zakona o Agrarnom budžetu. Pre svega da kažem da je Odbor za poljoprivredu, kao matični odbor, juče razmatrao ovaj zakon i da je dao punu podršku ovakvom predlogu. Ove godine je došlo do povećanja sredstava za Agrarni budžet i to u iznosu od 10% u odnosu na prošlu godinu. Ono što je veoma bitno da kažem, i što se često meša sa nekim drugim sredstvima, to je da su sredstva iz agrarnog budžeta pre svega podsticajna i razvojna sredstva, koja Vlada opredeljuje zadnjih nekoliko godina.
Treba istaći da to nisu jedina sredstva koja su opredeljena za razvoj poljoprivrede i agrara i da je Vlada, po drugim osnovama, u toku ove godine uložila negde oko četiri puta više sredstava za razvoj agrara nego što je to predviđeno u Agrarnom budžetu. Prema tome, ne možemo tražiti da se interveniše iz sredstava Agrarnog budžeta za isplatu nekih otkupljenih poljoprivrednih proizvoda, kao što je šećerna repa, soja ili suncokret. To nije obaveza Vlade, niti je obaveza iz Agrarnog budžeta, već je obaveza onih koji su ušli u kupoprodajne odnose sa poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, želim da istaknem da je Vlada Republike Srbije merama ekonomske politike, ulaganjem iz Fonda za razvoj i preko Republičke direkcije za robne rezerve, izvršila značajna ulaganja u agrar ove godine. Pre svega, najveći deo sredstava je otišao za razvoj stočarstva, što predstavlja osnov poljoprivredne proizvodnje. Primer su sredstva koja su obezbeđena za premiju za mleko i kako su počela da se obezbeđuju ta sredstva došli smo do jedne stabilne proizvodnje mleka i mislim da cena od 25 do 30% od ukupne cene je veoma značajna i stimulativna, što se vidi i na tržištu, da u poslednjih nekoliko godina imamo izuzetno povećanu proizvodnju mleka.
Takođe, sredstva koja se obezbeđuju za premiranje industrijskog bilja su veoma značajna i ta sredstva imaju za cilj da se učine dodatni napori, da se izvrši presturktuiranje u biljnoj proizvodnji u korist industrijskog bilja kao intenzivnog bilja. Takođe, veoma značajna sredstva su usmerena i za razvoj šumarstva, izgradnju sistema vodosnabdevanja, o kome je danas govorio naš resorni ministar.
Iz Fonda za razvoj Republike najveći deo sredstava usmeren je za razvoj stočarstva, ranog voća i u jednu veoma važnu akciju koja se vodi zadnje dve godine, a to je Program obnove i menahizacije, koja je dala velike rezultate i po interesovanju poljoprivrednih proizvođača treba učiniti da se, za obnovu poljoprivredne mehanizacije, nastavi sa obezbeđenjem takvih sredstava.
Očekujem da će Vlada i ove godine uspešno realizovati program kako agrarnog budžeta, tako i druga sredstva koja se obezbeđuju za razvoj poljoprivrede.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, uvaženi narodni poslanici, današnja sednica Narodne skupštine Republike Srbije i pitanje o kojem raspravljamo, uverena sam, opredeliće trajno budućnost Republike Srbije, Jugoslavije i budući život građana na ovim prostorima.
Svesna ozbiljnosti i važnosti odluke koju Skupština danas treba da donese, kao narodni poslanik, htela sam da čujem i mišljenje građana, pre svega birača čiji me je glas opredelio za poslanika u ovoj skupštini. Htela sam da svoj lični poslanički glas utemeljim na mišljenju građana i zato sam proteklih nekoliko dana u više sredina Mačve, Posavine, Tamnave i Jadra, u susretima sa ljudima, slušala njihov glas i njihovo mišljenje.
Kada bih samo u jednoj rečenici iznela šta građani severozapadne Srbije misle o mešanju stranih posrednika u rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, mislim da bi to bila rečenica koju je izgovorio jedan sedamdesetogodišnji Mačvanin. Taj domaćin mi je rekao: "Ćerko, preko 50 godina orem svoje njive i nikada komšiju nisam pitao šta ću posejati". Mislim da ova jezgrovita misao mudrog starine može da posluži kao ideja vodilja i ovoj skupštini u današnjoj raspravi o pitanju koje je svojom inicijativom pokrenuo predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević.
Kosovo i Metohija su deo Srbije. To zna svet i Srbija. I svet i Srbija znaju da se na teritoriji, na svakom delu teritorije jedne države, sva pitanja rešavaju na teritoriji te države. Nema suverene države u kojoj unutrašnje probleme rešava neko sa strane. Tu ne može biti presedana. Presedan u takvom slučaju ukida suverenitet države, a to je samo korak na putu ka razdržavljenju jednog naroda i, rekla bih, ka okupaciji jednog naroda.
Ništa novo neću reći kada kažem da je srpski narod od Stefana Nemanje do danas tu svoju energiju i nemerljive žrtve gotovo u svakoj generaciji davao za očuvanje dva osnovna stuba svog identiteta - svoje slobode i svoje države. Pitajte bilo koje dete koja je za njega najlepša zemlja. Budite sigurni, da ćete uvek dobiti isti odgovor: najlepša zemlja je slobodna zemlja.
Voditi uspešnu državnu politiku u ime naroda koji ima ovakve svetinje može samo ona vlast koja vodi narodnu politiku. Zato pitanje o kojem danas raspravljamo nije pitanje ove ili one političke partije i nije pitanje ove ili one vlasti. Ovo je suštinsko i sudbonosno pitanje na koje samo srpski narod i svi građani Srbije mogu dati odgovor.
A dajući odgovor na ovo pitanje, građani Srbije istovremeno će dati svoj sud i o politici koja je do sada vođena u Srbiji, politici, koja je izrastala i izrasla na energiji narodne volje, na volji srpskog naroda da Srbija bude jedinstvena država na celoj svojoj teritoriji.
Ova skupština i Vlada narodnog jedinstva, koju smo nedavno izabrali, izraz su volje najvećeg dela biračkog tela Srbije i legitimni su državni organi pred svim unutrašnjim i stranim faktorima, koji kao vrhunac demokratije priznaju volju građana na izborima. U tom smislu i svaka odluka, pa i odluka o pitanju Kosova i Metohije sa stanovišta prava bila bi legitimna.
Međutim, polazeći od činjenice da moć svetske politike državnom rukovodstvu Srbije ne uvažava ove argumente, što se inače u suverenim zemljama nigde ne postavlja, inicijativa da se raspiše referendum o tome da li građani Srbije prihvataju strane posrednike u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji najbolje je i jedino moguće rešenje. Pred tim rešenjem, odnosno pred odgovorom građana Srbije na ovo pitanje moć svetske politike mora stati. Suverena volja naroda, kao nosioca suvereniteta srpske države, mora biti poštovana i neprikosnovena. Naša je dužnost da sa ove govornice to poručimo i građanima Srbije i celokupnoj svetskoj javnosti. Nije se desilo u istoriji ni jednog naroda, a posebno nije u srpskoj istoriji, da se svojom voljom odriče suvereniteta nad svojom teritorijom. Zato svi oni, koji misle da je Srbija nedefinisan prostor, na kome svako može stvarati svoju državu kako mu se prohte, neka jednom zauvek shvate da je Srbija suverena republika u okviru SR Jugoslavije, Srbija je država, u kojoj vlada pravo i koju vode legitimno izabrani organi, birani na demokratskim izborima. Sva pravila, koja važe za bilo koju drugu suverenu zemlju, moraju važiti i za državu Srbiju.
Ovaj referendum će najbolje pokazati svetu da Srbija i narod Srbije neće dozvoliti da postanu presedan u međunarodnom pravu. Neće se na Srbiji rušiti temelji i princip Povelje UN, a to je princip suvereniteta i integriteta države.
Poštovani narodni poslanici, predlažem da danas jedinstveno na ovoj sednici Narodne skupštine, bez stranačke ostrašćenosti i bilo kakvih grupnih interesa donesemo odluku o raspisivanju referenduma i pozovemo naše građane Srbije da u najvećem mogućem broju izađu na referendum i daju svoj odgovor na pomenuto pitanje. Pokažimo svetu da svojom politikom sledimo volju naroda, koji nas je i birao i da mimo volje naroda u Srbiji niko, pa ni svet ne može rešavati unutrašnja pitanja i probleme u Republici Srbiji. Pokažimo svetu da je Srbija kuća građana Srbije, da je to naša njiva i da niko mimo građana Srbije na toj njivi ne može sejati. Hvala. (aplauz)