Prvo, ako, istine radi, hoćemo za ovom govornicom da iznosimo činjenice, činjenice izgledaju sasvim drugačije. DSS i njen opštinski odbor u Kragujevcu su jedini u prostorijama ″Vodovoda″ koji su za poslednje tri ili četiri godine, i u vreme dok je bila opoziciona stranka Demokratska stranka Srbije tražila je da plaćaju taj zakup u prostorijama u kojima se nalazi. Više puta su se obraćali lokalnoj vlasti, a o tome imamo i pisane zahteve. U tome smo bili onemogućeni. Jedina smo stranka koja je postigla poravnanje u odnosu na ono što smo dugovali, a nismo bili u stanju da ostvarimo kao svoje pravo.
Što se tiče telefonskih računa, DSS redovno plaća svoje telefonske račune. Račun koji je stigao iz ″Vodovoda″ je zbirni račun za sve telefone koji se nalaze u″ Vodovodu″, a ne za ono što je potrošila Demokratska stranka Srbije. Mi taj račun u tom poravnanju nismo priznali kao račun koji je napravila Demokratska stranka Srbije i zato smo se obratili Upravnom odboru ″Vodovoda″ da on, uzimajući u obzir ovu činjenicu, reaguje na taj način.
Inače, potpisali smo reprogram duga na koji smo imali apsolutno pravo i jedna smo od retkih stranaka koje su na ovaj način reagovale i pre, a i sada. Zaista smo sve svoje obaveze redovno izvršavali i ne vidim uopšte nikakvu vezu koju sada pokušavate ovde da napravite između postojećeg zakona i telefonskih računa koje je Upravni odbor otpisao. To su zbirni računi koje je imao ″Vodovod″.
Ako hoćete, na kraju, Demokratska stranka Srbije ima tri telefonske linije, od kojih se dve vode na njeno ime. Apsolutno ne stoji to što je gospođica Jovanović iznela.
To da DSS sarađuje sa svojim koalicionim partnerima je nešto sasvim prirodno. S obzirom da je na čelu te kuće predstavnik iz SPS-a, direktor je iz SPS-a, normalno je da se u Upravnom odboru direktoru obratimo sa jednim zahtevom. Za to obrazloženje koje ste pročitali moraćete da pitate onog ko je dao obrazloženje. Govorim vam šta je istina i šta je suština.
Prema tome, mislim da tu nema nejasnih stvari. Stvari su jasne, da prosto smetaju koliko su jasne. Demagogija u tom delu, kojom pokušavaju u ovom trenutku da se zamagle neke stvari, neće dovesti nikuda.

Povreda Poslovnika, član 100. Prvo, DSS ima najmanje razloga za nervozu, bar što se tiče ovoga što ste danas izlagali, a posebno što se tiče Kragujevca. Nabrojaću vam i razloge zbog čega. Za godinu dana Republička vlada, na čelu sa gospodinom Koštunicom, uradila je za Kragujevac više nego ova prethodna vlada i prethodne vlade.
Kragujevac je razvlašćen po mnogo osnova. Iz Kragujevca su se iselili ključni centri, izgubio je suštinski status grada. Šta je za ovih godinu dana rezultat rada ove vlade, može da se nabroji i o tome može da se razgovara činjenicama i argumentima. Prvo, KBC je prerastao i postao Klinički centar. Zatim, Centar za telekomunikacije je vraćen u Kragujevac, iako je pre toga ...
(Predsedavajući: Gospodine Davidoviću, da li vi replicirate povodom ovoga ili ...)
... Centar za elektrodistribuciju se vraća u ...
(Predsedavajući: Nemojte, nije na dnevnom redu Kragujevac, na dnevnom redu je ipak neki drugi zakon...)
...ne, ja sam reklamirao povredu Poslovnika, a nisam se javio za repliku... Tako da razlozi da Demokratska stranka Srbije bude nervozna ne postoje. Postoje razlozi na drugoj strani, možda da SRS bude nervozna, kada je situacija u Kragujevcu u pitanju. Sa druge strane, za ovih godinu dana rezultati su vidljivi i ako je to problem SRS onda ona mora nešto da promeni u svom radu.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u savremenom svetu jedna od najznačajnijih funkcija države jeste briga o porodici. Novi porodični zakon koji se danas nalazi pred nama predstavlja doprinos resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije evropskim integracijama.
Novi zakon odražava novi karakter porodičnih odnosa i ima za cilj usklađivanje ove oblasti sa Ustavnom poveljom i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima na nivou unutrašnjeg zakonodavstva, sa jedne strane, kao i harmonizaciju domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, posebno u oblasti prava čoveka.
Na taj način ovaj zakon štiti pravo na život bez nasilja, straha, diskriminacije, fizički i psihički integritet i dostojanstvo ličnosti, fizički i duševni mir, porodicu, mirno i bezbrižno detinjstvo, što je sve skupa cilj svih nas. Tako se u oblasti porodičnih odnosa uspostavlja normativni sistem, kompatibilan savremenom evropskom zakonodavstvu i praksi, uz puno uvažavanje novog karaktera porodičnih odnosa i savremenog koncepta prava čoveka, a posebno prava deteta.
Na osnovu dvodecenijskog iskustva u primeni Zakona o braku i porodičnim odnosima, novim zakonom obezbeđujemo bolju i potpuniju pravnu zaštitu porodice, sa posebnim osvrtom na povećanje i obezbeđivanje prava deteta. Ona se izdvajaju kao posebna prava, nezavisno od prava roditelja i definisane odgovornosti roditelja, nezavisno od njihovog bračnog statusa.
U ovom zakonu sud odlučuje o ograničavanju prava roditelja, za razliku od do sada važećeg zakona koji tu nadležnost pripisuje centrima za socijalni rad; reguliše se pitanje zaštite dece bez roditeljskog staranja i unapređuje institut usvojenja, hraniteljstva i starateljstva. U svim ključnim institutima došlo je do pozitivnih promena, a posebno bih ukazao da se nasilje u porodici u navedenom zakonu tretira na jedan potpuno drugačiji način.
Ovim zakonom će nasilje u porodici biti sankcionisano brže i efikasnije. Nasiljem će se smatrati svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni ili duševni integritet drugog člana, zatim pokušaj nanošenja telesnih povreda i izazivanja straha. Sankcioniše se i silovanje u braku, bez obzira na to da li je brak zaključen ili se radi o vanbračnoj zajednici.
Koje su to mere zaštite od nasilja u porodici? Pre svega, mogućnost iseljavanja nasilnika iz kuće ili stana, zatim zabrana dolaska u kuću i kraj gde žrtva nasilja živi, kao i na njeno radno mesto. Predviđeno je i obavezno lečenje od bolesti zavisnosti, kao i psihijatrijsko lečenje nasilnika, a mere zaštite mogu trajati najviše godinu dana.
Tako nasilje prestaje da bude privatna porodična stvar, a pravo na zaštitu priznaje se i licima u posebnom emotivnom odnosu; odstupa se od uobičajenog shvatanja porodice i obuhvata se širi krug lica koja mogu da uživaju zaštitu.
Taj veliki korak u porodično-pravnoj zaštiti predstavlja mogućnost iseljenja nasilnika iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine, kao i nalog za useljenje lica koje je nasilno iseljeno; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, kao i zabrana pristupa mestu rada i stanovanja. S obzirom na to da je reč o potpuno novom institutu u našem pravu, sva sporna pitanja biće rešavana na sudu, pri čemu će sudije koje se bave tom problematikom takođe morati da prođu određene edukativne programe.
Novine predstavljaju odredbe kojima se vrši usklađivanje sa odredbama ratifikovanih međunarodnih ugovora, novi pravni instituti, dok su neki postojeći instituti i zakonska sistematika reformisani ovim zakonom.
Tekst porodičnog zakona usklađen je sa odredbama međunarodnog prava, pri čemu je direktno preuzet član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji govori o pravima porodičnog života, kao i odredba člana 7. Konvencije o pravima deteta.
Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je da će dete imati pravo da se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove obrati sudu ili organu uprave i zatraži pomoć u ostvarivanju svojih prava na slobodno izražavanje mišljenja. Sud je dužan da se stara o tome da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna, da mu dozvoli da iznese svoje mišljenje, kao i da tom mišljenju posveti dužnu pažnju, u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Zakonskim predlogom zadržan je termin "roditeljsko pravo" u nameri da se i time potvrdi pravo deteta na to da roditelji, pre nego iko drugi, treba da se staraju o njemu.
Ovim porodičnim zakonom predviđena je odredba o tome da roditelji mogu nastaviti da zajednički vrše roditeljsko pravo i kada prestanu da vode zajednički život, ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je to u najboljem interesu deteta.
Novi pravni instituti imaju cilj da pokriju pravne praznine koje postoje u prethodnom zakonu, da afirmišu određena dečja i građanska prava i da u potpunosti promovišu učešće građana u svim procesima koji se njih tiču, i koji će na taj način na sebe preuzeti potpunu odgovornost za sopstveni život. Jednu od novina predstavlja institut emancipacije, koji predviđa pokrivanje pravne praznine iz prošlog zakona po kojoj je radnik maloletnik sticao punu poslovnu sposobnost pre punoletstva samo ukoliko stupi u brak, a sada će maloletnik sa napunjenih 16 godina imati punu poslovnu sposobnost.
Deci će biti data mogućnost da učestvuju u donošenju svih odluka važnih za njihov život. Stupanjem na snagu ovog zakona, dete od 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje, imaće pravo da samo odluči kod kog roditelja će živeti i na koji način će održavati kontakt sa roditeljem sa kojim ne živi. Takođe, moći će samo da odluči o pristanku na medicinski zahvat. Dete od 10 godina, ako je sposobno da rasuđuje, ima pravo da se usaglasi sa usvojenjem i hraniteljstvom i da samo predloži ko će mu biti staratelj. Ukratko, deca će moći da izraze svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku gde se odlučuje o njihovim pravima, o čemu ih do sada, najčešće, niko nije pitao.
Kada je reč o materijalnom obezbeđenju porodice, umesto opštinskog proseka uvodi se prosečna republička plata kao cenzus za ostvarivanje ovih prava. Instituti iz prethodnog zakona, kao što su: vanbračna zajednica, pretpostavka bračnog očinstva, usvojenje, starateljstvo i hraniteljstvo, pretrpeli su određene promene.
Institut usvojenja više nije ugovor privatnog prava, već je oblik zaštite deteta bez roditeljskog staranja o kome odlučuje nadležni organ starateljstva - rešenjem. I, umesto dosadašnja dva, ovaj zakon poznaje samo jedan vid usvojenja.
Sada je gornja granica za usvojenje punoletstvo, dok je donja granica tri meseca života. Majka ne može dati saglasnost za usvojenje na porođaju, već nakon što dete napuni dva meseca, a rok u kome može da se predomisli i povuče tu saglasnost je 30 dana.
Usvojitelji mogu biti ljudi koji su od deteta stariji najmanje 18, a najviše 45 godina. Pored bračnih partnera i vanbračni partneri, pojedinci i strani državljani mogu biti usvojitelji pod određenim, strogo kontrolisanim uslovima.
U ovom zakonu sporazum o razvodu braka ograničen je dodatno i postojanjem pismenog sporazuma supružnika o deobi zajedničke imovine, pored postojanja sporazuma o vršenju porodičnog prava. Taj deo se odnosi na član 40. Time se želelo da se supružnici podstaknu da dva najvažnija segmenta svojih međusobnih odnosa posle razvoda braka razreše sporazumno, kako bi imali pravo na sporazumni razvod braka.
Svi postupci iz oblasti porodičnih odnosa kreirani su kao hitni, odnosno sudovi će biti u obavezi da po prijemu tužbe najkasnije u roku od 15 dana održe prvo ročište, a ukoliko je reč o slučaju zaštite od nasilja u porodici najkasnije u roku od osam dana.
Očigledno je da će se novi zakon kvalitativno umešati u unutrašnje stvari naših porodica i do temelja promeniti neka od naših pravila ponašanja, pre svega kada je reč o nasilju u porodici, pogotovu kada znamo da skoro 80% žrtava među ženama nikada ne prijavi taj slučaj, pri čemu nije mali broj ni dece koja su zlostavljana a ostaju bez pravne zaštite.
S obzirom na to da je Srbija tradicionalno društvo i da je porodica snažna institucija, ovaj zakon će svakako doprineti da uređivanjem ovih odnosa na suštinski i kvalitetan način obezbedimo put ka evropskim integracijama. Zato će Demokratska stranka Srbije dati podršku ovom zakonu i glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas ovo svoje obraćanje započnem jednom narodnom mudrošću koja kaže da ko sada nema vremena za zdravlje, kasnije će morati da odvoji vreme za bolest.
Mi smo u prilici da usvajanjem ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu Skupštine praktično pokažemo da kao Vlada a i kao poslanici imamo vremena za zdravlje našeg naroda i da, praktično, ovo drugo vreme, vreme za bolest, skratimo.
Međutim, na zdravlje ljudi utiču danas mnogi faktori, od kojih faktori životne sredine svakako imaju jednu od vodećih uloga. Zadatak ljudi je da učine tu sredinu što pogodnijom kako bi živeli duže, produktivnije i srećnije. Životna sredina predstavlja značajan činilac u očuvanju i unapređenju zdravlja.
Kao najvažniji preduslovi za održavanje i unapređenje zdravlja smatraju se dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće, pravilno uklanjanje tečnih i čvrstih otpadnih materija, dobar kvalitet vazduha i zemljišta, dobri uslovi stanovanja i rada, dozvoljeni nivoi buke, pravilna ishrana, dobar kvalitet i zdravstvena ispravnost namirnica.
Odavno je primećeno da neodgovarajući uslovi životne i radne sredine znatno utiču na zdravlje. Među faktorima koji negativno utiču na zdravlje svakako ćemo izdvojiti ove patogene agense i njihove vektore i rezervoare: fizički i hemijski agensi koji su prisutni u životnoj sredini nezavisno od ljudskih aktivnosti, a koji mogu štetno delovati na zdravlje svojim prisustvom, npr. radionukleidi, ultraljubičasto zračenje ili nedostatak određenih supstanci kao što su jod, selen; štetni fizički i hemijski agensi nastali ljudskim radom, na primer sumpordioksid, azotni oksidi, aromatični ugljovodonici, tečan i čvrst otpad.
Efekti svih ovih agenasa mogu se povećavati ili smanjivati ljudskim intervencijama i aktivnostima. Snabdevanjem zdravstveno ispravnom vodom za piće i izgradnjom kanalizacije, sakupljanjem otpada iz domaćinstava i industrije umnogome se smanjuje rizik obolevanja od bolesti koje se prenose putem vode i hrane.
Upravo smo danas u prilici da na jedan pravi način regulišemo ovu oblast, a to je donošenjem ova dva zakona. Uzimajući u obzir da se sanitarni nadzor definiše kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera u oblastima pod sanitarnim nadzorom, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva, ovim zakonom danas praktično potvrđujemo našu brigu i brigu naše zemlje, odnosno Republike Srbije za njeno stanovništvo.
Zakon o sanitarnom nadzoru predstavlja pravni akt kojim se jedinstveno propisuju opšti i posebni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi za sve objekte koji, u skladu sa ovim i drugim zakonima, podležu sanitarnom nadzoru. Obezbeđivanje tih uslova, kao i stalni i neposredni nadzor nad kontrolom njihove ispunjenosti jedan je od uslova ostvarivanja sveukupne preventivne zdravstvene zaštite, što upravo pokazuje da imamo vremena za zdravlje, i da to treba da bude put, a ne vreme za bolest.
Navedenim zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja u delu vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti sanitarno-higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu koji se odnosi na definisanje organizacije, ovlašćenja i načina rada sanitarnih inspektora.
Podsetiću vas, stupanjem na snagu Ustavne povelje preuzeli smo veliku obavezu na sebe, jer je Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje prestao da postoji, pa smo morali da taj problem svedemo na dve republike, Srbiju i Crnu Goru, i da praktično definišemo tu oblast jednim valjanim zakonom. Pre svega nadležnost za vršenje nadzora iz onih prethodnih saveznih propisa koji bi se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, zatim zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i sanitarni nadzor na državnoj granici.
Mi smo danas u prilici da kvalitetnim predlogom ova dva zakona imamo na jedan adekvatan pravni način regulisane ove oblasti u Republici Srbiji.
Nova sistemska rešenja u oblastima uređivanja lokalne samouprave, planiranja i uređenja prostora, izgradnje objekata, osnivanja preduzeća, organizacije privatnog sektora i razvoja preduzetništva, svakako, procesom usklađivanja odredbi zakona o sanitarnom nadzoru poboljšaće i ovaj sam zakon.
Donošenjem Zakona o ministarstvima određene oblasti inspekcijskog nadzora preuzete su iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i definisane su kao oblasti u nadležnosti Ministarstva nauke i životne sredine. Zakon predstavlja novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti sanitarnih inspektora i stranaka u postupcima sanitarnog nadzora čime se u potpunosti ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Sa druge strane, mi imamo danas, zahvaljujući ovim zakonima, jednu racionalnu podelu poslova u oblasti sanitarnog nadzora na celoj teritoriji Republike Srbije i, naravno, racionalnu raspodelu nadležnosti između Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora i drugih državnih organa sa kojima se definiše delokrug rada.
Osnovna načela ovog zakona, koja svakako preporučuju ovaj zakon poslanicima da bude usvojen u ovoj skupštini, jesu: načelo sveukupne preventivne zaštite zdravlja stanovništva u oblasti higijenske i protivepidemijske zaštite zdravlja; načelo jedinstvenog i efikasnog postupanja organa državne uprave u obavljanju inspekcijskih poslova u oblastima i nad objektima koji podležu sanitarnom nadzoru i načelo zakonitosti kojim se izražava ideja vladavine prava u društvu i podvrgnutost svih pojedinaca, organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica definisanim pravnim normama.
Na ovaj način praktično imamo priliku da donošenjem ovog zakona regulišemo na pravi i valjan način ove oblasti i da sprečimo, suzbijemo i eliminišemo, iskorenimo zarazne bolesti u našoj republici.
Takođe, jedna od novina je da se zakonom o sanitarnom nadzoru u skladu sa određenim načelima precizno definiše obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora u oblasti zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe za proizvodnju, promet i uvoz. Dosadašnja iskustva govore da je ovakav način uređenja nadležnosti dobar, pravilan i potpun, ali ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovoj oblasti su brojna i usmerena su na preduzimanje mera u pogledu efikasnije i bolje zdravstvene kontrole životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, zatim uslova pod kojima se te namirnice, odnosno predmeti stavljaju u promet i lica koja rade sa ovim namirnicama.
Jedna od novina u ovom zakonu je propisivanje novih ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovim postupcima sanitarnog nadzora, koji će svakako poboljšati na terenu njihovu efikasnost i sam rad.
Inspekcijski sanitarni nadzor u oblasti javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće podrazumeva i utvrđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova izgrađenog, dograđenog ili rekonstruisanog objekta za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće, kontrolu higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće, kontrolu sanitarno-higijenskog stanja u ovim objektima, kao i zdravstvenog stanja lica koja rade na poslovima snabdevanja stanovništva vodom za piće. Upravo ove informacije o kojima je kolega iz poslaničke grupe govorio jasno potvrđuju neophodnost i potrebu za donošenjem ovakvog zakona.
Ovom prilikom istaći ću da će verovatno jedan broj ovih zakonskih akata biti dopunjen. Iz postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru brišu se ranije utvrđene oblasti koje se odnose na prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda i drugih otpadnih materija iz naselja, industrijskih i zdravstvenih objekata putem postrojenja i uređaja, u postupku usklađivanja zakona o sanitarnom nadzoru sa novim zakonom koji se odnosi na komunalne delatnosti, zakonom o životnoj sredini i Zakonom o ministarstvima. Na ovaj način je praktično otvoren put da se ova oblast u našoj zemlji na što valjaniji način uredi.
Ovom prilikom napominjem da Zakon o sanitarnom nadzoru, kada ga posmatramo u celini, predstavlja skup prava i obaveza ovih sanitarnih inspektora i ovlašćenja sanitarnih inspektora utvrđenih ovim zakonom, ali i svim drugim sistemskim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti, kao što su ovi zakoni koje sam pomenuo.
U tom smislu jedan od ciljeva koji želimo da postignemo donošenjem ovakvog zakona jeste sistematizovanje svih prava i obaveza sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora kroz jedan zakon, odnosno zakon o sanitarnom nadzoru. Danas smo u prilici da glasanjem za jedan ovakav zakon apsolutno ostvarimo ovaj svoj cilj.
Osnovna korist koja se postiže donošenjem ovog zakona je uspostavljanje upravo te pravne sigurnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima pod sanitarnim nadzorom. Ova sigurnost postiže se potpunim preciziranjem suštinskih pitanja, kao što su: koje su oblasti pod stalnim sanitarnim nadzorom; zatim koji su to poslovi koje mora da obavi sanitarni inspektor u postupku sanitarnog nadzora; kakva su prava i obaveze svih fizičkih i pravnih lica koja obavljaju neku od delatnosti pod sanitarnim nadzorom.
Zatim, koji su to uslovi koje fizička i pravna lica moraju da ispune pre započinjanja obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; koje su to mere koje sanitarni inspektor može naložiti u postupku sanitarnog nadzora, kao i kakve su kazne u slučaju nepoštovanja propisanih odredbi.
U ime Demokratske stranke Srbije mogu da kažem da će poslanička grupa DSS podržati ova dva zakona, koja su zaista dobra i svakako će poboljšati kvalitet zdravlja našeg stanovništva, u nadi da će se što pre pred ovom skupštinom naći i drugi zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite, koji će na što bolji način urediti ovu oblast u našoj zemlji.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih 20 godina je nepovratno izgubljeno za zdravstveno stanje našeg stanovništva.
U suštini strategija razvoja zdravstvene zaštite nije bila bazirana na promociji zdravlja.
Podsetiću da promocija zdravlja predstavlja proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede. Nažalost, ni ona narodna "bolje je sprečiti nego lečiti" nije bila primenjivana i mi smo sada u situaciji da lečimo veliki broj bolesti i da, ako bismo se pozvali na izveštaje Svetske zdravstvene organizacije i o listi tzv. 10 ubica, koje su odnele najviše života u svetu, a pri tome, oko 7,5 miliona ljudi umire od srčanog udara, oko 5,4 miliona od moždanog udara, te dve bolesti odnose najveći broj života u svetu.
Svakako da su ove bolesti stavljene pod kontrolu u zemljama zapadne Evrope i SAD-a, ali nažalost, one su u nivou epidemije na teritoriji naše zemlje i upravo su rezultat nesagledavanja potrebe da se promocija zdravlja stavi na prvo mesto, a mi u ovom trenutku, praktično, lečimo posledice!! Da bi te posledice lečili moramo da imamo i adekvatne lekove i medicinska sredstva.
Po prvi put donošenjem jednog zakona, koji je danas na dnevnom redu, možemo da kažemo da je ovaj zakon jedna vrsta harmonizacije sa potrebama koje Evropska unija pokazuje prema našoj zemlji, a i prema zemljama koje očekuju da budu, kao i mi, u Evropskoj uniji.
Razlog za donošenje jednog ovakvog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je potreba da se u oblasti lekova i medicinskih sredstava postave određeni standardi, a pre svega zaštite zdravlja, koji odgovaraju evropskim merilima, a sa druge strane da se u farmaceutskoj industriji, kao i u ostalim učesnicima u zdravstvenoj zaštiti, prometu lekova, omoguće bolji uslovi za razvoj, napredak i konkurentnost.
To su preduslovi i za napredak i lečenje svih ovih bolesti koje sam pomenuo.
Cilj donošenja, koji sam pomenuo, je svakako i harmonizacija u oblasti lekova i medicinskim sredstvima sa propisima koji su važeći u Evropskoj uniji. Osnovni razlog ovog zakona je da se u postupku proizvodnje, prometa, distribuciji i kontroli lekova i medicinskih sredstava obezbede kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi, medicinska sredstva, kao jedan preduslov za kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu.
Naravno, kako su lekovi i medicinska sredstva proizvodi od opšteg interesa evropski standardi podrazumevaju poštovanje određenih principa, smernica koje su predviđene direktivama Evropske unije, a koje će morati da budu ispoštovane u ovom zakonu.
Donošenje ovog zakona ima za cilj da uspostavi nove, više standarde ne samo za pacijente, kao krajnje korisnike zdravstvene zaštite, nego i za društvo u celini.
Znači, i za farmaceutsku industriju, za veledrogerije, za organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja, a pri tome ću istaći ko je sve predmet ovog zakona.
Pre svega, cilj je da se građanima, odnosno pacijentima, kao krajnjim korisnicima lekova i medicinskih sredstava omogući korišćenje lekova i ovih sredstava kroz kvalitet, bezbednost i efikasnost, da to bude dokumentovano i ocenjeno u skladu sa standardima Evropske unije. To je ono što do sada nije bio slučaj.
Drugo, društvo u celini, formiranjem jedne ovakve agencije za lekove i medicinska sredstva, dobiće značajnu instituciju koju poznaju zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje se spremaju za ulazak u Evropsku uniju. Na taj način će se povećati kvalitet i standard u postupku ocene kvaliteta lekova i medicinskih sredstava, ali i bezbednost i efikasnost, odnosno dobijanje dozvola za stavljanje u promet istih, i što je vrlo važno, praćenje neželjenih dejstava lekova označenih kao farmakovigilanca, naravno, u skaldu sa standardima i direktivama Evropske unije.
Na trećem mestu za farmaceutsku industriju, donošenjem ovog zakona, može da se očekuje uspostavljanje uslova za jedan neophodan rast za razvoj i za konkurentnost, a time i opstanak na tržištu, koje ne sme biti zatvoreno. Ne stoji da se ovim zakonom naše tržište otvara samo za strane lekove i da je to na štetu domaće farmaceutske industrije. Naprotiv, domaća farmaceutska industrija mora da posluje po svetskim standardima i samim tim moramo da primoramo i domaću farmaceutsku industriju da, poštujući ove standarde, se jednostavno uklopi u ono što su potrebe sveta i da taj kvalitet bude u rangu sa kvalitetom koji postoji u Evropi.
Ovaj zakon ima za cilj stvaranje tržišta koje nije zatvoreno, a koje u potpunosti funkcioniše po pravilima i standardima Evrope. Na ovaj način će se stvoriti zakonski okvir za neometan rad i razvoj naše domaće industrije, ali naravno da se otvori prostor i za strane investicije.
Donošenjem ovog zakona domaćim proizvođačima će se stvoriti uslovi da u skladu sa ovim standardima podignu sopstvene standarde proizvodnje, da time stvore i uslove da ove lekove , koji se proizvode u našoj zemlji, možemo da izvozimo i u svetu, a kod nas postoje farmaceutske kuće koje ispunjavaju te uslove.
Zatim, veledrogerije, kao važan element u distribuciji lekova i medicinskih sredstava, donošenjem ovog zakona mogu da očekuju bolje uslove za rad i razvoj koji je usklađen sa evropskim standardima.
Dobijanje dozvola za distribuciju lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa ovim zakonom, omogući će veće tržište domaćim veledrogerijama, a to je i te kako značajno za sve naše veledrogerije, kojima će se na osnovu uspostavljenih standarda omogućiti dalji razvoj, ali ne samo kod nas nego i na evropsko tržište.
Organizacija zdravstvenog osiguranja, donošenjem ovog zakona, može da očekuje sa uspostavljanjem sistema dobijanja dozvola za pomet lekova i medicinskih sredstava, kao i kontrole lekova i ovih sredstava, na osnovu pravila i parametara koji su prihvaćeni u zemljama Evropske unije, da će se na taj način stvoriti uslovi za konkurentnost u oblasti lekova i medicinskih sredstava, a kao krajnji rezultat i sniženje cena lekova i medicinskih sredstava, ali i racionalno korišćenje sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja što svakako može da ima uticaja i na troškove koji predstoje a vezani su za Fond zdravstvenog osiguranja.
U oblasti veterinarskih lekova, donošenje ovog zakona je od suštinskog značaja u tome što će se obezbediti kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi i medicinska sredstva ne samo za upotrebu naših pacijenata, nego i za upotrebu koja se odnosi na sve one potrebe veterine, čime će se doprineti uspostavljanju višeg nivoa zdravstvene zaštite i bezbednosti životinja. Recimo, po prvi put, u zemlji će se obezbediti jedinstven sistem proizvodnje, prometa, kontrole, dobijanje dozvole za stavljanje leka u promet, cena i dr. za lekove koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini sa humanim lekovima.
Sveukupno, u vezi sa navedenim, Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima će obezbediti tržište Republike Srbije kvalitetnim, bezbednim i efikasnim lekovima, u skladu sa standardima Evropske unije. Osnivanjem agencije za lekove i medicinska sredstva, kao posebno stručne organizacije, koja će se baviti poslovima izdavanja dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, izdavanje dozvola za kliničko ispitivanje, izdavanje odobrenja za uvoz neregistrovanih lekova, praćenje neželjenih reakcija lekova, njeno povezivanje u međunarodne mreže informacija o lekovima i medicinskim sredstvima, će se obezbediti sprovođenje evropskih direktiva i smernica koje se odnose i na oblast proizvodnje i na oblast prometa lekova i medicinskih sredstava.
Obezbediće se potpuna sigurnost pacijenata u ispitivanju lekova, medicinskih sredstava; zatim, obezbeđivanje preciznih i razumljivih podataka o leku za pacijenta, kroz uvođenje uputstva o leku koji pacijent koristi; uvođenje novog načina reklamiranja leka i medicinskih sredstava u skladu sa direktivama EU.
Zatim, obezbeđivanje sistema kontrole i nadzora nad subjektima u proizvodnji, prometu i ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, kao i kontrole i nadzora nad lekovima i medicinskim sredstvima, u prometu; obezbeđivanje sistema praćenja neželjenih reakcija leka i poštovanje kaznene politike; i, prvi put, uvođenje zaštitnih mera zabrane delatnosti za kršenje pojedinih odredbi ovog zakona.
Želim ovom prilikom da kažem da je DSS dala dva amandmana koji se odnose na kontrolu lekova, a to je bila praksa zemalja koje su prošle proces tranzicije. Odnosi se pre svega na kontrolu lekova i to na kontrolu svake serije leka. Mislim da će ovaj amandman Vlada uvažiti i na taj način ćemo biti ovim predlogom zaštićeni od svih mogućih problema sa kojima su se susrele zemlje koje nisu ispoštovale kontrolu svake serije leka, a pre svega mislim na događaje koji su se desili u proteklom periodu u Hrvatskoj.
U svakom slučaju, DSS će podržati Predlog zakona i smatramo da se prvi put, vezano za ovaj zakon, uvodi izvestan red. Donošenjem ovog zakona, o lekovima i medicinskim sredstvima, i svakako ćemo biti bliži EU, jer upravo su to zakoni koje EU od nas očekuje, koji su potreba, kako bismo standardizovali svoje usluge u ovoj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnja zakonska regulativa koja je pratila obavezno socijalno osiguranje je bila predmet tumačenja u više različitih zakona. Po prvi put, donošenjem ovakvog zakona, na jedinstven način se uređuju sva bitna pitanja vezana za obavezno socijalno osiguranje, a što je u skladu sa praksom zemalja sa razvijenom tržišnom ekonomijom, pre svega zemalja Evropske unije. Na ovaj način se postiže da sistem doprinosa, kojim se finansira obavezno socijalno osiguranje, postaje integralni deo fiskalnog sistema naše Republike, što proističe iz ekonomsko-finansijskog sadržaja doprinosa koji predstavljaju javne prihode.
Potrebno je istaći da se pojednostavljenje sistema doprinosa ostvaruje ujednačavanjem osnovice doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja, kao i smanjenjem višestrukih stopa doprinosa u pojedinim oblicima obaveznog socijalnog osiguranja. Pored osnovice doprinosa za iste obveznike za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja, različite kategorije obveznika ujednačavaju stepen doprinosa u odnosu na osnovicu, što je novina u ovom zakonu.
Uz princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju, suština ovog zakona se bazira na uvažavanju principa plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, što je jedno od važnih obeležja ovog zakona.
Ujednačavanjem sa poreskom osnovicom za porez na dohodak od rada postiže se pojednostavljenje sistema doprinosa i lakša kontrola evidencije o izvršenim uplatama i naplatama doprinosa.
Načela obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti su razlog da ujednačavanje osnovice doprinosa sa osnovicama poreza na dohodak po osnovu rada nije moguće izvršiti u potpunosti. I pored toga predložena jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% prosečne mesečne zarade u Republici za sve obveznike, u odnosu na dosadašnjih 8% prema stepenu stručnosti, u rasponu od 37% do 155% od prosečne mesečne zarade u Republici, u skladu je između uloženih sredstava doprinosa i prava koja se po tom osnovu koriste. Istovremeno, na ovaj način se sprečava zloupotreba načela solidarnosti kao stožera socijalnog osiguranja.
Građanima Srbije se ukidaju iz oblasti zdravstvenog osiguranja višestruke stope doprinosa i predlaže se samo jedna stopa za ukupna prava iz zdravstvenog osiguranja i jedna stopa za ograničena prava
na osnovu povrede na radu umesto do sada postojećih 13 stopa u ovoj oblasti osiguranja.
Predložene stope doprinosa imaju cilj da smanje postojeći finansijski deficit organizacija za obavezno socijalno osiguranje, što se postiže povećanjem prihoda od doprinosa iz svih oblika rada uvođenjem jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3% umesto pomenutih dosadašnjih 13 stopa, koje su se kretale u rasponu od 0,8 do 17,7%. Za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u određenim slučajevima, predlaže se stopa od 2%. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti predlaže se stopa doprinosa u iznosu od 1,5% u odnosu na prethodnih 1,1%.
Ovim zakonom je predviđeno povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22%.
I pored predloženog povećanja stopa doprinosa, sveukupnom fiskalnom politikom se obezbeđuje smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika kao krajnji cilj zakona. (ukidanje obaveze plaćanja poreza na fond zarada od 1.7.2004. godine).
Tako se postiže fiskalno rasterećenje neto zarada zaposlenih sa 73,8 na 73,1%, a po osnovu samostalnih delatnosti sa 73,6% na 69,8% oporezive dobiti.
Značajna novina u ovom zakonu odnosi se na obavezu poslodavca, koja ne predviđa da je u obavezi da obračuna i plati doprinos u slučaju kada ne vrši isplatu zarada do kraja narednog za prethodni mesec, pre svega u firmama gde postoji teška ekonomska situacija i gde se ne isplaćuju zarade.
Povoljnost za sveštenike i verske službenike, koji su do sada plaćali doprinose na osnovice koje su bile prema stručnoj spremi tih osiguranika, jeste što je zamenjena osnovica doprinosa i sada će biti u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u četvrtom kvartalu prethodne godine. Za monahe i monahinje propisuje se osnovica doprinosa u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, odnosno 40% prosečne zarade u Republici.
Za naše poljoprivrednike osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koju se plaća porez na dohodak građana. Ona je niža od do sada važeće najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja je iznosila 50% od prosečne zarade u Republici.
U slučaju invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti utvrđuje se osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučajeve povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom, u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, što je jedno od važnijih obeležja ovog zakona.
Umesto osam najnižih mesečnih osnovica doprinosa utvrđenih prema stepenu stručnosti, što je bilo dosadašnje zakonsko rešenje, predložena je samo jedna i to najniža mesečna osnovica doprinosa.
U slučaju kada zaposleni zbog početka rada ili prestanka rada u toku meseca ili iz drugih razloga ne ostvaruje pun mesečni fond rada kod poslodavca, primenjuje se ovim zakonom iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za te slučajeve, što je svakako pogodnost za radnike.
Prema dosadašnjem rešenju zakona, preduzetnicima je predviđena najniža mesečna osnovica doprinosa u visini 100% prosečne zarade u Republici, a primenom jedinstvene minimalne osnovice doprinosa od 40% prosečne zarade u Republici ostvariće se značajno fiskalno rasterećenje kod onih koji se bave starim zanatima, poslovima iz oblasti narodne radinosti, zanatskim delatnostima i drugih preduzetničkim poslovima.
Licima koja su starija od 50, odnosno 45 godina, koja su kod Nacionalne službe za zapošljavanje sa statusom primaoca novčane naknade po osnovu nezaposlenosti ili prijavljena kao nezaposlena, najmanje godinu dana bez prekida, propisuje se olakšica za poslodavca koja se ogleda u oslobađanju plaćanja doprinosa na teret poslodavca za zaposlena lica starija od 50 godina, odnosno plaćanje tog doprinosa po umanjenoj stopi za 80% za lica starija od 45 godina.
Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti će imati porast rashoda, očekuje se, od oko 50 miliona dinara zbog porasta stope zdravstvenog osiguranja za penzionere u 2004. godini. Sa druge strane se očekuje porast prihoda od doprinosa u visini od 200 miliona dinara usled porasta stopa doprinosa. Na taj način očekuje se pozitivan neto efekat na bilans fonda. Procenjeno je da će Nacionalna agencija za zapošljavanje imati porast doprinosa za 900 miliona dinara, što će obezbediti bolji rad ove službe.
U svakom slučaju, zaključak je da donošenjem ovakvog jednog zakona postižemo pojednostavljenje sistema doprinosa, povećanje prihoda od doprinosa putem izjednačavanja različitih oblika rada u pogledu obaveze plaćanja doprinosa i širenje osnovice doprinosa, fiskalno rasterećenje zarada za poslodavce sa najnižom fiskalnom snagom (odnosno niskim zaradama zaposlenih), smanjenje sive ekonomije, bolju kontrolu i efikasniju naplatu doprinosa.
Iz svih ovih razloga, DSS će podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, pretpostavljam da, Ho Hkada je Visoki savet pravosuđa predlagao zamenike tužioca, da se rukovodio profesionalnim, moralnim, ljudskim kvalitetima. Međutim, lično smatram da kada je u pitanju predlog koji je došao iz Jagodine i kada je u pitanju predloženi kandidat Slavica Atanasković, svakako je izbor mogao da bude drugačiji. Razlozi zbog kojih ovo pominjem su da ipak neko ko je studirao 14 godina sa prosečnom ocenom 6,35, sa radnim iskustvom, u nekakvoj fiktivnoj firmi, od sedam godina i sa početkom karijere tužioca u 45-oj godini, nije preporuka ni od strane Visokog saveta pravosuđa, a svakako nije preporuka ni da ovaj kandidat dobije podršku u ovoj skupštini.
Koristim priliku da apelujem na kolege narodne poslanike, da ovog kandidata koji dolazi ispred Jagodine, pomenutu gospođu Slavicu Atanasković Skupština ne podrži za mesto zamenika okružnog tužioca. Hvala.