Kad već.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na Poslovnik i to na čl. 94, 157. i 167.
Naime, stav 2, najpre člana 157. kaže da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu, a međusobno su uslovljeni ili su njihova rešenja međusobno povezana.Ne sporim da su ove teme dnevnog reda, kao što su nasilje u porodici, korupcija i kriminal u srpskom društvu, imovina stečena na koruptivan način i izmene i dopune Krivičnog zakonika međusobno povezane i svakako da ćemo se svi mi složiti da je to najveća rak-rana srpskog društva. Ali, da mi o svim ovim važnim predlozima zakona, izmenama i dopunama, razgovaramo u objedinjenoj raspravi, samim tim pokazuje da nismo dovoljno svesni koliko su ovo velike opasnosti po srpsko društvo. Time nama poslanicima oduzimamo vreme da sa svih strana ove predloge razmotrimo, da damo najbolje moguće amandmane na sve ovo i da koliko god je moguće napravimo ili sačinimo i izglasamo dobre zakone koji su sutradan primenljivi u praksi.
Što se tiče člana 167. stav 2. kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi.
Nema ovde kod predloga ovih zakona nekih nepredvidivih okolnosti i nema velike štete po bezbednost i zdravlje naših ljudi. Mnogo je veća šteta da preko ovih predloga zakona pređemo olako u nekoj površnoj diskusiji, kažem još jednom da sa svih strana ne sagledamo problem koji ćemo imati i dalje u društvu ako ne donesemo dobre zakone, da sprečimo nasilje, da suzbijemo kriminal i korupciju i da izmenimo Krivični zakon koji se sve ovo sankcioniše. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, klub SPS-a podržaće Predlog zakona koji je potpredsednik Vlade ovde i obrazložio na najbolji mogući način. Pre svega, zbog toga što ovaj zakon dovodimo u saglasnost sa Ustavom SRJ, a i zbog činjenice da on ono što smo mi, faktički, već uradili prilikom izbora poslanika u Veće republika Savezne skupštine - primenili srazmerni, proporcionalni sistem - sada to i uvodi kao zakonsku obavezu.
Ovaj zakon omogućava da se izraze i većinski i manjinski interesi ovog parlamenta, omogućava da sve političke stranke, srazmerno svojoj snazi, uđu u Veće republika Savezne skupštine. To sadašnji zakon nije omogućavao, ali je naša politička zrelost i demokratičnost omogućila da i sada imamo srazmernu zastupljenost u Saveznom parlamentu. Ovo što smo do sada slušali od pojedinih poslanika pokazuje da oni zakon nisu pročitali ili da ono što im NATO pakt ubacuje u glavu i kao mišljenje o samima sebi, treba da bude mišljenje o svim stvarima, pokazuje da NATO izvršioci i domaći izdajnici jednostavno moraju da napadaju patriote i sve one koji su u svetu protivnici NATO pakta. Sve što je ovde govoreno, jednostavno nema nikakvog argumenta u zakonima. Volela bih da čujem koja je prednost sada važećeg zakona u odnosu na zakon koji je predložen i šta je to što je manje demokratično u ovom zakonu, od onog koji sada primenjujemo.
U ovom zakonu smo mogli da eliminišemo manjinski interes i male partije. Za svakog psihički zdravog čoveka, prosečno obrazovanog, kad pročita zakon i čuje obrazloženje profesora Ratka Markovića, sve je jasno, samo je promašena tema kod onih koji su programirani od strane NATO zlikovaca. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici,        Socijalistička partija Srbije podržava Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu i prateća dokumenta, koja su u suštini operacionalizacija i instrumenti za uspešno sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije.
Predložene mere ekonomske politike omogućavaju očuvanje socijalne i ekonomske stabilnosti, nastavak privrednog rasta, nastavak uspešnog procesa obnove kroz razvojne projekte i veću zaposlenost, više rada, kao osnovu višeg životnog standarda naših građana.
Ovo su osnovni ciljevi politike Vlade narodnog jedinstva, koje će ona uspešno ostvariti, kao i u najtežoj tekućoj godini, u kojoj smo bili izloženi divljačkoj, brutalnoj agresiji i nastavku agresije kroz sankcije i pritiske. Opredeljenje Vlade za finansiranje javne potrošnje iz realnih izvora, smanjivanje učešća javne potrošnje u narednom periodu, i posebno, dalje smanjenje poreskog opterećenja privrede, jasno pokazuje opredeljenje Vlade da se preraspodela društvenog dohotka usmeri u oblast proizvodnje, a time obezbede i ekonomske pretpostavke za brži privredni razvoj i reforme.
Posebno želim da istaknem da Vlada predloženim zakonskim rešenjima na realan način tretira ostvarivanje državnih i socijalnih funkcija, penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja. Dobro je poznato da su prava u sferi društvenih delatnosti kod nas veoma razgranata, da je politika Vlade da se ta prava ne smanjuju, nego da se kroz proizvodnju na realnim izvorima stvaraju materijalne pretpostavke za zadovoljenje tih prava na visokom, garantovanom nivou.
Agrarni budžet, koji usvajamo, već nekoliko godina najbolje potvrđuje naš odnos prema privrednim potencijalima agrara i potrebi podizanja nivoa proizvodnje, s jedne strane, ali i ukupnog kvaliteta života na selu, s druge strane.
Ekonomska politika u toj oblasti nastavlja sa podsticanjem proizvodnje hrane, kao značajnog faktora privredne i ukupne socijalne stabilnosti, ali i političke samostalnosti naše zemlje. Bez namere da sumiram veliki napor Vlade da osmisli i utvrdi mere ekonomske politike, pred nama je paket zakona koji praktično obezbeđuje stabilnost socijalnih i privrednih tokova, intenzivni nastavak procesa obnove, sa izraženim razvojnim i reformskim komponentama, oživljavanje proizvodnje u svim oblastima i podizanje standarda na realnim osnovama, a to znači, na većem radu, većoj produktivnosti i većoj proizvodnji.
Ova ekonomska politika potvrđuje uspehe koje smo ostvarili u procesu odbrane i obnove zemlje. Efekti obnove pokazali su i nama i svetu naše privredne potencijale i naše mogućnosti. Rezultat obnove je dokaz da možemo raditi brže, kvalitetnije, uspešnije i racionalnije, da su se u tome potvrdile čitave struke, čitave grane, preduzeća, pojedinci, i kolektivna snaga našeg naroda.
U tom procesu merama i odlučnošću Vlade narodnog jedinstva, velikim angažovanjem radnika, solidarnošću i samopožrtvovanjem svih građana mi smo obnovili ono što je od vitalnog značaja za život građana, za rad privrede i za dalji razvoj.
Obnova, razvoj i reforme su ono što nas brani od neprijatelja našeg naroda i države, što predstavlja branu onima, koji se klanjaju agresorima, ljube ruke ratnom zločincu, onoj nakazi, koja je izvršila najteže zločine protiv našeg naroda i države, ubici naše dece.
Impresivna obnova je dokaz naše vitalnosti i spremnosti da svoj suverenitet i teritorijalnu celokupnost branimo sopstvenim snagama i ne prodajemo ni za kakve kredite.
Poštovani poslanici, iza nas je ostala jedna teška i složena godina, godina u kojoj je izvršena brutalna agresija na naš narod i državu, godina u kojoj smo se jedinstvom i herojstvom odbranili od agresije, kojoj se uz uspešnu obnovu i ubrzani razvoj i sada uspešno suprotstavljamo. Sigurna sam da će naredna 2000. godina biti još jedna potvrda politike očuvanja slobode i samostalnosti, potvrda velikog jedinstva naroda, njegove vitalnosti, kreativnosti i energije da se kroz solidarnost i veliki rad odupremo svemu što je retrogradno, a podstakne sve što vodi razvoju, napretku, miru, saradnji naroda i država na ravnopravnim osnovama.
Politika, koju je predložila za 2000. godinu Vlada narodnog jedinstva, je realna i ekonomski, i socijalno i politički. Ona će se ostvariti u onoj meri, u kojoj svako, pa i mi poslanici, a ne samo Vlada, ostvarimo ono što je naša obaveza i što je u našem domenu. Zato će kao narodni predstavnici poslanici Socijalističke partije Srbije glasati za paket predloženih zakona, uvereni da će to biti i odluka Narodne skupštine. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani poslanici, od 1990. godine imali smo jedan ubrzan i dinamičan razvoj parlamentarizma. Za ovih devet godina imali smo četiri puta izbore za Republičku skupštinu, tri puta za Savezni parlament, tri puta za lokalne skupštine i tri puta izbore za predsednika Republike. To jasno pokazuje da smo pokazali i spremnost da stalno unapređujemo pitanja u ovoj oblasti.

Prihvatili smo predlog Srpskog pokreta obnove, odnosno poslaničke grupe, da razgovaramo o svim pitanjima izbora, jer je to u interesu razvoja parlamentarizma i, kako je rekao gospodin Miković, da sučelimo stavove. Međutim, danas nema predlagača. S kim ćemo to mi da sučeljavamo stavove? Mi smo pokazali dobru volju, ostajemo i dalje spremni za razgovor. Nadam se da će uskoro ovaj parlament, na osnovu rasprave u odborima, imati prilike da razgovara i donese odgovarajuće odluke. Hvala lepo. (Aplauz u sali.)

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, želim da na početku izrazim podršku izlaganju predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Marjanovića, koji je uverljivo izneo dosadašnje rezultate i precizno izneo politiku i prioritete Vlade u narednom periodu.
Vlada narodnog jedinstva u istorijski presudnim trenucima po naš narod i državu, odgovorila je efikasno, racionalno, dostojanstveno i pre svega patriotski na probleme sa kojima smo se suočili. Koncept Vlade narodnog jedinstva potvrdio se i u odbrani zemlje od NATO agresije i u obnovi onoga što su zločinci uništili i razorili, u nameri da pokore našu zemlju i naš narod.
Funkcionisanje Vlade narodnog jedinstva u tom periodu bilo je na visini, a ona će se u istoriju zabeležiti kao dostojna izazovu sa kojim se suočila. Hrabrost, samopožrtvovanje i veliko jedinstvo naroda i državnog rukovodstva u odbrani zemlje od agresora bilo je najveća podrška herojskom držanju pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Velika energija jedinstva iz odbrane zemlje transformisana je u snažnu mobilizaciju za obnovu zemlje. Formirajući Direkciju za obnovu zemlje desetak dana po otpočinjanju agresije pokazali smo svu snagu našeg naroda, njegovu stvaralačku energiju i vitalnost. U danima herojske borbe, odlučno i organizovano, planirana je i pripremana obnova. Obnova naše zemlje nije puka rekonstrukcija pojedinih objekata. Sve što je urađeno, a urađeno je toliko mnogo, od objekata saobraćajne i energetske infrastrukture, do kuća, stanova, škola, bolnica, ispunjava osećanjem ponosa i samopoštovanja naše građane, izaziva divljenje slobodoljubivog i slobodnog sveta, i isto toliko srdžbu i bes naših neprijatelja, čija je namera bila da razore Srbiju.
Urađeno je mnogo u kratkom roku, po najvišim tehnološkim, građevinskim i ekonomskim standardima, vlastitom snagom, vlastitim resursima, pameću naših ljudi, naših inženjera i radnika.
Obnovu Vlada narodnog jedinstva nije tretirala samo kao masovne radove za popravku onoga što je neprijatelj razorio ili uništio. Obnova se tretira kao proces ukupnog nacionalnog i duhovnog preporoda, reformi i razvoja. Reforme, od privrednih preko vlasničkih, upravljačkih, tehnoloških, takođe su deo obnove, a posebno njene druge faze.
Socijalistička partija Srbije pozdravlja opredeljenje Vlade da nastavi sa procesima reformi u svim sferama koje će značiti i standardizaciju naših normativnih rešenja, tehnologije u našoj privredi, načina poslovanja, organizacije države, poreskog sistema sa savremenim državama u svetu.
Ali, reforme za nas nisu i neće biti samo opredeljenje da se primeni ono što je u svetu efikasno i savremeno. Reforme za nas znače ona rešenja koja će našim građanima doneti bolji život. To znači - reforme koje će doneti privredni rast, veće zapošljavanje, veću produktivnost, veći izvoz i na realnom ekonomskom rastu viši standard građana.
Obnova i reforme treba da budu podloga razvoju naše države i našeg društva u predstojećem milenijumu. Taj razvoj baziran je na realnim ekonomskim i ljudskim resursima. Naša pozicija koja u komunikacionom sistemu predstavlja nezaobilazno čvorište istoka i zapada, severa i juga, pozicija podunavske zemlje sa izrazitim mogućnostima za proizvodnju zdrave hrane, sa kompatibilnom industrijom u metalskom kompleksu, nesumnjivo predstavlja komparativne prednosti koje su interesantne za strane partnere, što oni i iskazuju brojnim kontaktima sa našim preduzećima.
To su komponente za realan razvoj i mi ćemo to i iskoristiti.
Vlada narodnog jedinstva uspela je da proces obnove objedini kao razvojni proces i proces reformi i zato joj treba odati puno priznanje. Značaj takve politike i opredeljenja Vlade narodnog jedinstva ogleda se u tome što smo pomogli najugroženijim građanima, s jedne strane, osposobili vitalne infrastrukturne i energetske objekte, sa druge strane, što je istovremeno povećana proizvodnja i otvorena perspektiva razvoja.
Nije prošao koncept onih koji su mislili da će razoriti našu zemlju, zaustaviti privredni život u Srbiji i pretvoriti nas u koloniju. Srbija, i pored po brutalnosti nezabeležene agresije, nije ni poklekla, ni skrenula sa čvrstog opredeljenja da istraje na putu reformi, ekonomske i političke saradnje sa svetom na ravnopravnim osnovama, zašta imamo podršku velikog broja država.
O tome ne svedoče samo potezi i rad Vlade narodnog jedinstva. To pre svega potvrđuje ogromna vitalnost, mobilizacija, solidarnost, jedinstvo konstruktivnih snaga okrenutih napretku zemlje i boljem i kvalitetnijem životu građana.
Predlozi zakona koje je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje i koji su na dnevnom redu ove sednice takođe su potvrda kvaliteta novog koraka koji činimo kao država i kao narod.
Osvrnuću se samo na dve oblasti koje su na savremen način regulisane, uz napomenu da se i ostali zakonski projekti Vlade takođe rukovode tim vrednostima i usmereni su u tom pravcu.
Zakonski set koji se odnosi na poreski sistem usmeren je na harmonizaciju našeg fiskalnog režima sa savremenim tržišnim ekonomijama, i za rasterećenje privrednih subjekata, s druge strane.
Ovakav pristup olakšaće poslovanje privrednih subjekata i omogućiti uspešnije izmirivanje budžetskih obaveza. I zakon o lokalnoj samoupravi je potpuno saglasan savremenim demokratskim opredeljenjima u ovoj oblasti. Ovim zakonom mi ćemo se svrstati u red onih država koje u potpunosti poštuju preporuke iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
U pogledu obima prava opština, organizacije, načina konstituisanja organa, zaštite, izvora i načina finansiranja, zakon o lokalnoj samoupravi potpuno je saglasan rešenjima navedene Povelje o lokalnoj samoupravi.
Istovremeno se ova materija, regulisana u nizu zakona, sada kodifikuje i na specifičan način stvara jedna vrsta malog ustava lokalne samouprave, jer se ovim zakonom razrađuje niz ustavnih prava i dužnosti koje građani ostvaruju u najvitalnijem delu društvenog uređenja, tamo gde žive i rade.
Poštovani poslanici, Socijalistička partija Srbije podržava predložena zakonska rešenja jer su ona saglasna politici Vlade da efikasno i dosledno sprovodi politiku obnove, reformi i razvoja i što je to osnovni zahtev i cilj građana i zato će glasati za usvajanje predloženih zakonskih projekata, organizacione i kadrovske promene, odnosno rešenja. Hvala.

Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, mir, ravnopravnost, suverenitet i teritorijalni integritet su vrednosti i ciljevi koje smo u zaključcima ove skupštine potvrdili kao vitalne, nacionalne i državne interese i obavezali državnu delegaciju da ih na razgovorima u Francuskoj dosledno afirmiše i brani.
Državna delegacija je to u potpunosti ispoštovala na razgovorima u Rambujeu i na razgovorima u Parizu.
Za doslednu afirmaciju naše pozicije političkog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, u okviru široke autonomije, za dostojanstveno i patriotsko držanje, poslanička grupa SPS-a odaje im puno priznanje i prihvata izveštaj koji je podneo predsednik delegacije.
Mandat koji joj je poveren državna delegacija je opravdala. Ona je dosledno zastupala ono što su građani Srbije tražili, a mi kao narodni predstavnici formulisali u zaključcima. Kosovo i Metohija su integralni deo Srbije, uživaće široku autonomiju sa ravnopravnošću svih nacionalnih zajednica, bez majorizacije i diskriminacije po bilo kom osnovu.
Da smo za mir i političko rešenje, potvrdili smo odlukom da odemo na razgovore u Francusku, da razgovaramo uz prisustvo međunarodne zajednice i van naše zemlje. Za mir i očuvanje Kosova i Metohije, na političkoj platformi koju je formulisala ova skupština, potvrdilo se, da možemo slobodno stati i razgovarati sa svima, bilo gde.
Međutim, šta se pokazalo na razgovorima u Francuskoj? Deo međunarodne zajednice nije bio iskren u svom nastojanju da se razgovori održe. Kontakt grupa, bolje rečeno SAD, svoju ulogu medijatora pretvorili su u ulogu arbitra, mentora i pokrovitelja separatista i terorista. Pozvali su nas da razgovaramo, očekujući da na te razgovore ne dođemo. Doveli su nam za sagovornike predstavnike separatista i terorista. Sve su učinili da razgovora ne bude, da mi razgovore odbijemo i da Srbiju okrive za prekid političkog procesa, kao i nepostizanje političkog sporazuma. Naša delegacija sve vreme dostojanstveno, principijelno, uporno, strpljivo i sa velikom fleksibilnošću, razvijajući što širu autonomiju, do same granice nacionalnih i državnih interesa, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, tačku po tačku, stranu po stranu, gradila je politički sporazum.
Dokument naše delegacije obezbeđuje multietničko, multikonfesionalno i multikulturno Kosovo i Metohiju. On garantuje ravnopravnost svim građanima i nacionalnim zajednicama. To najbolje svedoče potpisi predstavnika svih koji Kosmet čine - Srba i Crnogoraca, Muslimana, Turaka, Roma, Goranaca, Egipćana i albanskih partija koje su za zajednički život i autonomiju Kosova i Metohije. Taj sporazum o samoupravi na Kosmetu zasnovan je na deset principa Kontakt grupe i gradi institucije i organe, koje imaju široka i autonomna prava odlučivanja, bez mogućnosti majorizacije. Sporazum, pored ostalog, predviđa dodatna prava nacionalnim zajednicama, široka ovlašćenja lokalne samouprave, propise sa zakonskom snagom, ministarski savet, tri vrste sudova, lokalnu policiju, obezbeđeno predstavljanje u Narodnoj i Saveznoj skupštini, Vladi Republike Srbije i Vladi Savezne Republike Jugoslavije, Vrhovnom i Saveznom sudu.
To je autonomija koje, po obimu prava, garancija i ravnopravnosti, nema ni u jednoj državi u svetu. Politički-pravno, sve preko toga je država, a ne autonomija.
Iz izveštaja Delegacije vidimo da u Francuskoj, ni u Rambujeu, ni u Parizu, razgovora nije bilo. Separatistička - teroristička delegacija objavila je svoj sporazum pre razgovora u novinama "Koha ditore", a tzv. pregovaračka trojka falsifikovala je to u nazovi sporazum koji nudi Kontakt grupa. Metodama koje nisu ni političke, ni diplomatske, nego ogoljeno prevarantske, izvršen je falsifikat i zahtev separatista, uz svesrdnu pomoć američkih eksperata i njihovih satelita, dobio je formu papira koji je nazvan sporazumom, a koji nije razmotrila, a ni usvojila čak ni Kontakt grupa, zvanični organizator ovih razgovora.
Strpljivi i konstruktivni rad državne delegacije, sistematski je obezvređivan. Naši predlozi su sakrivani i gurani pod tepih. Osnovno pravilo procedure bilo je da procedure nema, sve je dozvoljeno za postizanje njihovih ciljeva. Imitirani su razgovori kojih nije bilo, a predstavljen je i papir kao sporazum koji ne postoji. Za razliku od toga, mi smo formulisali politički sporazum, nacionalnu ravnopravnost, zajednički život, demokratske institucije, mir i razvoj.
Oni su nametali samo jedno - NATO trupe i NATO trupe.
To je jedini suštinski i pravi doprinos njihovog angažovanja. Uostalom, svakom dobronamernom je jasno da oni u Rambujeu i Parizu nisu želeli postizanje političkog rešenja, nego novi poligon i posao za NATO trupe. Predstavnici različitih grupa albanskih separatista i terorista, etnički čista družina u Parizu je potpisala svoj zahtev za secesiju, etnički čisto Kosovo i poziv za okupaciju Srbije. To nije nikakav sporazum.
Šta su u stvari potpisali?
Potpisali su autonomiju po nazivu, a državu po suštini. Deklarativnu ravnopravnost, a stvarno favorizovanje albanske nacionalne manjine i diskriminaciju svih ostalih.
To što su potpisali dovelo bi do iseljavanja, novog talasa albanizacije, a rezultat bi bio etnički čisto Kosovo i Metohija. To je ugovor albanskih separatista i terorista i američke administracije, da unajme NATO trupe, da pomognu i ubrzaju ostvarivanje separatističkih ciljeva.
To su potpisali ambasadori Hil i Petrič. Overili su najam NATO trupa za zaštitu terorista, a ne politički sporazum koji bi Kosmetu doneo mir i ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica.
Taj ugovor ne bi bio potpun da nije imao i obrazloženje. Njega je napisala ista ruka koja je napisala nazovi - sporazum, a potpisao kriminalac i terorista, Hašim Tači, i jasno objasnio da su oni potpisali nezavisnost, a pozvali NATO da izvrši agresiju na suverenu zemlju i da za njih čuva teritoriju u naredne tri godine dok oni ne izraze svoju volju kroz referendum i donesu konačnu odluku o konačnom otcepljenju.
Međutim, i to je bilo malo za separatiste i njihove mentore. Oni traže novu albansku državu pod međunarodnim protektoratom. Zato što to ne prihvatamo, zato što se odlučno obračunavamo sa terorizmom nama se preti agresijom. Ponašanjem dela međunarodne zajednice, bolje reći američke administracije i njenih NATO saveznika, a i onih koji čekaju u redu da to postanu, uvodi se praksa bez presedana u međunarodnim odnosima.
Princip ravnopravnosti naroda i država zamenjuje se silom i ultimatumima.
Sporazum kao izraz volja i dogovor dve ili više strana pretvara se u falsifikat i podmetanje. Slobodoljubivi narodi i demokratske države, njihove vlade, parlamenti moraju znati da odbranom Kosmeta, Srbije i Jugoslavije, brane i temeljne principe međunarodnih organizacija i međunarodnih odnosa. Dok se dešavao Rambuje i Pariz, Srbija i Jugoslavija i naši ljudi u dijaspori još jednom su jasno rekli da ne damo Kosovo i Metohiju, niti bilo koji deo svoje teritorije.
U odbrani svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta mi smo izabrali mirna, politička sredstva. Ukoliko nam se nametne rat, branićemo se od agresora na svaki način i svim sredstvima. To je jasna poruka građana Srbije i Jugoslavije. Svi oni koji bi politiku da zamene ratom, razgovore bombardovanjem, moraju sa tim da računaju. Prostor za politički sporazum još uvek je širi i mnogo bolji nego prostor za sukob. Nema razloga da francuski, engleski, nemački i ko zna čiji mladići ginu za ciljeve terorista, da bi američki mediji to prodavali kao vesti.
Mi ostajemo čvrsto opredeljeni da se mirnim putem, političkim sredstvima, kroz nastavak političkog procesa, postigne široka autonomija za Kosovo i Methiju, koja bi, još jednom ističemo, obezbedila ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integretiteta Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Predlog sporazuma državne delegacije ispunjava te uslove. U cilju ubrzavanja političkog procesa treba odmah otpočeti njegovu operacionalizaciju, odnosno donošenja odgovarajućih dokumenata, statuta i drugih pratećih akata, pripreme za organizaciju popisa, sve ono što bi taj sporazum sprovelo u život.
Predlog naše delegacije je realan i što je najvažnije sprovodljiv. To nisu puke tehničke formulacije, nego suštinsko rešavanje interesa i potreba onih koji na Kosovu i Metohiji žive i mogućnost da u zaštitu svojih nacionalnih posebnosti nastave da se razvijaju i žive u miru u ovoj našoj južnoj pokrajini.
Pozivamo parlamente svih demokratskih i slobodoljubivih naroda i država da svoje vlade usmere na put političkog rešavanja, zaustave ratne pripreme zveckanjem oružjem oko naših granica, obeshrabre ekstremiste, obustave podršku teroristima i istinski pruže šansu miru.
Radi očuvanja temeljnih principa međunarodnih odnosa i prava, humanije i pravednije budućnosti, onome koji nema autentičnu kulturu, tradiciju, istoriju, a pokušava da ih pribavi rušeći druge, koji sopstvenu slobodu gradi na tuđoj neslobodi, svoje pravo na oduzimanje prava drugima, onome koji bogatstvo stiče otimačinom od drugih, koji rušeći civilizacijske vrednosti želi da postane vladar čitavog sveta, mora se jasno staviti do znanja da ima naroda i država koji svoju istoriju, slobodu, nezavisnost i dostojanstvo ne prodaju, niti predaju.
Srbija i Savezna Republika Jugoslavija, ne posežući nikada za tuđim, po ko zna koji put u svojoj istoriji odlučno poručuju - za mir, ravnopravnost i saradnju jesmo, ali za prodaju i predaju nismo. Zato strane vojne trupe, pod bilo kakvim izgovorom, ni za kakvu cenu, pa ni po cenu bombardovanja, ne prihvatamo na našoj teritoriji. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srbija i narod ponovo su pred pretnjom i pritiscima, čiji je cilj da se ugrozi  teritorija, sloboda i nezavisnost. Pretnje upućuje  NATO pakt, svetski žandarm, dežurni siledžija i policajac u međunarodnoj zajednici, batina u rukama velikih sila. Priprema vojnu mašineriju, gomila oružje i preti našoj zemlji, osnivaču i članici Ujedinjenih nacija.
Povelja Ujedinjenih nacija izričito kaže da regionalne organizacije ne mogu pretiti silom suverenim državama. Svojim stavom NATO pakt gazi Povelju Ujedinjenih nacija, ruši međunarodne odnose i želi da politiku sile nametne kao nove principe u odnosima država i naroda.
Jugoslavija i Srbija su suverene države, koje poštuju još važeće principe međunarodnih odnosa, utvrđene Poveljom Ujedinjenih nacija. Zato ponašanje NATO pakta shvatamo kao pretnju našoj zemlji i narodu, a poznato je kako smo mi na takve pretnje uvek odgovarali.
Mi nismo pretnja nikome u našem okruženju. Mi smo faktor stabilnosti, mira i dobrosusedstva u regionu. Tako ćemo se ponašati i u buduće. Ali, u slučaju bilo kakvog pokušaja agresije, beskompromisno i sa svim sredstvima branićemo naš suverenitet i integritet.
Zašto NATO preti našoj zemlji? Da li zbog toga što se odlučno obračunavamo sa teroristima, što ne damo deo svoje zemlje separatistima, što hoćemo da probleme na Kosovu i Metohiji rešimo političkim sredstvima? Ne brine NATO za ljudska i građanska prava, ne brine on o sudbini Albanaca, nego pokušava da uspostavi novu strategiju u međinarodnim odnosima i to na primeru naše zemlje, simbola slobode na Balkanu i jugoistoku Evrope.
Ono što NATO pokušava vojno, Kontakt grupa pokušava politički. Svojim stavovima hoće da bude vrhovni arbitar u rešavanju unutrašnjih pitanja suverene zemlje. Ona izjednačava državu koja brani svoj suverenitet, integritet i separatiste i teroriste koji je ugrožavaju. Dvosmislenim formulacijama i nejasnim stavovima Kontakt grupa podržava suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, a istovremeno hoće status Kosmeta sa predsednikom, policijskim funkcijama, samostalnim porezima, sudstvom, s pravom da bez njegove saglasnosti nema promena granica itd.
Šta je to ako nisu elementi države? Gde to ima u svetu da autonomija ili samouprava imaju ono što imaju države. Imaju li to možda Baskijci u Španiji, da li se to možda daje Korzikancima ili Ircima? Gde je nađen taj model koji se nudi kosovskim separatistima i teroristima?
Predlažu se i principi za koje kažu - nema pregovora, a ti principi su takvi da ostavljaju sumnju u dobre namere i otvoreno sugerišu institucionalna rešenja koja bi mogla ograničiti naš suverenitet, a teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije na Kosmetu vezati za neki vremenski rok.
Prostor za razgovore, diplomatiju i politiku time je bitno sužen i ograničen. Tonom i jezikom kojim su napisani, vremenskim okvirima i principima koje sugerišu, van su granica dobrih namera i odgovorne diplomatije.
Dosadašnji postupci Kontakt grupe, posebno nekih njenih članova, koji nisu ni jednom teririste nazvali pravim imenom, osudili zverstva koje su oni činili, koji su sprečili njihovu osudu u Savetu bezbednosti, a omogućili finansijsku, političku, vojnu i svaku drugu pomoć, daju nam za pravo da budemo rezervisani prema dobroj volji Kontakt grupe i njenoj nepristrasnosti za rešenje problema na Kosmetu mirnim putem, dijalogom, političkim sredstvima.
Srbija i Jugoslavija učinile su sve za mirno rešenje problema na Kosmetu političkim sredstvima. Mi ćemo istrajati na tom opredeljenju. Na mir i dijalog niko ne treba da nas tera, niti da nam preti silom. To je naš vrhovni, nacionalni i državni interes i trajno opredeljenje naše države. Naši principi su kristalno jasni i više puta saopšteni.
Problemi na Kosmetu mogu se rešiti jedino dijalogom - puna ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica, puno poštovanje suverenitata i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, široka autonomija, bez mogućnosti stvaranja nekakve nove republike, kao zametka nove samostalne albanske države na tlu Srbije. Nećemo dopustiti prisustvo stranih vojnika na našoj teritoriji pod bilo kakvim izgovorom sprovođenja postignutog sporazuma.
Ovi principi su u potpunosti razrađeni u zajedničkom Predlogu sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji, koji su prihvatili i potpisali Srbi i Crnogorci, Muslimani, Turci, Romi, Goranci, Egipćani i političke partije Albanaca, svi sem onih čiji je program otcepljenje Kosmeta od Srbije, terorizam, prizivanje vojne intervencije i rata u regionu.
Sada nas Kontakt grupa poziva na razgovor u Francusku. Izdiktirani su principi kao uslovi i intonirani, sa očekivanjem da ih odbijemo, kako bi nas u međunarodnoj javnosti, po ko zna koji put, anatemisali kao protivnike mira i dijaloga.
Poštovani poslanici, naši današnji stavovi i odluke definišu tok naše dalje borbe za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Kada o tome donosimo odluke, uvereni smo da svi polazimo od toga da Kosovo i Metohija nisu bilo koji deo Srbije. Kosmet je samo srce Srbije. To je tačka u kojoj se kroz istoriju prelamalo i danas prelama sve što je sudbinski vezano za našu državu i za naš narod. Na Kosovu i Metohiji Srbija se uzdizala kao država, napajala snagom da izdrži i opstane na razmeđu evropskog severa i juga, istoka i zapada.
Poručuju nam - zaboravite istoriju, gledajte u budućnost. Mi smo i okrenuti budućnosti. Kosmet nije samo mi, Kosmet je realni interes, strateška teritorija, bogastvo prirodnih i privrednih resursa. Zato se podigla tolika bura oko Kosova i Metohije. O tome je danas reč. O tome danas odlučuje ova skupština.
Svako u ovoj sali i svaki građanin Srbije danas stoji pred ovim pitanjem. Srbija danas daje svoj odgovor. Nije problem u dijalogu, ni u tome da se problem na Kosovu i Metohiji reši političkim sredstvima.
Što se Srbije i Jugoslavije tiče uvek smo bili za dijalog. To je naše opredeljenje i naš interes. Problem je u tome što se u međunarodnoj javnosti i pod uticajem faktora u svetu želi da se osuda za zaustavljanje političkog procesa svali na nas, na Srbiju i Jugoslaviju, a ne na separatiste koji ne žele dijalog i rešenje, već nasilje i otcepljenje.
Umesto da se oni osude, oni se uzimaju u zaštitu i sve pod firmom ljudskih prava, demokratije i humanitarnih problema. Nije problem ni u manjinskim pravima, ni u samoupravi i širokoj autonomiji. Srbija je to definisala po najvišim standardima i ponudila za Kosovo i Metohiju. Problem je u tome što separatisti na Kosovu i Metohiji ne žele ni ljudska prava, ni manjinska, ni građanska. Oni hoće Kosovo republiku na tlu Srbije, oni hoće secesiju i sve to uz pomoć međunarodne zajednice. Znači, reč je o sasvim drugim namerama. Umesto mira, želi se kriza, umesto autonomije - secesija, a umesto ravnopravnosti pravi se majorizacija, umesto multietničke, multikulturne i multikonfesionalne sredine, kakav je Kosmet danas, umesto Kosova i Metohije za sve ljude koji na njemu žive, želi se Kosmet samo za Albance.
O tome se radi. Traže da se razgovara van Srbije i Jugoslavije, da idemo u Francusku. Time se ispunjavaju zahtevi separatističko-terorističkih organizacija i kao da se time želi dokazati da u Srbiji i Jugoslaviji nema dovoljno uslova da se o svim pitanjima razgovara. To nije tačno. Svi lideri albanski i separatističkih partija, i Rugova, i Ćosja i Demaći, i u Beogradu i u Prštini, svuda u Evropi, sasvim slobodno su iznosili svoje stavove, svoje poglede, svoje zahteve i svoje interese. Oni, kao i svi drugi koji ih podržavaju, moraju da znaju i kada se razgovara o Kosovu i Metohiji i njegovoj sudbini, bilo u Prištini ili bilo na kom drugom mestu, što se Srbije i Jugoslavije tiče dobiće uvek isti odgovor.
Albanci, naši građani, imaju i imaće ubuduće sva ljudska, građanska i manjinska prava. Imaće slobodu i demokratiju, biće ravnopravni. Imaće autonomiju zajedno sa drugim zajednicama koje na Kosmetu žive. Niko nikada neće dobiti Repbuliku i nikada ostvariti secesiju, niti suludi san o Velikoj Albaniji.
Naša pozicija je naša politika povodom Kosova i Metohije i ona je kristalno jasna i nepromenljiva. Kosmet je integralni deo Srbije i to će uvek biti. Srbi i Crnogorci, Albanci, Muslimani, Turci i Romi, svi koji tamo žive su naši građani i sa svima želimo da rešimo probleme, da budu ravnopravni, da žive u miru, toleranciji, poštujući sve svoje osobenosti. Naš odgovor Kontakt grupi je jasan. Ako ste dobronamerni, treba da osudite terorizam i separatizam i da jasno kažete da nema Kosova i Metohije kao republike, da nema secesije i da će se Kosmet rešiti samo u okviru Srbije. To će biti pravi doprinos miru, ubrzanju političkog procesa i pravednog i trajnog političkog rešenja.
Socijalistička partija Srbije je uverena da će Narodna skupština potvrditi našu čvrstu rešenost da se političkim sredstvima reše problemi na Kosovu.
Srbija je sposobna da pred svima i na bilo kom mestu brani Kosmet kao svoj vitalni državni i nacionalni interes, i sposobni smo i spremni da dokažemo svima i u svako doba, isto onako kako to činimo u Prištini i Beogradu, da smo za politički dijalog, a nismo za rat. Da smo za ravnopravnost, a ne za majorizaciju, da nudimo široku autonomiju po najvišim evropskim standardima u okviru Srbije i da nećemo dopustiti otcepljenje ili treću republiku i da ćemo dosledno poštovati sve sporazume. Da nećemo pristati na strane vojne trupe na našoj teritoriji i da ćemo terorizam iskoreniti. Na to nas obavezuje narodno jedinstvo, odgovornost za sudbinu generacija koje dolaze i uverena sam da će odluka Narodne skupštine potvrditi ta očekivanja kroz veliko jedinstvo, kao najveći oslonac i najbolji argument, i da će Kosovo i Metohija, kao široka autonomija ravnopravnih građana i nacionalnih zajednica nastaviti uspešno da se razvija u miru, u okviru Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Što se tiče konkretnog pitanja i poziva u Francusku, to je za nas posebno i odvojeno pitanje. Stav je Socijalističke partije Srbije da se poziv prihvati iz čvrstog opredeljenja našeg naroda i države da se borimo za mir, da branimo Kosovo i Metohiju kao vitalni državni, nacionalni interes Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na svakom mestu na kome se o Kosovu i Metohiji raspravlja.
Time činimo još jedan korak da se problemi reše mirnim putem, a da pred svetom još jednom afirmišemo istinu o Kosovu i Metohiji.
Hvala vam.

Poštovani paredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije podržava ekspoze predsednika Vlade narodnog jedinstva, Mirka Marjanovića, i predloženi zakon o budžetu za 1999. godinu.
Predlog budžeta obezbeđuje stabilne izvore finansiranja osnovnih budžetskih obaveza i redovnost isplata socijalnih funkcija, zdravstva, obrazovanja, nauke i penzija, ali i podsticanje funkcije u industriji, posebno metalskom kompleksu i agraru.
Predlog smanjuje javnu potrošnju i tom restriktivnom dimenzijom delovaće stabilizaciono na uslove privređivanja i poslovanja preduzeća. Predloženi budžet odražava doslednu politiku Vlade narodnog jedinstva da obezbedi socijalnu stabilnost i redovno finansiranje vitalnih budžetskih obaveza, plus očuvanje cenovne i monetarne stabilnosti i permanentno definisanje uslove za sveobuhvatne privredne reforme.
Na takvoj ekonomskoj politici, Vlada narodnog jedinstva dobila je podršku ove Narodne skupštine i dosledno je sprovodi u složenim okolnostima, ekonomskim, političkim, i međunarodnim, izazvanim nepravednim pritiscima i pretnjama.
Ovaj budžet nastavak je takve uspešne politike Vlade narodnog jedinstva. Ono što je najvažnije, budžetski fondovi puniće se iz realnih izvora, što će, pored redovnog finansiranja obaveza države, imati i snažno antiinflaciono dejstvo.
Predlog budžeta Kosova i Metohije, zakonskih akata o učešću lokalne samouprave u porezu na promet, zakona o obezbeđivanju sredstava za socijalni program Vlade, zakon o korišćenju sredstava agrarnog budžeta, najbolje govore o prioritetima ekonomske politike Vlade u narednom periodu u njenoj brizi za standard najugroženijih kategorija građana.
Nova rešenja u fiskalnoj sferi rasterećuju privredu, šire krug poreskih obveznika, smanjuju visinu zahvatanja, oporezuju ono što je u domenu luksuza, i tako, pored pravičnosti, naglašavaju i socijalnu dimenziju fiskalne politike, kao osnovnog budžetskog mehanizma.
Izuzetno je važno da se teret finansiranja državnih funkcija rasporedi tako da teret ponesu oni koji najviše imaju, ali da istovremeno niko ne bude izuzet od obaveza da doprinese finansiranju osnovnih funkcija države u nužnom iznosu.
Vlada je dobro odmerila i prihodnu i rashodnu stranu budžeta. On je realan i saglasan uslovima u kojima se nalazi naša privreda i društvo, obavezama i izazovima koji nas očekuju. Naravno, nastojanja na podešavanju i izvršavanju budžetskih funkcija su nužna i potrebna, i Vlada će to činiti, uostalom, kao i do sada, prateći privredna kretanja.
Izražavam uverenje da je ovim predlogom Vlada narodnog jedinstva još jednom potvrdila svoju privrženost očuvanju socijalne i privredne stabilnosti, kao i finansiranju državnih obaveza iz realnih izvora, što će obezbediti stabilne uslove privređivanja, stabilnost cena i dinara i u narednoj godini, kao i nastavak privrednog rasta, sprovođenja reformi i obezbeđivanja višeg životnog standarda naših građana.
Čuvajući stabilne uslove privređivanja, vodeći aktuelnu socijalnu politiku, obezbeđujući podsticajne mere za industriju i agrar, redovno servisiranje osnovnih funkcija države, Vlada narodnog jedinstva na najbolji način čuva i stabilnost, obezbeđuje uslove razvoja i štiti naše vitalne nacionalne interese.
Budžet, kao izuzetno važan instrument politike Vlade, tome značajno doprinosi i Socijalistička partija Srbije predlaže da se on usvoji, kao i ostali prateći zakoni. To će stvoriti pravnu osnovu i podršku za uspešno sprovođenje smele, reformske i razvojne politike Vlade Republike Srbije.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici,         Socijalistička partija Srbije podržava Predlog zakona o informisanju, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Dobro je poznato naše opredeljenje za punu slobodu informisanja i za potpunu odgovornost svih subjekata u tom procesu.
Sloboda medija u Srbiji zagarantovana je Ustavom i zakonima. Mogućnosti za slobodno informisanje i koliko te slobode daleko sežu, najbolje potvrđuju podaci o broju medija. U našoj zemlji je registrovano preko dve i po hiljade dnevnih i nedeljnih listova, 86 radio stanica i 18 televizija.
Prava ekspanzija broja medija zabeležena je upravo poslednjih godina, a te ekspanzije ne bi moglo biti bez potpune slobode u njihovom osnivanju i radu. Navedene cifre o broju medija daleko premašuju broj medija u razvijenim zemljama, nama slične veličine i broja stanovnika, a koje za sebe tvrde da su demokratske i svet ih priznaje kao takve.
Ove cifre govore da naš medijski prostor ispunjava broj medija, koji očigledno prevazilazi i stvarne potrebe ovog prostora.
Oni potvrđuju da u svakom delu naše Republike građani imaju u pogledu informisanja velike mogućnosti izbora. U Srbiji sve može da se objavi, napiše i emituje. Granica toj slobodi trebalo bi da bude laž, prava i slobode drugih, ali često ni to nije sputavalo rad medija. Nažalost, ta sloboda često je odlazila u krajnost i zbog toga što nisu precizno utvrđene odgovornosti učesnika u procesu informisanja.
Zna se kako i koliko mediji utiču na svest i formiranje javnog mnjenja i kako medijska industrija sve manje informiše o događajima, a sve više teži da događaje proizvodi prema potrebi onih, koji ih naručuju. Poznato je i kako mediji svoj uticaj, stečen takvim delovanjem, mogu negativno koristiti.
Predlogom zakona o informisanju u punoj meri se i na pravi način afirmiše sloboda medija, sprečava monopol, naglašava i precizira odgovornost svih u procesu proizvođenja vesti, u jednoj razvijenoj i narasloj industriji u Srbiji kakva je medijska. To je osnovna novina ovog zakona. Njome se otklanjaju slabosti u dosadašnjoj regulativi, koje su bile izražene u glomaznim, nepreciznim formulacijama i sankcionišu zloupotrebe, koje su do sada ostajale bez odgovornosti. A to su pre svega neobjektivno informisanje, sumnjivo finansiranje, rad za strane obaveštajne službe, laži usmerene protiv ličnosti i slično.
Ovaj zakon, jednom rečju, slobodu medija štiti od zloupotrebe slobode. Odredbe ovog zakona nikoga ne sputavaju da emituje, piše ono što smatra tačnim i istinitim, ali istovremeno utvrđuje odgovornost, profesionalne i etičke standarde i obezbeđuje zaštitu od laži i dezinformacija. Sa ovakvim zakonskim rešenjima više nećemo biti u situaciji kao pre mesec dana da nas mediji, pokušavajući da izazovu psihozu straha, panike i defetizma, bukvalno bombarduju pretnjama, najavama napada. Sankcije izrečene medijima, koji su to činili, emitujući alarmantne pretnje našem narodu i državi, koji su se upustuli u tehnologiju stvaranja ratne psihoze, širenja straha i defetizma, najblaža su i najmanja kazna, koja ih je zadesila. Prava kazna je to što će dugo u javnosti nositi pečat da su radili protiv interesa zemlje i svog naroda, nosiće sramni beleg, koji se u narodu ne briše. Samo prezira dostojni su mediji, koje od njihovih čitalaca brane oni, koji su se spremali da bombarduju narod za koga pišu i njegovu državu, a u svojoj državi dobro znaju rečnik zabranjenih reči, zatamnjene delove teksta i slično. Ne treba zaboraviti da su ti mediji u manjini, kao što ne treba zaboraviti da su mediji kao Radio televizija Srbija, "Politika", "Borba", "Politika Ekspres", TANJUG itd. visokoprofesionalno, etički objektivno i tačno informisali, istovremeno jačajući patriotsku svest i šireći istinu.
Predloženim zakonom svi mediji su u pogledu osnivanja i rada ravnopravni. Svima je otvoren pristup do čitalaca, gledalaca ili slušalaca. Njihov opstanak i razvoj je u njihovim rukama i zavisi od kvaliteta, objektivnosti, tačnosti i blagovremenosti njihovog informisanja.
Ovaj zakon snažno afirmiše slobodu u informisanju i jasno postavlja odgovornost. Onima, koji do sada slobodu nisu zloupotrebljavali, predviđene sankcije za neodgovorno ponašanje neće predstavljati nikakvu prepreku za dalji rad. Oni, koji su informisanje shvatili kao nešto više od izdavanja novina, pravljenja radio i TV emisija i preko toga pokušavali da kreiraju ono što im nije posao, suprotno interesima profesije, građana i države, neće moći da nastave sa takvim aktivnostima. Sloboda medija može i biće ograničena samo slobodom i pravima onih, o čijem radu i delovanju ti mediji informišu, slobodama i pravima onih, kojima je informacija namenjena. Onda kada ugroze slobodu drugih, interese države i naroda, tada će biti sankcionisana njihova delatnost po jasno propisanom postupku.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, Predlog zakona o informisanju i sva rešenja u njemu usklađena su sa vremenom u kome živimo, sa potrebama savremenog, objektivnog, tačnog i nepristrasnog informisanja i potpuno usaglašena sa zakonskim projektima iz ove oblasti savremenih demokratskih država u Evropi i svetu. Ono što kao pozitivna praksa za oblast informisanja važi u bilo kojoj demokratskoj državi važiće ovim zakonom i u Srbiji. Svi oni koji nastoje da svoj rad upodobe sa rešenjima i praksom kakva važe u ovoj oblasti u svetu, koji poštuju svoju profesiju, pozdraviće ovaj zakon, jer je on u interesu učvršćivanja istinske slobode medija i potrebe građana da tačno, nepristrasno i objektivno budu informisani o svemu što se zbiva u našoj zemlji i svetu. To je suština informisanja i osnov poštovanja i dostojanstva novinarske profesije. Ovaj zakon to u potpunosti afirmiše. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, Socijalistička partija Srbije u potpunosti podržava izlaganje predsednika Vlade Srbije o preduzetim bezbednosnim, socijalnim i ekonomskim merama za stabilizaciju prilika na Kosovu i Metohiji i predlog zaključaka, čiju važnost i značaj posebno ističemo, jer oni potvrđuju principijelno stanovište Srbije da se problemi rešavaju političkim sredstvima, mirnim putem, dijalogom, na način koji čuva teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, nacionalnu ravnopravnost, ostvarivanje ljudskih, građanskih i prava nacionalnih zajednica po najvišim standardima.
Nema i ne može biti rešenja na Kosovu i Metohiji van ovih principa, jedino su ona pravedna, trajna, humana i demokratska, jer u ravnopravnu poziciju stavljaju sve građane, nacionalne manjine i etničke grupe koji žive u ovoj našoj pokrajini. Ovakav prilaz Srbije rešavanju problema na Kosovu i Metohiju od suštinskog je interesa i suštinski je iskren, jer sprečava bilo koji oblik diskriminacije po bilo kom osnovu i otvara perspektivu za političku stabilnost i jačanje tolerancije, međusobnog poverenja i ekonomski razvoj. Srbija je multietnička i multikonfesionalna zajednica. Ustavom je konstituisana kao građanska država. U Srbiji su svi njeni građani jednaki i ravnopravni. Na tim principima Srbija je jedinstvena, nedeljiva i oko toga postoji puna saglasnost demokratskih, patriotskih i humanih snaga u našem društvu. Ravnopravnost i jednakost nisu samo ustavne i političke deklaracije. Na njima je decenijama zasnovana uspešna praksa koja čuva i unapređuje posebnosti nacionalnih zajednica. Dokaz za to je njihovo postojanje, razvoj, brojne škole, listovi, razne radio i TV stanice, kulturno-umetnička društva, veze sa matičnim državama. Terorističke bande albanskih separatista pokušale su da ugroze te temelje, građansku i nacionalnu ravnopravnost. Umesto nacionalne ravnopravnosti albanski separatisti nude diskriminaciju, nacionalnu degradaciju, samoizolaciju, samo da bi ostvarili svoj cilj, nekakvu veliku Albaniju, koja bi iznikla cepanjem teritorije Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i drugih susednih država.
Taj cilj su pokušali da ostvare prvo - sistematskim terorom i proterivanjem Srba, Crnogoraca, nasilnom albanizacijom muslimana, Turaka, Roma i svih drugih koji tamo žive, terorom i nad samim Albancima koji ne prihvataju tu politiku. Zatim, da etničkim čišćenjem stvore homogenu, zatvorenu albansku zajednicu. Oni su svoje sunarodnike gurnuli u izolaciju, zabranjujući im da koriste prava koja im garantuje Ustav i zakoni Republike Srbije, podstičući ih da švercuju drogu i oružje, namećući im nekakve poreze, takse, otvorenu otimačinu i pljačku, za izdržavanje uske grupe političkih i verskih, nacionalizmu i secesiji posvećenih fanatika. Na kraju, pokušali su terorom, pljačkom, kidnapovanjem, silovanjem, spaljivanjem, rušenjem, ubijanjem civila, pripadnika snaga bezbednosti, građana svih nacionalnosti i time pokazali svoje genocidno lice.
Srbija je to zlo na Kosovu i Metohiji eliminisala. Terorističke bande su uništene, a pripadnici MUP-a i Vojska Jugoslavije u zaštiti državne granice, profesionalno, u skladu sa normama, sa velikim požrtvovanjem, razbili su terorističke bande i osujetili njihove namere, da cepaju našu državu i zlostavljaju naše građane.
Srbija je za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta i ravnopravnosti svih građana, odaje im dužno priznanje.
Srbija u obračunu sa teroristima nije koristila ni veliku ni malu, ni prekomernu silu. Ona je koristila silu u meri koja je bila potrebna da suzbije zlo terorista, tog opšteg civilizacijskog međunarodnog zla, na način kako to rade ostale savremene demokratske države u svetu koje se suočavaju sa terorizmom.
Srbija će se tako i ubuduće odnositi prema onima koji pokušaju da ugroze njene vitalne interese i opstanak. Slom terorističkih bandi, poraz je nasilne, secesionističke politike, poraz je svih onih koji su im u tome i pomagali, vojno, materijalno i politički.
Ljudska, građanska i manjinska prava, nigde i nikada u svetu ne mogu se i neće se ostvariti sejanjem terora, mržnje i ekstremizma. Poraz albanskih terorista najbolje je pokazao ispravnost principijelnog stava Srbije da mirnim putem, političkim dijalogom rešava probleme na Kosovu. Predstavnici Albanaca koji su odbijali dijalog, za koji smo mi uvek, kao i danas spremni, koji nisu osudili teroriste i zločine koje su počinili, kao i svi oni, od nekih zemalja i međunarodnih organizacija do medija, koji su ih u tome podržavali i savetovali, snose deo odgovornosti za zločine terorističkih bandi na Kosmetu. Srbija je uvek pravila i praviće razliku između Albanaca koji Srbiju smatraju svojom državom i koji zajedno i ravnopravno sa drugim u Srbiji žele da ostvaruju lične i porodične interese, od terorista, secesionista i kriminalaca.
Prvima, Srbija garantuje bezbednost, mir, prava po najvišim standardima, koje čuvaju i unapređuju - jezik, pismo, kulturu, veru, tradiciju, običaje i ostale nacionalne osobenosti.
Druge će, kao kriminalce, po zakonu kazniti.
To što su se Albanci, koje su teroristi nasilno mobilisali i oterali iz svojih kuća, masovno vratili u svoja sela, predali oružje i vraćaju se životu i miru, najbolje potvrđuje propast terorističkih i secesionističkih ciljeva i poverenje u državu, sigurnost, prava i zaštitu koju Srbija garantuje i obezbeđuje.
Velikim požrtvovanjem, plemenitošću i humanošću građana čitave Srbije njima se pruža velika materijalna pomoć da obnove svoje kuće uništene u terorističkim akcijama. Takozvanu humanitarnu katastrofu izmislili su stratezi razbijanja Srbije kao jedan od novih licemernih i lažnih argumenata za pritiske na našu zemlju.
U toj humanitarnoj, režiranoj, brizi ističu se oni koji su služili kao baza za obuku terorista, koji svoje stavove i ocene zasnivaju na prevarama, lažnim izbeglicama, lažnim azilantima, na naivno režiranim televizijskim predstavama, koje su istinite samo za one koji ih organizuju. Posebno je cinična njihova briga za humanitarna pitanja ako se zna da nisu prihvatili predlog da otvore stalne kancelarije humanitarnog karaktera. Nisu prihvatili, jer predstave, kao ona u Resniku, ne mogu permanentno da organizuju.
Dok je plemenitosti i solidarnosti svih građana - na Kosovu i Metohiji neće biti humanitarnih problema. Sve u našoj zemlji, pa i na Kosovu i Metohiji, izgradili su naši ljudi i oni će sve što su teroristi uništili i obnoviti. To što je Srbija odlučno i bez kompromisno slomila teroriste ne menja naš principijelni stav za rešavanje pitanja na Kosovu i Metohiji.
Naprotiv, mi ostajemo dosledni da se problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju političkim sredstvima, dijalogom državne delegacije, predstavnika Albanaca i svih etničkih grupa koje žive u ovoj našoj pokrajini. Taj koncept nema alternativu.
Kosmet je bogat, veliki, prirodno, privredno, energetski, ljudski i kulturno, na njemu ima mesta za Albance, Srbe, Crnogorce, Muslimane, Rome i za sve druge koji hoće da budu građani Srbije, koji nisu teroristi, koji žele u toleranciji, međusobnom razumevanju i saradnji da za sebe i svoje porodice grade budućnost kroz brži razvoj na prednostima privrednih i prirodnih bogatstava Kosova i Metohije.
Poštovani poslanici, Srbija, zbog politike i nastojanja da ostane građanska država, uz puno poštovanje nacionalne ravnopravnosti i zato što beskompromisno i čvrsto brani svoju teritoriju i svoj suverenitet, trpi velike pritiske.
Teško je u istoriji naći sličan period i zemlju koja je bila izložena takvim pritiscima i pretnjama samo zato što brani sebe od zla i što drugi žele da joj zabrane da se od tog zla brani. Srbija jednostavno na te pritiske ima samo jedan odgovor, a to je da istraje na politici koja će sačuvati zemlju i narod i vrednosti koje su njena suština - sloboda, samostalnost, ravnopravnost, dostojanstvo, otvorenost.
Zveckanje oružjem, pretnje silom, ultimatumi - scenario je koji smo videli u politici i pristupu moćnika koji žele da destabilizacijom Balkana ostvare svoje interese. To je narodima u ovom regionu donelo velike nesreće, patnje i stradanja. Svi koji to vide u međunarodnoj zajednici, a ostaju nemi i slepi, koji ne podižu svoj glas protiv novog imperijalizma i hegemonizma u međunarodnim odnosima treba da znaju da se recept koji oni misle da primene na Kosovu i Metohiji sutra, ukoliko to nekome bude odgovaralo, može primeniti i u njihovim državama.
Taj put neće doneti rešenje. Rešenje može doneti samo puno aktiviranje članskih prava naše zemlje u međunarodnim organizacijama i institucijama, odbacivanje politike dvostrukih standarda, osuda terorizma, podrška snagama koje su za mir, nacionalnu ravnopravnost, toleranciju i dobrosusedske odnose u regionu.
Socijalistička partija Srbije u Narodnoj skupštini, u Vladi narodnog jedinstva, u organima Savezne republike Jugoslavije insistiraće i dalje da se političkim sredstvima, dijalogom, uz punu nacionalnu ravnopravnost, rešavaju svi problemi na Kosovu i Metohiji i pridružuje se pozivima političkim predstavnicima Albanaca da otpočnu razgovore sa državnom delegacijom. Razgovori mogu doneti trajna, pravedna i demokratska rešenja.
Teror, nasilje i pritisci nikome ne mogu doneti dobro, a ponajmanje Albancima.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, na današnji dan je pre osam godina usvojen i proglašen Ustav Republike Srbije. Tim ustavom i njegovim principima danas Srbija demokratski brani stabilnost i jedinstvo u interesu svog opstanka, slobode, nezavisnosti i razvoja, u interesu svih nacionalnih zajednica i svih građana Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predesdniče, poštovane kolege poslanici, u osnovama programa Socijalističke partije Srbije jedan od osnovnih principa je besplatno školovanje, jednake šanse i uslovi za sve koji žele da se obrazuju.
Predlog zakona o univerzitetu ispoštovao je i uvažio te temeljne civilizacijske vrednosti i naša programska opredeljenja i SPS podržava Zakon o univerzitetu koji je predložila Vlada narodnog jedinstva.
Smatramo da se radi o veoma važnom zakonodavnom projektu koji na kompetentan, human, racionalan i objektivan način uređuje složenu materiju visokoškolskog obrazovanja na način koji je primeren standardima razvijenih demokratskih država i u skladu sa prilikama i potrebama u našem društvu. Jednakost i ravnopravnost svih u studiranju, organizacija univerziteta primerena statusu koji je oličen u državi kao osnivaču, poštovanju pune autonomije nastavnog kadra u kreiranju nastavnih planova i programa i naučnog rada, obezbeđivanje učešća studenata u donošenju odluka, racionalnost kako u organizaciji, tako i u načinu rada i dužini studiranja, osnove su i osnovne vrednosti i principi na kojima počivaju zakonska rešenja.
Podržavamo ovaj zakonski projekat i uvereni smo da će on unaprediti oblast visokog obrazovanja u svim njegovim bitnim segmentima, pre svega što čuva interes obrazovanja studenata, profesorskog kadra i naučnog rada.
Osnovna i najznačajnija rešenja zakona su sledeća.
1. Zakon obezbeđuje besplatno školovanje. Fakulteti, visoko obrazovanje dostupni su svima koji žele i koji imaju neophodna znanja i sklonosti i ambicije da se obrazuju na nekom od fakulteta. Zakon u mnogo većoj meri nego do sada insistira na kvalitetu znanja za sticanje statusa akademskih građana, na njihovom ažuriranju i studiranju. Zakon na adekvatan način stimuliše i one koji u redovnom roku završavaju studije, a sami se u tome finansiraju da dalje studije nastave besplatno, odnosno pod uslovima kao i oni studenti čiji troškovi studiranja padaju na teret države. Obezbeđivanje uslova dobrim studentima na studiranju o trošku države ne znači zabranu bilo kome da studira, šta i koliko želi, ali ne o trošku društva, niti na uštrb onih koji studije završavaju u roku.
Istovremeno država kao osnivač zadržava sve obaveze u postojećem obezbeđivanju života i rada studenata, oni su već sada takvi da odgovaraju standardima koji se primenjuju u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša sada.
2. Upravljačka prava primerena su i izvedena iz osnivačkih, odnosno vlasničkih karakteristika. Osnivač univerziteta u ovom slučaju država, biraće one koji će upravljati fakultetima, rektore i dekane, ali po vrlo strogim kriterijumima iz kruga profesora, to znači da su to ljudi od integriteta, iskustva i sposobnosti, da organizuju rad jedne takve složene institucije kao što je fakultet, odnosno univerzitet.
3. Autonomija univerziteta u oblasti nastave i naučnog rada u potpunosti je ispoštovana. Upravljačkim i svojinskim pravima ne zadire se u istinski i pravno-autonomno pravo univerziteta i ničim ne dovodi u pitanje naučni kredibilitet, kompetentnost i profesionalnost u koncipiranju programa nastave, naučnog rada itd.
4. Zakon na celovit način reguliše materiju univerziteta, što će nesumnjivo doprineti racionalnijem organizovanju u ovoj oblasti, a to znači oslobađanje dodatnih sredstava za poboljšanje uslova izvođača nastave, naučnog rada i samog studiranja.
Svedoci smo da se u javnosti ovaj zakonski tekst od nekih krugova na univerzitetu i van njega posmatra u ogledalu politike, a ne u ogledalu obrazovanja i nauke. Zato su i primedbe upućene na ovaj zakon uglavnom političkog, a ne stručnog karaktera. Oni koji su univerzitet koristili kao političku tribinu naravno da nisu zadovoljni sa rešenjima koja insistiraju na osnovnoj delatnosti univerziteta - obrazovanju. I to ne bilo kakvom obrazovanju, nego onom koje je stručno, efikasno i racionalno i koje će onaj ko je osnivač sada striktnije kontrolisati. O zakonu je vođena široka rasprava i javnost i struka su rekli svoje, u raspravi su podržani principi i rešenja na kojima počiva zakon i od studenata i od profesora. Vlada je pokazala dovoljno razumevanja za predloge studenata, posebno o uslovima studiranja, broju rokova i poboljšanju uslova efikasnosti u organizaciji nastave, poboljšanju životnog standarda i slično.
Narodna skupština Srbije nema potrebe da se osvrće na politikantske kvalifikacije Predloga zakonskog teksta koji je pred nama. Svakako da se radi o složenoj zakonskoj materiji, koja će kao i svi zakoni biti podvrgnuta testu u praksi, a ono što praksa bude pokazala da treba menjati, menjaće se, ali ne iz razloga koji diktira stranački interes, već iz razloga koji diktira struka.
Univerziteti se ovim zakonom učvršćuju kao vrhunski centri obrazovnog i naučnog istraživanja, najaktivnija mesta stvaralaštva i vrhovnih duhovnih vrednosti. Oni ostaju autonomni u svim svojim osnovnim, naučnim i nastavnim delatnostima, ali i društveno odgovorni, izloženi kritičkom oku u svojstvu osnivača i šire - društvenoj javnosti. Društvo s pravom očekuje najveću moguću stručnost univerzitetskih nastavnika, najracionalniju moguću organizaciju rada na univerzitetu i najefikasnije rokove završetka studija. Zakon sprečava da univerzitet i oni koji na njemu rade i obrazuju se zloupotrebljavaju vaspitačku funkciju u interesu partija kojima pripadaju. Univerziteti će ostati i mesta dijaloga oko širih pitanja, koja su neodvojiva od društvenog, ekonomskog i političkog života zemlje, ali sa širih, civilizacijskih, naučnih, kulturoloških stanovišta, nego što su to ona oko kojih se spore pojedine stranke.
Zbog kvaliteta predloženih rešenja, uverena sam da će narodni poslanici podržati Predlog zakona o univerzitetu i omogućiti ostvarenje ciljeva zbog kojih se donosi, a koji su u interesu univerziteta, nauke, studiranja, odnosno društva u celini. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, Socijalistička partija Srbije pruža punu podršku i inicijativi  predsednika Slobodana Miloševića i  predlogu Vlade Republike Srbije da se raspiše referendum na kome će građani Srbije odlučiti da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Radi se o vitalnom nacionalnom i državnom interesu. Naš narod iznad svega ceni slobodu, samostalnost i nezavisnost. Istrajavajući na tim vrednostima i principima,  mi smo opstali kao narod i država na ovim prostorima, odolevajući svakom zlu,  nepravdi i namerama da se ugrozi naš suverenitet i teritorijalni integritet.
I danas je o tome reč. Na Kosovu i Metohiji se ne radi o kršenju ljudskih, građanskih i manjinskih prava, nego o separatizmu i terorizmu. Cilj je otcepljenje ove srpske teritorije od Srbije. Cilj je da se razbije Srbija. Internacionalizacija problema na Kosovu i Metohiji samo je način i sredstvo da se taj cilj ostvari . Tvorci novog svetskog poretka čine sve da stvore ambijent da taj cilj realizuju.
I, zato, mi odlučno odbacujemo pokušaj mešanja u unutrašnje stvari naše zemlje. Kosovo i Metohija nije bilo koji deo Srbije. To je samo srce Srbije, temelj naše državnosti, nacionalnog identiteta i duhovnosti. Pod plaštom zaštite ljudskih, građanskih i manjinskih prava i sloboda, u stvari golom silom, pretnjom i diktatom, hoće da nam otrgnu ono što je naše trinaest vekova. Svetskim moćnicima smeta što Srbija hoće partnerski, a ne vazalni odnos. Čude se što Srbija neće sama da se odrekne svog dela koji je njen koren. Nisu zadovoljni dosadašnjim prekrajanjem Balkana. Drobljenje njegovog prostora na patuljaste, nestabilne i nesamostalne države samo je deo šireg geostrateškog interesa sile koja neće jaku i stabilnu državu na Balkanu. Oni podstiču svaki ekstremizam, secesionizam i fundamentalizam, sa ciljem stvaranja veštačke krize u našem regionu da bi zaposlili sebe, svoju vojnu silu.
Čak nas optužuju da nećemo da sarađujemo sa međunarodnim organizacijama i institucijama. To nije tačno. Mi hoćemo saradnju na ravnopravnim osnovama i spremni smo da preuzmemo i prava i obaveze u tim organizacijama i institucijama.
Novi svetski poredak govori jezikom sile, suprotno međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija. To je strategija novog svetskog poretka. Jasno je to i Parlamentu Srbije i našem narodu. Mešanje stranog faktora u unutrašnje stvari neke zemlje nikada nije donelo dobro. To potvrđuje i razbijačka uloga koju su isti ti međunarodni posrednici imali u razbijanju prethodne Jugoslavije. Oni koji separatiste i teroriste koji javno traže otcepljenje izjednačavaju sa Vladom, koja legitimnim sredstvima brani državu, koji favorizuju one koji odbijaju dijalog sa Vladom i Narodnom skupštinom, oni koji od nas traže da se odreknemo dela srpske države zarad ambicija separatista, nama prete sankcijama , vojnom intervencijom, ometaju normalni život i ekonomski razvoj.
I, kojeg li licemerja ! Kažu: Sve za dobro našeg naroda, sve u ime demokratije i ljudskih prava, a u suštini, postavljajući se iznad svake legitimne vlasti, iznad svakog principa, rukovodeći se golim diktatom, ucenom i pretnjom, određuju ko šta sme, a ko šta ne sme da čini u odbrani vlastite slobode i nezavisnosti. Od nas se traži ono što se ni od jedne zemlje ne traži: da sarađujemo na razbijanju sopstvene države. Direktno podržavajući separatizam i terorizam, oni stvaraju opasan presedan u međunarodnim odnosima.
Pokušaj da se Srbija razbije, prvo, traženjem specijalnog statusa, zatim širom autonomijom, a sada i statusom republike u okviru Jugoslavije, u suštini je traženje modela da se stvori nova albanska država na tlu Srbije, kao uvod za dalje cepanje naše države, a to ne može i neće proći u našem narodu. Narod ne bi podržao niti oprostio rukovodstvu koje bi na to pristalo.
Kosovo i Metohija su unutrašnje pitanje Srbije i svaki pokušaj internacionalizacije ovog pitanja jeste mešanje u naše unutrašnje stvari. Veliki narodni referendum, o kojem danas odlučujemo, je legitimna i demokratska odbrana Srbije, odlučno odbacivanje pretnji i pritisaka i pokušaja da se Srbija razbije. U tome postoji puna saglasnost naroda i rukovodstva.
Sloboda, nezavisnost, celovitost i dostojanstvo Srbije su uvek bili iznad bilo kakvog parcijalnog interesa: ličnog, lokalnog ili stranačkog. Ta odluka se tiče svih građana Srbije, čitavog naroda. Zato narod mora o tome da odluči. Mi branimo Srbiju, njen suverenitet, celovitost i pravo da samostalno, u skladu sa međunarodnim principima, odlučujemo o svom uređenju, životu i razvoju. To je odgovoran odnos prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti našeg naroda i države. Volja naroda je uslov da se problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju na principima slobode, samostalnosti, istine i pravde.
Referendum će potvrditi rešenost da se mirnim putem, političkim sredstvima, bez uslovljavanja, traže odgovori za rešavanje životnog pitanja na Kosovu i Metohiji. Građani će potvrditi da smo, kao država, spremni i sposobni da nađemo rešenja za ta pitanja, bez mešanja sa strane, čuvajući integritet Srbije, poštujući sva ljudska, građanska i manjinska prava.
Srbija je multietničko i multikonfesionalno društvo. U Srbiji sa Srbima, ravnopravno, živi gotovo 30 nacionalnih manjina. Njihova prava garantovana su Ustavom i zakonima po najvišim standardima međunrodne zajednice. I sve nacionalne manjine koriste ta prava. Samo albanski separatisti traže secesiju, prisiljavaju svoje sunarodnike da selektivno koriste garantovana prava, sprovode teror i nasilje nad svima koji im se protive.
Separatisti i njihovi mentori treba da se okanu razbijanja Srbije, pravljenja novih republika i guranja albanske nacionalne manjine u izolaciju i u sukob. Bilo bi bolje da ih savetuju da koriste sva Ustavom garatovana prava, za vlastitu dobrobit i dobrobit svih koji na Kosovu i Metohiji žive.
Perspektiva Kosova i Metohije nije u akcijama secesije i terorizma, nego u zajedničkom životu, ravnopravnosti, toleranciji, poverenju i razumevanju , u bržem ekonomskom i kulturnom razvoju. Srbija obezbeđuje tu perspektivu Kosovu i Metohiji . O tome govori i spremnost Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine za bezuslovan , otvoren, javni dijalog o svim pitanjima ostvarivanja ljudskih, građanskih i manjinskih prava u ovoj našoj pokrajini.
Referendumom će se osnažiti politička platforma Srbije da političkim sredstvima kroz dijalog traži rešenja za sva pitanja, obeshrabriti svi koji zagovaraju secesiju i pokazati svetu da pritisci i ucene, pogađanja i cenkanja oko Kosova i Metohije ne može i neće biti.
Poštovani poslanici, Srbija se mnogo puta u istoriji našla u prilici da brani slobodu, teritorije i državnost. Uvek kada je o tome odlučivao narod, mi smo opstajali i dalje se uspešno razvijali. Uvereni smo da će tako biti i na ovom referendumu. Srbija će svim pritiscima, ucenama, separatizmu, terorizmu, stranom mešanju u naše unutrašnje stvari i pokušajima razbijanja naše države reći ne, jer samo tako obezbeđuje slobodu, mir, suverenitet, integritet, dostojanstvo i sopstvenu budućnost.
Hvala.
(aplauz)

Poštovani poslanici, poštovani predsedniče, očigledno da kolega SPO nije pažljivo slušao izlaganje premijera Marjanovića, a izgleda da nema ni istinite informacije od predsednika SPO.
Jasno je rečeno da je Deklaracija o narodnom jedinstvu tokom konsultacija u potpunosti usaglašena. Ja vas obaveštavam da je predsednik SPO pismom upućenom gospodinu Mirku Marjanoviću 17. marta 1998. godine napisao i potpisao, kao što znate, deklaraciju o nacionalnom jedinstvu, čiji smo tekst usaglasili. Usaglašen je i dogovoren ustavni zakon o državnim simbolima, kao i državnim praznicima, ali to su posebna prateća dokumenta. Sada je na dnevnom redu deklaracija, koja je u potpunosti usaglašena. To je predsednik SPO potvrdio i usaglasio.

Volela bih da ste pokazali taj dokument, naročito koji se odnosi na datum posle 17. marta. Gospodin Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine, je lično ovo pismo uručio predsedniku Marjanoviću.