Pa pogledajte šta rade.

Arsiću, hajde malo tiši budite, ne možemo da čujemo predsedavajućeg.

(Veroljub Arsić, s mesta: Šta je?)

Mogu da objasnim samo?

Ono što građani Srbije moraju da znaju, a to uvaženi kolega koji je malo pre govorio sa druge strane, da od 2012. godine do danas očigledno ne zna, su povećani svi porezi i sva zahvatanja od građana…

Janko, hajde da te zamolim malo?

(Janko Veselinović, s mesta: Izvini.)

Znači, sva zahvatanja koja plaćaju građani Srbije su povećana. Ruke su u džepovima koji su prazni.

Od 2012. godine, PDV sa 18 na 20%. Porez na dobit sa 10 na 15%. Ljudi, ne može građanin, seljak da izdrži više. Ne može. Ne može da se dešava da ulje poskupi 40 dinara, a da seljak nema ništa od toga, ili šećer.

Po pitanju vojnih penzionera, to je tačno. Prihvatam deo odgovornosti za lošu odluku Vlade u kojoj sam ja sedeo. Zašto deo? Zato što je još 2012. godine Ustavni sud nakon naše Vlade presudio 2012. godine, a čekamo 2016. godinu da Aleksandar Vučić to isplati. Četiri godine čekamo da isplati nešto što je moglo da se isplati još 2012. godine. Zbog čega nije 2012. godine?

Dakle, Ustavni sud, ako smo mi mogli da povećamo penzije svim penzionerima, ako smo mogli da vratimo godišnju penziju koliko je…

Koliko sad, kako zante?

Ako smo mogli da vratimo godišnju penziju, onda je moglo i da se isplati tih 50-60 hiljada… (Isključen mikrofon)

Rekli ste mi malopre da ću moći samo da objasnim ono što sam tražio. Dakle, Ustavni sud je za vojne penzionere presudio nakon odlaska bivše vlasti, tako da mi nismo bili u mogućnosti da to platimo.

Gospodine Vujoviću, možete li samo da mi posvetite dva minuta pažnje, da mi pojasnite neke stvari? Za vas je jedan dinar po flaši pića ništa. Slažemo se, jedan dinar je ništa. Ali, imamo ovakvu situaciju, penzioner koji ima 20.000 dinara platu dobio je 300 dinara povećanja, to je 10 dinara dnevno, a uzećete mu, znate li koliko, 500 dinara mesečno za taksu za televiziju. Da li je tako? Taksa za televiziju koja se uvodi će biti 500 dinara.

Amandman je u vezi sa tim jednim dinarom. Kako kaže ministar – to je ništa, jedno pivo je ništa. Verujte mi, za ljude koji piju…

Neću da pričam ko koliko pije. Ja ne pijem. Sada se mi malo ovde smejemo, kasno je.

Ministre, taj jedan dinar je čudo. Preliva ta kap čašu.

Da. Povređen je Poslovnik, član 107.

Nikada nisam rekao da penzioneri toliko pije, niti da iko pije 10 flaša piva dnevno. Treba da vas je stid to što govorite. I moja majka je penzioner, ali nema pansione u Vrnjačkoj Banji, ne pije ni jedno pivo godišnje i žao mi je što vama sve ovo izgleda smešno, što je povećanje akciza smešno, povećanje cene goriva smešno. Sve je ovde postalo smešno, gospodo. Nije ovo ni malo smešno.

Ja pokušavam da ministru finansija približim u slikama kako to izgleda, a inače da znate samo, ministre, tih 10 flaša piva će moći da kupi samo neko ko ima veliku penziju, veliku penziju. Oni koji imaju penziju od 15.000 dinara, dobili su povećanje 125 dinara, nemaju dnevno ni po tri, četiri dinara za kiflu.

Gospodine Babiću, da li je neko rekao nadnica ili… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Bečiću, izvinjavam se, ja nisam čuo šta ste rekli. Ne vidim zbog četa tolika srdžba…

Pa, sve vreme vam govorim da se ne čuje zato što ljudi pričaju.

Ali ste vi pročitali moj amandman, pa sam pomislio da ste mi dali po amandmanu.