Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8002">Dragan Šutanovac</a>

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka

Govori

Gospođica Maraš je klimala glavom i odobravala ovo što ja pričam. Šta sam ja sad kriv?
Ja nemam problem sa replikama, zaista, ljudi. Da sam prozvao Vanju Vukića oko MUP-a, on bi verovatno mogao da kaže nešto smisleno, nemam dilemu, ali nisam. Gospodin Neđo Jovanović je zloupotrebio takođe Poslovnik, govoreći samo o predsedniku njegove stranke, jer nije bila tema predsednik vaše stranke.
Ja sam ga pominjao u svom govoru, a ne u povredi Poslovnika.

Dakle, gospodine predsedavajući, ako može samo vreme, ovih 50 sekundi mi je jako značajno. Član 106. prekršili ste vi, kada niste sprečili kolegu Babića da govori o maestralnim rezultatima Aerodroma Beograd. Žao mi je što niste ni vi slušali, očigledno, a nije ni on. Dakle, Aerodrom Beograd, sa svim tim rezultatima, je oprostio dugovanje „Er Srbije“ u visini od dve milijarde dinara, gospodine ministre, a mi ovde pričamo o povećanju od sedam hiljada dinara koje je u vrednosti oko milijardu dinara. Razumete? Znači, malopre sam rekao na koji način možete naći sredstva da povećate ili da vratite ono što je oteto. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, DS je predložila Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, sa idejom da konačno pokušamo da stavimo tačku na jedan veliki problem, a to je nasilje u porodici, koje je eminentno u našem društvu i sve ga je više u poslednje vreme i koje očigledno ugrožava veliki broj građana u Srbiji.
Podsećam da je Srbija postala zemlja nasilja, da svakodnevno imamo ubistva na ulicama velikih gradova, da je porast kriminala i da na žalost policija koja treba da radi po tom pitanju, ima smanjene plate zahvaljujući lošim ekonomskim potezima ove Vlade i da svakako treba da pokušamo da mi kao parlamentarci učinimo minimalni napor da kroz promenu ovog Krivičnog zakonika onemogućimo nasilnike koji čine krivično delo u porodici, da i dalje imaju mogućnost držanja oružja ili dobijanja dozvola za oružje.
Podsećam da smo imali pre samo šest meseci jedno strašno nasilno delo, odnosno ubistvo, gde je u Martonošu kod Kanjiže, gde se dogodilo masovno ubistvo, gde je stradalo sedmoro ljudi.
Na žalost, tada čovek koji je počinio to ubistvo, bio je u policiji, pušten je i učinio je krivično delo nakon toga.
Naša ideja je, a smatramo da će to podržati svi poslanici koji su danas prisutni u parlamentu Srbije, da se stavi tačka na mogućnost da ljudi koji su nasilnici u porodici, imaju mogućnost da drže oružje, po Zakonu o oružju i municiji, znamo šta spada u oružje i da se tim ljudima onemogući kako držanje, tako i izdavanje dozvola, minimum deset godina u odnosu na nasilje u porodici. Ne govorim u odnosu na krivična dela koja su definisana drugim zakonima, već jedino i isključivo o nasilju u porodici.
Smatramo da je ovo zakon koji treba da napravi napredak u suzbijanju porodičnog nasilničkog ponašanja i mislimo da zakon nije politički vezan ni za jednu stranku u parlamentu, već da je u interesu pre svega onih koji su nezaštićeni i koji su pod torturom u svojim porodicama, a i svedoci smo da se dešavaju masovna ubistva, što je nešto što je povećano u prošloj godini.
Reći ću samo, u prvih pet meseci ove godine, zabeleženo je 26 ubistava čiji su učinioci i žrtve bile u porodičnim odnosima, samo u pet meseci 26 ubistava. Kada donesemo ovaj zakon, a opšte je poznato da se nasilje u porodici pre svega dešava, ova vrsta krivičnih dela, sa oružjem koje je registrovano, smatramo da ćemo uspeti da predupredimo i da uradimo prevenciju da se onemoguće ljudi koji to oružje koriste na ovaj način, koji uopšte poseduju, da ne mogu da dobiju dozvole.
Zahvaljujem.
Gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona koji u stvari predstavlja nastavak svih aktivnosti koje se vode od 2001. godine. Praktično, kulminirale su 2006. godine kada je tada Srbija pristupila Partnerstvu za mir. Kasnije, kao što ste rekli, 2007. godine kada je predstavljen prezentacioni dokument. Ove godine kada je konačno usvojen individualni partnerski program sa Severnoatlanskom alijansom i danas usvajamo Predlog zakona po kome se definišu odnosi Srbije ili pre svega, da kažem, Vojske Srbije u okviru potreba, lično mislim i DS to smatra, kako Vojske tako i države Srbije.
Važno je naglasiti da ovaj sporazum, kao što ste rekli, ima 16 partnera Severnoatlanske alijanse. Među tim partnerima su praktično sve zemlje u okruženju koje nisu članice NATO, uključujući i Rusiju i Srbija se ovim sporazumom svrstava u red onih država koje su svesne potrebe da čvršće sarađuju sa NATO-om pre svega iz sopstvenih interesa.
Ono što je jako važno reći, to je da će ovaj sporazum kao takav sigurno izazvati interesovanje šire javnosti i nekih struktura u našem društvu koje naprosto su apriori protiv i mislim da treba da se naglasi da bez obzira na to što u sporazumu se kaže da će NATO snage i snage članice Partnerstva za mir imati slobodno i nesmetano kretanje kroz Srbiju, neophodno je naglasiti da niko neće moći da sa svojim jedinicama da uđe u našu državu bez da bude pozvan ili da bude dogovoreno.
Dakle, svi oni koji će danas komentarisati da smo mi danas praktično otvorili vrata da bilo ko prolazi kroz Srbiju na način koji nije dopušteno našim Ustavom i našim zakonima iznosiće neistinu. Naprosto, ovaj Predlog zakona, odnosno ovaj sporazum izuzetno precizno stavlja do znanja da će druge vojne snage moći da učestvuju u Srbiji samo na naš poziv. Taj poziv može da bude i radi vojnih vežbi, ali isto tako može da bude upućen i u slučaju elementarnih nepogoda, što smo imali priliku da vidimo da se dešavalo.
Kolika prava i obaveze imaju predstavnici drugih vojski u Srbiji, tolika prava i obaveze će imati i predstavnici naše Vojske kada su u drugim zemljama i to treba takođe naglasiti jer je poznato da naša Vojska od 2000. godine na ovamo svake godine sve više i više sarađuje sa zemljama članicama NATO i zemljama članicama Partnerstva za mir i da mi imamo veoma veliki broj vojnih vežbi kako na teritoriji naše Republike, tako i na teritoriji i van granica naše zemlje.
Jako je važno naglasiti da Vojska Srbije ima praktično tri misije. Pored odbrane zemlje, to su multinacionalne operacije, učešće u multinacionalnim operacijama, kao i pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda.
Vi ste rekli da na ovaj način, ovim sporazumom, omogućićemo nesmetanu vojnu saradnju u podizanju kapaciteta vezano za drugu misiju, a to je učešće u multinacionalnim operacijama i potpuno se slažemo sa tim i mislim da je to izuzetno važno, pogotovo imajući u vidu da Srbija danas je, kao što smo rekli, sedmi ili osmi kontributor u UN iz Evrope. Smatram da je to jako pozitivno, ali isto tako smatram da kroz ovaj sporazum i kroz učešće u multinacionalnim operacijama podiže se i operativna sposobnost, odnosno jača se operativna sposobnost Vojske Srbije, koja je izuzetno važna.
Svi ti mladi ljudi, oficiri, podoficiri, koji imaju priliku da vežbaju sa NATO snagama, znači sa najjačim snagama, vojnim najjačim savezom na svetu, a u isto vreme imaju priliku da učestvuju u mirovnim misijama širom sveta, podsećam, na dobrovoljnoj osnovi, kada se vrate imaju iskustvo više i mogu da budu korišćeni za ozbiljnije stvari i po, ne daj Bože, pitanju, prvom pitanju, odnosno prvoj misiji, a to je odbrana naše zemlje.
Važno je naglasiti da Srbija sa ovim koracima i sa koracima koje smo napravili u učešću mirovnim misijama sa zemljama partnerima iz EU pravi korak ka daljem integrisanju u jedan kolektivni bezbednosni sistem. Taj kolektivni bezbednosni sistem ne mora nužno da bude NATO, može da bude i sistem koji se tiče same EU, i to je nešto što je doprinos Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije na lakšem otvaranju poglavlja i pregovora, jer ukoliko ste, uvažene kolege, imali priliku da vidite, nedavno su pet kongresmena uputili pismu predsedniku SAD i državom sekretaru u kome naglašavaju da treba Amerika da da čvršću podršku Srbiji na evropskim integracijama, a kao prva stavka koja se izvodi iz tog pisma i koja se naglašava kao važna to da je Srbija u vojno-vojnim odnosima podigla taj nivo izuzetno visoko i da Srbija je danas izvoznik bezbednosti, za razliku od nekog prošlog vremena.
Hoću da kažem da sa ovim sporazumom podižemo i vojno-vojne kapacitete, podižemo mogućnosti za sve tri misije, uključujući i odbranu zemlje i učešće u mirovnim misijama, ali i pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda, ali podižemo i spoljno-diplomatske kapacitete naše države što, nažalost, ne koristimo dovoljno. Neću o tome da pričam, ali mislim da naše Ministarstvo spoljnih poslova nije svesno kapaciteta koje Vojska Srbija danas pravi, jer ne sme da se dogodi da mi dođemo u situaciju da se sprema neka Rezolucija koja se tiče Srba ili Srbije, a da pri tom mi, ne preko svojih prijatelja sa kojima učestvujemo u misijama, nemamo adekvatnu podršku i nemamo adekvatnu mogućnost da utičemo na to od samog početka.
Podsećam, DS je oduvek podržavala tu čvrstu saradnju. Verujem da ćemo danas imati ovde apsolutnu saglasnost vezano za ovaj sporazum i to je možda čak i mnogo važnije od samog sporazuma. Činjenica da se ovde u parlamentu do skoro vodila žustra rasprava kada smo učestvovali i u mirovnim misijama, ali kada smo neke druge sporazume donosili, a da je ta situacija danas relaksirana govori da smo svi svesni da je ovo pre svega korist za državu Srbiju, da bez obzira na te nezaboravne dane 90-ih godina, koje naravno niko ne želi da zaboravi, mi moramo da nastavimo napred zbog pokolenja koja dolaze. Siguran sam da je ovo jedna od stvari koja potpuno podiže naše kapacitete.
U tom smislu, DS će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Smatramo da je jako dobar i važno je naglasiti da je ovo praktično tipski sporazum. Ne možemo u njemu da menjamo ništa, možemo da ga potpišemo ili da ga ne potpišemo. Ukoliko su ga sve zemlje u okruženju potpisale, ukoliko takav sporazum je potpisala i Ruska Federacija, što je nekom delu građanstva u Srbiji jako važno da čuje, treba reći da mi pristupamo jednom kolektivnom sporazumu u kome ima 28 zemalja članica NATO-a i 16 zemalja partnera koje su okviru Partnerstva za mir.
Naglašavam još jednom, imate punu podršku za ovakav zakon i uvek ćete imati podršku za stvari koje se tiču poboljšanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije, poboljšanja opšteg standarda u državi za stvari koje donose mogućnost da Srbija na međunarodnom planu bude sa mnogo više respekta prepoznata od drugih država, nego što je to u nekom ranijem vremenu bilo. Zahvaljujem.
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo, želim smo za kraj, pretpostavljam da završavamo ovu raspravu koja je protekla u duhu, koji meni, da kažem, na neki način prija, da kažem nekoliko stvari koje su rečene, a koje naprosto ne stoje.

Bez obzira na našu tešku istoriju krajem devedesetih godina sa NATO-om, nije tačno da je NATO formirao Haški tribunal. Naprosto, Haški tribunal, svi znamo, je formiran nakon Dejtonskog sporazuma, uz blagonaklono gledanje tadašnjeg režima, a prva isporučenja Haškom tribunalu su bila u vremenu pre 2000. godine. Nije to tema današnje rasprave, ali naprosto nije ni fer, ni korektno, ni uredu da zloupotrebljavam ovu govornicu, niti da govorim o nečemu što nije tačno. Haški tribunal je pod okriljem UN. Sve zemlje praktično UN participiraju i to je nešto što je istina i činjenica.

Gospodine ministre, želim samo za kraj da ponovim da će DS glasati za ovaj predlog zakona, ali vas podsećam da je ovo na neki način veliki korak, mali korak, kako god želeli da kažemo, u našem daljem približavanju, odnosno čvršćoj vezi sa ne samo snagama zemalja NATO-a, već i Partnerstva za mir. Ovo je samo deo svih onih koristi koje treba da ima Republika Srbija od ovakvog sporazuma. Rekli smo da će Vojska imati mogućnost da podiže svoje operativne sposobnosti, da će Vojska imati mogućnost da participira u mirovnim misijama u punijem kapacitetu sa boljim, pretpostavljam, pripremama, da ćemo time dobiti mogućnost da prvu misiju ispunjavamo na višem nivou, što je jako važno u odbrani zemlje.

Želim da potenciram da kapacitet sa ovakvim sporazumom nije samo vojni, odnosno vojno vojni, već i diplomatski. Dakle, posao Ministarstva odbrane je, kao što znamo, to je jedno, uslovno rečeno, spoljnopolitičko ministarstvo koje se

bavi, na neki način, spoljnom politikom. Insistiram da vi sa kapacitetom koji dobijate u Narodnoj skupštini utičete na rad naše Vlade da i oni koji treba trpe taj kapacitet da ga koriste na pravi način. O tome smo razgovarali ovde kada je bila priča vezana za učešće u mirovnim misijama.

Niko ovde niti je bio, niti je sad egzibicionista koji šalje naše vojnike u mirovne misije koji rizikuju živote, koji rizikuju da se povrede ili, ne daj Bože, razbole, jer je egzibicionista sa željom da ispuni nečije želje. To država ozbiljno radi da bi dobila ozbiljne međunarodne kapacitete, pregovaračke kapacitete i da bi sa tim kapacitetima mogla da utiče na spoljnopolitičke događaje koji utiču i na našu zemlju.

Znači, da budem vrlo eksplicitan, očekujem da nakon ovoga naša diplomatija i predstavnici koji rade na spoljnim poslovima, uključujući i predsednika i premijera imaju veći zamajac u spoljnoj politici naše zemlje, jer smo svedoci da je juče premijer rekao - ukoliko niko ne stavi veto na rezoluciju koja će biti u UN predstavljena, mi smo i pored svih tih prijatelja spremni da budemo sami. Ovo danas ne radimo da bi bili sami. Nije to vaša odgovornost, ali vi ste član kabineta koji mora da utiče na svoje kolege da nikad više ne dođemo u situaciju da budemo sami. Ako je naša zastava pobodena sa drugim učesnicima mirovnih misija, uključujući i zemlje NATO-a i EU, očekujem da mi imamo blagonaklonost tih zemalja na način na koji je to prepoznato u nekim zemljama, a siguran sam da, ukoliko bi na vreme artikulisali tu energiju, bi to mnogo značilo državi Srbiji i lakšem vođenju spoljne politike i zaštite interesa svih građana Srbije.

Ponavljam još jednom, glasaćemo svi za ovaj predlog, jer smatramo da je on dobar. Šteta što on nije i ranije došao na dnevni red. Imali bi više koristi da smo ga ranije, ali bez obzira sada je na dnevnom redu i kažem da je to dobar, pozitivni pomak. Hvala.
Gospodine Gašiću, vi ste ovde često, ali morali bi da znate da sam ja danas jedini diskutant ispred DS.

Znači, rekli ste - vaš stranački kolega. Obratili ste se meni, rekli ste moj stranački kolega, koji je pričao o zidu sa Mađarskom itd. Nijedan stranački kolega moj nije pričao danas o zidu koji se podiže između Mađarske i Srbije. Ja očekujem sa vaše strane izvinjenje.

(Bratislav Gašić, s mesta: Gospodin Veselinović.)

Veselinović je poslanik kao i svi ostali, ali nije iz moje stranke. On je čovek tri stranke u međuvremenu…
Znam. Ali, vidite sada, sada je to, ako bi ja rekao vaše kolege SRS, vi biste se naljutili.
On je samostalni poslanik, nastupa ovde u ime Pokreta za preokret, i molim vas da ne insinuirate da je on poslanik DS.
Ne može poslanik da se izvine, može da se izvini. Prekršili ste član 103.u kome se kaže da povreda Poslovnika može da se reklamira odmah po završenom izlaganju. Znači, nakon tog, što kažete skandala, za koji nisam čuo, moram da kažem, je govorio čak i ministar i vi ste onda, pošto vi niste prekršili prilikom njegovog izlaganja, dali ste reč kolegi Babiću da on obrazlaže nešto što se desilo pre toga, čak i pre nego što sam ja govorio, ako se desilo.

Molim vas da ovu sednicu koja je imala danas, da kažem korektan tok, privedemo kraju na način na koji treba. Pošto nije nikakva povreda učinjena, neposredno pre nego što ste dali kolegi Babiću reč, molim vas da to više ne radite. To je kršenje elementarno kršenje člana 103. Ako je nešto u vezi za izlaganjem kolege Gašića, to ste mogli da date, ali vezano za izlaganje bilo čije pre toga ne možete, po članu 103. on vas jasno obavezuje da to ne radite. hvala.
Zahvaljujem gospodine ministre.
Ovo je jedan od amandmana koji je podnela DS u želji da vam da mogućnost da povučete predlog zakona za koji smatramo da je katastrofalno loš, da će posledice biti izuzetno velike, pre svega po pitanje životnog standarda građana Srbije, koji su već do sada izmrcvareni, od 2012. godine do danas, raznim porezima koji su povećavani i koji se i sada uvode.
Često smo ovih dana slušali šta se dešavalo u nekoj prošlosti. Išli smo u istoriju, ali pokušaću samo da vam u kratkoj analizi iznesem stav zbog čega smatramo da pravite veliku grešku i zbog čega smatramo da je krajnje vreme da shvatite da država postoji zbog građana, a ne građani zbog države. Dakle, ne može deficit budžeta da bude važniji od životnog standarda građana Srbije, koji osiromašuju iz godine u godinu, u poslednje tri godine kao nikada do sad. Država je, nakon promena 2012. godine, povećala PDV sa 18% na 20%. To je bio prvi udar i na privredu i na građane Srbije. Zatim je država povećala porez na dobit sa 10% na 15%, to je povećanje od 50%. Zatim smo sada dobili rešenja o porezu na imovinu za koje ne možemo da utvrdimo koliki je procenat povećanja.
Država u poslednje tri godine sve vreme gradi jednu naopaku politiku koja se bazira na jačanju države i slabljenju građana Srbije. Naravno, postoje dve političke filozofije u kojima je država jača od svih, država rukovodi svime, po pravilu je jedan čovek država, ali to nije ideja demokratskog društva koje se gradi u Srbiji od 2000. godine. Ideja je da građani budu solventni, da građani imaju novac, da građani mogu da plaćaju račune, a ne da se građanima svakog dana uzima sve više i više.
Zbog čega se uzima? Po Izveštaju NBS, za koji verujem da koristite, u Srbiji je sve manje zaposlenih i sve više nezaposlenih, odnosno po biltenu NBS u Srbiji u prva četiri meseca ove godine imamo 28% manje stranih investicija direktnih nego u prošloj godini, koja je bila katastrofalna. Danas je ministar unutrašnjih poslova dao slavodobitničko saopštenje da imamo porast korupcije od 28% u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu. To su problemi sa kojima treba da se suoči Vlada Republike Srbije i njih da rešava.
Sa druge strane, harmonizujete i uvodite porez sa EU. Imao bih razumevanja da ste ijednog momenta rekli – hajdemo da harmonizujemo plate sa EU, hajdemo da harmonizujemo prihode koje građani ostvaruju sa EU, hajdemo da harmonizujemo standard sa EU, hajdemo nešto da harmonizujemo što je dobro sa EU pre nego što građanima Srbije uzmemo još 7,5% za akcizu, 4,5% za porez, 12,33%, tačno kao što ste rekli, nameta na struju koja nije nigde u svetu, i ne treba da bude, luksuz. Netačno je da sve zemlje EU imaju akcizu. Naše prve komšije, Hrvati nemaju akcizu i u EU su.
Zbog čega mi harmonizujemo nešto do čega možda nećemo doći godinama? Mi nismo započeli još pregovore, ova Vlada je nesposobna da otvori pregovore sa EU već dve i po godine.
Smatram da imate još uvek šanse da ne ostanete upamćeni samo po tome da ste smanjili penzije i plate, podsećam, to je vaš legasi koji imate na vašem imenu i prezimenu, imate šansu još uvek da povučete ovaj zakon i da budete čovek na mestu, kao što ste i bili ranije, jer znam, da za razliku od kolega koji sede preko puta mene, vi odlično znate šta je rađeno do 2012. godine. Znam da ste vrlo često sedeli sa bivšim predsednikom Republike i savetovali ga po pitanju ekonomije, znam da ste u odličnim odnosima sa bivšim premijerom Cvetkovićem, dakle, znam da ovo što pričaju kolege koje sede preko puta vi znate da ne stoji. Hvala.
Gospodine Bečiću, i ja sam vas prepoznao na pašnjaku isto, jednom prilikom kad sam prolazio.
Apropo pašnjaka što ste me pitali.
Pomenut je jedan ministar koji je 2007. godine…
Ništa vam ne zameram. Kažem, naprotiv, iz Vrbasa ljudi kažu isto da su vas viđali na pašnjaku, ja ne vidim šta je tu problem. Što ne mogu ja sad da govorim o replici gospodina Babića koji je imao nadahnuto izlaganje od 2007. godine do 2015. godine. Jel mi dozvoljavate?