Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8032">Nebojša Bakarec</a>

Nebojša Bakarec

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, znači, mi danas u ove tri tačke koje se tiču delegacije i sastava odbora ustvari govorimo sami o sebi i radimo na svojim poslovima, da tako kažem, skupštinskim.

Znači, jednostavno to se vidi iz sastava ovih odluka o delegacijama i odborima i ove odluke pokazuju da Skupština odlično radi i samo bih se na kratko na to osvrnuo.

Skupština, koliko ja pažljivo pratim, a pratim u poslednjih 20 godina, nikada bolje nije radila nego u ovih pola godine i to zbog toga zato što 243 nas radi konstruktivno i guramo Srbiju u jednom najboljem pravcu.

Istina je da u Skupštini imamo malobrojnu opoziciju, ima ih sedmoro, ali to nije naša krivica. Međutim, moraću da vas podsetim i da primetim da oni sada nisu tu. Evo, kamera neka pokaže da li je bilo kod od njih? Nije. Nego, da li su danas ceo dan tu? Pa, nisu, a da li su juče bili tu? Pa, nisu, a da li će sutra biti tu? Pa, neće, oni su tu samo u onim retkim prilikama kad mogu da steknu nekakav politički poen u nekakvom najgledanijem terminu, da izvrše neku kratku samopromociju i da najčešće napadaju državu Srbiju da je zločinačka, da je ubijala Bošnjake i Albance i sve ostale besmislice. Ali, to kažem što njih ima sedmoro je u stvari odlično, trebalo bi da ih bude i više, međutim ja ih pozivam da dođu da rade.

Međutim, to što opozicija nije brojnija to je kriv onaj kukavički Đilasovski deo politički stranaka koji nisu smogli snage da učestvuju na prošlim izborima, a onda danas te đilasovske kukavice osporavaju legitimitet ove Skupštine i prosto ja ću se u narednom delu govora osvrnuti na neke stvari koje se tiču ove Skupštine, tiču se naravno i delegacija i sastava Odbora, odnosno na onaj način da se nekada možemo zapitati, kao prošlog juna, tj. prošlog jula, prošle godine, da li će Skupština postojati. Ako Skupština ne postoji ne postoje ni delegacije, ne postoje ni odbori, ne postoji ništa, Skupština ne radi, a neko će reći – pa, šta sad? Pa, prošle godine Skupština u julu mesecu bila je napadnuta. Pre 21 godinu ova Skupština je bila napadnuta i spaljena tao su pokušali pre godinu dana u julu, pa nisu uspeli, tako da u narednih godinu dana, do proleća 2022. godine, traje naš mandat, pitanje je šta će biti.

Deo govora ću posvetiti onome koji ima stotine miliona, koje je opljačkao, usmerio isključivo na destrukciju i ove skupštine i države i Vlade i svega što postoji u ovoj Srbiji.

Sada kaže, taj deo Đilasovski poručuje Skupština to smo mi, kada mi nismo u Skupštini, onda Skupština nije legitimna. Pa kako crni vi, kada većina tih stranaka Đilasovskih ima uglavnom jedan posto.

O Skupštini Srbije mnogo bolje govori od njih borba protiv epidemije, govori vakcinacija, govori činjenica da je Srbija jedna od najuspešnijih država uopšte u ekonomiji u doba korone i koliko juče, američki ambasador Godfri, je odao počast Srbiji, na otpornosti njene ekonomije.

O Skupštini Srbije govore i neki ekonomski pokazatelji, prosečna zarada u Republici Srbiji, u martu 2020. godine iznosila je preko 60 hiljada dinara. Stopa nezaposlenosti je manja od 10 posto, govorim relevantno, decembar 2019. godine, to je pre korone, ali i u koroni, rekao sam , Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja.

Ukupan broj nezaposlenih je smanjen sa tim delom ovde, da završim je preko 400 hiljada nezaposlenih ima manje, to su sve rezultati vidni.

O Skupštini Srbije, najbolje govori ogroman broj donetih zakona i propisa u ovih 9 godina i u ovom mandatu, u proteklih 6 meseci. To su temelji napretka Srbije.

O Skupštini Srbije, najbolje govore sve one nove bolnice, domovi zdravlja, vrtići, autoputevi, infrastruktura, fabrike, spomenici, milioni kvadrata, koji su izgrađeni širom Srbije, još nebrojano toga.

Sada da pređem na opasnosti koje prete ovoj Skupštini. Tajkun Đilas, koji poseduje stotine miliona evra i koje je usmerio na destrukciju je 3. aprila poručio da izbora neće biti, jer će on da organizuje ulicu, proteste i nasilno obaranje vlasti, ukoliko on ne pobedi na tim izborima.

To je pokušao i 2019. godine, kada su pokušali da napadnu i preuzmu RTS, to je pokušao i u julu 2020. godine, kada su napali ovu Skupštinu fašističkim napadima. U petak, 1. aprila, zamenik Dragana Đilasa, izvesni B. Stefanović, najavio je da će SSP poništiti sve odluke donete u poslednjih 9 godina, a ranije je potpredsednik te stranke, Marko, zvani „ trotinet Bastać“, najavio da će oni porušiti sve što je izgrađeno u poslednjih devet godina.

Kao što vidite, oni to ne kriju i sada imate izjavu Đilasovu, Stefanovićevu, imate i izjavu Bastaća. To je sve iz iste stranke. Dakle, to što oni najavljuju, to u praksi znači sledeće, da će srušiti sve novoizgrađene bolnice, i kliničke centre, ako dođe na vlast, da će poništiti sve odluke o nabavci vakcina i proizvodnja vakcina, ako dođe na vlast, da će srušiti sve novoizgrađene škole i vrtiće, ako dođu na vlast. Da će srušiti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Stefanu Nemanji, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Borislavu Pekiću, ako dođu na vlast, da će srušiti i onaj budući još neizgrađeni spomenik Nobelovcu Rabindranat Tagor, ako dođu na vlast, da će srušiti Beograd na vodi, ako dođu na vlast, da će sravniti sa zemljom rekonstruisani Trg Republike, ako dođu na vlast.

Da će u prethodno, ruševno stanje nerada vratiti i narodni muzej i Muzej savremene umetnosti i da će ih zatvoriti, ako dođu na vlast, da će preorati sve rekonstruisane ulice u Srbiji, da će srušiti sve nove proizvodne pogone širom Srbije, ako dođu na vlast i da će izbaciti, pazite, to su najavili, čućete kasnije, da će izbaciti sve strane investitore, ako dođu na vlast.

Đilas je 20. marta i 10. aprila je to ponovio, još jedan u nizu svojih genijalnih planova, plan za destruktivni dan posle, kada on kao najavljuje da će doći na vlast. Od kada se vratio na politiku, ovo je treći plan koji je on predstavio.

Godine 2018. predstavio je plan za bolji život, a nešto kasnije, mislim 2019. godine, programsku platformu. Pazite, da je Đilas zaista nešto hteo da uradi za građane Srbije, on je to mogao da uradio i iz opozicije od 2018. godine, u ove tri godine.

On poseduje stotine miliona evra. Da je građanima donirao, dragi moji, samo 1% svog bogatstva putem humanitarnih aktivnosti i donacija njegova popularnost, lična, ne bi iznosila 1%, a njegove stranke 3%, nego mnogo više.

Najbolju priliku da, pod znacima navoda, kupi naklonost građana Đilas je imao tokom prošlogodišnje i ove godine korone. Mogao je da donira građanima maske, rukavice, sredstava za dezinfekciju, respiratore, mogao je da donira novac za kupovinu vakcina. Najbolji primer je u tom smislu dao Novak Đoković koji je donirao Srbiji milion evra za kupovinu respiratora.

Za razliku od ovog konstruktivnog pristupa, Đilas je imao samo destruktivan. On je cinično donirao Srbiji onih 100 evra koje je dobio od države. On nije donirao Srbiji, u ovih godinu dana, niti bilo kada, nijednu masku, nijedne rukavice, nijedan respirator, a na vakcinaciju se ušunjao, iako je bogoradio mesecima protiv vakcinacije, a primio je upravo ono vakcinu koju je par meseci posle toga proglasio nepoželjnom, tj. rusku vakcinu.

Kada govorimo o Đilasovim planovima i obećanjima postavlja se najvažnije pitanje, a izneću vam neke od njih. Zbog čega sve to nije ostvario u onom periodu od 2004. do 2013. godine, kada je bio na vlasti? Odgovor je jednostavan, Demokratska stranka, čiji je on tada bio član, a i predsednik, je samo brinula kako da opljačka Srbiju, a Đilas se samo brinuo o nezakonitom sticanju 619 miliona evra.

Da je sve to što Đilas obećava ogromna neistina potvrđuju mnoge nesaglasnosti ova tri Đilasova programa.

Evo, podsetiću vas. Programskom platformom SSP iz 2018. godine, Đilasovom, on je obećao 2,5 milijarde evra godišnje za pokretanje investicionog ciklusa, grubo rečeno, u privredi i infrastrukturi. Međutim, u planu za bolji život koji je izneo pre par nedelja stoji sasvim drugačije. Kaže Đilas – uložićemo jednu milijardu evra u privredu i infrastrukturu. Pa, kako smo došli od pre dve godine 2,5 milijarde, a sada samo milijardu? Ne vodi računa, niti je on mnogo čitao te svoje planove, niti ih je on napisao.

Znači, da su svi Đilasovi planovi čista neistina pokazuje Đilasovo obećanje plana za dan posle, to je sad ovaj najnoviji, gde svakom seljaku sada garantuje subvencije od 100 evra po hektaru. Međutim, on je zaboravio da je pre godinu dana planom za bolji život obećao mnogo veće subvencije seljacima, i to od 150 evra po hektaru. Pa, kako sad?

Dakle, ajde da svedemo malo račune. Znači, prošle su tri godine i imamo mnoštvo Đilasovih planova i moguće je izvršiti poređenje Đilasovih obećanja i Đilasovih ostvarenja. Iz tog poređenja se vidi totalni nesklad između sadašnjih Đilasovih obećanja i onoga što je radio dok je bio na vlasti.

Kratko ću samo pomenuti onaj period od 2004. do 2013. godine. Znači, Đilas je tada obećao, kao gradonačelnik, da će potpuno razviti grad, da će biti napravljen metro, opšti napredak, tri mosta, sve besplatno, itd.

Ostvario je sledeće – on se enormno bogatio lično, ostvario je prihode svojih firmi, dakle, lične prihode od 619 miliona evra, dok je vršio tri državne funkcije, i to na nezakonit način, a kumulativni dug Beograda je došao na kraju njegovog mandata do 1,2 milijarde evra.

Grad su potresale, setimo se, afere direkcija, bulevar, kontejneri, bus-plus, most, itd. Stopa zaposlenosti 2012. godine, je bila među najnižom u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je opet bila među najvišim, iznosila je 25%, rekao sam sada je 9,7%. Prosečna zarada u julu 2012. godine, iznosila je 40.000 dinara, a sada je 60.000 dinara.

Idemo sad na period od 2013. godine, uglavnom od 2018. godine kada se on vratio u politiku. Đilas je 2018. godine obećao da će pobediti na gradskim izborima, i to ubedljivo, i obećao je brzi pad Vučića, i to ga citiram.

On je u svom programu tadašnjem za Beograd obećao da će sve biti besplatno, a u stvarnosti šta se dogodilo? Đilas je neslavno izgubio beogradske izbore, ne koristi mandate koje je dobio. On lično sedam godina ne dolazi na sednice Skupštine grada, a uzima, naravno uredno, naknadu.

Što se tiče sad novih Đilasovih obećanja, kratko ću. Znači, čuli ste, milijardu evra u bolji život ljudi, minimalac 350 evra, plata lekara početnika 1.000 evra, medicinske sestre 600 evra, učitelja 700 evra, smanjiće se porezi i doprinosi, pazite, za 50%... e sad, slušajte ovo, Đilas obećava da će sve što je prodato strancima biti vraćeno u državnu svojinu. Ne znam da li su Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska vlada da li su čuli za ovo, da li je čula gospođa Tanja Fajon za ovo i da li će reagovati na ovo? Pa, nisu čuli, a verovatno i neće reagovati.

Đilas je obećao, što neverovatno zvuči, direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština. Pazite, zbog čega je to ukinuo kada je bio na vlasti?

Uvećava uspostavljene nezavisnost pravosuđa. Kad je on bio na vlasti otpušteno je, to smo danima ovde slušali po tim tačkama, 1.000 sudija i tužilaca. Kako sad obećava potpuno suprotno?

Inače, Đilas obećava potpunu depolitizaciju službi bezbednosti. Samo da vas podsetim, bivši šef službe bezbednosti već pet godina radi kao njegov ćata, kao njegov službenik čija je glavna funkcija da ode u Trst i da jede Kapreze salatu tamo na rivi u Trstu. Divno. To je depolitizacija? Dobro.

Obećava i zakon o lustraciji. Obećava inače da ćemo svi mi ići u zatvor kada on dođe na vlast. Obećava sudove revolucije.

Zbog čega, na kraju, sve to Đilas nije sproveo dok je bio na vlasti? Pa, zbog toga što je sve to bilo neistina što je govorio onda i sve što sada govori je, takođe neistina.

Konačno, Đilas je rekao, i to je više puta ponovi ove godine, da će izbori biti održani do kraja ove godine. Ja vam garantujem, i svi vam mi garantujemo i garantujemo građanima, redovni izbori će biti održani na proleće 2022. godine.

Inače, to što Đilas kaže da će izbori biti održani ove godine je kontradiktorno njegovim istim pretnjama kada preti da izbora neće biti.

Da završim sa Đilasovim ostvarenjima. U periodu od 2014. godine do danas, Đilas je nezakonitim poslovima preko ofšor kompanija izbegao plaćanje poreza čime je oštetio državu za desetine miliona evra i budžet. Đilas ima ostvarenje jedno od najvećih, 53 tajna računa na kojima ima 68 miliona evra u 17 država.

Završavam. U doba vlasti Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sve je bilo na ponižavajućem nivou. Njihov režim je ponižavao sve građane Srbije, ponižavali su i ovu Skupštinu.

Srbija u to doba nije bila pristojno društvo. Sada jeste. Pristojno društvo je ono društvo čije ustanove ne ponižavaju ljude. Civilizovano društvo je ono društvo čiji članovi ne ponižavaju jedni druge. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo.

Srbija je sada, u Vučićevo doba, u naše doba, i pristojno, i civilizovano i pravedno društvo. U Vučićevoj Srbiji postoji sklad između obećanja reči i dela.

Živela Srbija. Hvala vam.
Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Poštovani poslanici, ja ću biti kratak. Samo sam hteo da uputim i ovu paralelu.

Da li se iko ikada u Srbiji seirio i iživljavao nad nemačkim žrtvama, bombardovanja od strane SAD i Velike Britanije, koje se dešavalo za vreme Drugog svetskog rata, kada su bombardovani Berlin, Bremen, Hamburg, Minhen i mnogi drugi gradovi?

Da li smo mi to ikada radili? Nismo.

Kako bi se ambasador Šib osećao da se ovde bilo ko iživljava nad tim pitanjem? Da završim sa tim, u toj svojoj reakciji koju pominje cenjeni gospodin Milićević, ja sam samo zapitao i ovo – da li je razlika jedina između gospodina Šiba i ove dvojice koje je pomenuo gospodin Milićević u tome što on nema brkove i kosu?

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Atanasković, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, hteo sam da ukažem, ja sam pažljivo slušao raspravu prošle nedelje i sada, zaista na neke stvari o kojima niko nije govorio. Znači, prosto predviđam i sjajni su, naravno, svi ovi amandmani i sam osnovni zakon, naravno, o popisu, međutim, postoji činjenica, prosto predviđanje koje je vrlo zasnovano, i o tome ću govoriti, da će ovaj popis, kada bude došao na red kroz godinu dana, biti ugrožena. Znači, verovatnoća je preko 90%.

Znači, zbog čega? Prosto, vodite računa da destruktivni deo opozicije napada i osporava sve ono dobro što radi ova vlast. Navešću vam primer da se osporava borba protiv epidemije, osporava se vakcinacija, šire se lažne vesti, to sve rade, naravno, uglavnom Đilasovski deo opozicije i Đilasovski mediji. S toga je logično pretpostaviti da će oni jednako tako, kao što napadaju lekare heroje, osporavati popis, kada on dođe na red, da će napadati popisivače, da će može biti i napasti Republički zavod za statistiku, jer videli smo u proteklih nekoliko godina, mnogo puta su fizički napadali institucije i fizički su napadali pojedince koji vrše neke funkcije, što je sve, naravno, veoma destruktivno.

Đilas se vratio pre neki dan iz Londona, bio je na sastanku tamo sa svojim bankarima i mešetarima, vratio se vidno ljut i nezadovoljan i onda je održao u Kragujevcu sednicu predsedništva svoje stranke, gde je otprilike opet najavljivao nasilje. Tamo je on halucinirao, na primer, o tome, i to je povezano, to je institucija koju su jednom napali, kako je Srbiji potreban malo slobodniji RTS. Kako Đilas zamišlja malo slobodniji RTS on je pokazao u martu 2019. godine kada je on organizovao i učestvovao u nasilničkom napadu na RTS, dakle, na Javni servis kada su tamo lomili i uništavali i pretili novinarima. Tako će verovatno da upadnu i Republički zavod za statistiku.

Jednostavno, u Kragujevcu je Đilas halucinirao o tome, citiram, i to je baš sramotno da on o tome govori, kako Srbija može dobro, zamislite, da izgleda, mislio je, kad on dođe na vlast, mislim, kako je Srbija izgledala pošto je on već bio na vlasti. To znamo, znači, u periodu od 2004. do 2013. godine. Znači, u tom periodu na tri državne funkcije, on je obavljao tri državne funkcije, on je stekao, odnosno ja vam tvrdim, opljačkao 619 miliona evra, tako da danas samo ono što je otkriveno da ima 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja. Dakle, tako će da izgleda Srbija i u budućnosti ako se Đilas ponovo vrati na vlast.

Setimo se da je grad Beograd kome je on bio gradonačelnik, to je poslednja funkcija koju je obavljao od 2008-2013. godine, dok se Đilas bogatio, kako sam opisao, potonuo u dug od 1,2 milijarde evra. Znači, grad je potonuo kada je DS, isto u Đilasovo vreme, opljačkala grad Beograd u aferama „Bulevar“, direkcija za zemljište, kontejneri, nabavka autobusa, most.

Sledeći podaci, vi ste privrednik, koji su vam sigurno poznati govore o tome kako je Srbija izgledala u Đilasovo doba i srećom kako neće izgledati u Đilasovo doba ponovo, jer on ponovo nikada neće doći na vlast. To su sledeći podaci: u aprilu 2012. godine, pri kraju njegove vlasti, stopa nezaposlenosti je bila među najnižima u Evropi i iznosila je 44%, stopa nezaposlenosti je iznosila čak 25%, a od 2008. do 2012. godine broj nezaposlenih se povećao za 300.000. Toliko su oni ljudi otpustili. Tako je izgledala Srbija. Znači, prosečna zarada u Srbiji u junu 2012. godine je bila svega 40.000 dinara, a sada je i više od 60.000 pa naviše.

Jednostavno, u Kragujevcu je Đilas pozvao svoje funkcionere na toleranciju, što je krajnje licemerno. Kako Đilas zamišlja toleranciju? To će, naravno, ja vam predviđam, osetiti i popisivači. O tome sam već nešto rekao, a verovatno će osetiti Republički zavod za statistiku koji će biti izložen napadima. Kako Đilas zamišlja toleranciju pokazao je kada je napao svoju bivšu suprugu i svog bivšeg tasta, penzionera, znači, čoveka, starca od 70 godina. Kako Đilas zamišlja toleranciju svedoči to kada je psovao, pazite, ja sam prisustvovao toj sednici, odbornike na sednici Skupštine grada u oktobru 2008. godine ili recimo kada je psovao studente na sopstvenom skupu samo zbog toga što su mu dobacili istinu, a to je da je lopov. Kako Đilas zamišlja toleranciju znamo kada je organizovao napad na RTS, kada je organizovao na ovu Skupštinu u julu prošle godine. Kako Đilas zamišlja toleranciju pokazuju i ona dva primera kada je otvoreno pretio policajcima da će da ostanu bez posla kada on dođe na vlast.

Pazite, na kraju u tom Kragujevcu Đilas je poručio, što je indikativno opet za popis, da izbora neće biti jer će on da organizuje proteste na ulici i nasilno obaranje vlasti. O tome je već govorio nekoliko puta, ali je jasno rekao – izbora neće biti.

Njegov zamenik, u tom kontekstu da nastavim, Borko Stefanović je koji dan pre tog skupa u Kragujevcu, ispred Skupštine grada, tome sam prisustvao, to sam lično čuo, dakle, ispred Skupštine grada Beograda Borko Stefanović je poručio da će Đilasova stranka kada dođe na vlast, srećom neće nikad, da će da poništi sve odluke od 2012. godine, a u tom svetlu bivši potpredsednik Đilasove stranke Marko Bastać, o tome je kolega Filipović nešto rekao, je jasno rekao da će Đilasova stranka, ako dođe na vlast, da vrati sve u prethodno stanje, sve ono što je izgrađeno, rekao je Bastać, potpredsednik Đilasove stranke, sve će vratiti u prethodno stanje.

To znači da će srušiti sve ono što je izgrađeno u ovih devet godina. To znači da će srušiti dve kovid bolnice, na primer, to znači da će poništiti odluke o nabavci vakcina, da će srušiti fabrike za proizvodnju vakcina kada one budu izgrađene. Srećom, to se naravno nikada neće desiti, jer oni nikada neće doći na vlast, ali to su njihove najave. Na primer, srušiće, očigledno to najavljuju, sve novoizgrađene vrtiće i škole, jer su rekli - vratićemo sve u prethodno stanje. Oni to ne kriju, hvale se i logično je pretpostaviti da će to onda, kada bude iduće godine popis, da rade i sa popisom.

Đilas je pre neki dan, što je opet indikativno da je bio vrlo nezadovoljan po svom povratku iz Londona, bio na N1 i nemilosrdna voditeljka ga je lepo pitala – zbog čega, gospodine Đilas, vama građani da veruju? A on je, nećete verovati, masno slagao, sledeće, kaže Dragan Đilas, sve ono što sam obećao u životu sam uradio. Pazite, to je neverovatno. On je sebi, pazite, ništa od onoga što je Đilas obećao pre nego što je došao na vlast nije ispunio. On je obećao da neće raseljavati Rome, da ih neće trpati u kontejnere, pa je hiljade Roma potrpao u kontejnere, srušio im domove, raselio ih i tako sva obećanja koje je on dao pre nego što je došao na vlast je slagao i poništio. On je sebi obećao i ta obećanja ispunio. Đilas je sebi obećao – obogatiću se kada dođem na vlast i to obećanje je ispunio. Đilas je sebi ispunio to da je stekao tj. opljačkao 619 miliona evra i ispunio je obećanje dato sebi i sada ima 68 miliona evra koji su pronađeni, evidentirani na 53 računa u 17 zemalja.

Inače, sve to što je Đilas obećao a slagao od 2012. godine sprovode i ispunjavaju Aleksandar Vučić i vlast SNS, i to je značajno.

Dragan Đilas je tada na tu sramnu, to prosto govori, svedoči koliko čovek govori neistinu, on je sramno slagao voditeljku i auditorijum da on nikada nije podržavao Briselski sporazum, niti stranka koju je on vodio. Imate konferenciju za štampu njegovu od 20. aprila 2013. godine gde Đilas saopštava svoju odluku, predstavništva DS da su oni za Briselski sporazum.

Kao što govori tu neistinu koja je lako proveriva, tako Đilas govori neistinu i vezano za bilo šta drugo. Tako govori neistinu o svom programu i o astronomskim platama koje najavljuje, samo je naravno pitanje što to nije sproveo dok je bio na vlasti? Taj njegov program se zove inače „Dan posle“, što zvuči kao najava nekakve kataklizme, da vas podsetim na onaj film, „Dan posle sutra“ koji govori o kataklizmi. Tako Đilas, verovatno, kada bude, srećom neće, planira kada dođe na vlast da izazove nekakvu kataklizmu, zato mu se program zove „Dan posle“. Đilasa jednostavno i demantuje, što je lako proverivo, sve ono što je radio od 2004. godine do 2013. godine dok je bio na vlasti.

I za kraj samo, parafraziraću sjajne stihove velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Dakle, parafraziraću iz pesme „Naši dani“. Dakle: „Nabujao Đilasov šljam, razvrat i poroci, podigao se truli zadah propadanja, progledale sve Đilasove jazbine i kanali, na visoko podigli se Đilasovi sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali“.

Hvala vam. Živela Srbija.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pročitaću nekoliko delova ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, da bih stvorio kontekst za ono o čemu ću da govorim.

Dakle, pokretna kulturna dobra to su muzejski predmeti, nematerijalno kulturno nasleđe i to su dobra od opšte interesa za Republiku Srbiju i uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom. Ciljevi zaštite muzejske građe jesu između ostalog razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe. Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalno-kulturnog nasleđa, vlasnik te građe i dobara dužan je da čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu i da blagovremeno sprovodi određen mere zaštite. Navešću samo određeni broj matičnih muzeja, opet zbog konteksta, dakle, matični muzeji neki od njih su Narodni muzej Srbije kao prvi, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Etnografski muzej u Beogradu i muzeji su naravno stecišta istorije kulture, umetnosti i nauke.

Od 2012. godine SNS i predsednik Vučić su za srpsku kulturu i umetnost učinili više nego bilo ko pre njih unazad 80 godina.

Prividni je samo apsurd, činjenica da je samoproglašena elita oborila srpsku kulturu i umetnost na koleno, a da smo mi pod znacima navoda „krezubi sendvičari, ružni, prljavi, zli“, kraj znakova navoda. Kako se nazovi ta ološ elita da smo mi podigli na noge srpsku kulturu i umetnost za ovih devet godina. Uradićemo mnogo toga još dobrog i dokaz je upravo ovaj divni zakon.

Za pola godine vi ste uvažena gospođo Gojković uradili više nego većina vaših prethodnika, onih do 2012. godine, za ceo njihov mandat. U svakom slučaju niste se bavili marginalnim, nego temeljnim najvažnijim pitanjima i hvala vam i na hrabrosti da progovorite o mafiji u određenim muzejima koja je prouzrokovala pljačku, to smo i danas čuli, najmanje tri muzeja u mandatu prethodnog ministra.

Podsetiću, to je sad kontekst koji sledi ono glavno, vlast SNS je 20. oktobra 2017. godine otvorila rekonstruisani Muzej savremene umetnosti, a 28. juna 2018. godine otvorili smo rekonstruisani Narodni muzej posle deset, odnosno posle 15 godina kliničke smrti u koju su te muzeje gurnuli prethodni režimi.

Muzej narodne umetnosti je zatvoren za javnost 2007. godine navodno zbog radova na rekonstrukciji, tako je trebalo da bude. Međutim, zbog pljačke i pronevere 176 miliona dinara Ministarstvo kulture je 2013. godine podnelo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podnošenje krivičnih prijava protiv Voje Brajovića, bivšeg ministra kulture i Branislave Anđelković, bivše direktorke Muzeja narodne umetnosti.

Ministarstvo kulture je 2013. godine utvrdilo da je jednostavno 2007. godine građevinskoj firmi „Montera“, a i o njoj ću kratko nešto reći, unapred plaćeno neverovatnih 176 miliona dinara, a da te radove ta firma nikada nije izvela nikada.

Suprug bivše direktorke Muzeja savremene umetnosti Branislave Anđelković, dakle Branislav Dimitrijević je u to vreme bio pomoćnik ministra kulture i takođe je umešan u celu ovu stvar.

Inače, supružnici Anđelković-Dimitrijević su perjanice druge Srbije i autošofinizma.

E sad, „Montera“. Osnivač i vlasnik građevinske firme „Montera“ je Dragan Kopčelić bivši predsednik Gradskog odbora koje stranke? Demokratske stranke.

Inače, on je bio jedan od glavnih aktera pljačkaške privatizacije „Trudbenika“, našta je ukazala još svojevremeno Verica Barać u svom izveštaju i ta privatizacija jedan od onih 24, na koje je ukazala EU, rekla je da moraju da se reše.

Narodni muzej je zatvoren 2003. godine odlukom, pazite, DS. Iz budžeta se od 2003-2012. godine, odlilo, opljačkano je u tim godinama više miliona evra kojima se ne zna trag. Sve je počelo onda kada je bivša direktorka Narodnog muzeja, Tatjana Cvjetićanin, iz koje stranke, naravno iz DS-a, potpisala koruptivni ugovor sa firmom „Kuns Trans“ za korišćenje depoa koji nikada nije korišćen.

Ugovor je stopiran, to je ipak pozitivno za taj režim tada, Ministarstvo je reagovalo, a ugovor je trebalo, država je mesečno trebala da plaća za depo 35.000 evra što je neverovatno.

Privredni sud je 2012. godine presudio da Narodni muzej, s tim što nije došlo do realizacije, mora da plati „Kuns Transu“ 2,5 miliona evra štete, koja nije nastala, jer muzej nije koristio depo.

Za ovaj kriminal, osumnjičeni su Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture i Tatjana Cvjetićanin, bivša direktorka Narodnog muzeja.

Ministarstvo kulture, takođe 2013. godine je podnelo zahtev Tužilaštvu za podnošenje krivične prijave protiv bivšeg ministra, zbog „zloupotrebe službenog položaja“ u procesu sklapanja ugovora između Narodnog muzeja i firme „Kuns Trans“ i za taj kriminal, kao ni u slučaju Muzeja savremene umetnosti, do danas nije odgovarao niko.

Sada jedan drugačiji primer, podsetiću i na ovo, u oktobru 2017. godine, zbog sumnje da su oštetili Etnografski muzej, za 14 miliona dinara, uhapšeno je, 2017. godine, pet lica na čelu sa direktorkom muzeja i tu se vidi razlika u ponašanju onog bivšeg Tadićevog, Đilasovog, Jeremićevog režima i u odnosu na ponašanje ove plemenite vlasti.

Znači, oni nisu hapsili ni svoje najveće lopove, a vlast SNS se nemilosrdno obračunava sa svojim mangupima, sa svim mangupima u svojim redovima i to od početka 2012. godine.

Sada ću nešto reći o ovim starim i vrednim knjigama, pošto je to izvanredna odluka. To je primer, odluka o proglašenju ovih 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od najvećeg značaja, pokazuje koliko poštujemo istoriju, kulturu, književnost, jezik i pismenost.

Da li je oduvek bilo tako? Nije. Dakle, bivši režim Đilasa, Tadića i Jeremića i druge Srbije je vršio promocija antikulture, antiknjiževnosti, nepismenosti, antiistorije, Velikog brata, poništavanja srpskog jezika i ćirilice.

Narodna biblioteka Srbije do 2012. godine je bila igralište druge Srbije, prostor za iživljavanje antisrpstva i nekulture.

Isto je važilo za većinu institucija kulture, muzeja, galerija, pozorišta, oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, te spomenička politika i arhitektura su bile po pravilu rezervisane za autošoviniste i drugosrbijance. Cela kultura je bila dominion autošovinista koji su na pomen srpske kulture reagovali kao vampir na krst.

„Vrhunac kulture“ u tom Tadićevom i Đilasovom periodu su predstavljali zatvoreni nacionalni muzeji, nazivanje ulica širom Srbije po imenu ekstremnog francuskog navijača Brisa Tatona, to je isto bio vrhunac kulture, podizanje beskorisnih kulisa „Pazl grada“ na Banjici i kulisa Terazija na Novom Beogradu.

„Vrhunac kulture“ su predstavljale i razne druge skaradnosti, poput izložbe o kulturnom centru Parobrod 2013. godine. To je bila izložba Bastaćeva, u Bastaćevoj organizaciji. Izložba je bila o tome da deca mogu biti seksualni gej subjekti.

Podsetiću i na skaradnu izložbu iz 2008. u KC Stari Grad, ali i u Novom Sadu. Ta izložba je pod maskom umetnosti slavila albanskog ratnog zločinca, pazite, Adema Jašarija. Sećate se sigurno toga.

Od te politike Tadić, Đilas, Jeremić i druga Srbija ni do danas nisu ostali ni kad su u opoziciji. Jednostavno, mi znamo da je ubilačka mržnja uperena protiv spomenika Stefanu Nemanji, to smo videli.

Ništa manja mržnja je uperena protiv umetničkog i sjajnog filma „Dara iz Jasenovca“, samo zbog toga što govori o genocidu nad Srbima.

Podsetiću da su Đilasovi jurišnici 15.10.2019. godine, spalili ovu, jedan primerak ili više primeraka, ove sjajne knjige Gorana Vesića o Beogradu, po, naravno, nalogu Dragana Đilasa, Bastaća i Miljuša.

Oni, naravno, ne čitaju knjige, oni više vole da ih spaljuju kao nacisti. Podsetiću u Berlinu, koji su 10. maja 1933. godine spalili više desetina hiljada knjiga. Među knjigama koje su nacisti tog dana spalili u Berlinu je bila i čuvena knjiga Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj Hajne, pazite, 1823. je rekao sledeće:  „Dort wo man Bücher verbrennt, verbrennt man auch am Ende Menschen“ – „Tamo gde spaljuju knjige, na kraju će da spaljuju ljude.

U Srbiji su knjige počeli da spaljuju oni koji zagovaraju vešanja i silovanja. Za sada ubistvom prete malom Vukanu, Milici, Danilu, Angelini, Anđelku, Andreju, Aleksandru i pripadnicima Srpske napredne stranke. Silovanjem prete premijerki Brnabić ali i svim, citiram, kako su rekli: „suprugama i ćerkama viđenijih funkcionera SNS“.

Đilasovci sigurno da nisu čuli za čuvenu knjigu Reja Bredberija „Farenhajt 451“, negativnu utopiju koja govori upravo o ovakvim nasilnicima poput Đilasa, Bastaća i Miljuša, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige.

Inače, čuvani francuski režiser Fransoa Trifo je po ovoj knjizi snimio čuveni film, takođe „Farenhajt 451“, a inače 451 stepen farenhajta je temperatura na kojoj gore knjige, to su 232 stepena celzijusa.

Za kraj, podsetiću na kapitalno delo Dositeja Obradovića, knjigu „Sovjeti zdravago razuma“ objavljenu u Lajpcigu 1784. godine. U tom delu Dositej ispisuje legendarnu rečenicu: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu, s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego 12 zvonara sazidati i u sve njih velika zvona poizvešati. Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.“

Živela Srbija.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane gospođe poslanice, poštovana gospodo poslanici, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od MUP-a, od Uprave za sprečavanje pranja novca, od Saveta za borbu protiv korupcije, od Poreske uprave Republike Srbije i Ministarstva finansija, konkretno od ministra Siniše Malog, o tome da li je Dragan Đilas vlasnik niza tajnih računa na egzotičnim i drugim destinacijama, npr. na Mauricijusu i da li je Dragan Đilas počinio krivična dela pranja novca i utaje poreza time što je izbegao da plati veći deo kapitalne dobiti, poreza na kapitalnu dobit, izvinjavam se, prilikom prodaje svoje kompanije „Dajrekt medija“?

Obrazložiću. Izvršio sam lično, to svako od vas može da uradi, pretragu od pet minuta interneta i došao sam do godišnjeg izveštaja „Dojče banke“ za poslednju godinu 2020. i u delu izveštaja „Dojče banke“ koji se zove list of shareholders, odnosno subsidiaries, to su podružnice, u delu o ćerkama firmama i podružnicama vidimo da je „Dojče banka“ osnivač i vlasnik poslovnog entiteta, fonda na Mauricijusu koji se zove „Deutsche securities Mauritius limited“ i da upravo u tom entitetu Dragan Đilas ima i dalje 5,7 miliona evra po poslednjem izveštaju, izvodu računa od 12. decembra prošle godine.

Da ponovim, vlasnik i osnivač ove firme koje sam naveo „Deutsche securities Mauritius limited“ je „Dojče banka“. U izveštaju, to je opširan izveštaj, imate vlasništvo „Dojče banke“ nad jedno 600 entiteta banaka, fondova širom sveta. Na 242. mestu se nalazi ova firma na Mauricijusu za koji Dragan Đilas već nedeljama govori neistinu, da nema račun, a ima ga.

Daljom pretragom vidimo da je to ofšor firma koja upravo pruža te podatke, usluge koje pružaju ofšor entiteti. Možete tamo da imate račun, možete da kupite avion, jahtu ako imate novca, možete da skrivate svoje vlasništvo pod paravan firmom koju imamo u ovom slučaju. Đilas je u ovom slučaju sakriven iza paravan kompanije „Askanijus ltd“, a on ima inače dve takve paravan kompanije pod istim imenom, samo jednu u Holandiji, a jednu još u Luksemburgu, i ovo je treća. U konačnom izvodu tog računa, gde je kao firma „Askanijus“ konačni vlasni, odnosno holder, držalac računa, upravitelj je upravo Dragan Đilas.

Što se tiče prodaje „Dajrekt medije“, ona je još zanimljivija i značajnija za našu zemlju zbog utaje poreza. Dragan Đilas se sam hvali da je tu firmu prodao za 17,7 miliona evra i da je platio najveći porez, a to je 15% na kapitalnu dobit, to je 2,6 miliona evra. Međutim, podaci, istraživački, čak i KRIK-a, pazite, pohvaljujem KRIK, pokazuju da je Dragan Đilas kasnije fiktivnom šemom opet prodao još jednom Šolaku „Dajrek mediju“, a ovaj put za 52,2 miliona evra 2018. godine.

Za sada postoji dilema samo o tome kolika je utaja poreza, odnosno kolika je ukupna cena „Dajrekt medije“ bila. Da li samo 52,2 miliona evra ili 52,2 plus 17,7, odnosno 69,9? Znači, Šolak i družina su, da bi izbegli plaćanje poreza, napravili čitavu mrežu fiktivne prodaje da bi se sakrila puna cena „Dajrekt medije“. Zbog toga je država Srbija oštećena za 5,2, pazite, 5,2 miliona evra ili 7,8 miliona evra za neplaćeni porez na kapitalnu dobit u zavisnosti, rekao sam, od toga kolika je puna vrednost „Dajrekt medije“ bila.

Znači, i dan danas Đilasov cilj je, svega onoga što on govori kada vređa novinare, kada odbija da odgovara na pitanja, da sakrije sve ovo. Đilasov cilj je da se vrati ponovo na vlast, da stekne opet stotine miliona evra, odnosno da pokrade to i da bi ostvario taj cilj on ne bira sredstva. Prosto, nije normalno, ali je razumljivo da on danas govori ne istinu o tome. Neće valjda da kaže – da, lagao sam godinama. Neće, naravno.

Čemu sve te žali? Čemu prikrivanja? Čemu bežanje od istine? Dobronamerno savetujem Draganu Đilasu da prizna, da plati zaostale poreze, da označi svoje saučesnike i da se nada da će na njega moći da se primeni načelo oportuniteta uz ova tri preduslova koja sam naveo. Priznaj, Đilase, olakšaj savet, ako saveti imaš. Priznaj, Đilase, pašće ti kamen sa srca, ako srca imaš. Priznaj, Đilase, stisni petlju, izuzev ako si petlji donirao Mariniki, pa je nemaš i neka je živ i zdrav Dragan Đilas. Odgovaraće pred zakonom. Od nadležnih organe koje sam označio tražim odgovor na ovo pitanje – šta preduzimaju povodom ova dva slučaja? Živela Srbija. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege, poslanici i poslanice, govoriću o ovim amandmanima i zaista su oni dragocena pomoć pri poboljšanju ovog zakona. Pažljivo sam pročitao sva tri, zaista su sjajni i onaj koji se tiče izveštaja i dodavanja novih gasova koji su slučajno izostavljeni. Rekao bih da zagađenje atmosfere, klima, zagađenje javnog prostora koje potiče od Dragana Đilasa postaje sve nepodnošljivija.

U svom pokušaju da negira očigledne dokaze o svojim računima na Mauricijusu, Đilas emituje više metana nego svi emiteri zajedno i na to moram da ukažem predstavnicima ministarstva. Đilas stvara užasnu klimu. On je pritegnut dokazima sada počeo da iznosi očajničke neistine, muteći bistru vodu dokaza o svom računu u banci na Mauricijusu gde ima 5,7 miliona evra. Mislim, prosto da vidimo da li je Đilas inače sklon neistinama pošto ja tvrdim da je ovo što ona sada, juče i danas će izneti je neistina.

Podsetiću samo na one neistine iz ove godine. Prvo je u januaru lansirao vest da su izbori pokradeni i da je u kutiju ubačeno dvesta hiljada glasova. Apsolutan neistina, sedam meseci kasnije se toga setio. Potom je izneo neistinu da se iz Srbije dnevno iseli pedeset hiljada ljudi, dakle 18 miliona godišnje. Treće je izneo neistinu da je slika sa kriminalcem Vladom Japancem nastala slučajno, a nije. Potom je ove nedelje 12. i 15. više puta slagao da nema nikakav račun na Mauricijusu, da ga nikada nije imao i da nema račun ni u jednoj banci u svetu, privatni naravno. Sada kada vidimo, kada smo dokazali da on ima račun na Mauricijusu, on sada vrišti o falsifikatu. Dakle, prosta pretraga interneta od pet minuta. Znači, potvrđuje, kad pogledamo godišnji izveštaj „Dojče banke“ iz poslednje godine, 2020. godine koji lepo kaže, na listi, to se zove list of shareholding, dakle to je deo u ćerkama firmama i podružnicama da „Dojče banka“ na Mauricijusu ima aktivnu ćerku banku, upravo onu u kojoj Dragan Đilas ima 5,7 miliona evra i ona se zove Deutshche Secrurities Mauritius Limited i to je ofšor, entitet na Mauricijusu koji pruža one klasične usluge koje pružaju svi ti entiteti banke u poreskim rajevima.

U izveštaju „Dojče banke“ u tom godišnjem, ta banka na Mauricijusu se nalazi na rednom broju 242, ima sedište u Port Luiju, u delu grada koji se zove Ebene baš na Mauricijusu. To je aktivna banka i baš u njoj Dragan Đilas ima račun i njegova firma „Askanijus“, on je ovlašćeno lice, dakle, njegov račun.

Šta će Dragan Đilas da radi dalje kada budu iznošeni dalji podaci o daljim njegovim računa, a na drugim of šor destinacijama. Da li će i onda da vršiti da su to falsifikati. Mislim prosto to nije pametno. Znači ovde ću se vratiti na uticaj čoveka na prirodnu sredinu, prosto ispričaću vam jednu poučnu, evoluciono klimatsku basnu o Dodou, i Đikiju sa Mauricijusa.

Dakle, bila jednom jedna ptica Dodo na Mauricijusu. Izumrla pre 200 godina. Danas je simbol Mauricijusa i nalazi se na grbu te države. Na žalost, Dodo ptica je takođe i simbol gluposti. Znači radi se o šali evolucije. Preci Dodoa su bili golubovi koji su pre 10 miliona doleteli na Mauricijus. Pošto nisu imali prirodne neprijatelje i obilje hrane su imali, ptica Dodo je od visine tj. golub je od visine 15 centimetara i težine 200 grama tokom 10 miliona godina narastao na pticu od 20 kilograma i visine jednog metra. Dakle Doda je postao 100 puta teži od svog pretka goluba. E, basna o glupom i gramzivom Dodou je slična onom delu basne i priči o evoluciji Đilasa. Dakle, evolucija Dodo je trajala 10 miliona godina, a evolucija goluba Đilasa je trajala 10 godina.

Znači, golub Đilas, bio jednom golub Đilas, to je bio siromašni golub. Na početku svoje evolucije, on je bi skromni službenik agencije „Sači i Sači“, imao je manju firmu sa suprugom i bratom. Imao je 75.000 ili 4.000 evra ušteđevine, polovan auto i živeo u kući svoje supruge. Dakle, taj golub Đilas je 2004. godine, bio težak 100.000 evra.

Posle 10 godina evolucije i klimatskih promena na tri funkcije, zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem, golub Đilas je evoluirao u ogromnog dodoa Đilasa, teškog 619 miliona evra. Znači, dodo Đilas iz 2013. godine je postao 6.000 puta teži od goluba Đilasa iz 2004. godine.

Ovo je poučna evoluciona basna, naravoučenije. Gramzivost i proždrljivost se ne isplate, ptica dodo je izumrla, a zbog Đilasa je izumrla je gotovo cela opozicija, izumrla je stranka koju je nekada vodio.

Điki Mauricijus, da je živ i zdrav, odgovaraće pred zakonom.

Živela Srbija. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Vujović, poštovana gospođo Tanasković, poštovana gospođo saradnice ministarke, naravno, govoriću o Zakonu o klimatskim promenama.

Apsolutno je neophodno doneti ovakav zakon i neophodni su ovakvi zakoni u svim državama sveta. To je pitanje globalnog opstanka. Pažljivo sam proučio ovaj zakon, s obzirom da on ima negde 70 strana, nije bilo teško i konstatujem da je zaista izvanredan.

Prethodne vlasti do 2012. godine su apsolutno mogle da donesu ovaj zakon, ali nisu očigledno imale ni snage ni volje. Mislim, zanimljivo je da ta tzv. proevropska elita pet para nije davala na ekologiju, niti na donošenje ovog zakona. Ta tzv. elita nije pokrenula ni rešavanje problema deponija, niti odlivanja fekalnih voda u reke. Taj problem smo pokrenuli i rešavamo ga i biće u narednim godinama rešen, mi tzv. „krezubi sendvičari“ kako nas zove ološ elita.

Ta elita je zagadila Srbiju svojim pljačkama, zagadila je finansije Srbije, a šef te tzv. elite je ukrao i oprao svega 619.000.000 evra. Potom su građani Srbije zbog toga izazvali pozitivne političke klimatske promene i poslali tu tzv. elitu na smetlište.

Danas ta tzv. elita zagađuje javni prostor, širi nečist mržnje, nasilja, vešanja i silovanja i tako je poznati pripadnik te Đilasove tzv. elite Ivan V. Krstić pre neki dan najavio povratak klime nacizma kada se tzv. elita vrati na vlast i poručio je gospođi Vladanki Malović, šefici Informativne službe naše stranke da će je šišati do glave isto onako kao što su to činili nacisti u koncentracionim logorima. To je bila osmomartovska čestitka svim ženama Srbije. To je njihova atmosfera i to je klima koju oni stvaraju.

Sad da se vratim, naravno. Na globalnom nivou posmatrano, donošenje, rekao sam, ovakvih zakona svuda u svetu znači mogućnost opstanka ljudskog roda u uslovima sličnim ovoj civilizaciji. Naravno, civilizacija će se menjati. Znači, to se odnosi samo na ovaj vek.

Naglasiću da je emisija ugljen-dioksida još opasnija kada se posmatra kumulativno u kontekstu ostalih štetnih gasova i zagađenja, naravno i materija u vazduhu, zagađenja voda, zagađenja zemljišta, neadekvatnog odlaganja otpada i štetnih materija, veštačkog zračenja, štetnih tehnologija, uništavanja živog sveta, tj. istrebljenja živih vrsta, razvijanja nuklearnih, bioloških i hemijskih oružja i ratova. I ono što je važno, to je još jedna osim svih preduslova i osim što je to preduslova ljudskih, humanih i civilizacijskih koje ovaj zakon donosi i preduslova koje EU traži, kao što vidimo evropske norme su pozitivne.

Dakle, ono što je još jako dobro, to je da će ovaj zakon podići ekološku svest u našoj zemlji na jedan viši nivo. Ono što znamo je da smo apsolutno mi uzročnici klimatskih promena na ovoj planeti. Od početka industrijske revolucije nivoi ugljen-dioksida su porasli za više od 30%, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je veća nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina i 20 najtoplijih godina u istoriji ove civilizacije koju mi poznajemo zabeleženo je u poslednje 22 godine.

Naučnici upozoravaju da ako se trenutni trend zagrevanja nastavi temperature bi do kraja ovog veka mogle da porastu za tri do pet stepeni, što pokazuju otprilike i podaci i ove projekcije i za Srbiju.

O tome, da kažem, govori jedno naučno popularno delo, jedna sjajna knjiga o tom zagrevanju za koliko stepeni, ona se zove „Šest stepeni“, to je ova knjiga, Marka Lajnesa. Autor je upečatljivo dočarao i sažeo stotine naučnih radova i opisao je šest scenarija, po jedan za svaki stepen zagrevanja. Da se zna, mi smo trenutno u onom periodu kada idemo ka drugom stepenu zagrevanja od onog koji poznajemo pre industrijske revolucije. Znači, po ovoj knjizi, a i po ostalim naučnicima, zagrevanje ove planete od preko tri stepena vodi ka propasti civilizacije kakvu sada poznajemo. Ova planeta poznaje uslove toplije za tri stepena. To je bilo pre tri miliona godina u doba pliocena i tadašnji naši preci, to su bili australopitekusi, jesu počeli da hodaju na dve noge i tu je onaj čuveni skelet Lusi koja je pronađena u Etiopiji.

Međutim, u budućem svetu, toplijem za tri do četiri stepena, besneće ratovi za resurse, za vodu, za hranu, a pre toga, i to je već počelo, počeće klimatske migracije neviđenih razmera, biće ispražnjena čitava klimatska područja, besneće nezamislive oluje, poplave, suše, požari, plimni talasi i druge prirodne katastrofe, a u negativnoj utopiji sveta, to je kataklizmična utopija, toplijeg za šest stepeni ponovo ćemo hodati na sve četiri.

U bližoj budućnosti najviše će ispaštati siromašne zemlje, slabije opremljene da se nose sa brzim promenama i zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću naša zemlja nije među njima.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da može da bude u budućem periodu ugroženo zdravlje stotina miliona ljudi zbog veće učestalosti postojećih, ali i novih zaraznih bolesti. Velika opasnost preti i od topljenja tzv. permafrosta u Sibiru i Kanadi. Prosto, ovaj zakon je zbog svega toga o čemu govorim jako važan.

Što se tiče Srbije, tu je važno reći da je ukupna suma materijalnih šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine iznosi više od 5.000.000.000 evra. Znači, pomenuo sam pitanje migracija, postojaće migracije stanovništva ka Evropi, uzrokovane već sada i klimatskim promenama na Bliskom istoku, Srednjem istoku i normalno u Africi, a ne samo ratovima i siromaštvom. Mi se moramo pripremiti za to.

Uništavanje prirodnih staništa živog sveta doneće nam, kao što sam već pomenuo, nove bolesti. Kao što znamo, ovaj virus trenutno, novi virus korone, je došao iz suptropskih šuma gde su prisutne ubrzane promene staništa.

Takođe, velika opasnost vreba i od rastućih mora. Naučnici su izneli da će se do 2100. godine nivo mora podići za najmanje 60 centimetara po najoptimističnijim prognozama. Otapanje samo leda na Grenlandu, koje je u već poodmakloj fazi za razliku od Antarktika, ako se dovrši, podići će nivo svetskih mora za sedam metara.

Tu bih dobronamerno, da neko ne misli da sam zlonameran, evo, dobronameran sam, upozorio gospodina Đilasa na ovu činjenicu koju sam upravo izneo – otapanje leda na Severnom polu. Otapanje tog leta, ako se završi, će dovesti do potapanja glavnog grada Mauricijusa Port Luisa. Tu u Port Luisu se upravo i fizički nalaze sedišta svih ofšor paravan banaka u kojima Đilasove kompanije i on lično imaju skrivene račune. Opet, paravan kompanije, kojima je jedini cilj da prikriju stvarnog vlasnika računa i da se izbegne plaćanje poreza. Plavljenjem Port Luisa fizički će nestati paravan banke i firme, a time i milioni Đilasovih evra koji su na tim računima.

Ukoliko on pokuša da prebaci svoj novac sa tih računa na neke druge, to će postati vidljivo poreskim organima širom sveta zbog toga što već sada u prethodnim godinama su postojale ogromne finansijske afere koje su se ticale panamskih papira u of šor zonama, ali već postoji ogromna afera „Mauricijus“ nevezano za Đilasa, tzv. „Mauricijus papiri“. Dakle, Mauricijus je već lupom svetske javnosti, a sutra ćemo saznati koliko miliona evra je Dragan Đilas pohranio na Mauricijusu. To će biti vrlo interesantno.

Završiću otprilike. Planeta Zemlja je krajem 19. veka stupila u antropocen, to je sada geološka era u kojoj se nalazimo, u kojoj ljudi predstavljaju glavnu pokretačku silu koja oblikuje planetu.

Podsetiću na onu čuvenu scenu iz filma „Matriks“ u kojoj agent Smit opisuje čovečanstvo kao virus koji uništava planetu i ona danas posle 20 godina izgleda kao upozoravajuće proročanstvo. Agent Smit kaže: „Shvatio sam da vi u stvari niste sisari. Svaki sisar na ovoj planeti nagonski razvija prirodnu ravnotežu sa okolinom, ali ne i vi ljudi. Vi zauzmete jednu oblast, razmnožite se dok ne iscrpite svaki prirodni resurs. Jedini način da preživite je da se razmnožite na sledeću oblast. Postoji jedan drugi organizam koji prati isti obrazac – virus“, kraj citata.

Verujem da nada postoji van ovoga, naravno, za razliku od Đilasovaca. Ogromna većina Srbije ne živi u Đilasovom matriksu. Mi živimo sada, živimo u ovoj maloj Srbiji među šljivama, među brdima, među pesmama koji uzdiže jedan državnik koji nam je vratio nadu i dostojanstvo, predsednik Aleksandar Vučić.

Živela Srbija. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani, poštovana ministarka sa saradnikom, ja ću govoriti o Predlogu kandidata za izbor Veća Agencije.

Podsetiću, pre svega, buduće članove Veća Agencije, nadam se da oni gledaju ovu Skupštinu, jer ona je jako važna za njih, mogu možda nešto da saznaju iz ove rasprave, podsetiću ih da je uvažena ministarka, gospođa Maja Popović, obećala u ime Vlade da će borba protiv korupcije i kriminala biti nepokolebljiva tokom rasprave o izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine.

Cenjena ministarka je tada rekla da je taj zakon antikorupcijski zakon "par ekselans", što je apsolutno tačno i da su naša država i Vlada pokazale odlučnost u borbi protiv korupcije i kriminala, naravno.

Budući članovi Veća Agencije treba da znaju da je potrebna mnogo bolja saradnja Agencije sa Ministarstvom pravde, sa Poreskom upravom, odnosno njenim novim Sektorom za proveru imovine, sa Tužilaštvom i sa MUP.

Agencija i njeno Veće moraju mnogo hrabrije i odlučnije da pristupaju svom poslu i sprovođenju zakona. Putokaz im je dala izvanredna Verica Barać još 2011. godine u vidu njenog čuvenog izveštaja. Agencija ne treba samo da se bavi i Veće i direktor, da se bavi samo evidencijama, izveštajima, mora da uđe u srž borbe protiv korupcije. Veće i Agencija, znači i direktor i zamenik, a naravno i zaposleni moraju da uđu u temelje zloupotrebe službenog položaja, pa čak i društvenog položaja, znači i trgovine uticajem radi sticanja koristi za sebe ili za druge, upravo onako kao što to kaže član 2. Zakona o sprečavanju korupcije. Prosto, ukazaću i na neke paralele.

Režim Tadića, Đilasa i Jeremića od 2008. do 2012. godine je prosto podsticao korupciju. Od 2013. godine Agencija radi mnogo bolje, ali stidljivo i po mom mišljenju prilično restriktivno pristupajući sopstvenim ovlašćenjima.

Agencija mora odlučnije da primenjuje svoje nadležnosti, da pokreće i vodi postupke o povredama zakona, da podnosi krivične prijave, da snažnije daje mišljenje o primeni zakona koje se tiče, da inicira donošenje izmene propisa, da glasnije istražuje stanje korupcije, sve to u opisu rada Agencije i Veća, naravno. Veće Agencije, njih petoro sa petogodišnjim mandatom, što je jako značajno, moraju aktivnije da zauzimaju i to je njihovo ovlašćenje takođe, koje se često prenebregava.

Dakle, načelne stavove o primeni ovog zakona, to im dozvoljava član 20. upravo zakona koji se na njih odnosi. Celoj ovoj materiji ne može da se priđe samo suvoparno i birokratski, mada je i to potrebno, već mora da postoji živ i efikasan pristup celoj ovoj materiji, podaci moraju da se ukrštaju, sintetišu, a ne samo da se analiziraju, čuvaju. Znači mora da se radi i ona čuvena finansijska forenzika, ali nisam baš siguran da su Agencija u celini i Veće obučeni za to, a treba da budu.

Podsetiću članove Veća Agencije na veoma značajan podatak i to je sada druga paralela. To je podatak da se Aleksandar Vučić za 28 godina bavljenja politikom nije obogatio. Za ovih devet godina na vlasti se nisu obogatili ni Ana Brnabić, ni Siniša Mali, ni Goran Vesić, niti bilo ko iz SNS-a, a iz Vlade Srbije. Za 28 godina bavljenja politikom Aleksandra Vučića nije se obogatio ni jedan član njegove porodice. E, sada idemo drugi deo paralele.

Kada su u pitanju predstavnici bivšeg režima stvari su dijametralno suprotne. Tajkun Đilas je „volšebno“ zaradio 619 miliona evra, na 10 godina obavljajući tri državne funkcije. Njegov brat je vlasnik 35 nekretnina i suvlasnik je i direktor firmi svoga brata.

Obogatila se i bivša, odnosno prva supruga gospodina Đilasa koja je takođe bila državni funkcioner, ali je bila i suvlasnica firmi bivšeg supruga. Obogatio se to znamo i bivši ministar odbrane, sve poslujući sa onih čuvenih Vračarskih pašnjaka, obogatila se i bivša, sirota pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, verovatno vozeći bicikl, a danas ona poseduje niz nekretnina od kojih samo jedna u Novom Sadu vredi, ima jedan i po ar, i vredi najmanje 300 hiljada evra.

Naravno, silno se obogatio i jedan od kumova lažne države Kosovo, poznati Jeremija, Vuk Branković koji je radeći u korist lažne države Kosovo stekao, ni manje, ni više nego 10 miliona evra, sitnica. Znači, obogatili su se uz njega i svi članovi njegove porodice, a tokom ovog perioda koji sam naveo, 12 godina, obogatile su se hiljade funkcionera žute hobotnice.

Obavestiću buduće članove Veća Agencije o jednoj pojavi koja je značajna za njihov posao, a to je da je do 2012. godine bilo omogućena ozakonjena tzv. pljačka. Na primer, o tome sam govorio, ali kratko ću, pljačka Direkcije za građevinsko zemljište Beograda od 2004. do 2011. godine, kada je budžet grada bio opljačkan za čuvenih 291 milion evra.

To su omogućili koruptivni propisi Direkcije grada. Znači, niko nije odgovarao za taj kriminal, a ovaj primer dajem zbog paralele, znači Đilas je svoje bogatstvo, već sam rekao, stekao na tri državne funkcije. Njegovo bogaćenje, opet je obrnuto proporcionalno osiromašenju grada Beograda koji je on vodio. Znate, ljudi su vrlo neoprezni i to je po meni veoma značajan podatak za tužilaštvo, za Ministarstvo pravde.

Đilas je u listu „Danas“ napisao pismo. Potpisao se, objavljeno je. Inače, danas je vlasnik tog lista. Znači 22. novembra 2018. godine je priznao da je jedna njegova firma prihodovala 292 miliona evra, citiraću ga, evo da ne bude da nekome nešto stavljam u usta. Kaže Đilas – nije baš tačno da je firma prihodovala 300 miliona evra u godinama kada sam bio gradonačelnik, već tačno u evro 291. 957. 709 evra, kraj citata.

Znači, Dragan Đilas je priznao da dok je obavljao gradonačelničku funkciju jedan njegova firma je prihodvala 291 skoro 292 miliona evra. Mislim, ja bih i postupao da sam na mestu tužioca, čovek je stigao do pola onoga što mu pripisujemo, samo u jednoj firmi.

Ukazaću budućim članovima Agencije na jedan veliki problem koji se otvorio ovih dana. Dakle, Pravni fakultet to ćemo se složiti svi je elitna, ugledna ustanova, jedna od najuglednijih i ona je preko potrebna ovom društvu. Pitao bih rektorku Univerziteta i dekana Pravnog – šta će da preduzmu povodom za sada samo sumnji da je jedan profesor, kokainski zavisnik pedofil, da prodaje ispite i da je ni manje ni više nego portparol mafijaškog klana Belivuk?

Nadležni organi su registrovali njegove kontakte, upravo sa šefom mafijaškog klana, a inače taj mafijaški klan je da podsetim planirao ubistvo predsednika države. Znači, organi su utvrdili da je broj telefona na koji je primljen inkriminišući razgovor upravo telefon profesora registrovan na njega, a veštačenjem glasova dvojice muškaraca je nepobitno utvrđeno da pripadaju baš tom profesoru i baš šefu mafijaškog klana Belivuk, znači veštačenje su uradili nadležni organi.

U tom razgovoru njih dvojica su iskazala ogromnu ljubav jedan prema drugom. Takvu ljubav da čak ni Romeo ni Julija svojedobno nisu iskazali u Šekspirovom romanu. Znači, pokazana je i elektronska prepiska. Nadležni organi su pokazali, u kojoj se profesor hvali krivičnim delima nad maloletnicima, konzumiranjem narkotika i prodajom ispita.

Taj profesor je upravo danas priveden u SBPOK da da izjavu na okolnosti poznanstva sa šefom mafijaškog klana Belivuk i to zbog tri krivična dela: pranje novca, otmica, iznuda. Poligraf je izbegao. Ako je to sve što on govori istina, zašto je izbegao poligraf. Naravno da nije istina.

Ukazaću budućim članovima Veća Agencije na pogubne posledice žute korupcije koja je nagrizala Srbiju od 2008. do 2012. godine, tačnije od 2000. do 2012. godine. Prosto, statistički podaci kažu, sada govorim o posledicama korupcije.

U aprilu 2012. godine stopa zaposlenosti u Srbiji je bila među najnižima u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je iznosila čak 25%. Od 2008. do 2012. godine broj nezaposlenih je povećan za 302.000. Toliko je žuta hobotnica otpustila ljudi. U aprilu 2012. godine je bilo 735.000 nezaposlenih. Prosečna zarada tada, u junu 2012. godine dok su oni još vladali, iznosila je svega 40.000 dinara. To su posledice sistemske korupcije.

Sa druge strane, od 2012. godine korupcija je svedena na najmanju moguću meru i mi vodimo odsutnu bitku na život i smrt sa mafijom. Sada je stopa nezaposlenosti manja od 10%. Predsednik Vučić i SNS, dakle mi smo smanjili nezaposlenost za 15%. U decembru 2019. godine ukupan broj nezaposlenih je iznosio svega 314.000. Smanjili smo broj nezaposlenih za preko 420.000. Prosečna zarada u Republici Srbiji u martu 2020. godine je iznosila 60.000 dinara. Dakle, predsednik Vučić i mi smo povećali prosečnu zaradu za skoro 50%. To su posledice borbe protiv korupcije.

„Sloboda, to je sloboda reći da su dva i dva četiri, kada je to dato, sve je dato“, rekao je Džordž Orvel u svom čuvenom romanu „1984“. Srpska napredna stranka će uvek slobodno govoriti protiv korupcije i nemilosrdno će se boriti protiv mafije.

Đilasovci ne mogu da zastraše ni profesora Atlagića, ni Biljanu Pantić Pilju, ni Miloša Terzića, ni Đorđa Todorovića, ni Uglješu Mrdića, ni Janka Languru, ni Đorđa Dabića, ni Marijana Rističevića, ni Milenka Jovanova, ni Sandru Božić, ni Vladimira Orlića, ni Aleksandra Martinovića, nikoga. Na prvom mestu ne mogu da zastraše predsednika republike, gospodina Aleksandra Vučića.

Mogu dehumanizovati njegovu porodicu, mogu pretiti vešanjima, silovanjima, sudovima, revolucijama, krvlju na ulicama, ništa ne vredi, ne pristajemo na autocenzuru, na samoponištavanje. Mogu nas bezuspešno demonizovati, satanizovati, dehumanizovati, mogu pretiti, lagati, podmetati, zastrašivati, mrzeti. I za kraj, Đilasovci nikada neće razumeti stihove Radjarda Kiplinga iz čuvene pesme „Ako“ – Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao, izopačenu od podlaca, u zamku za budale. Ako možeš da gledaš tvoje životno delo, srušeno u prah i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom, tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu i što je mnogo više, tada ćeš biti veliki čovek sine moj. Mi to razumemo, živela Srbija. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od MUP i BIA o zaveri protiv predsednika Vučića.

Događaji koji su usledili posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk, ali i neki pre toga pokazuju da postoji niz povezanih događaja koji vode samo jednom zaključku – postoji zavera protiv predsednika Vučića. Zavera ima za cilj zaštitu ugroženih interesa pojedinih lidera opozicije, predstavnika bivšeg režima i pojedinaca iz vladajućih struktura.

Prvi imaju interes da zaštite bogatstvo koje su nelegalno stekli do, grubo rečeno, 2012. godine i da se ponovno nasilno vrate na vlast, a drugi imaju cilj da zaštite novostečeno bogatstvo i da zadrže privilegije vlasti i moći. Obe grupe kao glavnu prepreku za ostvarenje svojih mračnih ciljeva vide u predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Zbog toga su od 2018. godine, od početka, prisutni pokušaju nasilne promene vlasti i priprema likvidacije predsednika Vučića. Ukoliko neko sumnja da su ove moje tvrdnje preterane, neka se samo seti ubistva predsednika Vlade, Zorana Đinđića i pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici.

Sećate se da sam već postavljao pitanja u vezi političke pozadine pripreme atentata na Aleksandra Vučića. Postoji nešto što se zove hronologija zavere. Podsetiću vas kratko. Setimo se oružja 2016. godine pronađenog u Jajincima, targetiranja Vučića u đilasovskim medijima, pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice, svedočenja Čabe Dera, dvogodišnjeg prisluškivanja Aleksandra Vučića, snajperskih puški klana Belivuk. Setimo se međusobnih veza klana Belivuk, Dijane Hrkalović, Dejana Milenkovića, Aleksandra Kajmakovića, Eleza Miločića, Kokeze Stepanovića, Vladimira Vuletića, Saše Vukadinovića i Dragana Đilasa. Odbijanja poligrafa, amnezija lica koja poziva SBPOK.

Ponoviću reči cenjenog kolege, Vladimira Đukaovića: „Vučić vam je, gospodo, dao sve u životu. Njega da nije bilo za vas niko živ ne bi čuo da postojite. Vratili ste mu tako što ste mu spremili svilen gajtan, pardon, snajper“, završen citat.

Podsetiću na reči uvaženog potpredsednika SNS, Miloša Vučevića, postoji jedna klika koja sebe establira kroz izvršnu vlast i koja je verovatno preuzela deo kontrole državnog sistema: „Mislim da se išlo do toga da se sprema fizička likvidacija pojedinih ljudi. Ovde se ne radi o 700 hiljada članova SNS, već od 10 do 15 ljudi koji su dobili vlast. Očigledno im je malo vlasti, hoće oni sada da budu predsednici, premijeri“, kraj citata.

Šta je to drugo nego kovanje zavere, sastanak bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića u Trstu sa tajkunom Draganom Đilasom i njegovim političkim direktorom Vukom Vučurevićem i Jadrankom Drinić, šta je to drugo?

To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a, sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi.

Znači, Đukanović i Vučević su opisali i dotakli jedno krilo mafijaškog klana Belivuk, ja sam sada govoreći o Trstu, opisao vrh drugog mafijaškog, političkog krila klana Belivuk.

Za kraj, to je klasična priča o zaveri, o gramzivosti, o tome kako su pojedini ljudi iz bivšeg režima, ali, Boga mi, određen broj njih iz sadašnje vlasti podlegli uticaju gramzivosti i želje i moći za vlasti koja nije normalna. To me sve podseća na „Gospodara prstenova“, i na onu čuvenu Tolkinovu pesmu „Tri prstena za prste kraljeva vilin vrste“ - Pod nebesima što sjaju, sedam za vladare patuljaka u dvoru njihovom kamnom, devet za smrtne ljude koje smrt čeka na kraju, jedan za mračnog gospodara na njegovom prestolu tamnom u zemlji Mordor gde senke traju. Jedan prsten da svima gospodari, jedan da za svima seže, jedan prsten da sve okupi u tami sveže. U zemlji Mordor gde senke traju nećemo dozvoliti da Sauron Đilas pretvori Srbiju u Mordor. Pobedićemo mafiju, odbranićemo Vučića i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, jednostavno da bi građani videli koliko je potreban ovaj zakon o kome danas govorimo i ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog osnovnog Zakona o utvrđivanju porekla imovine, ja ću izneti argumentovane primere o tome kako je pljačkan budžet, kako je nezakonito sticana imovina i to na primeru pet političara koji su obavljali mnoštvo državnih funkcija. Znači, uglavnom su svi pripadnici bivšeg režima.

Prihodi ovih lica su stečeni uglavnom, 99%, na nezakonit način, najčešće putem izvršenja krivičnih dela, zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem.

Ovaj zakon to izvanredno predstavlja, jedan od dokaza kako se sprovode, naravno da to znamo, prioriteti koje je odredio predsednik Vučić, a to su u ovom slučaju borba protiv korupcije i borba protiv mafije.

Ovaj zakon, i to su kolege isticale, ali svi to treba da istaknemo, se jednako primenjuje na sve, a stvarnost u toku vlasti SNS u poslednjih devet godina pokazuje da je SNS jedina koja se od početka nemilosrdno obračunava sa mangupima iz sopstvenih redova. To nije radila ni jedna stranka u istoriji Srbije i to je bitno reći.

Jednostavno govoreći o nezakonitom poreklu prihoda, a time i imovine pet lica koja ću pomenuti. Naravno da je prvi na njihovom čelu i uvek i ne plašimo se da ga pominjemo zato što je nemoguće da ovo lice nije do sada procesuirano, mada se neki procesi protiv njegovih saradnika vode.

Dakle, svi znamo već Đilas je stekao njegove firme za deset godina na tri njegove državne funkcije, znači dok se bavio politikom, poslovni prihod 619 miliona, neto profit je bio 106 miliona evra. Sumnja se da je sve to stekao zloupotrebom služenog položaja i trgovinom uticajem. Postao je jedan od najbogatijih građana Srbije, a uz njega se paralelno bogatio i njegov dragi brat koji je kao suvlasnik bio direktor kompanija svog dragog brata Đilasa.

Bitno je da posle pet godina gradonačelnikovanja gospodina Đilasa gubici grada Beograda su bili obrnuto proporcionalni profitima Đilasovih kompanija, pa zamislite to. Dug Beograda je dosegao na kraju njegovog mandata 2013. godine 1,2 milijarde evra, a poslovni prihodi gradonačelnikovih kompanija su iznosili preko fantastičnih 600 miliona evra. Sam Đilas je jednoj nevladinoj organizaciji 2018. godine priznao i prijavio imovinu vrednu 24 miliona evra, međutim on je prijavio, pošto to nije državni organ, samo deo svoje imovine.

Dakle, ako neko ne veruje meni, hajde da čujemo najkredibilnije moguće lice koje je u poslednjih 15, 20 godina zadalo najodlučniji udarac svojim izjavama i borbom kao predsednica Saveta, to je Verica Barać zadala udarac korupciji i mafiji. Znači, ta hrabra žena je 2011. godine imala svoj čuveni izveštaj, imala je konferenciju za štampu 1. juna 2011. godine kada je lepo rekla ključne stvari i teško je optužila Đilasa. Kaže Verica Barać, citiram „Mediji u Srbiji su zarobljeni, vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Dragana Đilasa najbližeg saradnika predsednika Srbije Borisa Tadića“. Verica Barać je i dodala „da je Đilas gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke imao dve firme za medije preko kojih su išli kanali za novac i kupovinu reklama i drugi uticaj na medije“. Dodala je „da sa tako kontrolisanim i zarobljenim medijima nema ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije, jer mediji, citiram Vericu Barać – javljaju ono što vlast hoće i na način na koji to vlast hoće i tu leži srž sramotne trgovine“. Đilasu bogatstvo, DS je tada bila data kontrola nad medijima. To je protivzakonito. Upravo sam izneo primer trgovine uticajem.

Bivši predsednik, ako ne verujemo ni Verici Barać, da čujemo još jedno kredibilno lice. To je bivši predsednik Saveta RRA Nenad Cekić koji je u avgustu imao polemiku u listu „Danas“ 2020. godine koji je takođe teško optužio Dragana Đilasa. Pitao je Đilasa, citiram, bivšeg predsednika RRA – „Kako se to u tranzicionoj Srbiji pod znacima navoda pošteno stiče 50, 150 itd. miliona evra“? Nastava Cekić – „Kako je pošteno sticanje pod znacima navoda izgledalo kaže Cekić – imao sam prilike da se lično uverim kada su mi kao predsedniku Saveta RRA u ruke došli ugovori na osnovu kojih su Đilasove firme poslovale sa RTS, pozdrav za RTS, i Studijom B“.

Ukratko, Đilasove firme su sticale ogroman profit tako što su sekunde reklamnog prostora od RTS i Studija B otkupljivale uz neverovatne popuste, pa ih potom preprodavale. Stvar je otišla toliko daleko da na kraju od samog RTS više niko nije mogao da kupi ni sekund RTS sopstvenog propagandnog prostora. Naime, sve sekunde su u stilu nakupaca kaže Cekić, sa Kalenić pijace mesecima i godinama unapred otkupljivale Đilasove firme. Zbog toga je u toku ona čuvena istraga o kojoj sam više puta govorio TOKA protiv Đilasovih saradnika.

Vuk Jeremić, poznato je da Vuk Jeremić i njegovi bliski rođaci poseduju veliki broj nekretnina u zemlji, ali i u inostranstvu za koje se sumnja da su stečene na nezakonit način. Prema podacima o transakcijama sa deviznih i tekućih i dinarskih računa, ja iznosim samo period od 2013. do 2016. godine za Jeremića, Jeremićevim dvema pravnim licima je pod znacima navoda donirano 1,33 miliona dolara za PR agenciju i 5,95 miliona dolara za NVO Cirst. Pri tom, istovremeno dodatno, pazite na Jeremićev lični i tekući devizni račun je leglo samo 858.000 dolara, prosto da vam kažem. I to je istraga u SAD i presuda utvrdila. Veći deo novca koji su dobila dva Jeremićeva pravna lica potiče od kriminalca, bivšeg funkcionera iz Hong-Konga Patrika Hoa, člana Jeremićevog borda Cirst koji je u SAD osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, upravo zbog mahinacija čiji su deo donacije Jeremiću.

Kriminalom su se naravno bavili i drugi članovi Jeremićevog borda Cirst, a da vidimo Jeremićev kredibilitet. On je u emisiji kod Ljubice Gojgić „Pravi ugao“ 29. decembra 2016. godine izneo neistinu o izvorima svojih donacija. Rekao je – ogromna većina finansiranja je došla od respektabilnih velikih međunarodnih korporacija koje ne posluju u Srbiji, niti imaju planove da posluju. On je izrekao neistinu. On sam se 2011. godine slikao sa predstavnicima nekoliko kineskih firmi od kojih je jedna firma Patrika Hoa koje su dolazile da pregovaraju o izgradnji Tenta B3, a nećete verovati tome je prisustvovao ministar inostranih poslova. Kakve on veze ima sa tim? Tako da je čovek izneo neistinu.

Tako da o modusu operandi samog Jeremića, inače kuma lažne države Kosovo, svedoče činjenice da je tokom petogodišnjeg ministarskog mandata na svoja luksuzna putovanja kao nijedan ministar do tada potrošio 3,6 miliona evra iz budžeta.

Takođe, revizori državni su ustanovili, znači za to postoje papiri, dokazi u koje svaki dan možete da uđete, nezakonito poslovanje ministarstva, pri, čujte ovo, kupovini deviza preko privatne menjačnice, što je zakonom zabranjeno, koja se zove još „Trange-frange“ i oštećen je budžet za 360.000 evra.

Da pređemo na sledeći primer. To je dosta je bilion – Saša Radulović je čerupao budžet Srbije četiri godine. Stvar je nažalost bila javna i legalna pod znacima navoda, ali se ipak radi o pljački budžeta. Što je najgore, država nije mogla da uradi ništa. Za četiri godine je na privatne račune, ne na račune neke grupe građana, DJB ili političkog subjekta, ne, nego na privatne račune Saše Radulovića je leglo 2,4 miliona evra za četiri godine.

Ako ne verujete meni, evo da čujemo kakve optužbe protiv Radulovića je izneo bivši predsednik DJB Branislav Mihajlović 9. novembra 2018. godine. On je optužio Radulovića da svakog meseca DJB otme više od 50.000 evra koje DJB dobije iz budžeta. To isto je na televiziji N1 rekla i potpresednica DJB Tatjana Macura. Znači, problem je u tome što država Zakonom o političkim strankama ne finansira fizička lica, što je normalno, već pravna lica, političke subjekte, a ništa od toga DJB nije.

Inače, da opet kredibilitet kao što sam govorio o Jeremićevom, kažemo Radulovićevom kredibilitetu. „Dojče vele“, dakle, nemački medij je 2000. godine izvestio i dokazao da je Radulović ostavio dug od milion dolara poreskoj upravi SAD, pri čemu je pobegao iz SAD i izbegao da plati taj dug i „Dojče vele“ je izneo dokaze u formi ugovora.

Sledeća veličina je Đilasova Marinika Tepić koju retko ko pominje, ali pazite, postoje papiri i postoje dokazi. Ona je vlasnica niza nekretnina za koje prosto ne može osnovano da pruži suvislo objašnjenje o poreklu. Prvo je tu stan od 123 metra kvadratna u centru Novog Sada, na ekskluzivnoj lokaciji, 50 metara od Banovine. Stan vredi preko 300.000 evra.

Kako je skromna sekretarka za sport i omladinu Pokrajine mogla da stekne stan od 300.000 evra? Naravno, ona je vlasnica i drugih nekretnina, jer znamo da je živela u Pančevu, na teritoriji Vojvodine.

Takođe, dok je bila sekretarka, dva puta je od pokrajine dobila državni stan na korišćenje. Međutim, ne postoje dokazi da je stan i vratila. Postavljam pitanje i vrlo je indikativno – da li joj je naknadnim aneksima ugovora omogućeno da otkupi ta dva stana i pod kojim uslovima?

Sledeći, poslednji je Boško Obradović. Obično njega povezuju sa nasiljem, a ne sa korupcijom. Evo, na sednici Glavnog odbora još 7. jula 2017. godine niz funkcionera Dveri je izneo optužbe protiv Obradovića za korupciju. Usledila je ostavka niza funkcionera koji su ga optužili za finansijske malverzacije u vrhu stranke. Međutim, dve godine kasnije funkcioneri Dveri i poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić su javno 8. aprila 2019. godine optužili Boška Obradovića, slušajte ovo pažljivo, da je proneverio 1,3 miliona evra koji su tokom tri godina iz budžeta i donacije ušli u Dveri, a samo zanemarljiv iznos je potrošen na zakonit način. Bivši potpredsednik Dveri, Nogo, je rekao sledeće: „Boško Obradović, predsednik Dveri oformio je grupu koja je izvršila razna krivična dela, falsifikovala dokumentaciju, zloupotrebljavala finansije te stranke i izvršila uzurpaciju Dveri sa ciljem sticanja imovinske koristi“. Klasična primena ovog zakona ovde može da dođe.

Za kraj. Veliki mudrac Dušan Radović je lepo rekao: „kada lopovi počnu da brane ono što su stekli neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova“. Hvala vam.

Živela Srbija.
Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici i poštovani građani, imam jedno izuzetno važno pitanje, mnogo važnije nego što su neka druga koja sam postavljao.

Tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i konkretno cenjenog ministra Aleksandra Vulina. Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“, vojno krilo kritičke mafije koja već godina preti predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice? Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“ pripremao atentat na predsednika Vučića po nalogu svog političkog krila?

U skrovištima mafijaškog klana „Belivuk“, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to i suviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2002. godine, Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u „NIN-u“, „Danasu“ i drugim Đilasovim medijima. Setimo se kako Đilas i Bratija pripremaju teren od 2018. godine, kada počinju da govore o Vučićevom fašizmu, a šta je to nego priprema terena. Setimo se silnih pretnji, ubistvima Vučiću i članovima njegove porodice. Setimo se silnih pretnji đilasovaca, uglednih, navodno javnih ličnosti, koje već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Da li je baš slučajno da je Đilas 2. februara lansirao i tezu o neofašizmu, koju inače oni lansiraju već tri godine, ali je tada lansirao i besramno je optužio Vučića da je uveo nekakav, već devet godina neofašizam u Srbiju?

Mislim, na stranu što je on optužio i 30 država zapada da su neofašističke čim 10 godina podržavaju taj navodni neofašizam. Znači, moraću da citiram tu Đilasovu gadost, kaže – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju.

Znači, da li Đilas, da li je on, to je pitanje vrlo važno, da li je na čelo naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Da li je Đilasova stranka SSP političko krila mafije?

Setimo se samo veza Đilasa i Marinike Tepić Čobanu Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Kada neko tri godine govori da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešane u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebalo da izvede mafijaška grupa „Belivuk“ na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji i to po svedočenju, ni manje ni više, nego načelnika Uprave kriminalističke policije.

Dakle, pitam cenjenog ministra Vulina, da li je moguće da postoje naručioci i finansijeri pripremljenog atentata na predsednika Vučića? Da li je moguće da postoje inspiratori atentata, a u krivičnopravnom smislu mogući podstrekači i pomagači?

Da li je moguće utvrditi političku pozadinu priprema atentata na Vučića? Da li je moguće utvrditi ko je sve u zemlji i inostranstvu imao političkog i finansijskog interesa da ubije predsednika Vučića? Kada kažem u zemlji, onda mislim i na lažne strukture države Kosovo.

Još jedno, pošto sam pomenuo optužbu za neofašizam, tražim obaveštenje od Ministarstva spoljnih poslova, od cenjenog ministra Selakovića, o tome kakve mogu da budu posledice ovakve Đilasove izjave na račun SAD i EU? Znači, čovek želi da nas posvađa sa celim svetom.

Kada samozvani šef opozicije, odnosno šef poraženih snaga bivšeg režima optuži 30 država zapada da su i one neofašističke, kakve to posledice, pa poimence je vređao predsednika Francuske, Makrona, da podržava neofašizam u tom svom istupu i da gazi, slušajte, temeljne vrednosti Francuske.

Potpuno je umobolno da baš Đilas optužuje nekoga, bilo koga, za neofašizam kada je baš on poznat kao neko ko je fašističkim metodama isterao iz doma desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda te Rome potrpao u kontejnere koje je postavio po šumama na obodu Beograda.

Završiću sa ovim. Znači, bolesno je da baš on koga su zvali đitler u to vreme, optužuje bilo koga za neofašizam. Da parafraziram za kraj velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao u svojoj kultnoj pesmi „Naši dani“ – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Odbranićemo i Vučića i Srbiju. Hvala vam, živela Srbija.
Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od RIK, MUP i pitam da li su tačne tvrdnje samozvanog lidera opozicije, koga inače većina medija priznaje za takvog, Dragana Đilasa, tajkuna, od 13.01, koji je rekao: „Pre šest meseci su stotinama hiljada listića dopunjene kutije, lopatama su ubacivali“.

Oligarh Đilas znači šest meseci posle izbora tvrdi da je najmanje 200 hiljada listića ubačeno u glasačke kutije, a to za ovih šest meseci osim njega sada nije niko primetio. Pazite, nije primetio OEBS koji je dao pozitivan izveštaj, nije primetila CRTA, Đilasova CRTA koja je dala pozitivan izveštaj. Evo, Đilasov Raša Nedeljkov je izjavio: „Ovi izbori ispunjavaju minimalne demokratske standarde“. Čestitke zbog izbora su uputili i Tusk i Verhej i Sem Fabricio je rekao da bojkot nije bila dobra ideja.

Drugo, na izborima su učestvovale i opozicione stranke. Neke od njih su i Đilasovi sadašnji partneri PSG, ali i druge relevantne poput DJB, SRS, DSS i niko od njihovih kontrolora, a imali su ih na svim biračkim mestima, nije primetio stotine hiljada listića koji su lopatama ubačeni u kutije.

Dakle, to ne pominje ni jedan od 8.500 zapisnika, to ne pominje ni jedan od preko 85.000 članova biračkih odbora. Treće, što je sasvim nelogično, Đilasova stranka i još neke same svojom voljom nisu želele da učestvuju na tim izborima, kako kažu, da ne bi bili pokradeni.

Sa stanovišta Đilasove logike, s toga nije bilo potrebe za krađom, a onda je nelogična Đilasova tvrdnja o pokradenim izborima jer onda koga je navodno pokrala SNS? Samu sebe? Znači, to su čiste Đilasove halucinacije.

Drugo pitanje imam u vezi još jedne lažne tvrdnje hazjajina Đilasa koji je istog dana izjavio da Srbiju svakog dana napusti 50 hiljada građana. Da, dobro ste čuli, on to čovek tvrdi. Znači, Đilas tvrdi da Srbiju godišnje napusti 18 miliona građana. Srbija ima sedam miliona stanovnika, da je istina to što Đilas tvrdi, Srbija bi bila ispražnjena za pet meseci.

Znači, jednostavno, ovo su izjave koje imaju velike i štetne posledice, obmanjuje se javnost, a Đilas, sami znate, pre dva dana tvrdi i ovoj Skupštini, tj. preti ovoj Skupštini, preti i vlastima ove zemlje, preti Srbiji da će ukoliko ne budu ispunjeni njegovi suludi zahtevi da uklonimo Vučića sa izbora, da mu zabranimo da se kandiduje, da mu zabranimo da nosi liste SNS, da omogućimo Đilasu da dobije izbore na tacni ukoliko je moguće i bez izbora i da dobije nepostojeće „ministarstvo za izbore“, znači to sve izaziva ozbiljne posledice. Setimo se, Đilasova stranka ima rejting 1,6%. On sam ima rejting od 0,6%. Jednostavno i za kraj, zbog čega srbomrsci toliko govore neistinu?

Ljubomorni su zbog toga što lečimo Srbiju, što gradimo Srbiju, što vakcinišemo Srbiju, što uzdižemo Srbiju, što će sutra biti završen velelepni spomenik Stefanu Nemanji, na sve to su ljubomorni. Što reče Basara - oni luče hormon nesreće, zlobe i zavisti, a predsednik Vučić i SNS žele i to omogućujemo i svi mi ovde da Srbija, cela Srbija, pa i Đilasovci luče samo hormone sreće, oksitocin, endorfin, a da im onemogućimo da luče taj štetni kontraerdorfin. Živela Srbija.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ovaj izvanredni Sporazum sa Rusijom je, naravno, preko potreban zbog njegove suštine i zbog same teme.

Dakle, kao i Rusija i Srbija je izložena osim spoljnom terorizmu izložena je i unutrašnjem terorizmu. Mislim da je to sasvim jasno. Znači, na primer, spoljni teroristi u Srbiju dolaze iz Federacije BiH, a najbolji primer kakav je teror prisutan u Federaciji BiH imali boljeg primera od pokušaja ubistva Aleksandra Vučića koji je tad bio predsednik Vlade Republike Srbije u Srebrenici. Taj slučaj terorizma, terora uopšte nije razrešen, dakle. Ali, spoljni teroristi naravno da dolaze i iz lažne države Kosovo i iz Hrvatske i iz Albanije, itd. Naravno da ovi spoljni teroristi imaju često podršku ektremnih islamskih krugova i naravno pojedinih obaveštajnih stranih službi.

Saradnja će naravno biti obostrano korisna, jer mi imamo da razmenimo različite informacije o ovim iskustvima sa unutrašnjim političkih terorizmom.

Posebno bih se osvrnuo, i drago mi je što je više kolega i naš uvodničar, dragi gospodin Marijan Rističević su se osvrnuli na unutrašnji terorizam, a ja bih to nazvao anarho terorizam u Srbiji.

Imamo sasvim jasnu situaciju od 2018. godine do danas da ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović, postaje sve izraženiji i on se konačno transformisao u anarho terorizam u julu 2020. godine i svi smo i predmet tog anarho terorističkog napada je bila država Srbija i to, pre svega, ova skupština kao njen najviši zakonodavni organ. Konačan prelaz u vode anarho terorizma se dogodio u julu prošle godine. To je školski primer unutrašnjeg terorizma.

Podsetiću vas na ono što se slabo isticalo. Nadležni bezbednosni organi su tada ukazali na evidentnu umešanost stranih službi u ta događanja. Možda ste zaboravili da je strani faktor bio umešan. Svedoči činjenica da je niz stranih lica, znači veliki broj, preko 20 stranih državljana je uhapšen u vezi napada na Skupštinu Republike Srbije i nasilnih događaja oko nje i to lica iz Izraela, Britanije, Tunisa, Crne Gore i najviše ih je bilo iz BiH. Kod njih je pronađena i odgovarajuća oprema i oružje koje uopšte ne potiče iz Srbije.

Boško Obradović je tada sasvim jasno, pošto ne znam kakve je halucunacije imao da će da padne vlast u Srbiji, je pozvao na državni udar. Citiram Boška Obradovića. Kaže – čitava Srbija treba odmah da krene za Beograd, sad i nikad on mora padne. Kraj.

Srđan Nogo je učinio slično istih tih dana. Kaže, večeras, ne sutra, da rešimo, policija i vojska odmah da pređu na stranu naroda.

Naravno, Nogo, Obradović, Đilas i njihovi mediji, nasilni učesnici protesta su tom prilikom kršili krivični zakon i to obilato i to o glavu krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, poglavlja napad na ustavno uređenje, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Pretnje promene ustavnog poretka na ulici u krvi i sudorevolucije su prisutne i postale su svakodnevnica u Srbiji unazad tri godine i niz lica sada uglednih ili možda neuglednih politike i van politike su pozivali na nasilnu promenu vlasti u Srbiji i to u krvi i sudorevolucija. To je činio Obradović, naravno Nogo, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin, Sergej Trifunović, Mlađan Đorđević itd.

Podsetiću šta je drugo bio nego terorizam, nasilni upad u RTS sa ciljem da se RTS zauzme i da se započne nasilni prevrat. To isto su pokušali i ispred predsedništva. Naravno, nisu uspeli. Potom su pokušali da upadnu u Skupštinu grada sa istim ciljem, a koliko su jaki pokazala je činjenica da su ih u tom nasilnom napadu i terorizmu sprečile cenjene gospođe, žene iz SNS. One su odbranile Skupštinu grada.

Isti scenario tada, u aprilu 2019. godine, su pripremali i za ovu Skupštinu, ali to nisu uspeli da ostvare, već su to ostvarili u julu 2020. godine. Sve to je čist terorizam.

Dakle, podsetiću na one mnogobrojne pretnje smrću, vešanjem Ani Brnabić, Aleksandru Vučiću, Vladimiru Đukanoviću, Srbi Filipoviću i mnogim drugim i podsetiću na one pretnje mnogobrojnim ženama koje su deo vlasti, pretnje silovanjem koje su stizale Ani Brnabić, Ireni Vujović i mnogim drugima. Funkcioner Dveri je pozvao na silovanje, citiram, svih ćerki i supruga uticajnih SNS lica. To je veliki prijatelj Boška Obradović.

Obradović i Dveri, setimo se i toga, su počinili niz nasilnih akata. Napali su i povredili dve novinarke Pinka, napali su Maju Gojković, Aleksandra Martinovića i povredili ih, Maju Pejičić.

Srđan Nogo je pozivao, nosio vešala, pozivao na vešanje Ane Brnabić i Vučića. Setimo se i paljenja knjiga i proganjanja Gorana Vesića od ove iste grupacije Đilasa i Bastaća. Setimo se i fizičkog napada, jer to je sve sled, to je sve terorizam, napada na funkcionera SNS-a i tada člana gradskog veća Beograda 2019. godine, Gavrila Kovačevića, kada su mu nanete teške telesne povrede.

Jedan od primera podsticanja na teror su i pretnje, posebno Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Izneću samo jedan od mnogobrojnih hiljada primera, zato što je ovaj čovek bio poslanik u ovom domu, bio je potpredsednik Dveri. Znači, Srđan Nogo je 25.11.2020. godine otvoreno prizvao krv na ulicama Srbije i to krv članova porodice poimence predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je tačno rekao – njegov kraj će biti vrlo tragičan, put kojim je krenuo je tragičan za celokupnu njegovu familiju, od Angeline, Anđelka, do Vukana, Danila i Milice.

Dakle, željan medijske pažnje, terorista Nogo je poimence naveo ko će sve stradati od njegove ruke, dakle, Aleksandar, Angelina, Anđelko, Vukan, Danilo i Milica. Nogo jedino nije naveo kako planira da izvede taj zločin, kao ustaše u Jasenovcu, kao nacisti u konc logorima ili kao teroristi ISIS-a.

Poseban primer je i zato što to uznemirava veliki deo javnosti i prenose mediji, to je medijski terorizam. Navešću samo primer podsticanja na teror i targetiranje ljudi su skandali sa naslovnih stranica NIN-a, i Danasa, gde su snajper novinari gloduri Ćulibrk i Petrović objavili niz fotografija i karikatura na kojima pozivaju odstreljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dakle, da je ovo sve što sam naveo tačno, govore i navešću vam tri definicije terorizma, evo, kako UN definišu terorizam – krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u celoj javnosti, grupi ljudi ili određenim osobama zarad političkih ciljeva. Sve to je prisutno u Srbiji, vidimo. Evo, kako NATO definiše terorizam - nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica i objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja Vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva, jer šta su radili teroristi pred Skupštinom Srbije u julu, nego da su pokušali da ostvare svoje političke, ideološke ciljeve, terorističkim putem, naravno.

Jedan od najuglednijih stručnjaka uopšte u ovoj oblasti, dr. Radoslav Gaćinović, po njemu je definicija, to stoji u njegovom udžbeniku, šta je terorizam - to je organizovana primena nasilja ili pretnja nasiljem od strane politički motivisanih izvršilaca koji su odlučni da kroz strah, zebnju, defetizam i paniku nameću svoju volju organima vlasti i građanima. Mi to 100% imamo prisutno u Srbiji od 2018. godine.

Sada ću da pređem na jednu paralelu sa SAD. Dakle, 6. januara, svi to znamo, 2021. godine, desio se nasilni upad u zgradu Kongresa, i kao što sam osuđivao fašistički napad na ovu Skupštinu, i teroristički, tako osuđujem i upad u zgradu na Kapitol hilu. Nažalost, prilikom upada u Kongres bilo je pet mrtvih, to je jedan deo paralele, jedan policajac i četvoro demonstranata.

Podsetiću da je tokom višemesečnih napada „žutih prsluka“ na policiju i organe javnog reda u Francuskoj tokom, pa mislim, više od godinu dana, 30 najmanje građana Francuske ostalo mislim bez jednog oka, zbog toga što su pogođeni gumenim mecima. A, rezultat napada na Skupštinu Srbije u julu je bio 140 teško povređenih policajaca tokom pet dana, a policija u Srbiji nije teško povredila ni jednog jedinog demonstranta u Beogradu, već su se oni levi i desni, ovi anarho-teroristi, međusobno sukobljavali i povređivali.

Kao što znamo, iz ovog što sam rekao, Srbija nije podeljeno društvo. Srbija je stabilna, jedinstvena, a ekstremna manjina je tolerisana, pa čak možemo da kažemo i mažena i pažena. Srbija je primer demokratije i brige o građanima. Da bi takva i ostala, potreban nam je ovaj antiteroristički sporazum.

Samo da podsetim šta je povodom upada u Kongres rekao novi predsednik SAD Džozef Bajden. Citiram ga, kaže – da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima, to je vandalska rulja, pobunjenici, i ključna stvar, kaže Džozef Bajden, domaći teroristi, to je ključna stvar.

Dakle, da li je to čula gospođa Tanja Fajon, i mnogi drugi iz EU, koji su u julu 2020. godine podržali teroriste u Beogradu i napad na Skupštinu i nazvali ih mirnim građanima, a u januaru 2021. godine, samo pola godine kasnije su osudili upad u Kongres kao teror.

Hajde da verujemo predsedniku SAD da je upad u najviše zakonodavno telo domaći terorizam. Slažemo se sa tim.

Kao što vidimo, i s tim završavam, terorizam ne podrazumeva samo ubistva, atentate i bombe, već i ono što rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović i njihovi sledbenici.

Završavam, Dostojevski je lepo rekao – tiranija je navika koja prelazi u potrebu. Živela Srbija. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, naravno da smo mi pročitali sva četiri izveštaja. Oni su profesionalno sačinjeni, pregledni, jasni, logični i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Pohvaliću rad i Poverenice, i Zaštitnika, i revizora, i Poverenika. Jednostavno, treba vam reći – hvala vam.

To treba takođe jasno istaći - poslanici SNS podržavaju rad nezavisnih regulatornih tela. Ove institucije niti su nepotrebne, niti su smetnja. Nezavisna nadzorna tela jesu relativno nova i zbog toga, oprostite, možda se svi nisu navikli na njihovo postojanje. Ove institucije nisu idealne, ali su nezamenljive i možda su regulatorna tela nekome dosadna, zamorna, ali su svakako neophodna.

Znači, prvo da ukažem na poštovanje predsedniku Državne revizorske institucije, generalnom državnom revizoru, gospodinu dr Dušku Pejoviću. Mi pohvaljujemo vaš izvrstan izveštaj, posebno efekte revizije koje ste tamo naveli i ostvarene finansijske efekte, i to što ste evidentirali imovinu od 510 milijardi dinara.

Gledajući pažljivo vaš detaljan izveštaj, primetio sam da u 2019. godini nisu kontrolisani Gradska uprava Šapca ili opština Stari grad, a recimo jeste stranka Zajedno za Srbiju koja je upravljala gradom Šapcom, a nema sedište u Šapcu, nego u gradu Beogradu, što je zanimljivo, ali i nebitno.

U ove dve lokalne samouprave su tokom niza prethodnih godina, najmanje od 2016. godine, primećene invazivne zloupotrebe i nezakonito trošenje sredstava, pa ću se kratko osvrnuti na to, jednu od najkrupnijih u gradu Šapcu.

To je zloupotreba državne imovine koja se tiče 72 stana i vaša institucija 2015. godine je upravo bila u kontroli u Šapcu i ustanovila je nezakonito korišćenje ova 72 stana i to u periodu od 2001. godine, pa ste onda izrekli meru, izneli ste vaš izveštaj. Međutim, gradonačelnik Zelenović nije uopšte po njemu postupio, pa je zloupotreba, 72 stana su davana besplatno stranačkim prijateljima, rođacima Petrovića i Zelenovića i dok u septembru nije promenjena vlast u Šapcu, 20 godina su zloupotrebljavana 72 stana i vi ste to konstatovali vašim izveštajem, a oni to nisu uvažili, što je vrlo zanimljivo.

Protiv Zelenovića ste upravo, po vašem drugom izveštaju iz 2015. godine, podneli krivičnu prijavu zbog neslaganja u trošenju budžetskih sredstava, odnosno vodio se sudski proces zloupotrebe službenog položaja zbog sumnje da je grad Šabac oštećen za pet miliona evra. Zvuči neverovatno, ali istinito.

Ovom prilikom ću kratko podsetiti na niz mahinacija, ne mogu na sve, samo par stvari, bivšeg predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća, koji je bio i potpredsednik Đilasove stranke. Znači, Bastać je tamo negde od 2016. godine, ne, pre 2016. godine, 2012. godine naložio „Poslovnom prostoru“ Starog grada da ne plaća porez na ogromnu imovinu kojom je upravljao. Nastala je šteta od 18 miliona evra i tu štetu je morao grad Beograd da plati kada je preuzeo taj „Poslovni prostor“ na zakonit način. Znači, 2,2 milijarde je bio dug. To je platio grad Beograd.

Dakle, opet se budžetska inspekcija bavila opštinom. U jednoj prilici je samo konstatovano da je Sportsko-rekreativni centar „Milan Gale Muškatirović“ oštećen za milion evra, jer mu je toliki dug bio, pa su podnete krivične prijave, pa je budžetska inspekcija drugom prilikom kontrolisala samu Upravu Starog grada, pa su ustanovili da je opština oštećena za 80 miliona evra, pa su podneli još jednu krivičnu prijavu protiv Marka Bastaća.

Iskazao bih poštovanje gospodinu Milanu Marinoviću, novom Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je lepo pokazao u ovom kratkom vremenu kako radi profesionalac, vrhunski pravnik, a prethodni poverenik, vaš kolega je bio loš političar koji je samo zloupotrebljavao funkciju Poverenika. Prethodnik je, prosto možemo reći, tako mu je došlo, niz godina zloupotrebljavao funkciju Poverenika, kidnapovao je celu, na duži niz godina, instituciju Poverenika i podredio ju je svojim političkim ljubavima, a u jednom trenutku je to bio Saša Janković, posle Đilas i tako se nastavilo. Sada je on đilasovac, kada više nije Poverenik i zbog toga je sasvim jasno da ova Skupština u tom nekom periodu nije mogla da razmatra izveštaj tzv. lažnog poverenika, odnosno pristrasnog političara.

Ovde bih pomenuo, pošto sam pažljivo pročitao vaš izveštaj, a vrlo detaljno se bavim političkom, pitanje zloupotreba prava, što je nova stvar, na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovo se posebno odnosi na korisnike koje vi pominjete, ne pominjete njihove zloupotrebe, a to su drugi najbrojniji korisnici vaših usluga – mediji.

Dakle, naš sistem još uvek ne poznaje ovu zloupotrebu, kao što naš pravni sistem nema slap zakonodavstvo. To je zakonodavstvo koje sprečava masovne tužbe koje imaju za cilj da zatruju javnu reč. Primer, Dragan Đilas je samo ove godine, pohvalio se, podneo 114 masovnih tužbi. To je u anglosaksonskom pravu nedopustivo. Kao što nemamo to, mi nemamo regulisane ove zloupotrebe, a kakve su to zloupotrebe?

Te zloupotrebe imaju za cilj da podriju odbranu zemlje, nacionalnu javnu bezbednost i ekonomiju ove zemlje. Kako? Šta su drugo silni napadi na namensku industriju ili, recimo, telekomunikacione kompanije, koji su praćeni enormnim zahtevima pojedinih medija da dobiju uvid u navodno javne informacije, čak i one najpoverljivije i podnose hiljade i hiljade zahteva… Čemu oni služe? Da bi novinari tih medija, koji su vojnici „Junajted medije“, „Junajted grupe“, SBB, zloupotrebili te informacije, jer zastupaju konkurenciju telekomunikacionim kompanijama države ili zastupaju interese bugarske namenske industrije.

O tome i u jednom delu je govorio naš poslanik na prošloj sednici, Milenko Jovanov, u delu vezano za „Telekom“.

Naravno, posebno bih iskazao poštovanje gospođi Brankici Janković, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i u naše ime i sa našom podrškom i kao naše reči, prosto, citiraću jedan jako dobar deo vašeg izveštaja, koje su i naše reči. "Nastavljamo sa proaktivnim pristupom, uz uverenje da na taj način doprinosimo daljoj izgradnji društva na temeljima poštovanja ljudskih prava, tolerancije i uvažavanju različitosti. Verujemo da ovaj izveštaj pruža pregled kako uočenih pozitivnih pomaka, problema i izazova u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, tako i mogućih načina za njihovo prevazilaženje". Sjajno.

Posebno bih pohvalio to što ste, draga Poverenice, našli za shodno da osudite govor mržnje i diskriminacije, pa ste rekli, što sam, naravno, svako od nas je video kada je već čitao izveštaj, tako da nije potrebno da vam to prebacim. Znači: "Godinu 2019. obeležila je kulminacija različitih vrsta uvreda, od diskriminatorskih stavova, do omalovažavanja, do govora mržnje i pretnje medijima, do pretnji ženama i deci", a onda ste naveli: "A pretnje su bile upućene deci predsednika Srbije". Naveli ste, naravno, i prethodno sam rekao, ženama. Setimo se samo silnih uvreda tokom 2018. i 2019. godine, koja je na račun žena izrekao Sergej Trifunović.

Naravno, izražavam poštovanje magistru gospodinu Zoranu Pašaliću, Zaštitniku građana. Posebno ističem ovaj jedan uvodni deo odličnog izveštaja: "Ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih potreba, te njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građanki i građana, a posebno na pripadnice i pripadnike ranjivih grupa, žene, dece", onda ste ih sve naveli. To je, naravno, sjajan deo i naravno da je divno što vi pominjete tamo KiM i što ističete taj deo i što, prosto, nažalost, ali morate da konstatuje da vi i dalje nemate mogućnosti da postupate na tom delu teritorije naše zemlje, a da su Srbi na KiM, posebno oni koji žive u enklavama, da se suočavaju sa teškim kršenjima ljudskih prava.

Posebno mi je drago što se, kao Zaštitnik i vi ste i to sada danas govorili, u delu ljudska prava u medijima govorite o zaštiti dece, o kršenju dečijih prava od strane medija.

Posebno bih pohvalio činjenicu da se izveštaj i gospodina Pašalića i gospođe Brankice Janković sveobuhvatno bave zaštitom dece, borbom za prava dece, ravnopravnošću i zabranom diskriminacije dece i ovde bih prosto rekao da nije slučajno da se i naša poslanička grupa zove "Aleksandar Vučić – Za našu decu". I sve je to u tesnoj vezi sa borbom za demografski opstanak Srbije zbog čega, naravno, i postoji ministar za brigu o porodici i demografiju.

Da kažem da je sjajno što u pravoj regulativi i u izveštajima i Poverenice i Zaštitnika postoje plemeniti pojmovi koji se bave posebnim pravima u oblasti prava deteta, pravima na poštovanje najboljih interesa deteta itd. Podsećam da je Ustav u članu 64. kaže - Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja. Posebno moram da kažem, deca i maloletnici ne poseduju u većini zaštitnih i spoznajnih mehanizama zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti i jasno je da deca i maloletnici moraju biti zaštićeni od svakog, pa i medijskog nasilja, pornografije i poricanja tradicionalnih porodičnih vrednosti.

Porodica, roditeljstvo, potomstvo, odnosno pojmovi deca, otac, majka su tradicionalne i plemenite vrednosti koju obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacije u Srbiji.

Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da kao zreli i odrasle ličnosti procenjuju tradicionalna ili netradicionalne porodične vrednosti i koliko vidimo i Zaštitnik i Poverenica aktivno rade na ovim pitanjima.

Takođe, u svim izveštajima i to je sad jedno opšte poimanje, jedan opšti uvid, dakle, u svim izveštajima regulatornih tela unazad niz godina, dakle, u poslednjih sedam godina, vidi se konstantan pomak unapred u pogledu ljudskih prava, u pogledu smanjenja podela u društvu, u pogledu volje za dijalogom koje pokazuje naša većina, ali ne i obrnuto, u pogledu tolerancije koju pokazuje vladajuća većina prema manjini, ali ne i obrnuto i podele u društvu, to moramo da konstatujemo, su svedene na najmanju moguću meru. Predsednik Vučić, jednostavno, gradi mostove, a ne bilo kakve podele.

Nažalost, postoji određena agresivna manjina ekstremista, čiji ekstremizam apsurda raste sa rastom i napretkom Srbije. Dakle, to nije dokaz velike podele u društvu, već obrnuto. To je dokaz da su podele i napetosti u društvu svedeni na najmanju meru. Ovo moramo takođe da kažemo, ovo je jedna pojava koja je prisutna unazad sedam godina i sve je prisutnija i to je tužno.

SNS, funkcioneri, članstvo i simpatizeri su izloženi organizovanoj dehumanizaciji, satanizaciji u delu medija. Izloženi smo nekulturi, podsmeha i ponižavanja. Izloženi smo negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji gotovo svakog dana. Žrtve smo i licemerja i dvostrukih standarda, nedoslednosti, pa čak i određenog specifičnog vida rasizma.

Oni koji nas demonizuju, to je deo opozicije i medija, pokazuju primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS.

Najbolji dokaz, gotovo da smo zaboravili taj primer, da su smanjene podele i napetosti, je to da je naša vlast svojim mudrim i pomirljivim ponašanjem potpuno smirila podele i tenzije u pogledu prava LGBT osoba.

Setimo se pre 10 godina. Tadićev i Đilasov režim je svojim bahatim i arogantnim ponašanjem 10. oktobra 2010. godine stvorio uslove za građanski rat na ulicama Beograda. Jednostavno rečeno, Tadićev i Đilasov režim je bio nesposoban da stvori mir u društvu. Unazad osam godina, predsednik Vučić je stvorio sve uslove za taj mir i to se naravno onda pozitivno odražava u vašim izveštajima.

Vratiću se opet na oblast rada Zaštitnika i Poverenice. Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću neka gotovo izlišna pitanja, ali hajde da ih postavimo. Da li deca predsednika Vučića imaju ljudska prava? Mislim, zvuči apsurdno, ali apsurdno je da smo došli do toga da moramo da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić, ima ljudska prava? Zapitaću, da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Zapitaću na kraju, da li i predsednik Vučić ima ljudska prava?

Dehumanizacija svih njih je nedopustiva, ona je stalno prisutna, nehumana je. Potpuno su zanemarena njihova ljudska prava i odlično je što gospođa Poverenica deo toga pominje u svom izveštaju.

Pazite, ljudska prava dece predsednika Republike i ostalih članova njegove porodice i njega samog ne ugrožavaju samo anonimusi sa društvenih mreža, to čine mnogobrojne javne ličnosti koje su istovremeno i političari. Recimo, Goran Marković, funkcioner PSG, čuveni režiser, svaka mu čast. Međutim, ne svaka mu čast na ovome što je rekao, kaže: "Jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica". Još kaže: "Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će goreti na vatri".

Profesor Jovo Bakić, takođe političar, profesor univerziteta, profesor sociologije kaže: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama". Kaže prof. Jovo Bakić: "Postoji revolucionarna pravda, suspenduje se postojeće pravo, a kad je bolest uznapredovala koristi se nož". Tako su govorile, koliko se ja sećam, ustaše.

Kolumnistkinja lista "Danas", Snežana Čongradin je poručila Vučiću i SNS 2018. godine, kaže: "Sudiće vam ne nezavisni, već revolucionarni sudovi".

Ima tih primera još mnogo. Imate "dveraše" koji su, jedan veliki prijatelj i funkcioner Boška Obradovića, Dragan Spasić je objavio morbidan tekst, kaže: "Treba napraviti popis uticajnih lica SNS i posle promene vlasti migrante naseliti u njihovim kućama, stanovima, dati im njihove ćere i žene da siluju". Plus se sećamo onih poziva Đilasovaca na silovanje premijerke Ane Brnabić.

Objasniću sada kratko i mehanizam. Dehumanizacija i demonizacija su zasnovane na tome da oni koji demonizuju u Vučiću u članovima SNS, glasačima SNS, u nama oni ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da mi uopšte nismo ljudi.

Demonizatori šire predrasudu da su Vučić, članovi i simpatizeri SNS, da mi samo formalno izgledamo kao ljudi, ali da nismo to po svojoj suštini. Njihova predstava o nama koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema nama žrtvama imaju samo neprijateljska osećanja i to dva glavna prezir i mržnju. Prezir zbog toga što smatraju da smo bezvredni, da smo ispod minimuma ljudske vrednosti, a mržnju zbog toga što smatraju da smo iracionalna zla bića. Inače, prepoznavanje ovog mehanizma dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. I pri kraju izlišno je, ali ću reći zbog toga što su neki to smetnuli sa uma, da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, maleni Vukan, mora da bude zaštićen, mora dete.

Za kraj, kada pominjem dete, evo nekoliko stihova velikog nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije Petra Hankea, „Pesma detinjstva“, sećate se iz čuvenog filma „Nebo nad Berlinom“ – Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama, želelo je da potok, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, a sve su duše bile kao jedna.

Živela Srbija. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, jako je dobro kada nadležni organi rade svoj posao, pa možemo da se vežemo za te informacije. Ja ću se vezati na odgovor na pitanje koje sam dobio od tužilaštva, zato što sam tamo, i vi ste, ja sam to predočio, dobili smo korisne informacije u tom odgovoru, pa ja sada opet tražimo obaveštenje od TOK-a, od Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da li postoji, to je pravni termin, dokaz o životu „pruf of lajf“, za jedno osumnjičeno a nedostupno lice koje se navodno nalazi u Italiji, to je naravno Jadranka Drinić, sadašnja direktorka i suvlasnica i dalje „Dajrekt medije“ u postupku koji se vodi zbog krivičnog dela – zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju protiv fizičkih lica i pravnog lica „Dajrekt medije“?

Da podsetim, TOK vodi tu istragu i zbog sumnje da je RTS oštećena za 688 miliona i samo da, pošto sam vas i o tome obavestio, RTS kao Javni servis nije obavestila građane i pored informacije koju sam im ja dostavio, čemu ste bili svedoci, o odgovoru i o postupku tužilaštva u celoj ovoj istrazi, dostavio sam im pisanu informaciju, RTS nije objavila, ja samo kažem da je RTS Javni servis koji plaćaju građani i postavljam pitanje dodatno samo – da li je u interesu građana da budu obavešteni o postupku koji se vodi zbog pljačke RTS? Ja i vi štitimo RTS.

Da se vratim na ovo pitanje. Samo da vas podsetim, Jadranka Drinić je bila direktora i „Multikoma“, sada je samo direktora Šolakove „Dajrekt medije“. TOK kaže da je saslušano troje osumnjičenih, da je jedan nedostupan, gospođa Drinić, i da je saslušano čak 30 svedoka, što svedoči o sjajnom radu i niz drugih radnji je preduzelo tužilaštvo, ali moram da konstatujem da ni posle 16 meseci gospođa Drinić kao osumnjičena se nije odazvala pozivu naših i italijanskih organa.

Prosto da kažem, nevin čovek rado sarađuje sa nadležnim organima da bi skinuo sumnju sa sebe.

Ovo je nova informacija koja je za nas sve korisna, da znamo. Upravo advokat Jadranke Drinić i „Dajrekt medije“ Zdenko Tomanović je pre 16 meseci dao javnu izjavu da će njegova klijentkinja, citiram: „Jadranka Drinić nema nikakav razlog da se ne odazove pozivu“, a ipak ona se ni posle 16 meseci nije odazvala pozivu nadležnih organa. Stoga upućujem to pitanje i Zdenku Tomanoviću.

Ali, ovde se pojavljuje sledeći problem – Mi ne znamo da li je gospođa Jadranka Drinić živa. Mi hoćemo da ona bude živa, mi brinemo o ljudima i zabrinuti smo, siguran sam svi, za njenu bezbednost kao svedoka i optužene i zbog toga postavljam ovo pitanje tužilaštvu. Prosto, da vodimo računa.

Mafija najčešće likvidira, da vam ja kažem, ovakve svedoke. Glavnu korist od nestanka i nepojavljivanja Jadranke Drinić može da ima samo master majnd ove cele operacije o kojoj govorim, a to je, naravno, Dragan Đilas. Da vas podsetim, on ima dugu istoriju verbalnog i fizičkog, odnosno porodičnog nasilja.

O tome da je ona u zaista ozbiljnoj opasnosti govori sledeće. Bivši šurak Dragana Đilasa je uhapšen i osuđen zbog šverca 2,4 kg kokaina. Saradnik najbliži Dragana Đilasa i njegov partijski funkcioner, a iz Kuršumlije, je uhapšen zbog šverca 66 kg marihuane, a opet najbolji prijatelj i najbliži saradnik Đilasove potpredsednice, gospođe Tepić, je uhapšen zbog niza krivičnih dela, što držanja 1,4 kg opojnih droga, trgovine opasnim materijama, eksplozivnim materijama, oružjem. Taj njen najbliži saradnik je izjavio da je ona od njega tražila i da iseli iz Pančeva novinara Miću Milakova, što je čist fašizam.

Stoga vidite da su osnovane moje sumnje i zabrinutost za sudbinu Jadranke Drinić.

Ovo pitamo i Drana Đilasa – Dragane Đilas, da li je živa tvoja bivša direktorka Jadranka Drinić, da li možeš da učiniš da pomogneš nadležnim organima da ona dođe u kontakt sa njima, da da svoju izjavu i da bude saslušana? Pitamo njega i da li postoji dokaz da je ona uopšte živa? Hoćemo da pomognemo Jadranki Drinić, hoćemo da pomognemo našem pravosuđu. Živela Srbija. Hvala vam.