Zahvaljujem se gospođo Gojković.
Pokušaću da odgovorim, jer to sada ja nisam razumeo sisteme i Poslovnik kako ide, pa nisam mogao malopre da odgovorim gospodinu Markoviću, a onda ću i gospodinu Marinkoviću.
Ovo za putarinu, imamo mi neke stvari koje tu trebamo da rešimo, jer nama ne ide direktno u budžet, već ide u puteve, a putevi onda time plaćaju i održavanje i sve drugo, ali tu ćemo mi uneti neke izmene, veću kontrolu tokova novca i posebno u projekcijama, a projekcije su takve da ćemo imati stotine hiljada automobila više od prošle godine, kada smo imali najviše. Moguće je, ali ne možemo to znati, da ne možemo da pravimo razliku u ceni između domaćih vozila i stranih vozila, tako da nećemo moći onoliko koliko bismo voleli da takvu cenu uvećamo i da zaradimo.
Što se tiče vaše druge stvari oko poruke investitorima, mi kao što znate gospodine Markoviću, bićete pozvani narednih dana u Vladu Republike Srbije da o tome dodatno razgovaramo, mi smo uredbu već doneli, ali nam je potrebno još nekoliko važnih zakona da donesemo ovde u Narodnoj skupštini da bismo mogli da krenemo u jedan evropski i svetski roud šou, da pokažemo da je Srbija najbolje mesto za investicije, kada budemo promenili Zakon o radu, Zakon o privatizaciji i stečaju, nekoliko tih strukturnih legislativnih reformi krenemo u sprovođenje, onda je veoma važno za nas da svuda u svetu pokažemo zašto je Srbija povoljnija destinacija nego zemlje u regionu, nama prijateljske zemlje, ali mi se borimo za naše parče kolača.
Borimo se da mi zaposlimo najveći broj ljudi u našoj zemlji i tada ćemo to svakako da radimo. Svi naši ljudi koji to mogu da urade gostovaće u evropskim i svetskim metropolama, imaćemo veliku promociju srpske privrede i mogućnost već 30. juna, ako se ne varam, u Nemačkoj i to pod pokroviteljstvom na jednom posebnom skupu Frank-Valtera Štajnmajera, nemačkog ministra spoljnih poslova, i značajnog broja nemačkih privrednika. Očekujem velike uspehe. Naravno, ništa sve to neće biti dovoljno, ali kada sve te stvari uradimo onda će to biti nešto povoljnije. Ne samo iz Italije, već i iz nekih drugih zemalja se seli kapital. Nama je drago što se iz Srbije pre svega taj strani kapital koji je najstabilniji i koji nam najviše donosi i u porezima i u svim drugim fiskalnim dažbinama koje Srbija naplaćuje se ne seli iz Srbije. Naprotiv, dolaze. Ono što nam je važno to je da dodatno podstaknemo srpski privatni sektor, srpski preduzetnički duh, da naši ljudi počnu da rade, da zajednički pokušamo da se izborimo i tu tražimo podršku i opozicionih stranaka da nam pomognu da taj mentalitet – ja čekam posao 12 godina, ili – ja čekam posao 20 godina probamo da promenimo. Nemoj da čekaš posao, neće doći po tebe. Ti ga prigrabi, uzmi, napravi posao, zaradi novac. Pomoći će ti država ako je potrebno i kroz mere za samozapošljavanje i kroz povoljne kredite i na sve moguće načine.
Sami moramo da imamo ideju i moramo da shvatimo da je najbolji način zarade, najpošteniji moguć, pri tome ne kažem da onaj ko radi u javnom sektoru nije pošten, ali da možete mnogo da zaradite, a da to bude pošteno, to je uvek u privatnom sektoru. U javnom sektoru ne možete mnogo da zaradite a da je pošteno. Nažalost, kod nas je danas glavna stvar kako da se zaposlimo u javnom sektoru. Ako to budemo uspeli da promenimo, onda ćemo to da napravimo.
Još jedna stvar. Dakle, kada sve ove mere budemo završili, mi ćemo ići na svetsku promociju i tih mera i onda ćete moći na najvećim svetskim televizijskim mrežama da vidite ponudu Srbije. Mi smatramo da je naša orijentacija nešto drugačija. Za našu zemlju mislimo da je najlepša, ali nećemo ići sa reklamama – beautiful, wondferful serbia ili tako nešto, već ćemo ići sa direktnom poslovnom ponudom i sa onim što mi nudimo investitorima, onima koji bi da ulože svoj novac u Srbiju i na takav način ćemo da reklamiramo našu zemlju. Svi su sa svojim idejama i te kako dobro došli.
Gospodinu Marinkoviću još jednu reč. Dakle, vi ste u pravu, nama je veliki problem i velika šteta nam je ta indirektna šteta. Zato sam rekao i za elektroenergetski sektor. Malopre me je ministar Antić obavestio da su nam Nemci ponudili, Nemci, najbrži, najsposobniji, da nam do 31. oktobra osposobe Tamnavsko polje. Pogledajte kakva je to katastrofa za nas i kakve su razmere te katastrofe i onda vam je sve jasno. Tu je i ono što nam nije direktno oštećeno, bageri gde nam nije direktno mehanizacija oštećena, ali smo oštećeni na dnevnom nivou za ogromne sume novca. Da ne pričam o tome što ste u pravu koliko će mali preduzetnici iz Obrenovca, mali preduzetnici iz Krupnja, mali preduzetnici iz nekih drugih gradova i opština da pate i koliko će gubitaka da imaju i sa koliko problema da se suoče. Tu ćemo morati da pronađemo nekakav modus, neki način da im bar deo onoga što su izgubili uspemo da nadoknadimo. Teško je sračunati tu indirektnu štetu, a ona je u svakom slučaju, ako hoćete i ako smem to da kažem, veća od one direktne. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se gospodinu Krkobabiću.
Svakako da na sponzorstvo potrošimo tu sumu novca, verovatno i veću, kada govorimo o javnim preduzećima, nema nikakve sumnje. Tu je reč pre svega o kulturnim manifestacijama, sportskim priredbama, sportskim savezima, sportskim klubovima. Ne znam, pravo da vam kažem, šta bih vam rekao. Zato sam govorio i zato mislim da je važno da ministar Udovičić pripremi i da se konačno posle one javne rasprave i svega što smo imali pripremi privatizacija sportskih klubova, da ne bismo morali da dajemo milione i milione evra sportskim klubovima, umesto da uzimamo od poreza za državu, da uzimamo mi od njih, a ne oni od nas. Ali, sve je to kod nas naopako postavljeno i, naravno, onda ste izloženi brutalnom progonu i napadima, zato što je pitanje, kao i kod naših opština, ko će više da uzme, a ne ko će više da zaradi.
Nažalost, tu postoje ugovori koje ne možete da raskidate kao što znate, ali će postojati ne samo preporuka, već bih rekao striktne norme i ponašanje u javnim preduzećima koje će zabranjivati takvo trošenje narodnog novca. Molio bih da svaku vrstu pomoći i podrške koju dajete unutar javnih preduzeća, zamolio bih vas da svi državni organi budu upoznati sa tim da nekim ljudima ne bismo davali dva, tri ili četiri puta pomoć i podršku.
Na jednom mestu sam bio, danas sam čuo ženu koja kaže – pa kakva mi je pomoć jedna pašteta? Ali, sam ušao u jednu kuću u kojoj sam video bar stotinu pašteta. Dakle, hajte da probamo da svi imaju po 10 pašteta, bar da može da traje tri ili četiri dana.
Dakle, zato vas molim u Pošti, kao što molim ljude u EPS i Železnici, oni će imati i druge mnogo veće probleme sa popravljanjem svoje infrastrukture da to obavimo i najčistiji mogući način. A za sledeću godinu nedvosmisleno će bez obzira da li će ići u privatizaciju, ili ne „Telekom“, a EPS će svakako morati da štedi da bi mogao da sve one gubitke koji su nam sad napravljeni, svi oni problemi sa kojima se suočavamo da ih nadoknađuje i nadomešćuje i sam EPS, ali i koliko bude moguće uz širu državnu podršku.
U svakom slučaju uz zahvalnost za vaš predlog, jer svaki predlog gde možemo da uštedimo neki novac i gde možemo da odvojimo više novca za postradale je dobro došao. Ostaje vam i ova moja molba samo da evidentiramo jasno pomoć i podršku koju su javna preduzeća pružila svim svojim zaposlenim. Hvala vam najlepše.

Nisam samo razumeo u čemu je prekršaj Vlade Srbije napravila. Prvo, ne zakazuje Vlada sednicu Skupštine, ona može da traži, ali ne zakazuje ona. Sa druge strane, da, Vlada će da podnese izveštaj Narodnoj skupštini baš u skladu sa članom koji ste pomenuli. Nije potrebno, pošto sam se naslušao herojskih priča šta će sve neko, ne mislim na vas gospodine Đurišiću vi ste vrlo korektan poslanik i nemam problem da to kažem, naslušao sam se herojskih priča, junačkih dela šta će sve neko da nam kaže, šta će sve neko da nam uradi ili ne znam šta.
Nemam čega ni da se plašim, ni da se stidim. Odluku o vanrednoj situaciji na celoj teritoriji zemlje donela je Republika Srbija. U jedinom mogućem trenutku i to u trenutku kada mnogi drugi u regionu nisu doneli tu odluku. Bosna i Hercegovina ni jednog trenutka nije donela tu odluku. Hrvatska ni jednog sekunda nije donela tu odluku. Kritikovano je rukovodstvo i jedne i druge zemlje zbog toga. Srbija je donela tu odluku istog sekunda kada je katastrofa u Obrenovcu krenula da se dešava. Reagovali smo najbolje što smo znali i umeli, najbolje što smo mogli.
Što se tiče izveštaja i informacija, upoznavanja Narodne skupštine, bićete u potpunosti upoznati. Ne mislim da je potrebno još mnogo informacija, ljudi su ih čuli. Potrebno je da državni organi urade i obave svoj posao u skladu sa zakonom. Ukoliko je bilo krivičnog dela i ukoliko je postojala bilo kakva i bilo čija krivična odgovornost, kao što vidite, nadležni državni organi veoma, veoma temeljno i odgovorno rade na tom poslu i to je njihov posao. Da ne rušimo i ne kršimo bilo čiju prezumpciju nevinosti, dakle, nadležni državni organi svoj posao će da obave.
Što se tiče Narodne skupštine, danas smo ovde da na vaša pitanja, nedoumice, ili bilo šta drugo odgovorimo, a sa druge strane izveštaj Narodne skupštine sledi. Ja sam danas dobio od svih delova sistema, ako to mogu na takav način da nazovem, veoma obimne izveštaje. Potrebno mi je neko vreme da te izveštaje pročitam, da to sve svedemo u jednu veliku svesku ili knjigu, da to možemo da dostavimo Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodnim poslanicima. Nemamo nikakav problem da se o tome izjašnjavamo, da čujemo svaku vrstu razumne kritike. Inače, nije pitanje vanredne situacije, pitanje je tretiranja elementarnih nepogoda i procene štete, zakon iz 1992. godine, a jedno je zakon iz 1987. godine.
Dakle, imamo takve besmislene i glupe probleme sa kojima se suočavamo i za to nisam rekao da ste vi krivi, za to sam jednako kriv ja, koliko i vi i svako drugi u ovoj sali, zato što se nikada nismo bavili u ovoj zemlji preventivom, nikada, kao što se ni sutra nećemo baviti preventivom od požara, a znamo da će požar možda da nas pogodi, zato što nemamo dovoljno novca. Nikada nemamo dovoljno volje za preventivu. Uvek reagujemo post festum, to je naša priroda i nadam se da ćemo to svi zajedno umeti da promenimo i tu ne krivim ni vas, niti slavim nas, jer mislim da je potpuno jednaka odgovornost i na jednima i na drugima.
Što se tiče usputnog prebacivanja za neke druge sfere društvenog života, vi znate da smo za tu vrstu razgovora uvek otvoreni, posebno oko stanja u javnim finansijama, ali i svim drugim temama.
Dakle, onoliko koliko možemo, kako i koliko znamo, a mislim da imamo stručnije ljude, nego što su imale mnoge prethodne vlade, jer mi smo spremni da o tome razgovaramo. Pred nama su teške reforme. Ako znamo šta nam je cilj za 2018. i 2019. godinu, onda sam potpuno uveren da te ciljeve možemo da ostvarimo, ali za to nam je potrebno i zajedništvo i jedinstvo i mnogo rada i mnogo truda, mnogo marljivosti, mnogo posvećenosti, a u svemu tome, uveren sam da ćete značajnu ulogu imati i vi jednako kao i Vlada Srbije. Hvala vam najlepše.

Najpre, nisam nikada rekao i veoma pažljivo i vodim računa, jer se čuvam takve vrste ocene da je kriv Tadić ili neko drugi za tako nešto, za šta je kriv, a drago mi je da je sam priznao, a to je bilo povećanje bez ikakvog ekonomskog razloga, ne on lično, već ta vlada, penzija, što smo posle toga morali da platimo čitavih sedam milijardi i toliko se zadužili, a za ovo nikada nisam rekao da je on kriv, zato što znam šta se dogodilo.
Za to nije kriv ni Velimir Ilić.
Za to je kriv naš odnos i naš stalni problem sa budžetskim deficitom. Nije taj novac ukrao ni Tadić, nije ga ukrao ni Ilić, nije ga ukrao niko, već smo smatrali da je u tom trenutku bolje da potrošimo nekoliko miliona, da zakrpimo neke druge rupe, umesto da izgradimo nasip, koji nam u tom trenutku nije bio potreban.
Dakle da od svih zavereničkih pitanja jasno postavimo te stvari na svoje mesto i da ljudi u Srbiji, ne bi mislili da je to vaš predsednik ili ministar Ilić krao, uzimao ili ne znam šta radio. Nije.
Prosto, mi uvek imamo problema sa budžetskim deficitom i uvek se gleda kako ćete iz jednog razdela u drugi razdeo, kako će da se pokrije, kako i na koji način da rupe zakrpimo i to je bila praksa i nisam siguran, nadam se da je nešto manja, a siguran sam da ima.
Kada se suočite sa tim problemima, nekada su gonjeni ljudi koji su umesto za požare dali pare za poplave, uhvatile nas poplave, umesto požara. Šta da radite, pa je bilo kao nenamensko trošenje sredstava.
Morate da reagujete i bolje da uradite, nego da ne uradite.
Ovde se radi o nečemu drugom, rekli ste, negde nekoga je bilo, a negde nekoga nije bilo.
Ja ne zbog vas, već zbog javnosti i građana Srbije hoću da kažem, šta god mi da smo uradili, to ne bi bilo dobro.
Vidite da ja uopšte nemam problem da vama zahvalim i kada dobro uradite i kada dobro kažete. Nije mi bilo teško ni da zahvalim gospodinu Jovanoviću, gospodinu Tadiću kada je pozvao ljude da pomognu i gospodinu Đilasu kada je odneo pomoć u jedan od naših centara i to za mene nije teško.
Mi šta god da uradimo, kako god da uradimo, vi ćete uvek da kažete nešto loše, ne valja. Tomislav Nikolić je predsednik Srbije, obavlja dužnost svoju u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Gde si bio Tomo? Istog tog dana pitanje – a šta ćeš ti Vučiću svuda? Sada, dogovorite se, da li treba da budemo nigde ili treba da budemo svuda ili treba da nagađamo kako se ovo ne odnosi samo na vlast, nego na mnoge druge, da li treba da radimo ili ne treba da radimo ili kako treba da se ponašamo u određenoj situaciji?
Ja samo mislim da više poštovanja među nama bi donelo i normalniju i racionalniju političku scenu i normalnije odnose u celoj Srbiji, zato što sutra ćete vi opet biti na vlasti, prekosutra neko drugi, nije važno.
Samo razmislite i kažite mi pošteno da li stvarno mislite da biste se bolje ponašali i da biste bolje postupali u ovim uslovima nego što mi to učinili.
Na kraju, što se tiče lokalnih štabova, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, kao što znate, na svakoj sednici Vlade, kada god imamo nekakvo formalno-pravno pitanje, oni rešavaju. Pripremićemo vam informaciju svaku vezano za to.
Da smo ostavili neke lokalne štabove koji su pričali o politički osvetama… Znate li šta je bilo u Šapcu? Nisam to želeo da govorim, ali evo sada ću da vam kažem. Imamo snimke svih lokalnih medija. Ja sam sprečio da ti ljubi budu gonjeni koji su objašnjavali da laže Vlada Republike Srbije da je potrebno postavljanje džakova, zato što je to naduvavanje situacije u Šapcu, da nikakva opasnost Šapcu ne preti i da nasipe voda neće da pređe. Nama je sve vreme voda bila na džakovima. Da nije bilo onakvih akcija u Šapcu, pitanje je šta bi od Šapca ostalo.
To nema veze sa tim da li je taj čovek vaš i to nema veze sa tim da li sam ja ljut na mog prijatelja, mirnog, divnog čoveka iz Šida Nikolu Vasića. Aman, ima da slušaš kada ti to kažu i mi smo rekli - slušaj „Vojvodina vode“ iako je tamo neko drugi na vlasti. Ima da slušaš „Vojvodina vode“, jer ti one kažu da se ponašaš tako. Oslobodi tih pet sela, evakuiši ljude iz tih pet sela i uradi kako ti je rečeno.
Dok nismo zamolili čoveka da se skloni ili dok se nije sklonio, ili ga nismo sklonili, kako god hoćete, mi nismo mogli da organizujemo posao i nismo mogli da postavljamo džakove u Šapcu. Prost je razlog bio.
Formalno ću vam doneti sve što vam je potrebno. Ja ne mislim da je to loš, mislim da je time Šabac spasen. Srećan sam i zadovoljan zbog toga.
Baš me briga za njegovu sujetu, moju sujetu, vašu ili bilo čiju sujetu. Koga briga za to? Ima političkih utakmica koliko hoće i neka radi i neka pobedi, neka izgubi. Uopšte me to ne interesuje.
Molim vas, to sam video, to je već drugi, treći put pitanje koje se postavlja bez ikakvog razloga. Niste mogli da vidite bilo kakav partijski, bilo kakav stranački odnos ni u jednom sekundu cele ove tragedije. Ni u jednom sekundu, ni u jednom mestu i ni na koji način.
Nisam želeo, iako bi nam to bilo najlakše da kažemo krivac je taj i taj, razapnite ga. Nisam to hteo. Nisam mogao ljudski da kažem.
Hoćete li da kažem da je Čučković kriv unapred za ne znam koga? To rade nadležni organi. Mislim da se taj dečko, iako je naš politički protivnik najgori i najteži, ništa lepo u tom smislu njemu ne mislim, borio. Njegova porodica je ostala tamo. Da li je nešto pogrešio? Nadležni organi će to da utvrde, ali se borio tamo. Njegova familija, deca i roditelji su izašli kada i ostali, tek drugog dana, ne prvog dana. Da li treba da mu skinemo glavu, da olakšamo sada nekome posao, što pripada Dinkićevoj partiji ili ne znam kojoj partiji? Ja ne mislim da je to rešenje. Ja mislim da je rešenje da budemo razumni.
Da, ne znam da li smo počeli među nama to da tražimo krivce. To je u redu uvek. Nemojte da zaboravite, neko kada kaže kriv je Bog, nije neko stvarno mislio da je kriv Bog, hteo je da vam kaže da je kriva viša sila. Ovo jeste viša sila. To je nedvosmisleno viša sila.
Poplave su elementarna nepogoda koja se dešava u svim delovima sveta i to sve češće. Da li ćemo svaki put da kažemo da je neko kriv zbog izazvane poplave? To je takav spoj neverovatnih okolnosti koji se dogodio u Obrenovcu, koje se, siguran sam, nikada više u istoriji Srbije neće ponoviti na jednom mestu.
Mi smo imali, ljudi, napadnuto Valjevo koje je bezmalo najbolje utvrđen grad, kao što znate, a onda da nam se dogodi da kiša padne, da padne 200 milimetara po metru kvadratnom u jednoj noći, da nam Tamnava ode na istorijski maksimum, koja treba da se ulije.
Veran Matić ovaj ovde da bi spasao sve otvara put. Poplavljena mu je cela Koceljeva. Ljudi plivaju po Koceljevi. Evo ga domaćin ovde. Ide voda ka Ubu. Ljudi iz PTJ jedva spašavaju ljude u Ubu, ali nadate se. Izašlo je nešto iz Tamnave i ide sada u Kolubaru. Deo se uliva, deo udara u Kolubaru i vraća se dodatno nazad. Računate to što je ušlo u Kolubaru ide u Savu, Sava nam još nije tako visoka. Imamo problem u Dubokoj, ono o čemu je ministar Ilić pričao. Doći će do Save i uliće se u Dunav. Ne, Kolubara udara u maksimum Save, uzvodno se vraća i tek tada nastaje sudar svih voda i potpuna katastrofa u Obrenovcu.
Znam da je možda to neko mogao da zamisli ili ne znam kako, ali da predvidi da se sve to desi u jednom trenutku, to je zaista neverovatno. Evo, možete da mi kažete kriv je RHMZ, krive su „Srbijavode“, „Beogradvode“ ili ne znam ko, jer ja o tome ne znam ništa i vi o tome ne znate ništa. Nismo mi stručni za to. Ja sam vam preneo šta mi je stotinu puta ponovljeno. Oni su ljudi stručni.
Da, tačno je, to su elementarne nepogode i to je prirodna pojava. Znate i sami da ne možete uvek da se odbranite od vatre, vode, zemljotresa i od svega sa čim se suočimo. A to da li je moglo ovde ili onde, pa moglo je uvek. Mogla je organizacija u Šapcu da nam bude bolja. Vraćali smo ljude koji su pokisli, radili celu noć. Autobusi nam se vratili za Beograd. Koga ste pitali da se vratite? Pa nismo nikoga pitali, ali smo se vratili. Da li će biti odgovornih? Da, za to će biti odgovornih i biće kažnjeni. Niko nije ni glup ni lud da takve stvari ne vidi ili da takve stvari ne priznaje.
Gospodine Đurišiću, molim vas i sve druge da poštujete svoju državu. Sutra ćete vi biti na vlasti i molim vas da tražite od onih koji ostanu u politici da na isti način poštuju državu kao što smo to danas mi molili vas. Ništa više od toga.
Molim i naše ljude da ne koriste svaku priliku, a tačno je, namerno sam za to gospodinu Živkoviću na jedan drugačiji način odgovorio vezano za neke naše ljude. Video sam, pokušali neki da iskoriste, pa da dobiju političku podršku, politički poen negde. Da li mislite da mi se to sviđa? Da li mislite da to podržavam? Naravno da ne. Idi radi svoj posao, pomozi koliko možeš, a ne zauzimaj političku vlast u ovakvim trenucima.
Nikome ko misli da se dočepa političke vlasti u takvom trenutku u zemlji to nikada neće doneti nešto dobro.
Još jedanput da se zahvalim svima vama, poštovani narodni poslanici, ali i da se zahvalim još jedanput svim građanima Srbije i da im kažem da Srbija može i hoće mnogo toga da uradi i da će Srbija imati snage i da ljudi ne brinu. U skladu sa mogućnostima koje imamo, a nisu male te mogućnosti, Srbija će pomoći svim građanima na ugroženim područjima. Hvala vam najlepše.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi dostojanstvenici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vaše ekselencije, predstavnici diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, dame i gospodo, govorio sam bezbroj puta u različitim okolnostima, obraćao se manjem ili većem broju ljudi, imao strah i tremu, osećao obavezu i odgovornost, trudeći se neretko da u reakcijama i pogledima prisutnih dobijem neku vrstu razumevanja i podrške za reči koje izgovaram, za ideje, plan i program koje zastupam.
Danas sam ovde pred svima vama, pred našim narodom, znajući da od svake rečenice predložene mere zavise životi i budućnost naše dece, budućnost svakog građanina Srbije. Tresem se kao prut, ne zato što sam uplašen za svoju ili političku poziciju stranke koju danas vodim, već zato što odgovornost koju osećam ne mogu da uporedim ni sa čim na svetu. Teret je veliki. Znam da su to osetili mnogi koji su na mom mestu bili. Neki i nisu, bilo im je lako. Tako im je i mandat prošao, brzo, jednostavno, a mnogi se u Srbiji ni ne sećaju njihovih rezultata.
Želim rezultat za našu Srbiju, ne vlast i moć, već snažnu zemlju na koju ćemo biti ponosni svuda u svetu, koju ćemo voleti i čuvati, braniti ljubomorno i hrabro od svih koji će nam bezbroj puta ponavljati kako je svugde drugo bolje, kako kod nas ništa ne valja i nikada neće biti dobro, zemlju zbog koje ćemo prestati da se stalno žalimo i kukamo nad svojom sudbinom i govorimo kako nam je zbog tamo nekog drugog loše i teško, zemlju zbog koje ćemo uzeti i lopatu i čekić i olovku u ruke, zasukati rukave i pokazati i tvrdoglavo štiti i braniti ono što svi osećamo i mislimo o svojoj Srbiji, a to je da je naša Srbija sve što imamo, nju volimo više od svega i vreme je da od Srbije prekinemo samo da tražimo i uzimamo, već da joj damo sebe, svoj rad, svoje znanje, svoj trud i pre i više od svega svoje poštenje, odgovornost i ljubav.
Nije uvek kroz srpsku istoriju bilo onako i onoliko loše koliko smo mi Srbi i drugi građani Srbije situaciju predstavljali teško i nepodnošljivo. Toga bi smo se setili i negde u sebi priznali tek kada 20 ili 30 godina prođe od tog tako užasnog i teškog doba i nikada se nismo pitali – a jesmo li mi mogli da uradimo nešto da stvari izgledaju drugačije? Jesmo li bar za trenutak želeli da prihvatimo da su naš cinizam, svakodnevna i celodnevna džangrizavost, zameranje svima i svakome za sve ono što smo sebi tako lako i ne jedanput oprostili, beskonačno kritizerstvo, bez želje za akcijom i stvarnim radom, nepoštovanje, neko bi rekao, drugih naroda, ja bih rekao – nepoštovanje drugih ljudi i onih koji žive sa nama i onih koji su daleko od nas, potcenjivanje, prezir i mržnja prema svima koji su uspešni u bilo čemu, štedljivost u radu i posvećenost, ali i rasipništvo i razmetljivost u hvalisanju, doprineli teškoj situaciji u kojoj se ne mi i ne pre svega mi, već naša voljena Srbija danas nalazi?
Danas posle velike narodne pobede na martovskim parlamentarnim izborima niko od nas nije, ali i ne sme i neće moći da pokazuje bilo kakvu bahatost, osionost, slavodobitnost, jer pred nama je teško vreme u kojem moramo da ispravljamo greške svih prethodnih Vlada i pokažemo narodu odlučnost, hrabrost i posvećenost u sprovođenju bolnih, ali lekovitih i spasonosnih reformi.
Vlada koju danas ovde pred vama predstavljam je jedinstvena po mnogo čemu. Pre svega, to je Vlada koja je formirana u veoma kratkom roku u skladu sa potrebom i interesima građana. Osim toga, ova Vlada uživa snažnu podršku ovog parlamenta, gotovo bez presedana u modernoj srpskoj političkoj istoriji.
Međutim, ova podrška ne bi značila ništa ukoliko je mi kao Vlada ne iskoristimo da promenimo živote naših građana na bolje, jer mi ne želimo vlast radi vlasti i ne tražimo razlog da se zadržimo u foteljama četiri godine. želimo da iskoristimo ogromno poverenje koje su nam dali građani kako bismo izmenili Srbiju, učinili je boljim mestom za život i kako bi naša deca i deca naše dece želela da u njoj odrastaju.
Pri sastavljanju Vlade rukovodio sam se interesima Srbije i naših građana, a ne bilo kakvim uskopartijskim postulatima ili ciljevima. Zašto? Zato što mislim da nijedna partija u Srbiji nije dovoljno dobra da sama upravlja svim ključnim poslovima u Srbiji, pa ni Srpska napredna stranka koju toliko volim, ali i zbog toga što smatram da nam je za oporavak i modernizaciju zemlje potrebno znanje svih naših najboljih ljudi, pa makar oni ponekad dolazili iz protivničkog ili drugačije mislećeg političkog tabora.
Srbija je važnija od nas, od svakog od nas i od svih naših političkih stranaka. Upravo zbog toga, bio sam sklon i ideji o izboru rotirajućeg predsednika ovog visokog doma, jer sam smatrao da je stvaranje atmosfere poverenja, međusobnog uvažavanja i poštovanja kroz demokratski dijalog nešto što bi doprinosilo snažnijem i bržem ujedinjavanju oko vitalnih, državnih i nacionalnih interesa, te mi nije smetalo da parlamentom predsedava gospodin Čanak, gospođa Vučković, ali takve ideje usled i zbog ostvarenja sitnih političkih partikularnih interesa nisu dobile podršku svih.
Program koji ću vam danas predstaviti je smeo i ambiciozan. Od ovog trenutka čućete ne mnogo obećanja, slušaćete o posvećenosti i zalaganju. Tokom proteklih 15, usudio bih se da kažem i 25 godina, javnost Srbije je čula mnoga obećanja, ali učinak je bio slab. Svestan sam toga i znam da neverice i cinizam preovlađuju u srpskom društvu, posebno kada je reč o političarima i vladama.
Međutim, želeo bih danas da vas uverim u jedno. Nikada se ne bih usudio da stojim ovde pred vama da ne mislim da su ciljevi ove Vlade dostižni. Oni koji me dobro poznaju znaju da sam pesimista po prirodi. Uvek pomislim na najgori mogući scenario i uvek se pripremim za ono najteže, ali, zapravo i meni je to u životu pomagalo da postavim visoke i ambiciozne ciljeve i standarde, ali da naporno radim kako bih ih ostvario.
Ukoliko bilo ko ovde, ili kod svoje kuće, misli da će program koji danas predstavljam biti lako dostižan, onda taj ne shvata težinu situacije u kojoj se nalazimo i zadatke koji su pred nama. Previše godina su političari prodavali bajke srpskoj javnosti. Živelo se na račun i o trošku budućih generacija. Krali smo od sebe, neodgovorno se odnosilo prema našoj deci, trošilo se ono što zapravo nismo zaradili i suštinski nismo ni imali.
Pročitao sam sve ekspozee prethodnih mandatara, sagledao rezultate koji su postigli i jednu stvar mogu sa ponosom danas ovde pred vama i pred našim narodom da istaknem, a to je da će ovaj ekspoze sadržati ne samo pravce naše politike, već prvi put i temeljan, ozbiljan, odgovoran i celovit plan i program rada nove Vlade. Znam dobro da u Srbiji šta god da uradite, koliko god da se trudite, kolikog god da se borite, koliko god da volite svoju zemlju i pravite rezultate, ostajaće ogromna skepsa, neretko i netrpeljivost, jer ljudi su izgubili poverenje u sve i svakoga, izgubili su nadu i danas zvocanjem i dosetkama pobeđuju tešku realnost koju živimo.
Hoću zbog toga da se izvinim svima vama što, iako naravno to nije obaveza, sama reč ekspoze kaže da je i izlaganje u pitanju i ja ću, naravno, o nekim tezama i dodatne dopune dati bez čitanja teksta. To je zato što sam i do jutros u 5 i 20 radio na sastavljanju ovoga što želim da vam se obratim, a videćete zbog težine i obima tema, koje su obrađivane, da to nije bio literarni rad ili formalni rad, kako je to neretko bio slučaj u prošlosti.
Još jedanput primite moje izvinjenje.
Nosimo težak teret naše prošlosti i kao da i dalje živimo u toj prošlosti vodeći stare bitke i sporeći se o tome ko je u pravu, a ko ne. Ne moramo u svemu da se slažemo, ali to ne sme da opterećuje našu sadašnjost na način da blokira našu budućnost. Umesto retrovizora moramo uzeti u ruke dvoglede. Moramo da gledamo u budućnost i pronađemo u njoj najbolje mesto za naše ljude, našu privredu, naše obrazovanje i kulturu. Moramo da menjamo i odnos prema radu.
Kada su Bila Gejtsa pitali kako je uspeo da se obogati, on je odgovorio – važno je da mnogo radimo i imamo što manje potreba, valja se naučiti žrtvovanju i odricanju. Ali, kako mi je takva životna filozofija konkretno pomogla? Tako što sam u nju uverio sve svoje zaposlene.
Nažalost kod nas u javnoj sferi i u javnom sektoru efektivno se radi tek dva, dva i po sata. U privatnom sektoru pet i po sati. Sa takvom radnom disciplinom ne možemo mnogo da postignemo. Radna etika nam nije na visokom nivou, blago govoreći.
Kultura štednje takođe nam nije jača strana. Proteži se koliko ti guber dozvoljava se shvata kao nešto arhaično, a potrošnja, posebno ona koja prelazi granice naših mogućnosti se reklamira kao najveća vrlina. Keš krediti koji rešavaju probleme svih prethodno nagomilanih kredita, postaju uobičajeno rešenje. Kad takvi krediti iz razumljivih razloga postanu nedostupni, kriva je država, jer lakše je sve svaliti na Srbiju, nego li prihvatiti sopstvenu odgovornost.
Beograd nam je prljav, Beograđani kao Ivica i Marica ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih 50 metara po jedan trag. Ovako je o našem glavnom gradu govorio još sedamdesetih, pisao veliki Duško Radović. Nažalost, ništa se nije promenilo, osim što sada cela Srbija liči na taj takav Beograd, a naravno, osim što umemo kvalitetno da kritikujemo, nikako da priznamo da smo za to i sami krivi. Ne, uvek je neko drugi bacio opušak, kesu, zgužvani papir od bureka, a nikada mi sami, ali smo uvek tu prvi da takvu zemlju kritikujemo, proklinjemo, napuštamo.
Upravo zbog toga u svoje ime i u ime ljudi, koji će činiti kabinet na čijem ću čelu biti, poručujem da mi volimo Srbiju i da verujemo u Srbiju. Ta ljubav i vera biće nam pogonsko gorivo da Srbiju menjamo, poboljšavamo i da je učinimo mestom u kojem će vladati optimizam, u kojem će simboli te ljubavi biti potreba građana da iskažu, a ne samo propagandni slogan. Želimo da izgradimo pristojno, tolerantno i uspešno društvo.
Koristim ovu priliku da se, pre nego što predstavim program nove Vlade, zahvalim građanima na istorijskoj podršci koju su na izborima dali SNS, kao i strankama koje su sa nama bile ili su danas u koaliciji. Tokom izborne kampanje nismo obmanjivali građane. Nisam govorio da će zemljom teći med i mleko, ako neko glasa za nas, i nisam obećavao nemoguće, naprotiv.
Tajna našeg uspeha je činjenica da ljudima govorimo istinu, ma koliko ona bila bolna i neprijatna. Istina o teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi zemlja, istina u odnosima sa Prištinom, istina o pregovorima sa EU, istina o korupciji i kriminalu, ali i istina o stanju u društvu. Reći istinu jeste lekovito, ali nije dovoljno. Građani od političara očekuju da govore istinu, ali i da ponude rešenje za probleme.
Na kraju, građani moraju da budu uvereni da ste baš vi političar koji ima rešenje i da nećete da profitirate na siromaštvu drugih, već ćete deliti sudbinu naroda.
Pre nego što pređemo na promene koje će ova Vlada da sprovede, želeo bih da kažem nekoliko reči o stvarima koje ćemo nastaviti da radimo, a koje je započeo prethodni saziv Vlade Republike Srbije. Ta prethodna Vlada Srbije je bila uspešna. Uspela je da se odvoji od tajkuna, započela ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokrenula je mnoge procese, kao što su pregovori o članstvu u EU, normalizaciju odnosa sa Prištinom, povratila je međunarodni kredibilitet Srbije i delimično povratila poverenje građana u državne institucije. Prethodna Vlada je postigla mnoge važne uspehe, ali za sprovođenje korenitih reformi, koje nas čekaju, bila nam je potrebna nova demokratska legitimacija građana.
Dakle, njen prvi uspeh je taj što Srbijom u poslednje dve godine više ne upravljaju otuđeni centri finansijske moći, tajkuni, interesne grupe umesto Vlade, koju je narod sam izabrao. Upravo je to bio slučaj u Srbiji u prethodnom periodu. Imali smo hrabrosti da se sukobimo sa tim moćnim finansijskim interesnim grupama. Cena nije bila mala i danas su mnogi od nas izloženi progonu, povicima, uvredama, pretnjama. Naša obaveza pred opljačkanim narodom je da kažemo istinu o tome ko je imao koristi, tako što su narodni resursi stavljani u ruke tih ljudi.
Prvi put u poslednjih 20 godina Srbijom vladaju oni koje je narod izabrao, a ne tajkuni, a prvi put je vlast u funkciji naroda, a ne milionera koji su se obogatili na narodnoj grbači, a tako će biti i u buduće.
Njen drugi uspeh je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Jedan od najznačajnijih koraka u toj borbi bio je Zakon o javnim nabavkama, koji smo predložili još u kampanji za izbore 2012. godine. Sada se tek vide velike uštede u javnim nabavkama koje je doneo ovaj zakon, a u kojem još ima problema, a čija je vrednost viša od 100 miliona evra, po poslednjim analizama. Uz ovaj zakon, koji ćemo da unapređujemo, nosićemo druge sistemske mere neophodne za borbu protiv korupcije.
Korupcija je uništila naše društvo i ona je jedan od uzroka što smo podeljeni na jednu veliku i siromašnu manjinu i jednu malu, a prebogatu većinu. Ta podela podriva stabilnost naše nacije i naše države.
Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, u protekle dve godine rešeno je nekoliko velikih privrednih afera u kojima su učešće uzeli mnogi političari, bivši ministri. Uhapšene su ubice Slavka Ćuruvije. Darko Šarić je iza rešetaka i pokrenuti su postupci za mnoga krivična dela, koje niko pre nas nije smeo da istražuje. Tako će biti i ubuduće. Neće biti zaštićeni, bez obzira koliko imaju novca, koju partijsku knjižicu poseduje.
Treći uspeh prethodne Vlade je početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Želim jasno da kažem Evropska unija nije idealna zajednica, jer i ona ima i mana i problema. Ali, to je najbolje udruženje država koje trenutno postoji na svetu i nama je mesto u njenom članstvu. Već tokom pregovora o članstvu u Uniji naše društvo će se modernizovati i promeniti, jer ćemo usvojiti brojne standarde u javnoj upravi, sudstvu, školstvu, zdravstvu, privredi i društvu.
Mala i siromašna društva poput našeg ove standarde sama nikada ne bi dostigla i zato je za nas članstvo u Evropskoj uniji velika prednost i šansa. Pregovore nastavljamo u dobroj veri da ćemo ih do kraja mandata ove vlade privesti kraju. Naravno, ne zavisi sve od nas, ali od nas što zavisi mi možemo i moramo da uradimo. Ovaj proces je naš prioritet i ukoliko budemo vredno radili, verujem da bi Srbija do kraja ove decenije mogla da postane članica Evropske unije. Nisam izrekao tvrdo obećanje, jer ne zavisi sve od nas.
Naš četvrti uspeh je početak procesa normalizacije odnosa sa Prištinom. Tu želim da budem jasan i precizan. Mi nismo stvorili kosovski problem. On je nastao pre mnogo decenija, da ne kažem vekova i naša današnja situacija na Kosovu i Metohiji je posledica mnogih grešaka koje su činili brojni srpski lideri i vlade.
Takođe, želim da kažem jasno, svaki dan nerešavanje kosovskog problema koštao nas je još teže situacije u ovoj pokrajini. Mi smo odgovorna vlast koja je to prekinula. Hrabro smo ušli u pregovore i izborili se za sporazum koji Srbima garantuje poštovanje osnovnih prava i popravili smo svoju međunarodnu poziciju. Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije, ali treba da živimo zajedno u miru sa Albancima. Zato hoću da radim na rešavanju ovih problema i neću da zabijam glavu u pesak.
Svi koji nas kritikuju oko Kosova i Metohije neka predlože bolje rešenje. Ovaj proces će se nastaviti, a lično ću zastupati Srbiju na razgovorima u Briselu. Uostalom, posle mnogo tirada koje smo slušali o tome ko, kako i na koji način zastupa interese našeg naroda natpolovična većina glasova koje je Srpska napredna stranka dobila na Kosovu i Metohiji jasno pokazuje koju, kako i čiju politiku podržava naš narod na Kosovu i Metohiji.
Naša peta pobeda je što se Srbiji ponovo veruje u inostranstvu i što smo povratili svoj međunarodni kredibilitet. Srpskoj Vladi se ponovo veruje, zna se da ćemo ono što kažemo i da uradimo, a ozbiljna i kredibilna Vlada je uslov za dolazak stranih investitora. Osim toga, popravili smo odnose sa zemljama regiona. Vlada koju ću voditi nastaviće sa razvojem dobrih odnosa sa zemljama regiona, pospešivaće saradnju u regionu kako privrednu, tako kulturnu, sportsku i političku.
Na kraju, prethodna Vlada je zaslužna što narod ponovo veruje državnim institucijama, Vladi, policiji, vojsci. Svojim poštenim radom ljude smo uverili da mi kao predstavnici državnih institucija radimo svoj posao odgovorno i pošteno. Velika podrška građana koju su naše liste dobile na prošlim izborima, dokaz su da smo radili vredno i drugačije od mnogih.
Mi smo pobedili na izborima, jer su građani dali natpolovičnu podršku našem programu reformi i promena. Sada je trenutak da prionemo na posao. Da bismo rekli šta će Vlada da radi potrebno je da znamo kakvu Srbiju želimo. Mi ne želimo Srbiju koja živi od danas do sutra, Srbiju koju se sve što radi vlast svodi na rešavanje svakodnevnih problema i gde se vlast smatra uspešnom ako ima nešto hrane, struje, lekova, ili ako nekako krpi rupe na putevima i sve to lepo i uspešno predstavlja na svojim medijima.
Mi želimo Srbiju jake srednje građanske klase, dobre privrede, stabilnog penzionog osiguranja, dobrog školstva i bolje zdravstvene zaštite. Želimo sigurnu Srbiju u kojoj ćemo znati da našem detetu niko neće ponuditi drogu na ulazu u školu, Srbiju u kojoj niko ne može nekažnjeno da vrši nasilje nad slabijima, ženama, manjinama ili deci. Želimo Srbiju jakih i nezavisnih institucija, nekorumpirane policije i efikasnog sudstva.
Dakle, Srbija kakvu želimo nije jedna stvarnosti u kojoj danas živimo. Oni koji su među vama dugogodišnji poslanici sećaju se verovatno da su i neki drugi mandatari, koji su u ovom visokom domu obrazlagali program svojih kabineta imali dobre želje u kom pravcu Srbija treba da se razvija.
Nažalost, programi su ostali samo na željama, delimično na željama, jer je mrtvo slovo na papiru, a Srbiji je retko bilo bolje na kraju njihovog mandata. Za razliku od njih mi znamo da ispunjenje naših ciljeva nema bez promena u društvu, privredi, ali i mentalitetu ljudi. Zato sam o tome toliko i govorio, ponašanju i radnim navikama. Mi imamo snažnu političku volju da promene i reforme sprovedemo.
Jedan od najvećih preduslova za napredak Srbije jeste da promenimo naš način razmišljanja. Do sada smo važili za narod koji zna protiv čega je, ali ne zna za šta je. Tako dalje ne možemo. Zemlja je iscrpljena i samo zajedno možemo da joj pomognemo.
Duboko verujem da su nam građani dali veliko poverenje jer su prepoznali da mi nije cilj jačanje stranke koju vodim, ili bilo kakva lična korist, nego jačanje i oporavak Srbije, vizija kako treba da izgleda njeno društvo koje želimo da izgradimo zajedno. Ta reč „zajedno“ i esencijalno i nju želim još jednom da podvučem.
Cilj naše Vlade je da zajedno sa građanima omogućimo prosperitetnu i uspešnu naciju zasnovanu na kooperativnoj zajednici u kojoj vaš uspeh ne zavisi od drugih, već od vašeg sopstvenog truda i zalaganja. Nezaposlenost, ekonomski problemi, društvo nejednakih šansi, nezadovoljavajući zdravstveni i obrazovni sistem, problemi su i opasnost za svaku porodicu u Srbiji.
Kada Srbija postane zemlja jednakih šansi za sve, kada prednost dobiju oni koji među nama razmišljaju kako mogu radom da poprave svoj položaj i da daju doprinos razvoju društva, a ne oni koji imaju više novca, ili imaju pravu člansku partijsku knjižicu, moći ćemo da kažemo da je Srbija pobedila. Zato nam je potrebna promena mentaliteta, da naša deca nauče da se sve u životu postiže radom, da se u školi uči da biste se spremili za budućnost, a ne da biste dobili ocenu. Da je znanje najveći kapital i da će ih država podržati ako pokažu inicijativu, individualnost i imaju ideje.
Budemo li uspeli u tome možemo da očekujemo da mladi ljudi ostaju u Srbiji. Zato su mladi i poboljšanje njihovog položaja ali i promena njihovog razmišljanja, jedan od ciljeva nove Vlade. Želimo da pronađemo način da pomognemo mladima da dobijaju posao ovde, da priušte sebi dom, da podižu i obrazuju svoju decu, da vode računa o svojim roditeljima i da ostanu da žive u Srbiji.
Želim da ova Vlada pokaže da je sposobna i zrela, da stvori razloge zbog kojih će mladi ostati u Srbiji. Ključne reči našeg programa su promene i modernizacija. Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji, bez obzira da li govorimo o ekonomskim reformama, reformama pravosuđa, reformama zdravstvenog i obrazovnog sektora, ili kada govorimo o našem odnosu sa Evropskom unijom.
Ukoliko kao Vlada ne uspemo da modernizujemo zemlju izneverićemo Srbiju. U interesu Srbije nije isključiv ekonomski oporavak. Mi želimo da ljudi što pre shvate da nije dovoljan samo taj oporavak ako ga ne prate kulturni, socijalni, oporavak celog društva. Svestan sam da će biti mnogo onih koji će od početka rada nove Vlade nastaviti da govore protiv reformi, ali sam istovremeno spreman da prihvatim na sebe sav teret težine reformi, duboko uveren da su posledice opstanka istog nepromenjenog stanja zastrašujuće po našu zemlju. „Ja verujte mi, nemam strah od reformi i modernizacije. Jedini strah koji imam je strah od budućnosti u kojoj nismo bili dovoljno odgovorni i hrabri da reforme sprovedemo.“ Ovo je rekao Toni Bler, ali ja nisam bio dovoljno pametan da smislim nešto bolje ili prikladnije.
„Promene su..“, kao što je rekao Bendžamin Dizraeli, čuveni engleski premijer pre skoro jednog i po veka „neizbežne i konstantno napredne u zemljama“. Mi želimo da Srbija postane napredna zemlja. Želimo da Srbija napredujući postane lider regiona i velika regionalna radionica. Zamislite Srbiju koja je primer razvoja i socijalnog blagostanja u regionu. Možete li? Ja to mogu da zamislim, jer želim i borim se svakog dana za zemlju gde će svi građani biti pobednici, a protiv zemlje u kojoj njih nekoliko, obogativši se pobedilo sve nas ostale.
Ovo je moje prvo obećanje vama dame i gospodo, mislim i najvažnije. Sve dok sam predsednik Vlade ove zemlje, mi u Vladi i ja lično delovaćemo odgovorno i pošteno. Nećemo trošiti više nego što imamo. Borićemo se protiv lopovluka i pobediti ga u Republičkoj vladi i lokalnim samoupravama i u svakodnevnom životu.
Nećemo lagati narod i radićemo naporno svakog dana kako bismo pronašli rešenja i učinili boljim život ljudi. Ovo jeste i trebalo bi da bude osnova svakog ugovora između naroda i njegove Vlade, jer bez poverenja bilo koja reč i papir ne vrede ništa. Verujem da Srbija može da bude uspešna zemlja, ali nedostaje nam disciplina i izgubili smo veru u sebe. Volimo da se žalimo i očekujemo da će nam sve pasti sa neba, umesto da ustajemo rano i naporno radimo, kako bismo i pošteno stekli.
Neću vam danas obećati da bilo koja osoba može da promeni taj mentalitet preko noći, ali ću vam tokom naredne četiri godine pokazati da postoje bolji i pošteniji načini da se vodi ova zemlja. To ću postaviti kao svetionik nade, da stvari mogu da budu drugačije. Način na koji to može da se postigne je program koji ćemo danas predstaviti.
Kao što sam rekao, danas ću govoriti dugo, a siguran sam da će se neko već potruditi da naknadno i saopšti koliko je to minuta trajalo. Posvetiću dve trećine svog izlaganja ekonomiji, jer to vidim kao prioritet rada Vlade u naredne četiri godine. Osim naših ekonomskih ciljeva koje ću uskoro detaljno objasniti, Vlada će takođe kao cilj postaviti jačanje naših društvenih institucija.
Dozvolite mi da još jedanput naglasim, prvi i najvažniji cilj ove Vlade je da transformiše srpsku ekonomiju, modernu, prilagođenu novim globalizovanim tržištima 21. veka i to je jedini način da se obezbedi bolji životni standard na duži period, a ne samo na godinu ili dve.
Ekonomski rast u Srbiji je tokom proteklih godina bio oskudan i slab. Nije sve krivica globalne ekonomske krize. Oni koji su predvodili našu zemlju ponašali su se nemarno, trošili novac koji nemamo, krali za sebe, zapošljavali sve više i više ljudi u državni sektor. Novac za investicije je protraćen. Nije doneta ni jedna konkretna odluka, a one koje su donete jednostavno su bile katastrofalne.
Ne bih preterivao ako bih rekao da bi nas još jedna ili dve godine na istom putu dovele do „Grčkog scenarija“. Mala mi je uteha i to što je bivši premijer Cvetković bio protiv kardinalno loših odluka koje je donosila njegova Vlada. To smo ustanovili iz beleški sa sednica Vlade.
Samo zbog ekonomski neosnovano povećanja penzija 2008. godine mi smo izgubili pet milijardi evra do danas, samo do danas, i samo i zbog toga pet milijardi evra, zbog neosnovanog povećanja plata u javnom sektoru, i još dve milijarde i 400 miliona evra za samo pet i po godina. Sedam i po milijardi, poštovani građani Srbije, potrošili smo iz onoga što pripada budućnosti našoj, budućnosti naše dece, da ni jednu fabriku nismo napravili, da ni jednu investiciju nismo doneli, da ništa nismo uradili da zaposlimo bilo koga. Kao da smo bacili u bunar, povećali javni dug i to će se nastaviti, jer to isplaćujemo. Istovremeno smo povećali fiskalni deficit na najneodgovorniji način i to ljudi u ovoj zemlji moraju da znaju.
Dosta je bilo takve neodgovorne politike da biste bili omiljeni i voljeni političari, jer se time uništavala i danas se uništava budućnost naše dece, i oni koji kažu – dajte da iz kredita isplaćujemo socijalna davanja to su najneodgovorniji i najopasniji ljudi u ovoj zemlji i sa takvom praksom će ova zemlja da prekine. To je sada prošlost.
Danas predstavljamo novu Vladu, Vladu koja gleda ka budućnosti, koja je spremna da uradi šta god je potrebno, kako bi ponovo izgradila Srbiju i vratila je na vodeću poziciju, Vladu koja je spremna da se žrtvuje kako bi ostvarila ciljeve, Vladu koja je spremna da zanemari partijske potrebe i rezultate narednih izbora kako bi ispunila potrebe za naredne generacije.
Poštovani poslanici, da bismo prilagodili našu ekonomiju 21. veku, da bi smo razvili potencijal ljudskih resursa, da bismo privukli investicije, izgradili ekonomiju za budućnost, sadašnja Vlada će se upustiti u tri velika zadatka kojima smo u potpunosti posvećeni.
Prvi, reformisanje načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem veoma opsežnog, detaljnog i ozbiljnog paketa reformi u parlamentu. To će biti novi temeljni, detaljni zakoni koji će u Srbiji stvoriti pravo tržišno okruženje i još više pomoći da se uništi korupcija. Ovi zakoni bi reformisali način poslovanja u Srbiji i omogućili nam da dođemo do mnogo više investicija i kapitala. Borba za reforme bi bila neprestana u naredne četiri godine. To bi bio proces koji bi uključio sva sredstva društva i života u Srbiji, a mi bismo to što moguće više obavljali uz dijalog i saglasnost najvećeg broja društvenih činilaca. Ali, ovo je nešto što je predugo odlagano, a čemu će ova Vlada biti posvećena.
Naš drugi veliki zadatak biće da razvijemo naš privatni sektor davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kako bi sami zapošljavali više ljudi i smanjenjem broja ljudi u javnom sektoru. Dugoročno želimo da privatni sektor u našoj zemlji učinimo privlačnijim za rad od javnog sektora. Zdrav privatni sektor je osnova svake moderne ekonomije i uspešne zemlje. Vremena su se promenila i Srbija će takođe morati da se menja. Vlada će prestati da sa besmislenim trošenjem narodnog novca i ugađanjem sebi i osloboditi više resursa kako bi investirala u radna mesta za budućnost i pomoći privatnim poslodavcima i preduzetnicima da uspeju.
Treći najveći zadatak u ekonomiji biće da konsolidujemo naš budžet smanjenjem troškova i povećanjem naših prihoda. Tako bismo imali i više novca da ulažemo u stvaranje radnih mesta, podizanje životnog standarda, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, nauku i infrastrukturu. Bez konsolidacije budžeta, bez smanjenja troškova, i bez stvaranja više prihoda nema ni novca za investicije i zato sam malopre govorio o onih sedam i po milijardi, koje su nam nestale samo zato što je neko pomislimo da kada su se završili izbori može da radi šta hoće. Tih sedam i po milijardi nije uloženo u investicije, nije uloženo u razvoj i napredak ove zemlje, već tih sedam i po milijardi nas danas dodatno opterećuje i donosi nam novih 140 miliona evra koje moramo da plaćamo svake godine.
Poštovani poslanici, onda kada se upustimo u ova tri velika zadatka naša ekonomija će početi da izgleda privlačnije investitorima. Izložili smo ovaj program mnogim stručnjacima unutar Srbije i van nje. Svi oni se slažu da primena ovog programa može učiniti Srbiju za dve ili tri godine najživljom i najprivlačnijom ekonomijom na Balkanu i u celom regionu jugoistočne Evrope. Ovo je program za naš oporavak i oživljavanje kao nacije.
Sada ću dublje i detaljnije predstaviti sve elemente programa. Kao što sam rekao, prvi i veliki zadatak je reforma naše ekonomije. U parlamentu ćemo doneti najopsežniji i najmoderniji paket reformskih zakona kako bismo napravili osnovu da naša ekonomija funkcioniše kao u svim modernim zemljama.
Na samom početku tokom prve nedelje maja reformski paket zakona biće dat parlamentu na raspravu. Ovo će biti prva faza reformi koje će uslediti sledeće faze u narednim mesecima. Zamolio sam novu predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković da do 15. jula, za oko 65 dana i noći taj prvi deo reformskog paketa zakona bude usvojen.
Poštovani poslanici, i vas bih zamolio da zasedate dan i noć, vikendima i praznicima kako bi pokazali narodu Srbije da smo ozbiljni u vezi sa ovim reformama. Ješćete, spavati i umivati u ovoj sali do 15. jula, a narod Srbije i ceo svet će znati da smo spremni da preduzmemo sve da bismo ispunili ono što obećavamo.
Uopšte neće biti lako. Mnogi ljudi i organizacije će se protiviti. Neki od njih će protestovati ispred ove zgrade, zgrade Vlade i ko zna gde sve. Možda započnu štrajkove. Neki i jedva čekaju. To im je i posao.
Vaš posao će biti da ih u svakom trenutku poštujete, da ih saslušate i angažujete se u dijalogu sa njima, ali da na kraju donesete odluku.
U prethodnoj kampanji doživeo sam bezbroj neprijatnosti, mislio sam ni kriv ni dužan, jer znam da niko od nas, pa ni ja ni na koji način nismo učestvovali u uništavanju srpskih preduzeća, u dovođenju radnika na ivicu provalije. Ali, svejedno, ljudi su u meni kao predstavniku vlasti videli krivca za sve pljačkaške privatizacije, za loše poslovanje njihovih firmi i ko zna šta još. Zato ćemo, ne sumnjajte u to, i bez krivice biti krivi.
Da bismo uspeli u našim reformama moramo dobro da pogledamo kakva je Srbija danas, a onda da pričamo o Srbiji kakvu želimo za četiri godine.
Istaći ću glavne probleme i njihove uzroke, pa potom definisati ciljeve koje ćemo da ostvarimo do kraja mandata ove Vlade. Nezaposlenost, siromaštvo i fiskalni deficit Srbije su među najvećim u Evropi. Država je u jako teškoj i lošoj finansijskoj situaciji upravo zbog onoga o čemu sam malopre govorio, a izneću vam potpuno precizne i tačne podatke. Granica za penzionisanje je među najnižima u Evropi uz nerealan odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati. Zdravstvo je već više godina tangirano kao najgore u Evropi. Srbija je treća u svetu po broju školovanih mladih ljudi koji iz nje zauvek odlaze. Školovani kadar koji ostaje u velikoj meri ima diplome sumnjivog kvaliteta zahvaljujući urušenom obrazovnom sistemu. Moram da vam kažem da znam da to nije popularno, ali nažalost, to je tako.
Mi nemamo elitnih škola ili škola koje će da nam izbacuju najbolje. Imamo samo škole koje će da izbacuju elitno veliki broj diploma. Javna administracija je glomazna, skupa i izrazito neefikasna. Isto važi i za najveći broj državnih preduzeća, od kojih je trećina u večitom restrukturiranju, a ni ostala nisu posebno konkurentna na tržištu, već opstaju zahvaljujući novcu poreskih obveznika.
U mnogim oblastima bitnim za ekonomski rast zakonska regulativa je nedosledna, komplikovana i nelogična. Veliki infrastrukturni projekti se realizuju sporo, neki već decenijama uz neprestana neplanska ulaganja dok se paralelno, neodgovorno ogovaraju ili ugovaraju novi projekti koji podjednako tapkaju u mestu.
Da biste vi razumeli o čemu govorim, primetili ste u prethodnih 15 godina, pa i u prethodnih godinu dana, ne delim period, svaki ministar je izlazio govorio o nekom novom velikom projektu i obično, primetićete, da se radilo o kreditnom finansiranju. Od neke zemlje bi trebalo da dobijemo kredit za finansiranje tog projekta. Kako bismo dobijali taj kredit uvek je neko pravio kombinaciju, a deo ili ceo kredit nikada ne bismo povukli. Te puteve, pruge i sve ostalo nikada ne bismo napravili, a uvek je bila velika tuča u Vladi, pošto sam to analizirao i čitao stenografske beleške iz različitih vlada i sa različitih sednica vlada ko će da vodi te poslove, a nikada ni jedan od tih poslova nije završen do kraja.
Mi nemamo iluzije o tome šta se sve može uraditi za četiri godine, ali smo potpuno sigurno šta mora da se uradi za četiri godine. Zato smo otvorili skup jasnih, precizno definisanih ciljeva koji će predstavljati strateške prioritete u radu ministarstava. Na osnovu tih ciljeva meriće se i ocenjivati uspeh rada Vlade i svakog od ministara.
Dakle, sve što sam i o čemu sam do sada govorio ticalo se našeg najvažnijeg zadatka, a to je unapređenje srpske ekonomije i životnog standarda naših građana. Strateški cilj bez koga taj cilj nije moguć jeste pre svega stabilizacija javnih finansija i reforma javnog sektora. Ovo je nesumnjivo najteži deo paketa reformi koje predstavljamo.
Našim građanima ću da poručim ono što je apsolutno najvažnije. Sve što budemo radili neće biti lako. Sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali izdržaćemo u naredne tri godine i već od kraja 2016. godine građani će imati zdraviju ekonomiju i više plate i zaustavljanje rasta javnog duga i niži fiskalni deficit.
Merama fiskalne konsolidacije, konsolidovani deficit budžeta će se do 2017. godine spustiti na granicu održivog, 3%-4% bruto domaćeg proizvoda, što će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga na nivou od oko 75% bruto domaćeg proizvoda i započeti njegovo postepeno opadanje.
Još jedanput ponavljam svima, ovakav rast javnog duga je rezultat katastrofalne i kardinalno loše odluke da se bez ikakve ekonomske odluke, bez ikakve ekonomske podloge, bez ikakvog jasnog razloga sem želje da se nekome dodvorite, povećane plate u javnom sektoru i povećane penzije. Lepo je dobijati izbore, lepo je biti popularan, ali kao što vidite, danas ćemo da se mučimo, i ne samo danas nego mnogo godina unapred, samo zato što su neki bili toliko neodgovorni da nam to sve priušte.
Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, posebno onih koji su tu zahvaljujući članstvu u političkim partijama a ne svojoj stručnosti i visini njihovih zarada, na nivo koji može da izdrži privatni sektor, iz čijih sredstava se te plate finansiraju. Posle nekoliko meseci plate u javnom sektoru bi se uvećavale, kako bi do kraja 2016. godine bile veće nego danas. Potpuna profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i eliminisanje gubitaka u tim preduzećima. Dovršetak privatizacije i rešavanje statusa državnih i društvenih preduzeća, kao i onih u restrukturiranju.
Kao što sam već rekao, veliki je zadatak koji ova Vlada ima, da bi izgradila modernu ekonomiju u Srbiji, jeste da razvije privatni sektor i prenese resurse i zaposlene iz javnog sektora u privatni. Moj cilj je da mladi ljudi u ovoj zemlji požele da postanu preduzetnici, inženjeri tehnoloških nauka, inovatori, vlasnici firmi, a ne službenici ili sekretarice u javnom sektoru. Konceptualna promena je suštinski deo naše vizije ekonomije koja je prilagođena za 21. vek.
Tokom mnogo godina vladama u Srbiji je bilo najlakše da zapošljavaju ljude u javni sektor, umesto da im pomognu da sami stvore nešto. Ti ljudi koji su zapošljavani nisu bili obični ljudi. Mnogi od njih su bili partijski ljudi, sa vezama bliskim vlasti. Bio je to zavet ćutanja, i danas je. Mi te zaposlimo, a ti i tvoja porodica i prijatelji glasate za nas. Nije to bilo samo sa jednom partijom. Bio je to slučaj sa svim partijama. Umesto da podstiče snalažljivost i kreativnost, sistem je motivisao ljude da ne rade ništa osim da traže veze. Ovakav sistem ubija pokretačku snagu ljudi i pretvara naše mlade ljude u cinike, uči ih da se znanje, zalaganje i talenat ne nagrađuju, već samo veza. Poštovani građani, ta era je završena.
Kao što možete da vidite, današnji javni sektor je znatno veći nego u mnogim drugim zemljama sa kojima želimo da se poredimo. Mi imamo gotovo 800.000 ljudi koji rade u javnom sektoru. Da, mnogi, najveći deo njih radi veoma pošten posao, poput nastavnika, medicinskih sestara, lekara, vojnika i policajaca, ali još mnogo njih dobija novac a ne radi ništa. Svaki dinar koji dobiju je dinar manje koji možemo da damo za obrazovanje, zdravstvo ili podršku za one koji su zaista siromašni u našem društvu.
Takođe, mnogim vladama u Srbiji je bilo lakše da opterete privatni sektor porezima i naplatama. Političarima u Srbiji je bilo lakše da opterećuju privatne firme, nego da se suprotstave partijskim glavešinama. U modernoj ekonomiji privatni sektor treba da bude lokomotiva koja vuče napred čitavu zemlju. Ali u Srbiji smo podigli toliko prepreka na šinama, zaglavili štapove u točkove lokomotive i opteretili vagone sa toliko nepotrebnih ljudi, da se voz jednostavno više ne pomera. Jednostavno nije normalno da prosečna plata u javnom sektoru bude veća od one u privatnom, a kod nas je ona gotovo 30% veća. To ne postoji nigde u svetu, to je neodrživ sistem i to Srbija ne može da istrpi.
Zemlja poput Srbije ne može da priušti sebi da bude poslodavac za toliko ljudi i da ih toliko plaća. Mi isplaćujemo plate novcem koji nemamo i sve vreme, građani Srbije, da znate, svi oni koji su vam se hvalili kako vam isplaćuju nešto, hvalili su se time što su uzimali kredite, pa ćemo morati i to da vratimo, da vratimo i kamate, pa još puta dva kada računate povećanje duga i povećanje fiskalnog deficita, ne zato što su bili sposobni da to obezbede ili da u ekonomskim uslovima stvore. Zbog toga nam dugovi neprestano rastu i tako naši krediti postaju skuplji. Javni sektor, zapravo svi mi, krademo od naroda kome bi trebalo da služimo, nagrađujući poluuposlene birokrate i tzv. partijsku vojsku, umesto kreativnih, vrednih i građana sa inicijativom koji streme boljitku, sve ovo na račun naših budućih generacija.
Izvinjavam se što vas prekidam. Ako mogu da vas zamolim, razumem da ne želite da čujete, da ne želite da slušate i oprostite što sam i ja verovatno pomalo dekoncentrisan i umoran, ako vam nije teško još malo vremena da se strpite, pa onda govorite i dobacujte sve što želite.
Postoje dva načina da se ovo ostvari. Prvo, učinićemo lakšim i vrednijim posao u privatnom sektoru, nećemo podizati poreze ili dodatno opterećivati privatni sektor, očistićemo banke od nenaplativih kredita, kako bi mogli da počnu ponovo da pozajmljuju malim i srednjim preduzećima. Takođe ćemo stvoriti mehanizme da subvencionišemo ove kredite, kako bismo ojačali likvidnost tržišta.
Veliki zadatak za nas je da smanjimo rashodnu stranu budžeta i povećamo prihode. Moramo da izbalansiramo svoj budžet. Balansiranje budžeta i fiskalna konsolidacija po sebi nisu cilj, ali je neophodno biti integrisan u globalno tržište i izbeći finansijsku krizu poput one u Grčkoj, na Kipru, pa čak i moćnih ekonomija. Moramo da pokažemo investitorima da možemo da rukovodimo svojom ekonomijom i ponašamo se odgovorno. Današnja investitorska tržišta su izgrađena na poverenju. Ukoliko tržište i investitori neće da nam veruju, nećemo imati sredstava da transformišemo našu ekonomiju i stvorimo više radnih mesta.
Smanjenje rashodne strane u nacionalnom budžetu pre svega znači brigu o našim državnim preduzećima koja krvare. Svake godine te kompanije gube između 750 i 800 miliona evra, koje svi mi moramo da platimo. Neka od tih preduzeća ne proizvode ništa vredno prodaje, neka imaju održiv poslovni model, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava.
Hoću zbog vas i zbog građana Srbije da kažem da mi svakog meseca, kao Vlada Srbije, potrošimo novca vašeg, svih građana Srbije, 8,5 miliona dolara za pokrivanje gubitaka u smederevskoj „Železari“ i to imaju pravo da znaju svi građani, da kada neko traži da štrajkuje i kada neko dođe da štrajkuje, da znate da smo mi vama uzeli novac, da tamo dajemo novac i za plate i za gubitke koje proizvodimo. To ne znači da ćemo se odreći tih ljudi. Naprotiv, borićemo se za svakog od njih. Borićemo se i za tu kompaniju. Razgovaramo i sa „Ural vagon zavodom“, razgovaramo i sa nekim zapadnim kompanijama i pokušaćemo na svaki način da obezbedimo posao i produžimo rad smederevskoj „Železari“. Imali smo veliku sreću sa FAP-om, veliku sreću sa „Ikarbusom“. Sve ono što neki nisu mogli da reše u prethodnih 15 ili 20 godina, to smo uspeli, ali u svemu svakako nećemo uspeti.
Restrukturiranje državnih preduzeća podrazumeva ili prodaju strateškom investitoru ili njihovu transformaciju ili njihovo zatvaranje. Daćemo sve od sebe kako bismo ostvarili prve dve opcije, ali ukoliko ništa ne uspe, zato pozivam i sve dežurne kritičare i sve one koji bi da nam drže predavanja da nam pomognu u tom poslu, ako već sebi, državi i tim ljudima nisu pomogli u prethodnom poslu, kada su ta preduzeća uništavali.
Deo reformskog paketa koji sam malopre predstavio namenjen je da pomogne investitorima da kupe državna preduzeća. Mnogo moderniji Zakon o radu, Zakon o stečaju i Zakon o investicijama pomoći će da se ubede investitori da mogu da zarade u Srbiji i unaprede i naprave uspešnim preduzeća koja kupuju.
Kao što vidite, mi koji nismo ni luk jeli ni luk mirisali, ni krivi ni dužni, moraćemo da kusamo najkiseliju moguću čorbu koju su nam skuvali oni koji su Srbijom tako i toliko neodgovorno upravljali.
Da bismo velike ciljeve i zadatke u svim sferama društvenog života, od ekonomije, borbe protiv kriminala i korupcije, razvoja našeg energetskog sektora i rudarstva, napretka velikih i značajnih infrastrukturnih projekata, snažnije poljoprivrede, boljeg i uspešnijeg zdravstva i obrazovanja uopšte mogli da ostvarimo, moramo da stvorimo sistem koji čine tri stuba reformi. Brojnost i razmere problema sa kojima se Srbija suočava predstavljaju posledicu nečinjenja ili lošeg činjenja tokom dužeg niza godina. Zato je, za relativno brz uspeh u savladavanju tih problema, neophodno simultano, sinhronizovano i odlučno delovanje države u više pravaca. Stoga će se program za ekonomski oporavak Srbije zasnivati na tri tačke: snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija koja će dovesti do toga da se rast javnog duga zaustavi do 2017. godine; reforma javnog sektora koja će dovesti do unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta javnih dobara i usluga koje on proizvodi, to znači efikasniju administraciju, dostupnije i efikasnije zdravstvo i kvalitetnije obrazovanje, efikasniji sudski sistem; reforma privrednog ambijenta koja će dovesti do snažnog i brzog obaranja rizika i troškova poslovanja u Srbiji.
Ove tri tačke predstavljaju tri noseća stuba ekonomskih i društvenih reformi koje nam predstoje. Neuspeh u bilo kojem od ovih segmenata lako može da uruši rezultate ostvarene na drugim poljima. Da bi se ostvario uspeh u sva tri segmenta neophodno je pratiti precizan program sprovođenja reformi i to kroz tri faze: do polovine tekuće godine, do kraja ove godine i u periodu od 2015. do 2017. godine.
Cilj reformi koje će se sprovesti u prvih 100 dana rada Vlade biće snažna fiskalna konsolidacija, u cilju obezbeđenja preduslova za održivost javnih finansija i sveobuhvatna reforma poslovnog okruženja, u cilju stvaranja okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rad.
Reforme koje će se sprovoditi do kraja godine imaće za cilj rešavanje problema opšte finansijske nediscipline i stvaranje okvira za uspostavljanje pravičnosti u sistemu zarade i zapošljavanja u javnom sektoru, što su bitni preduslovi za srednjoročnu održivost javnih finansija i privredni rast.
Reforme koje će se sprovoditi u periodu od 2015. do 2017. godine imaće pre svega za cilj stvaranje uslova za unapređenje usluga javnog sektora, obrazovanja, zdravstva, državne uprave, što predstavlja bitan faktor budućeg privrednog rasta.
Prvih 100 dana Vlade planiramo da uradimo sledeće.
Fiskalna konsolidacija. Da bi program fiskalne konsolidacije dao efekte neophodno je da sa njegovom primenom počnemo što pre. Shodno tome, do kraja juna biće usvojen rebalans budžeta na osnovu definisanog programa fiskalne konsolidacije, a koji će obezbediti da konsolidovani fiskalni deficit u 2014. godini bude znatno manji od trenutnih procena. Bez fiskalne konsolidacije deficit bi ove godine bio čak 8%, što nikako ne smemo da dozvolimo. Sa takvim deficitom bili bismo najgori u Evropi.
Doduše, da se neko ne poraduje, to je pošteno prikazan deficit, bez skrivanja ispod linije, kao što smo imali slučajeva ranije gde vam u deficit i državna davanja nisu računate isplate „Srbijagasu“, drago mi je da to zna i Bajatović i da klima glavom, dakle, isplate „Srbijagasu“, isplate Smederevskoj železari i mnogim drugim preduzećima u restrukturiranju. Ovo što vam mi danas govorimo, pokazujemo vam ono što je pošteno, ono što je realno i ono čime zaista mi rasposlažemo i čime zaista upravljamo. To je pošteno prikazan deficit, bez skrivanja ispod linije, kao što se to neretko činilo u prošlosti.
Uzimajući to u obzir, ukupne uštede za mandata ove Vlade moraće da iznose oko 1,5 milijardi evra na godišnjem nivou, od čega bi ne mali deo morao da bude ostvaren već u prvih 12 meseci. Najveći deo propisa koji će obezbediti potrebnu konsolidaciju biće usvojen već u letnjem paketu zakona i tako ugrađen u rebalans budžeta. Program fiskalne konsolidacije će se u većoj meri zasnivati na smanjenju potrošnje, jer je uzrok visokog fiskalnog deficita u Srbiji to što je država previše velikodušna prema svima, a ne samo prema najboljima, a ne to što su nam poreske stope niske, a u određenoj meri na povećanje javnih prihoda, i to pre svega kroz borbu protiv sive ekonomije i proširenje kategorija akciznih proizvoda.
U prvoj fazi konsolidacije izvršiće se smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po trenutnim fiskalnim pravilima od kraja ove godine. Paralelno sa ovom merom će biti ukinut i solidarni porez koji je bio neophodna mera u kratkom roku. Na kraju 2016. godine, u zdravoj srpskoj ekonomiji, plate u javnom sektoru dostići će viši nivo nego što je to danas.
Dakle, mi jasno ljudima kažemo – ozdravićemo našu privredu i imaćete u javnom sektoru više plate nego što ih imamo danas. Molim samo sve ljude da to zapamte.
Značajno smanjenje diskrecionih rashoda na dnevnice za službena putovanja i drastično smanjenje troškova reprezentacija i putovanja. Značajno smanjenje materijalnih troškova povezanih sa korišćenjem službenih vozila, u čemu smo evropski rekorderi. Minimalan broj ljudi ispod nivoa ministara imaće pravo na službeno vozilo. Mnogi će i odavde i na mnogim drugim mestima, koliko u narednim danima, da se pozdrave sa svojim službenim vozilima. Imate platu, kupite automobil, pa vozite automobil, a ne vozite državne pare i ne trošite državne pare.
Smanjenje donacija države za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije u tom segmentu. Odlučna borba protiv sive ekonomije. Bolji poreski obuhvat pojedinih grupa i delatnosti i druge manje promene u poreskom sistemu u oblasti akciza i drugih indirektnih poreza. Usvajanje parametarske reforme penzijskog sistema.
Cilj Vlade je da budžetski deficit Srbije bude na nivou od oko tri do četiri posto BDP do kraja 2017. godine i učinićemo sve da ostvarimo održivost javnih finansija. Ukoliko efekti pomenutih mera ne budu dovoljni, razmotrićemo i primenu dodatnih mera. Tu smo došli do ključne tačke i razmimoilaženja i naših unutrašnjih sukoba i trvenja. Svi ekonomski eksperti i kompletna stručna javnost posebno insistira na smanjenju penzija, jer to bi bio najbolji način za smanjenje našeg fiskalnog deficita. Ali, u teškim razgovorima sa MMF, sa Lazarom Krstićem i sa Kori Udovički, a svi su oni bili za smanjenje penzija odmah, jasno sam rekao da nećemo smanjivati penzije sve dok ne uradimo sve i ne pokušamo sve da deficit smanjimo drugim sredstvima i metodama.
Pri tome, hoću da znate da su Lazar Krstić i Kori Udovički i MMF, što se brojeva tiče, u pravu, a ja verujem u naš veliki rad i u našu veliku snagu da to preokrenemo u narednom periodu. Kada bismo to danas uradili, penzije bismo morali da smanjimo za 25 do 30%, koliko su ekonomski neosnovano povećane od 2007. do 2009. godine. O ovom pitanju i o ovome nećemo više ni razgovarati, niti ga razmatrati do oktobra meseca, jer ćemo svi silama i snagama pokušati da ostvarimo takav napredak koji bi nam garantovao nepromenjivost penzija.
U cilju jačanja poverenja međunarodne zajednice i kreditora u kredibilnost namera Vlade da obezbedi dugoročnu održivost javnih finansija u prvih 100 dana, intenziviraćemo aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF i verujem da će taj aranžman biti zaključen.
Još jedna stvar oko penzionera. Zašto sam toliko na tome insistirao i sukobljavao se sa svojim kolegama koji su u toj oblasti svakako stručniji od mene? I oni znaju, a i mi znamo da su penzioneri najredovnije platiše kod komunalnih usluga i da penzioneri, za razliku od radnika u javnom sektoru koji potroše 70% svojih plata na uvozne proizvode, potroše 70% svojih penzija na domaće proizvode i time nam vraćaju novac direktno u našu ekonomiju.
S druge strane, imali smo i tu, iako je to u ovakvim brojevima vrlo teško govoriti i pomalo je demagoški, socijalnu komponentu u glavi, jer ti penzioneri neretko izdržavaju i svoju decu i svoje unuke. Zato smo ovakvu odluku doneli, da bismo pokušali svim ostalim merama da taj nedostatak nadoknadimo.
Neizbežno ćete čuti mnogo alternativa o ovakvom planu fiskalne konsolidacije. Nemojte da mislite da ih nismo tražili danonoćno poslednjih šest meseci. O ovome mi razgovaramo bukvalno u poslednjih šest meseci svakog dana i svake noći. Bukvalno svakog dana.
Pre nego što pređem na druge ciljeve, biću slobodan da navedem nekoliko komentara o alternativnim pristupima koji imaju svoje zagovornike i da kažem zašto je to loše.
Alternativa normalnom finansiranju deficita kroz zaduživanja domaćem i inostranom finansijskom tržištu i kroz bilateralne i multilateralne kreditne aranžmane jeste reaktivacija sistema monetizacije budžetskog deficita ili kratko narodski rečeno - štampanje para. Ovo bi prividno olakšalo finansiranje deficita, ali bi se negativan efekat brzo, u roku od par meseci, video najpre kroz ubrzano trošenje deviznih rezervi na odbranu kursa, a kada bi devizne rezerve dostigle opasno nizak nivo, dinar bi počeo brzo da slabi, što bi se prenelo na visoku inflaciju. Visoka inflacija bi zahtevala prilagođavanje nivoa plata i penzija kako bi se one zadržale na istom realnom nivou, što bi dodatno povećalo deficit. Potrebno bi bilo dodatno štampanje i tako u krug, po poznatom scenariju iz 1993. godine.
Druga ideja je otpis ili reprogramiranje dugova. To je moguć scenario, ali je rezervisan samo za zemlje koje su proglasile bankrot. Dakle, ovo je legitimna opcija ako želimo da idemo putem npr. Argentine koja je proglasila bankrot, pa je nakon toga sa poveriocima postigla dogovor o otpisu dela dugova. Ovo svakako za nas nije dobro i ne bi nas spasilo mera fiskalne konsolidacije, već bi one vrlo verovatno bile i oštrije u ovom slučaju. Osim toga, došlo bi do potpunog gubitka suvereniteta i samostalnosti u vođenju ekonomske politike i politike javnih finansija. Srbija bi ušla u desetogodišnji period najpre recesije, a onda stagnacije.
Uzgred, ono što mislim da je važno da svi znate, kao i svi građani da znaju, 2008. godina je bila godina kada smo morali da preduzimamo mere fiskalne konsolidacije, mere konsolidacije javnih finansija, kada je ceo svet to krenuo kasno da preduzima. Grčka je krenula kasno da preduzima, pa je Španija krenula kasno da preduzima, a to su zemlje sa većim BDP nego mi. To su sve mnogo jače ekonomije nego što je naša.
To su zemlje sa većim bruto domaćim proizvodom nego mi. To su sve mnogo jače ekonomije nego što je naša. Samo smo mi bili toliko bezobrazni, toliko bahati i toliko bezobzirni prema svojoj deci da nismo preduzeli nijednu meru štednje, nijednu meru fiskalne konsolidacije nego smo se rasipali parama koje nemamo. Zato smo danas došli. I da nemate nikakvih iluzija u naredne dve godine. Pa, svi su prodavali „Telekom“. Prodat je „Telekom“. Dobićete i više nego što su oni tražili da dobiju u prethodnoj Vladi. A šta ćemo sa sistemskim deficitom, sa sistemskim minusom? Kada ode sva srebrnina, a mi nismo ništa uradili sa sistemskim deficitom. Šta ćemo onda da uradimo? Zato je važno da uđemo što pre u to, jer iako bismo dve godine sada živeli bolje i mi bili popularni, omiljeni i voljeni i ponovo lako dobili izbore sa osam, devet ili deset puta više glasova od onih koji su protiv nas. Tada bismo imali gore nego Grčki scenario. Onda bi nam samo došli i rekle – e, sad smanjujte plate 50%, penzije 45% i 50% otpuštanja u javnom sektoru. Samo da znate da nas je dotle dovela neodgovorna, neozbiljna i nepromišljena politika, politika populizma i politika prevare, ne znam kako bih na koji drugi način to mogao da nazovem.
Borba protiv sive ekonomije će definitivno biti jedan od prioriteta nove Vlade i Ministarstva finansija. Iako su u javnosti često predimenzionirani efekti koji se mogu očekivati od borbe protiv sive ekonomije. Konsolidacije koja je državi potrebna u naredne tri, četiri godine je oko 150 milijardi dinara. Efekti borbe protiv sive ekonomije bi u optimističnom scenariju koji bi podrazumevao da sivu ekonomiju spustimo na nivo proseka zemalja novih članica EU, iznosilo bi 20 milijardi dinara godišnje.
Neki insistiraju na agresivnoj privatizaciji državne imovine za koju kažu da bi pomogla rešavanju finansijskih problema. Tačno je, ali to bi zahtevalo na primer prodaju sto posto EPS-a u trenutku kada je efikasnost i potencijalna cena EPS daleko ispod njene realne vrednosti. Ovakvo rešenje bi eventualno značilo samo privremeno krpljenje državnih finansija i omogućilo bi da se budžetski deficit finansira jedva nekoliko godina. Ono što je najbitnije ovo ne bi dovelo do strukturnog smanjenja deficita. Rashodi za plate i penzije bi i dalje ostali visoki u odnosu na prihode i posle dve godine država bi se suočila sa istom krizom u kojoj je sada. Zato mi insistiramo na merama ovakve fiskalne konsolidacije koju smo pokrenuli i to je jedina moguća.
Pored fiskalne konsolidacije u prvih sto dana će se raditi na drugim jednako bitnim elementima ekonomske politike. Konsolidacija finansijskog sektora pod kontrolom države. Druga bitna mera u kratkom roku odnosiće se na uspostavljanje pune kontrole nad rizicima koji se realizuju u bankama, u državnom vlasništvu, a koji imaju značajne efekte na budžet. Tako će se u prvih sto dana Vlade započeti sa rešavanjem pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta. Ovaj proces će se završiti u toku 2014. godine. krenuće se u privatizaciju „Dunav osiguranja“ do sredine ove godine, jer finansijski izveštaji ukazuju na sve lošije poslovne performanse ovog preduzeća što je još jedna potvrda da je država loš preduzetnik i da kao takav ne treba da se javlja u sektorima gde privatna inicijativa može efikasno da posluje.
Definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Trenutno ima 157 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje u najvećem broju slučajeva je ekonomski neodrživo. Ovim preduzećima treba dodati i „Železaru“ u Smederevu i „Simpo“ jer njihovo poslovanje u trenutnim okolnostima ne može na ovakav način da se nastavi u dužem periodu, a naša je obaveza da pokušamo i da damo sve od sebe da oni svoj posao i svoju proizvodnju nastave.
Direktan i indirektan trošak za državu iznosi više od 750 miliona godišnje, reč je o dolarima, a ne o dinarima. Prioritet države mora da bude da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor. Ceo fokus države treba da se usredsredi na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koji imaju izgleda da profitabilno posluju. Za njih treba angažovati konsultante, investicione bankare, jer državne institucije to ne mogu da urade. Da su do sada mogle da nađu partnera ne bi se 15 godina čekalo na njihovu privatizaciju.
Najveći deo ovih pripremnih radnji realizovaćemo već u maju sa ciljem da proces restrukturiranja bude većim delom završen do kraja godine. Ne možemo da obećamo da ćemo pronaći rešenje kao što su to radile prethodne vlade, ali možemo da garantujemo da ćemo napraviti tim vrhunskih, nezavisnih profesionalaca koje će napraviti realističnu strategiju kako da se „Železara“ organizuje, i kako da počne da ostvaruje profit. Ali, nisu sve kompanije u restrukturiranju beznadežne. Za FAP smo našli rešenje i do kraja ove godine moderni, novi kamioni će ponovo biti proizvedeni u Priboju, ali ne proizvedeni od strane države, biće proizvedeni od strane privatne kompanije. Rešenje FAP je bio rezultat koncentrisanog angažovanja radne grupe koja nije bila politička, već radna grupa koja je formirana od ne stranačkih stručnjaka. Nezavisni eksperti iz automobilske industrije radili su zajedno sa vladinim organizacijama, transparentno i bez prikrivanja informacija i sa zajedničkim ciljem. Takođe radnici, a delimično i rukovodstvo bili su konstruktivno uključeni u pronalaženje realnog rešenja s pogledom u budućnost.
Ovom metodom ćemo tako pokušati da pronađemo rešenje za tržišno orijentisanje i drugih kompanije u restrukturiranju. Stručnjaci i kompanije će biti integrisani u ovom postupku, bez učešća političara i stranaka. Fokus na ovu delatnost mora biti prvi korak. Takođe radnici moraju da odluče i da za svoje ideje i svoju jasnu volju iskažu u reformi. Ali, za preduzeća bez proizvoda i tržišta kao i za menadžment bez ideja ne postoji nada i država neće da baca pare u bunar, u nedogled. Ta praksa je završena. Država kada baca pare, baca pare svakog od nas, svakog građanina.
Usvajanje strategije restrukturiranja i privatizacije preostalih državnih preduzeća i otpočinjanje sa njenom realizacijom.
Ovo sam već više od sat vremena govorio. To znači da bih negde po ovome što imam trebalo da govorim oko četiri sata. Videću, ako vi budete saglasni, dokle budem mogao da izdržim.
Država je još uvek vlasnik nekih vrednih preduzeća, ali se do sada pokazalo da je jako loše upravljala njima i da su ta preduzeća ili pravila velike gubitke koje je država morala da pokriva, ili je dobijala mnogo manji profit nego što bi dobijala da su ona efikasnije poslovala. Skoro sva državna preduzeća zahtevaju velika ulaganja u narednom periodu da bi bilo konkurentna, zašta država niti ima para, niti ima kapaciteta da transformacije sprovede u delo. Osim toga u svim tim preduzećima postoji veliki višak radnika koji je rezultat nekontrolisanog partijskog zapošljavanja. Jedino rešenje da ova preduzeća dugoročno opstanu jeste da budu privatizovana i da novi vlasnik uloži ozbiljan kapital i donese svoj „know how“.
U nastavku ću izložiti plan delovanja u pogledu nekoliko najvećih državnih preduzeća. „Telekom“ Srbija će ući u proces privatizacije jer će njegova vrednost vremenom samo padati. Tendencija u evropskim telekomunikacijama je ubrzano regionalno ukrupnjavanje kako bi se održao korak sa rastućim troškovima tehnologije i realno opadajućim prihodima. „Telekom“ Srbije nije izuzetak te se njegovo učešće na tržištu mobilne telefonije smanjuje svake godine dok na tržištu fiksne telefonije više ne može da zadrži monopolski položaj. Uskoro će se krenuti i sa izdavanjem licence za 4G mrežu, a ni „Telekom“, ni država nemaju dovoljno sredstava da ozbiljno krenu u razvoj nove mreže, pa je očekivano dodatno pogoršavanje „Telekomove“ konkurentske pozicije.
Sa pripremom procesa privatizacije bi se započelo u prvih sto dana rada Vlade. U tom slučaju, bilo bi realno da privatizacija bude okončana tokom naredne godine ukoliko tržišni uslovi to budu dozvolili. Zahvaljujući poboljšanoj međunarodnoj, političkoj poziciji Srbije uveren sam da ćemo moći da ostvarimo značajno veću cenu za „Telekom“ od one koju bivša Vlada nije mogla da dobije 2011. godine.
EPS je najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu, ali država dobija veoma malo prihoda od nje. Prošlogodišnji profit kompanije bio je blizu 20 milijardi dinara, ali je likvidnost kompanije loša. O planu poslovanja generisani novčani tok za ovu godinu će biti negativan. Ipak smatramo da za Srbiju strateški nije dobro rešenje da prodajemo veći paket EPS-ovih akcija. Najbolja opcija za EPS, videćemo da li je moguća, bi bio ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine, jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji. Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobijala mnogo više profita iz EPS poslovanja i povećala bi se vrednost kompanije za slučaj da se odlučimo za privatizaciju ili listiranje na berzi. Ovaj proces ukoliko bude moguć, dakle, realno bismo ga okončali do 2016. godine .
„Srbijagas“ pojedinačno pravi najveće gubitke za državu. Osim garancije za likvidnost koja je data budžetom za ovu godinu i koja je dovoljna da pokrije prošlu grejnu sezonu. Nije za to kriv samo ili krivo samo loše rukovođenje u „Srbijagasu“ krivi su i objektivni kriterijumi i cena gasa koju Vlada nameće svom preduzeću nenaplativost potraživanja i mnoge druge stvari. „Srbijagas“ treba pod hitno restrukturirati i organizaciono i finansijski i potencijalno privatizovati neke delove kompanije. Paralelno sa restrukturiranjem kompanije i rešavanjem problema firme u restrukturiranju „Srbijagas“ bi trebalo da postane profitabilna kompanija.
„Železnice Srbije“ treba restrukturirati do kraja ove godine i razdvojiti u tri celine, putnički prevoz, prevoz robe i infrastrukturu. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj i infrastruktura bi bili u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše.
Da bi ste vi znali, poštovani narodni poslanici i da bi to znali građani Srbije, mi svake godine damo 150 miliona evra „Železnicama Srbije“. Dakle, 150 miliona evra uzmemo iz zdravog dela srpske privrede da bismo to dali „Železnicama Srbije“, koja loše posluju, nedomaćinski posluju, brzina teretnog voza nam je prosečno 26 kilometara na sat, brzina putničkog voza nam je 41 kilometar prosečno na sat. Mi ne možemo da naplatimo više novca i više cene za prevoz, karga, za prevoz tereta kroz našu zemlju jer nismo u stanju da garantujemo da će u roku od 48 sati ti vozovi da napuste teritoriju naše zemlje.
Ništa u prethodnih 30 godina nismo uradili na srpskim železnicama. Niko od nas ništa nije uradio. Kasnije ću se vratiti na to šta je, ne u okviru preduzeća „Železnica Srbije“, već u okviru infrastrukturnih projekata moguće, realno ostvarivo.
„RTB Bor“ je najvrednija kompanija u istočnoj Srbiji, ali je zbog velikih dugova i lošeg menadžmenta kompanije dovedena u tešku situaciju. Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena, a u dugom roku čak i veći broj zaposlenih.
Za privatizaciju „RTB Bor“ je neophodno da se promeni regulatorni okvir. U međuvremenu dok ne budemo videli šta, kako i na koji način, moguće je da se učini u „RTB Boru“ biće potrebna neuporedivo veća kontrola, nadzor rada samog menadžmenta i drugačiji istinski, domaćinski pristup. Država Srbija nije blagoslovena što ima Ž“RTB Bor“ nego što ima izdašne potencijale za eksploataciju rude bakra koju „RTB Bor“ koristi na najbolji način. Naša bogatstva su tamo naši radnici i naši rudari a ne menadžment.(Aplauz)
Sa realnim iznosom rudne rente postaje manje relevantno ko je samo operater „RTB-a“ država ili neka druga kompanija. Značaj „RTB Bor“ će potencijalno rasti usled skore pojave interesovanja za istraživanje i eksploataciju rude u okolini Bora.
„Državna lutrija“ je i pored skoro monopolske pozicije u organizovanju igara na sreću, do ove godine, verovali ili ne uspela da ostvari gubitak, što je jedinstven slučaj u celom svetu. S druge strane postoje zainteresovani partneri koji žele da kupe licencu za organizovanje igara na sreću, te bi država ozbiljno trebala da razmotri promenu regulative i dovođenje stranih partnera u ovoj oblasti, jel moguće je, verovali ili ne, da država na takav način inkasira čitavih 100 miliona dolara. Od toga da smo imali milion i 500 hiljada evra gubitka 2012. godine i 2011. godine, do toga da inkasiramo 100 miliona dolara, a da i neko drugi u svemu tom zarađuje.
„Aerodrom Beograd“, kao potencijalni drugi saobraćajni infrastrukturni projekti, će tražiti partnere kako bi ih aktivno i profesionalno vodili. Tražićemo, krenućemo u traženje dugoročnih koncesionih partnera.
Nismo ulazili u detalje svih ostalih preduzeća, ali su ona najčešće vođena, od „Srbija-šuma“ do mnogih drugih javnih preduzeća. Ovde nema velikih tajni, svi znate kako se prave trikovi sa bilansima, kada u bilansima ne prikazujete uzete kredite za jednu godinu, nego ih prenosite u drugu godinu i onda kažete kako u stvari niste na gubitku i kako profitabilno poslujete. Ali, na kraju krajeva vam sve dođe na naplatu, i na kraju krajeva sve dođe na naplatu građanima Srbije.
Ono što je važno to je promena zakonskog okvira koji definiše uslove poslovanja u Srbiji.
Do kraja jula biće usvojen reformski paket zakona iz oblasti ekonomije i javnih finansija i socijalne zaštite, koji će stvoriti pretpostavke za značajno unapređenje konkurentnosti srpske privrede, te za privlačenje investicija i zapošljavanje.
Reč je o sledećim zakonima: Dakle, kao što vidite ono što smo napravili po prvi put i na šta sam ponosan, ovo je reč o pravom programu sa najkonkretnijim merama. Ne pričam i nisam došao pred vas sa nečim formalnim da ispričam tri politike rečenice, da glasate, jer bi glasali i ovako i onako, već izlažemo ceo program i ceo plan, sve ono što ćemo da radimo i ono što ćemo dati da bude dostupno svim građanima Srbije.
Zakon o radu. Cilj je da se poboljšaju uslovi poslovanja i stvore mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i prebacivanje zaposlenih iz crne ekonomije u formalnu, smanjenjem troškova rizika koji prate formalno zapošljavanje i davanje podsticaja zaposlenima i poslodavcima da rade i zapošljavaju na legalan način. O ovom zakonu se već raspravlja i pregovara sa sindikatima, ali sada je vreme da se on konsoliduje i konačno donese. Promenićemo obračun otpremnina, pojednostavićemo prekid radnog odnosa i navesti uslove pod kojima je moguće dati otkaz. Navešćemo zakonske posledice nezakonitog raspuštanja, redefinisati načine za određivanje plata.
Ukratko, učinićemo ga modernim Zakonom o radu, baš kao u uspešnim zemljama, kakvi i sami težimo da postanemo. Ja želim da kažem da smo imali korektan i ozbiljan dijalog, gospodin Ljajić je sa mnom razgovarao sa predstavnicima svih sindikata, mi ćemo te razgovore nastaviti, želimo dogovor sa radnicima. Uveren sam da i oni znaju da je ovo kondicija „sinekvanona“ našeg napretka. Nadam se da ćemo se složiti, ako se ne složimo, mi ćemo morati da donesemo tešku odluku da takav zakon donesemo i bez nečijeg saglasja, jer smatramo i uvereni smo da je to dobro za naš narod, za građane Srbije.
Zakon o planiranju i izgradnji – uvođenje elektronskog registra i sistema izdavanja dozvola, smanjenje broja institucija koje su uključene u proces izdavanja, skraćivanje rokova u kome institucije moraju da se izjasne i otklanjanju ostalih uskih grla, uvođenje kancelarije za brze odgovore, saseći birokratiju i korupciju koju karakteriše građevinski sektor.
Cilj nam je da skratimo vreme izdavanja građevinskih dozvola sa sadašnjih 170 dana na 60 dana, što bi bilo ispod proseka za evropske zemlje. Ovo će omogućiti građevinskom sektoru da konačno doprinese srpskoj ekonomiji i izvede nas iz recesija. To će takođe poboljšati poziciju Srbije na globalnom indeksu konkurentnosti.
Inače, da znate da nismo imali građevinsku industriju, mi bismo imali najveći rast u Evropi prošle godine. imali smo 2,4% rast industrijske proizvodnje, a da nismo imali pad od 30% u građevinskoj industriji, građevinska industrija nas je strmoglavila i niskogradnja i visokogradnja, ne zna se gde nam je gore i teže stanje.
Imali smo dramatičan rast u automobilskoj industriji, dramatičan rast poljoprivredne proizvodnje i imali smo katastrofalan pad. Iz godine u godinu imamo geometrijskom progresijom uvećavan pad građevinske industrije i to za nas jeste veliki problem i zato ćemo se postarati da podstičemo građevinske preduzetnike.
Zakon o privatizaciji, kao što vidite, svaki zakon obrazlažem šta će značiti i koje će norme imati.
Oročavanje završetka privatizacije, smanjenje diskrecionih odluka, preciziranje uloge državnih organa u procesu privatizacije koja bi proces učinila transparentnim i okončala korupcionašku praksu u privatizacijama, istovremeno transformišući neuspele privatizacije državnih preduzeća u profitabilno. Zakon bi podstakao ekonomski rast, jer će nam omogućiti da pronađemo pravog investitora za zdrava preduzeća, ali će i osloboditi nacionalni budžet od finansiranja preduzeća koja gube novac, a realno ništa ne proizvode.
Zakon o stečaju, skraćivanje procesa i ovlašćenje jednog organa da predstavlja sve državne poverioce, stimulisanje izrade u PPR umesto likvidacije koja će ojačati opštu fiskalnu disciplinu i pravnu sigurnost u zemlji. To će pomoći da se unapredi investiciono okruženje i solventnost celokupne ekonomije.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ovo nema veze sa smanjivanjem penzija, o tome smo rekli da o tome ne raspravljamo. Ovde je reč o povećanju starosne granice za žene sa 60 na 63 godine, pošto je to kod nas jedinstven slučaj. Mi smo izgleda najlenji narod u Evropi, pa i one viceve koje smo nekada neumesno pravili na račun Crnogoraca, moram da vam kažem da i kod njih, potrebno je da imate 63 godine života, ako ste žena da odete u penziju, a samo je kod nas neuporedivo manje.
Uvođenje aktuarskih penala za prevremeno penzionisanje, pooštravanje kriterijuma za dobijanje beneficiranog radnog staža.
Sve hoću da znate još jedan detalj, pokazali smo kako i koliko ćemo da se borimo za penzionere i imajte u vidu da 69% muškaraca penzionera je otišlo u prevremenu penziju. Nekada, ne svojom voljom, nego različitim problemima koje im je država pravila, ali vam to govorim zbog toga i 51% žena.
Onda vam govorim u kakvoj je teškoj ekonomskoj situaciji naša zemlja, kako su ti ljudi ostavljani, a da mi u stvari nemamo iz čega da isplaćujemo penzije, kako i koliko se za to mučimo.
Donošenje ovog zakona bi bar malo usporilo priliv novih penzionera i pomoglo da izbalansira budžet, a to će takođe smanjiti broj neformalnih zaposlenih zbog prakse da se rano penzionišu, kako bi nastavili da rade i bivali plaćeno na crno.
Zakon o stranim ulaganjima, preciziranje državnih podsticaja i uslova pod kojima se dodeljuju stranim investitorima u skladu sa pravilima Evropske unije, što bi eliminisalo potrebu za diskrecionim odlučivanjem na način koji je do sada bio slučaj, koji će napraviti plan nacionalnih prioriteta u Srbiji.
Zakon i podzakonska akta će precizno definisati kriterijume za subvencije za ulaganja, tako da subvencije budu odobrene samo onim investitorima čije poslovno delovanje ima pozitivnog uticaja na ekonomiju i društvo. Ovo bi takođe zaustavilo bacanje novca na neodgovorne projekte koji su samo kanal za nezakonito uzimanje sredstava iz nacionalnog budžeta.
Zakon o javnim preduzećima, definisanje upravljanje i kontrole u javnim preduzećima način izbora i smanjivanje i odgovornosti menadžera, te definisanje strategija i javnih preduzeća i visine subvencija opredeljenih za ostvarivanje isključivo socijalnih aspekata ovih strategija.
Javnim preduzećima će se od sada rukovoditi profesionalno iz jednog centra - Ministarstvo privrede. To je novina. Dakle, nemamo više ministarstva kao feude, ministarstva koja će da budu vlasnici svojih javnih preduzeća, gde će da se dogovaraju i prave kombinacije sa direktorima preduzeća pod njihovom kapom.
Sada je sve i sva javna preduzeća po prvi put stavljena pod kapom Ministarstva privrede i mislim da će tu mnogome doprineti njihovom konkurentnijem poslovanju i rekao bih ubiranju mnogo više novca za državu nego što je bio slučaj ranije.
Želim da vam prenesem jedno iskustvo. Kada skupite direktore javnih preduzeća na jednom mestu i kada vidite da oni u stvari nemaju šta državi da daju, a dobili su ili mali broj njih ima, jedan, dvojica ili troje, ne više od toga, jer uvek ima nekakav razlog, onda shvatite da je država bespotrebno i beskorisno nekome u njeno ime dala monopolsku poziciju da bi se to državi vraćalo, a to se u stvari nikad državi ne vraća, već samo to preduzeće dobro živi.
Ti ljudi ne razumeju da su oni tu zato što im je država dala tu poziciju, a ne zato što su oni bogom dani da budu tu i onda imate ona čuvena odmarališta po Crnoj Gori, na kojima gubimo po milion i dva miliona evra, dok ostali ljudi jedva krpe kraj sa krajem, a oni koriste i upotrebljavaju samo isključivo državne resurse, ono što im je država omogućila da koriste.
Neki su nam pretili štrajkom zbog toga što, pre mesec dana ako se ne varam, smo rekli da je besmisleno da držimo i dalje neko odmarališta na kojem gubimo milion i po evra godišnje, jer oni hoće da se tamo odmaraju leti. Pa, imate plate, i to imate plate najveće u Srbiji. Inače, prosečna plata u tom preduzeću je 74.000 dinara. To je velika plata za Ameriku i Nemačku, a ne za Srbiju, ali treba još da im dajemo i posebno omogućujemo odmarališta, da bi se oni kupali, a da bi svi ostali gledali da li će moći autostopom da stignu do mora ili ne.
Imamo Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pokušaću nešto da skratim, Zakon o privremenom usklađivanju, osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava, to jest platnim razredima, Zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica, Zakon o državnim službenicima, Zakon o osiguranju, Zakon o hipoteci i čim prvi paket reformi bude odobren u parlamentu, Vlada će preduzeti aktivne i znatne mere da predstavi ove reforme investitorima širom sveta. Planiraćemo i organizovati opsežne turneje kako bismo Srbiju predstavili kao najprivlačniju destinaciju za investiciju u regionu, jer mi ćemo kroz mere fiskalne konsolidacije uspeti da deo novca ostavimo za te „incentive package“ i za te podsticajne pakete. Moći ćemo da napravimo najbolji paket u regionu, da budemo uspešniji i od Makedonije i Bugarske i da pokušamo da pokupimo ono što je na našu nesreću otišlo u neke druge zemlje i da privučemo mnogo novih.
Reforme će nam dati dosta materijala da pokažemo tržištima i investitorima da bi trebalo da dođu i da ulože u našu zemlju. Verujem da ćemo velike efekte ovih reformi osetiti već 2016. godine.
Sada ću govoriti o nečemu što uglavnom iz ovih teških mera proizilazi kao dobre, podsticajne, odnosno antirecesione mere ekonomske politike.
Sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, te dovršetak restrukturiranja i privatizacija državnih preduzeća mogu negativno da utiču na kretanje privredne aktivnosti i zaposlenosti u kratkom roku. Zbog toga ćemo, da bismo to izbegli, paralelno sa ovim merama usvojiti mere ekonomske politike koje deluju antirecesiono, da se ublaže negativni efekti bolnih reformi i podpomogne brži povratak, nedinamični privredni rast i rast zasnovan onim sektorima koji se smatraju potencionalnim nosiocima dugoročnog privremenog rasta Srbije. To su IT sektor, autoindustrija, prehrambena industrija, poljoprivreda, energetika i drugi.
Ove mere će uključiti sledeće: subvencionisanje dinarskih kredita za likvidnost privrede kako bi se povećala dostupnost izvora finansiranje privrednim subjektima i to mahom eksportno orijentisanim malim i srednjim preduzećima. Kreditna aktivnost u Srbiji beleži pad.
Plasmani banaka privredi smanjeni su za 9,3% odnosno privreda je plasirana oko jedne milijarde evra manje. Prethodnih godina kroz program subvencionisanih kredita za likvidnost godišnje privredi plasirano je oko jednu milijardu evra godišnje. Na taj način država preuzima na sebe deo troška koji generiše loš privredni ambijent.
Želim da vam kažem da smo u pripremi za sastav, odnosno za pravljenje novog kabineta, razgovarali sa bankarima i da ćemo ići na najmanje 800 do možda milijardu i 300 miliona subvencionisanih kredita koji će ići preko poslovnih banaka, što znači da će država to morati da pokrije sa 40-48 do 50 miliona evra onog dela koji banke nisu preuzeli na sebe. Pre toga ćemo bankama isplatiti novac koji im dugujemo za prethodne tranše ovakve mere u poslednjih četiri, pet godina.
Ono što je veoma važno to je kao posebna mera antirecesiona dinarizacija finansijskog sistema Republike Srbije. stepen dinarizacije finansijskog sistema Republike Srbije, meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima koji su odobreni privredi i stanovništvu na kraju 2013. godine iznosio je 26,8% odnosno ukoliko merimo stepen dinarizacije učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva za isti period iznosi 23,3%. Nizak nivo dinarizacije imao je negativan uticaj na uspostavljanje adekavatnog makroekonomskog okruženje, stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije i efikasnost monetarne politike.
Intenzivnija upotreba domaće valute u nacionalnoj ekonomiji predstavlja osnov za efikasniju monetarnu politiku, što za rezultat ima manje rizike po finansijsku stabilnost zemlje usled smanjene izloženosti ekonomije promenama deviznog kursa.
Fiskalnom konsolidacijom i povećanjem dinarizacije stvaraju se uslovi za niže i stabilnije referentne stope NBS i pad svih drugih kamatnih stopa na dinarske kredite u našem sistemu, a u cilju olakšanja kreditiranja privrede i stanovništva smanjenje izloženosti nacionalne ekonomije, riziku promene deviznog kursa i podsticanja privrednog rasta i zapošljavanja.
Značajna zastupljenost domaće valute u finansijskom sistemu Srbije i adekvatna usklađenost valutne strukture, prihoda i rashoda nebankarskog sektora unapredila bi stepen finansijske stabilnosti zemlje, umanjila rizike od promene deviznog kursa u najranjivijim sektorima privrede i unapredila efikasnost monetarne politike.
U cilju unapređenja procesa dinarizacije, Vlada Srbije i Narodna banka kreirale su memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije. Memorandumom su definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje će se preduzimati radi jačanja poverenja u domaću valutu i njenu upotrebu u monetarnom sistemu.
Sledeća mera vremenski ograničene poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika, odnosno prebacivanja radnika iz sive zone u legalne tokove. Ono što će biti naš prioritet u radu Vlade jeste zapošljavanje ljudi u privatnom sektoru. Kada govorim o zapošljavanju, uvek govorim o zapošljavanju u privatnom sektoru. Država će snositi deo troškova poreza i doprinosa za radnike u novoosnovanim preduzećima ili postojećim preduzećima za do tada ne prijavljene radnike. Na deset novozaposlenih radnika poslodavac bi plaćao poreze i doprinose za prva tri, dok bi država nadoknadila ovaj trošak za narednih sedam radnika. Ovim merama bi posebno bila obraćena pažnja najugroženije grupe stanovništva, mlade ljude na samom početku karijere, a i ljude koji su pri samom kraju karijere.
Dakle, to je jedna od izvanrednih podsticajnih mera i očekujemo odličan odziv kod svih privrednika koje smo već anketirali, a napravićemo i dodatne podsticajne mere za zapošljavanje i manjeg broja ljudi, da uvažimo zamerke privrednika koji su rekli da možemo i njih da zamolimo za po jednog novozaposlenog i da objasnimo u koliko je država teškoj situaciji, jer svaki formalno novozaposleni znači dramatično mnogo za našu zemlju. Povećanje te baze od 100 ili 150 hiljada novozaposlenih lica bi značio de fakto spas naše ekonomije, spas naše privrede u narednom periodu.
Pokretanjem velikih projekata i jeftine stanogradnje, država obezbeđuje zemljište i infrastrukturu, što omogućava da cena stanova bude takva da oni budu pristupačni prosečnoj porodici, a to ponovo zbog građevinskog sektora i građevinske industrije, o kojoj smo govorili, čime će biti generisana masovna tražnja za tim stanovima, a istovremeno će se pokrenuti jedan od sektora koji je najviše pogođen krizom, građevinarstvo, ali ne po modelu „Stepa Stepanović“, gde je cena stanova suštinski postala tržišna.
Usvajanje novog mehanizma za dodelu subvencija za investicije i zapošljavanje, koje će biti vremenski ograničeno i postavljeno tako da podstaknu priliv investicija u nerazvijena područja, te područja koja će biti posebno pogođena dovršetkom restrukturiranja državnih i društvenih preduzeća. Za ovo će pored mera fiskalne konsolidacije biti obezbeđeno i oko 200 miliona evra dodatnog novca u 2015. i 2016. godini.
Program reformi do kraja 2014. godine. Opisane mere koje ćemo usvojiti i primeniti u prvih 100 dana rada Vlade predstavljaće samo prvi, ali presudno bitan korak ka uspešnoj reformi privrednog sistema. Odmah nakon prvog talasa reformi, koji će biti sproveden do kraja jula, otpočeće se sa realizacijom reformi za čiju pripremu je potrebno nešto više vremena i koje je neophodno završiti do kraja godine. Reč je o pet bitnih reformi, agresivna borba protiv sive ekonomije, ostvarenje cilja da se siva ekonomija svede na nivo uređenih zemalja EU je dugotrajan proces i zavisi pre svega od izgradnje čitavog niza institucija i njihovog kapaciteta da obavljaju svoju ulogu na efikasan način.
Proces institucionalne izgradnje traje u proseku tri do četiri godine, u zavisnosti od kompleksnosti institucije i taj proces mora teći nezavisno od akcionog plana za borbu protiv sive ekonomije. Ono što je moguće uraditi u kratkom roku je sprovesti niz akcija u borbi protiv sive ekonomije, odnosno organizovanog kriminala, koje mogu značajno smanjiti ovu pojavu u pojedinim oblastima koje su fiskalno izdašnije i u isto vreme najočigledniji primer nemoći države da se izbori sa tim problemom. Istovremeno će se stvoriti institucionalni i organizacioni okvir za sistemsko suzbijanje sive ekonomije, pre svega kroz promenu poreskih propisa i temeljnu reformu poreske uprave.
Konkretne akcije do kraja godine podrazumevaju: analizu i prioritizaciju pojavnih oblika sive ekonomije, koje će biti predmet akcije kako bi se u najkraćem roku dobio najveći efekat, promenu propisa zakonskih i podzakonskih akata, odnosno internih procedura i pravilnika koji su do sada onemogućavali ili otežavali suzbijanje ovih vidova utaje poreza, na primer, pravljenje posebnih procedura za kontrolu pojedinih rizičnih industrija i pooštravanje kaznene politike, koja je u pojedinim domenima bila jako blaga i na neki način pospešivala sivu ekonomiju, reorganizaciju internih resursa i mobilizaciju viška administrativnog osoblja, kako bi vršili veći broj kontrola, dakle, i deo ljudi u javnom sektoru, o kojem smo govorili o neophodnosti smanjenja, imaće priliku i u drugom delu javnog sektora, doškolovavanjem, doobučavanjem, da pronađu svoj novi posao, sređivanje internih evidencija registara i eksternih baza podataka i promena načina, analiza rizika, kako bi se povećala verovatnoća otkrivanja i bolje civilne kontrole, završetak detaljnog plana, kontrola po rizičnim industrijama i rizičnim delatnostima, pre svega šverc akciznih proizvoda, višemesečno kontinuirano sprovođenje kontrole uz bližu koordinaciju više državnih institucija i jasnu podršku vrha države.
Osim toga, do kraja godine biće usvojen novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji će obezbediti objedinjavanje rada tržišne inspekcije, inspekcije rada, komunalne inspekcije, kao i njihovu bolju koordinaciju sa radom poreske uprave. Rešavanje problema nenaplativih potraživanja i nelikvidnosti privrede, udeo problematičnih kredita u Srbiji je sa trećim kvartalom 2013. godine dostigao 22%, s tim da u privredi iznosi 28%, a kod stanovništva 9%. Ovo je daleko najviši procenat problematičnih kredita u regionu i to je jedna od onih stvari o kojoj smo govorili, o našim tajkunima, političkim vezama, o tome kako su se krediti uzimali i na koji način su se trošili, umesto u ulaganja u proizvodnju, u ono gde će se profit napraviti, neretko je ulagano u privatne jahte, najskuplje automobile, računajući na to da ti krediti nikada neće biti vraćeni i da će taj novac biti potrošen u lične svrhe.
Visok nivo problematičnih kredita, čini se da se kreditna aktivnost u Srbiji smanjuje u kontinuitetu već preko godinu dana. Bilansi banaka opterećeni problematičnim kreditima čine da je cena kredita viša, a spremnost za kreditiranje i preuzimanje rizika manje. Jasno je da ovo negativno utiče na privredni rast, jer u odsustvu kreditiranja znatno su ograničeni raspoloživi izvori za finansiranje investicija.
Ne ulazeći preterano u uzroke ovog problema koji su sigurno različiti od ekonomske krize u objektivnih tržišnih okolnosti, pa do kriminalnih radnji o kojima smo govorili, činjenica je da se većina domaćih kompanija našla u problemima i da su upravo njihovi krediti postali problematični. Upravo zbog tog problema, koji je sistemskog karaktera, koncept rešavanja treba da bude takođe sistemski. Koncept bi podrazumevao uspostavljanje posebne kompanije u vidu investicionog fonda koji bi otkupljivao problematične kredite od banaka. Ova kompanija bi imala profesionalni menadžment, specijalizovan za restrukturiranje kompanija koje se nalaze u finansijskim teškoćama, na koje su ovi krediti bili odobravani.
Koncept bi bio potpuno fer i transparentan i bilo bi ponuđeno učešće svim bankama na tržištu. Kapital za ovu kompaniju bi obezbedile banke učesnice i međunarodne finansijske institucije, a država bi sa svoje strane morala da radi na unapređenju regulative koja se tiče stečaja, restrukturiranja dugova i procene imovine. Kroz ovaj proces bi se očistili bilansi banaka, koje bi potom bile ponovo spremne da kreditiraju privredu.
Istovremeno, profesionalni menadžment koji bi upravljao problematičnim firmama bio bi fokusiran na spasavanje ovih firmi i njihovo stavljanje na noge. Time je efekat za celokupnu privredu dvostruko pozitivan. Istovremeno, implementiraće se i druge mere koje su neophodne za otklanjanje gorućeg problema nelikvidnosti i nesolventnosti privrede, ubrzanje procesa stečaja kroz efikasnu implementaciju novog Zakona o stečaju, uvođenje subvencionisanih kredita za likvidnost privredi, o kojima sam govorio, izmirenje svih dospelih obaveza od strane države prema privatnim poveriocima i dobavljačima.
Definisano je ciljno stanje javne uprave sa posebnim osvrtom na zdravstvo, prosvetu, nauku, državnu upravu i lokalnu samoupravu, uključujući i ciljni broj zaposlenih. Javni sektor trenutno zapošljava 780.000 ljudi, od čega u državnoj upravi 36.000, na lokalu 163.000, u obrazovanju 161.000, u zdravstvu 135.000. Ovaj broj zaposlenih u javnom sektoru je neodrživo visok. Mnogo je viši od svih zemalja u okruženju, a naročito u poređenju sa zemljama EU.
Optimizacija obima javnog sektora biće sprovedena kroz analizu postojećeg stanja i broja zaposlenih u svim institucijama, vodeći računa o merenju učinka zaposlenih, sa ciljem identifikacije viškova ili manjkova, analizu opisa radnih mesta u svim institucijama, uz njihovo redizajniranje, funkcionalnu analizu svih institucija sa ciljem identifikacije opravdanosti njihovog postojanja i preklapanja delatnosti, plan za optimizaciju svakog od sektora. Proces analize treba da traje do novembra 2014. godine, kada bi bila doneta odluka o dinamici i implementaciji u svakom od sektora.
Sledeća mera je uvođenje pravičnih platnih razreda i definisanje dinamike povećanja zarada i smanjenja broja zaposlenih kroz pregovore sa sindikatima.
Takođe, u ovom smislu ću reći samo dve rečenice o reformi sudstva, jer je ona jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za ulaganje. Ciljevi reforme su da se smanji broj nerešenih predmeta, ubrzaju sudski postupci i omogući veća predvidivost sudskog sistema, što znači ujednačavanje presude i tumačenja unutar sudskog sistema. Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem. U tom smislu, do kraja godine će biti u potpunosti zaokružen zakonski okvir za novi i efikasniji pravosudni sistem.
Treći deo, program strukturnih reformi od 2015. do 2017. godine, naredne godine biće ključne da se institucije države i glavne funkcije koje država obavlja podignu na noge. Od uspeha u tom pogledu zavisi dugoročna ekonomska perspektiva zemlje. Po svim istraživanjima, naše zdravstvo državu košta slično kao druge zemlje u regionu, ali je kvalitet usluga mnogo lošiji. Rezultati našeg školstva su gori nego u većini evropskih zemalja, a građani nisu zadovoljno uslugama državne i lokalne administracije.
Strukturne reforme u svakoj od oblasti moraju da imaju jasan cilj koji žele da postignu, a to je bolja usluga javnog sektora, koju država pruža za porez koji građani i privreda plaćaju. Shodno tome, u periodu od 2015. do 2017. godine biće sprovedene sistemske reforme u četiri segmenta javnog sektora koji predstavljaju najznačajnije pružaoce javnih usluga, zdravstvo, obrazovanje, državna uprava i lokalna samouprava.
Srbija je bila na 101. mestu globalnog indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2013-2014. godinu. Mi smo poslednji među zemljama u našem regionu. Cilj reformskog paketa zakona jeste da se poveća konkurentnost naše ekonomije, stvori privlačnost za investitore i dodatni pritisak stavi na praksu korupcije. Povećanje konkurentnosti će, takođe, pomoći da se smanje potrošačke cene, a to će osetiti svaka porodica u našoj zemlji.
Cilj naše Vlade je da sledeće godine Srbija učini najveći napredak na tom indeksu među svim zemljama sveta, a da do 2018. godine budemo rangirani među prvim zemljama jugoistočne Evrope.
Efikasna realizacija prioritetnih investicionih i infrastrukturnih projekata, u oblasti saobraćaja i infrastrukturnih projekata i građevinarstva očekujem najveće pomake u narednom periodu. Naš najveći problem predstavlja naša finansijska nedisciplina, neodgovornost i neozbiljnost, te nije čudo što ljudi u Srbiji smatraju nemogućim poduhvatom izgradnju autoputa ili više mostova ili železničkih koloseka, bez obzira na ogroman novac koji smo u prethodnom periodu za te potrebe izdvajali.
Suština našeg problema je što ne možemo više ništa da gradimo uzimajući kredite, a sve zbog visine javnog duga i sve zbog one tri odluke koje su donete u periodu između 2007. i 2009. godine.
Ono na čemu ćemo insistirati i tu očekujemo velike i dobre vesti, želim to vama da kažem, to su koncesionarski ugovori i uveravam građane da ćemo, a znate da bih tako nešto teško rekao, posebno imajući u vidu dosadašnju praksu, kroz koncesionarske ugovore u roku od četiri godine završiti u potpunosti auto-put Beograd-Boljare u dužini od 270 kilometara. Za one koji ne znaju gde je mesto Boljare, reč je o Ibarskoj magistrali, kako je mi popularno nazivamo, odnosno auto-putu Beograd-Crna Gora. Mislim da bi to za nas bio nedvosmisleno veliki uspeh i ogroman rezultat.
Pročitaću vam kako nam trenutno stoje stvari i šta je to što ćemo moći, a bogami i neke stvari nećemo moći da uradimo, zato što te kredite nećemo moći da provučemo upravo zbog visine javnog duga. Rekao sam za Beograd i Južni Jadran u dužini od 763, Beograd-Boljare 270 kilometara, uveren sam da ćemo to kroz koncesione ugovore u roku od četiri godine u potpunosti izgraditi, ne završiti papire, već građani mogu da znaju da će za četiri godine moći da idu u Crnu Goru na more, na planinu, gde god hoće ili da idu u bilo koje mesto u Srbiji na tom putu, da će moći da idu auto-putem.
Imaćemo projekat rehabilitacije i bezbednosti na putevima. Tu radimo 1.500 državnih puteva. Zajednički finansiraju Evropska investiciona banka, EBRD, Svetska banka i Srbija sa ukupnom vrednošću od 370 miliona evra. Koridor 10 – deonica E75, to je 74,2 kilometra, radovi su na svim lotovima u toku, osim obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od sedam kilometara, gde se očekuje završetak tendera svaki dan. Nakon bankrota Alpine, planirano je fazno završavanje radova i ljudi u Srbiji treba da znaju da će do kraja 2016. godine i taj put konačno biti završen, odnosno okončan.
Železnička infrastruktura Novi Sad-Subotica-granica Mađarske, idejni projekat se radi sa sredstvima IPA fonda u vrednosti od 3,95 miliona evra i izvođenje radova se planira kroz mehanizam Kina…, u sklopu zajedničkog projekta Beograd-Budimpešta i tu nam predstoje, ne laki pregovori sa našim kineskim partnerima, kako i na koji način to da finansiramo, jer ponovo smo u problemu ako budemo morali da idemo na kreditno finansiranje zbog visine javnog duga.
Remont šest deonica na Koridoru 10 je 112 kilometara. Projekat će biti finansiran iz ruskog kredita. Vrednost radova je 68 miliona evra. Radovi počinju za dva meseca. Potpisan je aneks dva u martu ove godine.
Izgradnja drugog koloseka Beograd-Pančevo, projekat se finansira iz ruskog kredita. Vrednost radova je 69 miliona evra i radovi su počeli.
Prokop stanica, Beograd-centar, projekat se finansira iz kuvajtskog kredita. Završetak kolosečnih postrojenja, vrednost radova je 27 miliona evra. Tender je završen i radovi počinju za dva meseca.
Modernizacija pruge Beograd-Vrbnica, odnosno pravac Bar, projekat će biti finansiran iz ruskog kredita, a okvirna vrednost je 200 miliona evra. Početak radova će biti tek u drugoj polovini 2015. godine. Neću ulaziti u detalje. Ako budete zainteresovani, mogu da vam odgovorim posle na pitanja oko nabavke dizel motornih vozila, modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, obilaznice oko Beograda, obilaznice oko Niša, deonice Niš-Brestovac i veoma važna stvar izgradnja inter modalnog terminala u Batajnici u vrednosti od 19 miliona evra. Očekuje se donacija Evropske komisije u iznosu od 15,5 miliona evra, eksproprijacija je 3,5 miliona evra. Sva potrebna projektna dokumentacija je spremna.
Oko novih projekata, sem ovoga o čemu sam govorio, rekao sam da ćemo dramatično ubrzati i konačno završiti. Imaćete jednu novu praksu. Svi građani Srbije će na putevima moći da vide koliko je to njih koštalo. Uzećemo i napravićemo bilborde, gde će svako moći, molim ljude, mlade ljude da ne šaraju, da ništa ne dopisuju, imaćete cenu za svaki krak, za svaki deo puta, da svaki građanin zna koliko je novca izdvojio za taj put i rokove kada će taj deo puta i kada će deonica biti završena. To će biti jedna nova praksa u Vladi Srbije, kako to rade neke razvijene zemlje.
Ono što je takođe veliki infrastrukturni projekat, Beograd na vodi, tu ćemo zajednički Grad Beograd i Republika Srbija formirati preduzeće. Tu moram da se složim sa predstavnicima bivšeg režima ili opozicije, kako god hoćete, koji su iskazali svoje nedoumice i strah da je moguće da se tako nešto izjalovi. Moguće je, ali samo ukoliko mi budemo odgovorni. Ukoliko budemo odgovorni svojim neradom, korupcijom ili drugim pogrešnim i namerno lošim činjenjem. Ovo sam rekao zato što su se takve stvari već dešavale i na jedvite jade smo uspevali da to prekinemo.
Želim da obavestim građane Srbije, ne samo građane Beograda, da jednu od najlepših zgrada, oronulu, vide kako izgleda danas, da dođu 31. maja, da pogledaju. Dva i po miliona evra košta rekonstrukcija. Mi nismo dali ni dinar. Arapi su dali sve pare. Oni će to napraviti kao pokaznu sobu kako bi trebao da izgleda Beograd na vodi. Ne biste verovali, neki naši ljudi, dakle Arapi daju novac, oni grade našu zgradu njihovim parama, a mi im tražimo još 10%, valjda zato što grade našu zgradu u našoj zemlji njihovim parama. To smo prekinuli već u pokušaju, a određena lica su smenjena, sklonjena, a ustanovićemo da li ima krivično-pravne odgovornosti.
U svakom slučaju, očekujem da taj projekat podigne industriju. Zamislite da vi tražite 10% zbog toga što neko vama njegovim parama, a ne vašim parama, pravi. Za svakojake slučajeve sam slušao i video, kada hapsi policija u raznim našim gradovima traže po 10% za ono što daju nekakve dozvole ili ne znam šta. Ovo je jedinstven slučaj u svetu, da oni nama grade, na našoj teritoriji, njihovim parama, ali nam ni to nije dosta, nego da im uzmemo još 10%. To ima samo u Srbiji. To smo prekinuli i nadam se da ćemo imati dovoljno ozbiljnih i odgovornih ljudi. To nema veze sa partijama. To ima veze sa našim manirima, da živimo za dva dana, da uzmemo sve što nam padne na pamet, a da se za to ne pomučimo i da to bude lako zarađeno i da ne brinemo kako će da izgleda.
Telekomunikacije i turizam. U oblasti telekomunikacija, informaciona društva, najvažniji zadatak je završetak procesa digitalizacije televizijskog signala, koji će biti okončan do 17. juna 2015. godine, taj rok je postavila Evropska unija. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će nastaviti aktivnosti u cilju razvoja mreže široko pojasnog i brzog interneta, kako bi on bio dostupan i u najslabije naseljenim delovima naše zemlje. U fokusu će biti i dalje unapređenje elektronskog poslovanja kroz stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira i administrativnog sistema neophodnih za razvoj ovi oblasti.
Od posebnog značaja za razvoj elektronskog poslovanja i otvaranja opcije prijema novca iz inostranstva, putem internet servisa „Pej pal“, koji je tokom 2013. godine došao na tržište Srbije, je razvio uslugu plaćanja i slanja novca putem interneta.
S obzirom na veliki potencijal razvoja sektora informacionih tehnologija, izvozne mogućnosti u ovoj oblasti, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija radiće na unapređenju uslova za razvoj IT sektora kroz dalju liberalizaciju tržišta, davanja podsticaja domaćim proizvođačima i stvaranja uslova za nova strana ulaganja. U prilog podršci ovom sektoru, govori i podatak da IT industrija spada među četiri privredne grane u Srbiji sa najvećim perspektivama rasta i izvoznim potencijalima. Glavni cilj Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacijama je da se unapredi kvalitet turističke ponude Srbije, kako bi se u narednom periodu stvorilo povećanje ukupnog deviznog priliva od turizma sa sadašnjih 800 miliona evra na 1,3 milijarde evra godišnje.
Znate da je multiplikatorski efekat u turizmu najveći i zato svaki dinar koji uložimo u turizam gotovo nam se petostruko vrati. Zato će nam biti važan i Beograd na vodi, a i svi drugi infrastrukturni projekti o kojima smo govorili.
Maksimalnim radom na unapređenju kvaliteta turističke ponude može se očekivati da u narednom periodu ukupan broj turista koji godišnje poseti Srbiju poraste sa 2,3 na tri miliona godišnje, koliko je ostvareno u 2013. godini. Naš cilj da u 2018. godini bude pet miliona. U tom slučaju se očekuje povećanje broja direktno zaposlenih u turizmu, sa sadašnjih 70.000 na 100.000 radnika. S tim u skladu i sa tim u vezi ministarstvo će raditi na obezbeđivanju kvalitetnih uslova za investiciona ulaganja u sektoru turizma, posebno kroz razvijanje modela javno-privatnog partnerstva, a svi pomenuti ciljevi biće sastavni deo nove strategije razvoja turizma Srbije koja će biti izrađena do kraja ove godine.
Izlazak na nova tržišta i povećanje izvoza srpske robe – u cilju daljeg povećanja izvoza, a 2012. godine imali smo pokrivenost uvoza izvozom 59%, danas imamo 72,5% i to je najbolji deo i deo u kojem smo najviše napredovali, stvar kojom najviše možemo da se pohvalimo. Tražićemo nova tržišta za plasman srpske robe i to kroz potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama sa kojima Srbija do sada nije imala takve zaključene sporazume.
Uočeno je da je najveći rast izvoza ostvaren upravo u one države sa kojima postoje zaključeni sporazumi o slobodnoj trgovini. U tom smislu najveći potencijal za takav vid traženja novih tržišta postoji u zemljama Bliskog istoka, Afrike i Azije. Jedna od ključnih ciljeva u oblasti spoljne trgovine je pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedan od preduslova za članstvo Srbije u EU.
Razvoj energetike – zadatak ovog resora je da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljne količine energije i energenata o održivim cenama, uz jasan zakonodavni okvir i povoljan ambijent za investiranjem. Definisanjem prioriteta ulaganja odrediće se i brzina razvoja energetika, rudarstva, a samim tim i stope budućeg privrednog rasta Srbije.
U oblasti zakonodavne procedure koja je osnov preglednosti poslovanja i dobrog ambijenta za ulaganje, biće doneti novi zakoni i podzakonska akta o energetici, zakon o biološkim istraživanjima i rudarstvu, zakon o tržištu električne energije, zakon o tržištu gasa, zakon o tržištu toplotne energije usklađeni sa propisima i standardima EU, kao i podzakonska akta Zakona o efikasnom korišćenju energije, Zakona o robnim rezervama u delu postojanja obaveznih rezervi nafte, naftnih derivata i gasa u Srbiji i podzakonskih akata u cilju daljeg pospešivanja i iskorišćenja obnovljivih izvora energije, posebno biomase.
U oblasti rudarstva izvršiće se ozbiljne izmene postojećih akata i seča propisa koji usporavaju i guše razvoj rudarstva. Da kažem i vama ambasadorima, pošto sam potpuno siguran da ćete manje dolaziti kod mene u kancelariju i da trošite i vaše i moje vreme insistirajući na boljim propisima u sferi rudarstva.
Izvršiće se promena tarifnog sistema i otvoriti poglavlje 15 – energetika, u pregovorima sa EU. Strateški cilj Srbije jeste da podigne stepen energetske bezbednosti iskorišćenjem raspoloživih resursa i konvencionalnih, neobnovljivih i obnovljivih izvora energije.
Jedan od prioriteta u oblasti energetike biće obnovljivi izvori energije za koje su u prethodne dve godine stvoreni zakonodavni i privredni uslovi da se u njih ulaže. Pored iskorišćenja hidroenergije, vetra, geotermalne i sunčeve, posebno će se pomoći iskorišćenje potencijala biomase, koja u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije učestvuje sa 60%.
Srpsku energetiku karakterišu visoka eksterna energetska zavisnost, nepovoljna struktura domaćih konvencionalnih izvora, nizak nivo ulaganja u istraživanje energetskih i rudarskih potencijala, neekonomske cene energije i disparitet cene energije i energenata, ali i nizak stepen naplate električne energije gasa i toplotne energije.
Potraživanje EPS–a za utrošenu električnu energiju su 1,1 milijarda evra, a „Srbijagasa“ za utrošen gas 600 miliona evra. Toplana u Srbiji ima 57 i kod njih je 200 miliona evra. Prioriteti Vlade u oblasti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti i sigurnosti, kao i podizanje svesti kod donosioca odluka da je energetska bezbednost države apsolutni priritet.
Mogućnost za investicije u energetici do 2020. godine iznosi oko 8,5 milijardi evra, odnosno za gasovod „Južni tok“ planirana je 1,9 milijarda evra. Od toga oko 2000 megavati u savremene termo i elektrane na prirodni gas uz princip kogeneracije, oko 1400 megavata u velike hidro kapacitete uključujući reverzibilne i 1092 megavata, vrednih oko dve milijarde evra i obnovljivih izvora energije.
Svaka investiciona odluka biće pažljivo analizirana u skladu sa interesima investitora i Republike Srbije, a u skladu sa fiskalnim mogućnostima. Znate da o kakvom god ulaganju da se radi da vam uvek i domaći i strani investitori dođu sa idejom o PPA i već me boli glava kada čujem PPA, to je taj power purchase agreement. Oni vam traže – da ćemo nešto para, ali da nam Vlada garantuje da će da nam isplaćuje toliku i toliku cenu struje. Neće da ide na tržište, nego da morate da garantujete dva ili tri puta višu cenu struje. Gledaćemo da to radimo u najboljoj mogućoj meri samo tamo gde smo prinuđeni, nedostatkom sopstvenih izvora i sopstvenog novca da finansiramo najvažnije investicione objekte.
Otvaranje i razvoj internog i regionalnog tržišta je proces koji je već započet, a koji treba da omogući postavljanje i funkcionisanje energetike na tržišnim osnovama i njeno bolje regionalno pozicioniranje. U ovom trenutku je otvoreno do 40% tržišta, što iznosi 4.000 kupaca na visokom i srednjem naponu. Ovo je siguran put da se poveća konkurentnost srpske privrede, ali i da se obezbedi sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta i smanje gubici u distributivnim mrežama. Za Srbiju poseban značaj ima članstvo u energetskoj zajednici i proces pridruživanja EU. Energetska strategija energetske zajednice je upravo i nastala na inicijativu Srbije i predstavlja sponu sa energetskom politikom EU. Jasno smo posvećeni ne samo procesu evropskih integracija, već i razvoju saradnje sa svim zemljama koje su na međunarodnoj sceni prepoznati kao lideri.
Razvoj poljoprivrede – povećanje poljoprivredne proizvodnje za 30% . Osnovni zadaci ministarke za poljoprivredu biće realizacija projekata za navodnjavanje, ukrupnjavanje zemljišnih poseda na način koji će omogućiti plansko bavljenje poljoprivredom, promena načina finansiranja poljoprivrede na način koji će podsticati veću produktivnost, vertikalne integracije do kraja prerađivačkih lanaca.
Iako je sektor poljoprivrede izuzetno važan za srpsku ekonomiju, odlikuje ga slaga i nekonkurenta proizvodnja. Ne znam da li ljudi u Srbiji to znaju, pošto stalno slušamo rekao bih drugačije priče. Razlog za ovo su ekonomska globalizacija, nedostatak institucija, veliki broj malih gazdinstava, visoka zavisnost od klimatskih promena, tehničko-tehnološka zaostalost celog sektora, nesigurno tržište poljoprivrednog sektora, kao i obaveze koje se nameću u procesu priključenja Srbije EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Tržišni lanac i logističku podršku sektoru odlikuje nedostatak ili niska efikasnost institucije i sistema za logističku podršku, kao i nedovoljna iskorišćenost raspoloživost kapaciteta i resursa.
Prema poslednjim statističkim podacima seosko stanovništvo čini 40,6% ukupnog stanovništva, a svaki peti stanovnik sela stariji je od 65 godina. U odnosu na popis iz 2002. godine broj ruralnog stanovništva je opao za 10,9%. Udeo poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti je 21% bruto društvene vrednosti je 10,4%, a udeo poljoprivredno prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu je 22%.
Jedan od posebno važnih izazova Vlade Srbije u okviru politike ruralnog razvoja biće obezbeđenje ekonomske održivosti malih porodičnih gazdinstava, s obzirom da oni čine oko 77% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i njihova priprema za konkurenciju sa proizvođačima iz EU, kao i ostanak mladih i žena na selu.
Prateći aktuelne integracijske procese nova strategija poljoprivrede daje jasne smernice budućih reformi poljoprivrednog sektora, uz precizno definisanje prioritetnih područja, delovanja na revitalizacije i aktiviranju razvojnih potencijala ruralnih sredina.
Proces javne rasprave je završen i usvajanje strategije poljoprivrede Srbije će uslediti odmah nakon formiranja Vlade. Ovaj dokument ujedno stvara okvir za naredne aktivnosti u smislu izrade nacionalnih programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji treba da sadrže konkretne i detaljno opisane mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva.
Proces izrade nacionalnih programa praćenih izradom odgovarajućih sektorskih analiza je započet početkom godine i predviđa konkretne mere za realizaciju sledećih strateških ciljeva: rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva, efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivede i ruralnog razvoja.
U narednom periodu očekuju nas dalje radne aktivnosti za uspostavljanje akreditacije i potrebnih struktura za korišćenje predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj IPARD, čime bi se ispunili uslovi za povlačenje predviđenih pristupnih fondova za Srbiju od 32 do 38 miliona evra na godišnjem nivou.
Vlada Srbije će nastaviti intenzivan rad na daljem unapređenju sistema za zaštitu zdravlja potrošača, sprečavanja pojavljivanja bolesti životinja i biljaka, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja i obezbeđivanja stanovništva dovoljnim količinama kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane namenjene plasiranju, kako na domaćem tako i na zahtev inostranog tržišta.
Posebna podrška inspekcijskim organima biće obezbeđenje kroz uspostavljanje laboratorijske mreže sposobne da prati i pruža podršku poljoprivredno prehrambenom sektoru Srbije.
Nove mere agrarne politike obezbediće posebnu podršku za mlade poljoprivredne proizvođače, žene na selu, zemljoradničke zadruge, udruženja poljoprivrednika, kao i veći iznos finansijskih sredstava za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda.
U najkraćem roku donećemo zakon o predžetvenom finansiranju koji će omogućiti poljoprivrednicima prihvatljiv izvor finansiranja žetve tako što će kao garanciju otplate davati budući rod, a ne hipoteku. Nastavićemo sa razvijanjem sistema javnih skladišta koji se pokazao kao veoma kvalitetan način povoljnog obezbeđenja finansijskih sredstava za poljoprivrednike i adekvatno čuvanje i kvalitativnog klasifikovanja robe po svetskim standardima.
Mere tržišne cenovne podrške biće usmerene na stabilizaciju cena u vreme poremećaja na tržištu. U takvim uslovima uvodiće se razne različite interventne mere kojima će se podsticati dodatna potražnja i regulisanje ponude. Generalna orijentacija će biti da se postepeno gradi sistem bezbednosne mreže za stabilizaciju tržišta po mehanizmima i principima u EU.
Usvajanjem i prilagođavanjem seta zakona regulisaće se odnosi u domenu prometa, zakupa i nasleđivanja zemljišta, ali i obaveza održavanja zemljišta u smislu poštovanja principa dobre poljoprivredne prakse. Poseban akcenat će biti dat zaštiti poljoprivrednog zemljišta u smislu ograničavanja stvaranja najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta u zemljište za druge namene. Poreskom politikom i budžetskim podsticajima podržavaće se povećanje i konsolidacija zemljišta i uspostavljanje aktivnijeg tržišta zemljišta. Kreditnom investicionom podrškom nastaviće se i dodatno osnažiti finansiranje projekata za melioraciju i unapređenje zemljišne infrastrukture.
Opšte mere podrške poljoprivredi predviđaju i priprema i korišćenje savremenih alata za savetodavstvo, unapređenje savetodavnih modula, inovativni pristup u obrazovanju i obuka poljoprivrednih proizvođača čime će se unaprediti sistem kreiranja i transfera znanja. Uvažavajući sve stručne i naučne pokazatelje i preporuke i definisali smo nove realne, ali i ostvarive smernice u razvoju koje će na pravi način doprineti da srpska poljoprivreda postane dinamičan sektor zasnovan na znanju i zdravoj životnoj sredini, a ruralne sredine očuvane za ponos generacijama koje dolaze.
Reforme u sferi obrazovanja i nauke. Iako imamo naizgled more obrazovnih institucija ne možemo ni približno da tvrdimo da smo društvo znanja. Jedna kineska poslovica kaže: „Planiraš li godinu dana unapred, posadi rižu. Planiraš li 10 godina unapred, posadi drvo. Planiraš li vek unapred, vaspitavaj i obrazuj ljude.“ Ova Vlada će pokušati da reformiše obrazovni sistem.
Da li znate da je svaki treći đak u Srbiji funkcionalno nepismen? Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Obrazovanje je temelj od kog krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu novu Srbiju, bolju Srbiju, Srbiju koja zna. Naša deca uče iz knjiga starih i po 20 godina u eri novih tehnoloških inovacija, gde je jednoj informaciji potrebno samo 28 sekundi da prostruji svetom. Kakav je to paradoks? Ima li boljeg primera za to koliko zaostaje naše društvo? Naša deca uče iz zastarelih nastavnih sredstava, a školski programi su takvi da su zatrpani gomilom nevažnih informacija. Ne postoji jasna informacija koja će omogućiti opšte znanje i obrazovanje neophodno svakom mladom čoveku za dalje životno opredeljenje.
Naša deca izlaze iz naših škola nespremna za svet i iskušenja koja ih čekaju, bez dovoljno znanja da se samostalno bave poslom za koji su se školovali. Profesori moraju da ih obrazuju, ali ne posle škole, ne na privatnim časovima. Posle škole deca trebaju da se bave sportom. Sve češće čujem kako roditelji masovno plaćaju privatne časove. Još masovnija pojava je poklanjanje ocena. Tako ih vaspitavamo da će sutra olako nešto postići, samo je važno da imaju vezu i da plate, a što nemaju znanja, nema veze. Tako im nije učinjena usluga, već naneta nepopravljiva šteta. Stara kineska poslovica kaže: „Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan. Nauči ga da peca i nahranićeš ga za ceo život“. Mi moramo našu decu da naučimo pre svega da pravilno razmišljaju. Kada to nauče, naučili su najvažniju lekciju.
Obrazovni sistem čiji je cilj da učenicima ili studentima pruži sva neophodna znanja za svoj budući životni poziv stvar je prošlosti. Prvi razlog za to je dinamika savremenog života koja praktično više nijednom pozivu ne dozvoljava da bude životni. Molim vas, poslušajte ovu rečenicu još jedanput i zato neki naši ljudi, mnogi naši radnici ne razumeju šta se dogodilo. Promenio se svet. Promenilo se sve oko nas.
Drugi razlog je što danas znanja sama po sebi više nisu dovoljna. Po prvi put u istoriji ljudskog roda događa se da znanje više nije garancija uspeha u poslu. Konkurencija čini da još jučerašnja znanja više nisu dovoljna za sutrašnje poslove. Najvažnija kompetencija svih uspešnih ljudi danas je sposobnost da uče nove stvari. Jedina škola u koju danas treba ulagati i vreme i resurse jeste škola koja će nas naučiti da učimo.
Kada sam razgovarao sa legendarnim Šimanom Peresom pre nekoliko nedelja, on mi je rekao i dao jednu novu ideju za koju sam siguran da će je Izraelci primeniti, ali i mnogi u svetu. Rekao je – imali smo vreme šestočasovnog učenja u školama, a osmočasovnog boravka u fabrikama ili na radnom mestu. Ubuduće će biti za radnike šest sati rada, dva sata učenja, a za đake četiri sata učenja i dva sata rada. Bilo bi dobro da i mi to razumemo mnogo pre nego neki u svetu kako bismo bili u korak sa onima koji su najuspešniji.
Najveći broj zanimanja kojima se danas ljudi bave pre samo dve decenije nisu imala ni nazive. Ono što danas može da bude celoživotno nije zanimanje, već samo učenje. Celoživotno učenje je nužnost vremena u kome živimo. Sve je manje poslova za koje radnici neophodna znanja i veštine stiču tokom redovnog školovanja. Stalno učenje i profesionalno usavršavanje je način života na koji moramo da se naviknemo. Obrazovni sistem treba da podstiče sve vidove celoživotnog učenja. Odgovornost za kvalitetno obrazovanje je na svima nama, a pre svega na onima koji se obrazuju. Niko ne može da očekuje da je obrazovanje jednosmerna ulica bez raskrsnica, gde nema potrebe da se donose i preispituju bilo kakve odluke.
Učenici koji postanu svesni da su sami najodgovorniji za sopstveno obrazovanje lakše će napraviti sopstveni saznajni put. Postoji mnoštvo načina za sticanje znanja. Tu raznolikost pristupa treba gajiti. Neophodno je razvijati sistem eksterne provere koji bi kroz vrednovanja rezultata učenja bio za unapređenje školske prakse.
Brojaće mi novinari koliko sam čaša vode popio. To će da im bude glavna vest.
Neophodno je da škole imaju veću autonomiju u svom radu. Nastavnici takođe. Takva autonomija nužno nosi i veću odgovornost za ostvarene rezultate. Direktori škola koji su u strahu da slučajno ne učine nešto što Ministarstvo nije eksplicitno odobrilo ne doprinose razvoju obrazovanja. Oni samo čuvaju status kvo koji nam nikada manje nije bio potreban. Svaki pozitivan pomak u školskoj praksi treba istaći i ohrabriti i druge škole da pronađu svoj prepoznatljiv model rada.
Glomazan i krut obrazovni sistem ne pruža mogućnost da svako pronađe sebe, da iskaže svoje interesovanje i ostvari svoje talente. Niko od nas nije dovoljno mudar da bi trebalo da propisuje kako svi moraju da uče. Nismo svi isti. Baš u tome i jeste snaga čovečanstva.
Ministarstvo prosvete i nauke mora da se oslobodi nepotrebnih ingerencija. Nema nikakve potrebe da se Ministarstvo prosvete bavi đačkim ekskurzijama, imenovanjima školskih odbora, verifikacijom udžbenika. Ministarstvo prosvete i nauke bi trebalo da se bavi razvojem sistema i podizanjem kvaliteta rada, legislativom, obrazovnom ekonomijom i stvaranjem mreže korisnika sa celim svetom.
Obrazovanje je mnogo više od školstva. Samo jedan manji deo obrazovanja odvija se u školi. Akteri ovog sistema nisu samo učenici i nastavnici, nego smo to svi mi. Svi mi treba da stvaramo kulturu u kojoj se cene trud i odgovornost. Učenje ne sme da bude samo sredstvo kojim se dolazi do ocena i diploma, već neizostavni deo života inteligentnih bića.
Učenje samo za ocenu ili prolaz na ispitu je loša praksa koja ima još lošije posledice i trend poklanjanja ocena i trend davanja ispita bez stvarnog izlaska mora da se zaustavi. Danas imamo nekoliko puta veći broj vukovaca nego pre dve i tri decenije. To što gotovo 15% učenika ima sve petice nikome ne čini dobro. Setite se vašeg vremena, koliko nas je malo imalo sve petice i koliko je malo bilo onih koji su imali prosek preko devet.
Nisam siguran da bi sa bilo koje strane bilo mnogo.
Ukoliko je razlog za ovakve ocene slab kriterijum, to treba utvrditi korišćenjem eksternih instrumenata provere znanja i tako kriterijum učiniti svrsishodnijim. Ukoliko je razlog za nerazumno visoke ocene spoljašnji pritisak, onda nastavnike treba odlučno zaštititi jer oni su najmerodavniji da procene znanje i daju ocene.
U domenu visokog obrazovanja postoji niz poboljšanja koje treba sprovesti. Vlada će se posebno baviti kvalitetom visokoškolskih ustanova, njihovom akreditacijom i stvaranjem uslova da se olakša povratak naših stručnjaka iz inostranstva. Na ovaj način će biti stvoreni uslovi za zdravu konkurenciju škola, fakulteta i nastavnika koji tamo rade.
Jedan od prioriteta Vlade biće nauka i tehnološki razvoj. U protekloj deceniji, usled povećavanja broja istraživača koje nije bilo praćeno srazmernim porastom budžetskih sredstava, došli smo u situaciju da veliki deo izdvajanja za nauku praktično odlazi na isplatu zarada zaposlenih. Nivo finansiranja samih istraživanja je ovim pao ispod nivoa potrebnog da se ova delatnost održi, a višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika.
Pored planiranog povećanja ulaganja u nauku Vlada će nizom mera, kao i izmenama i dopunama Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, uspostaviti novi model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu. Novi model finansiranja podrazumeva konstituisanje fonda koji će na bazi stručnosti dugoročno kreirati strategiju naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, ocenjivati naučne projekte i raspisivati konkurse za finansiranje naučno-istraživačkog rada. Pored toga što je reč o izuzetno važnom razvojnom sektoru, regulisanje ovih zakona dobiće prioritet, kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju naučno-istraživačkih projekata, čiji se tekući ciklus završava krajem 2015. godine.
Pošto postoji bojazan da bi prelazak na nov model finansiranja mogao ugroziti neke oblasti nauke koje su od opšte važnosti za kulturu i društvo, ali trenutno ne predstavljaju izazove u tehnološko razvojnom smislu, Vlada će sa posebnom pažnjom zaštititi postojeće istraživanje u humanističkim i društvenim naukama. Integrisani u naporima nove vlade i vodećih naučnika i stručnjaka, mogli bismo ne samo da spasemo nauku i povratimo značaj obrazovanja, već i da prepoznamo, podstaknemo i iskoristimo jedan od osnovnih i višestruko potvrđenih potencijama koje ova zemlja ima.
Obezbeđivanje uslova koji bi istraživače podsticali da ostanu u zemlji, povećano ulaganje u nauku, kao i sprega između nauke i privrede, obezbedili bi osnovu za brži privredni razvoj, kao i opštu kulturnu i društvenu revitalizaciju.
Takođe, poseban akcenat bih stavio na položaj mladih u Srbiji, koji je daleko od zadovoljavajućeg. Iako su doneta osnovna strateška dokumenta iz oblasti omladinske politike, a pre svega Zakon o mladima i dosta je urađeno na sprovođenju istih, podaci pokazuju da se mladi danas suočavaju sa mnogim izazovima, od kojih je svakako najveći problem nezaposlenost. Srbija je suočena i sa opadanjem broja mladih u opštoj populaciji i trendom odlaska najtalentovanijih iz zemlje. Zato je neophodno ulagati u mlade, stvarati im uslove za odgovarajući posao, stanovanje van roditeljskog doma i zasnivanje porodice. Radićemo na daljem strateškom okviru u ovoj oblasti, ali i na konkretnim rešenjima za mlade.
Kroz širok konsultativni proces i učešće svih relevantnih aktera, u ovoj godini izradiće se nacionalna strategija za mlade 2015-2025, sa akcionim planom za njeno sprovođenje, a u skladu sa inicijativama i okvirom omladinske politike na nivou EU, kako bi se postigli najbolji mogući rezultati, uz potpuno uvažavanje i iskustvo inicijativa EU u omladinskoj politici. Prilikom izrade ovog strateškog dokumenta naglasak će biti stavljen na smanjenje nezaposlenosti, podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja, uz odgovarajuće olakšice i finansijsku podršku početnicima.
Smanjenje socijalne isključenosti mladih, sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja, povećanje svesti o značaju neformalnog obrazovanja, poboljšanje kvaliteta karijernog, vođenje i savetovanje, promovisanje omladinskog rada, promocija zdravih i bezbednih stilova života i povećanje aktivnog učešća mladih u društvenom životu. Fond za mlade talente nastaviće da podržava najtalentovanije mlade ljude, u cilju da se zaustavi odlazak mladih na rad u inostranstvo i da im se omogući da se u svojoj zemlji profesionalno razvijaju.
Reforma državne uprave i reforma lokalne samouprave.
Poslednjih godina svedoci smo velikih fluktuacija mase zaposlenih u javnoj upravi. Fokus više neće biti na promeni državnih službenik, već na jačanju njihovih kapaciteta i podizanju njihove odgovornosti u primeni propisa i sprovođenju utvrđenih procedura. Uspostavićemo obaveznu edukaciju i usavršavanje državnih službenika na svim nivoima. Redefinisaćemo kriterijume za zapošljavanje i napredovanje u državnoj upravi. Sredstva ćemo ulagati u školovanje kadrova koji su potrebni našoj državnoj upravi, uz izgradnju tržišnih informacionih sistema, kontrolu standarda i kvaliteta. Svet o mora da se radi kvalitetnije i profesionalnije nego što je do sada rađeno. Državna administracija mora postati podrška, a ne prepreka investitorima i privatnicima. Realizaciji tog cilja u značajnoj meri će doprineti agresivno uvođenje elektronske uprave kao i uvođenje opšteg principa ćutanja uprave, znači odobravanja.
Već danas se Zakonom o ministarstvima uspostavlja Republički sekretarijat za javne politike, sa potrebnim nadležnostima da se obezbeđuju osmišljenost i međusobna usklađenost javnih politika i njihova usklađenost sa srednjoročnim finansijskim mogućnostima zemlje. Usvojiće se potrebne zakonodavne izmene, pre svega izmene Zakona o državnoj upravi, koje će propisati način na koji se javne politike donose, kako bi one bile realne, usklađene i sprovodive. Najbitnijim od njih prethodiće usvajanje koncepata o ciljevima i načinima na koje se oni postižu. Tek onda će se rešenja razrađivati, međusobno usklađivati i na kraju usvajati.
Omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata od koncepta zakona do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata.
U svim lokalnim samoupravama postoje viškovi zaposlenih, a najveći broj zaposlenih u lokalnim samoupravama je zapošljavan po političkoj liniji. Ne samo da su ljudi zapošljavani u opštinskim organima, već su tako zapošljavani, na taj način, u javnim i ostalim lokalnim preduzećima koja nisu bila obuhvaćena pravilom o maksimalnom broju zaposlenih. Cilj je da se, kroz reformu lokalne samouprave, definiše maksimalan broj zaposlenih koji se direktno ili indirektno finansiraju iz opštinskog budžeta, a na osnovu broja stanovnika i razvijenosti opština. Reforma lokalne samouprave uključivala bi i obavezu uvođenja elektronske uprave i maksimalno skraćivanje rokova za izdavanje svih neophodnih potvrda i dokumenata u nadležnosti lokalnih organa. Reforma finansiranja lokalne samouprave će sa druge strane povećati fiskalnu odgovornost lokalnih vlasti, kroz manje oslanjanje na republičke transfere i bolju naplativost lokalnih poreza.
Zahvaljujući tradicionalnoj angažovanosti građana Srbije u svojoj zajednici, velikoj pomoći međunarodne zajednice, lokalne samouprave danas daleko su sposobnije da ostvaruju građansku samoupravu, pružaju javne usluge, podržavaju investicije, razvoj, nego što su bile pre desetak godina. Ipak još ima mnogo posla na jačanju lokalnih samouprava.
Sa jedne strane, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi nadležnosti se moraju odrediti tako da građani u samoupravama odlučuju o onome šta one najbolje znaju, koje su im potrebe, prioriteti, kome treba zaštita, kome razrezati veći porez na imovinu. U skladu sa principima dobrog gazdovanja, sredstva moraju biti u skladu sa nadležnostima. Sa druge strane, lokalne samouprave moraju preuzeti veću odgovornost za kvalitet svojih odluka i razvoja koji iz njih proističe. Umesto toga, u mnogima ima nedomaćinskog ponašanja.
Navešću primer jedne opštine i neću reći koja je opština, zato što nije važno ko je na vlasti. Ta opština ima 7.000 stanovnika, zadužena je sa 5,5 miliona evra. Potpuno bankrotirala, niko živ ne može da je izvuče. To je uradila nekakva prethodna vlast, a ova današnja vlast, kada im je opština u bankrotu, kada im je opština u situaciji da ne mogu ništa da isplate, umesto da dođu i da traže neko rešenje zajedno sa Vladom Srbije, dođu da traže ako ima neki dinar za nekakav fudbalski ili košarkaški klub, a opština i sve što građanima mora da se učini, da se uradi, može da čeka još godinu dana i da im nikakvu uslugu ne pruže. To vam dovoljno govori koliko smo ozbiljni i kako i na koji način funkcionišemo.
Reforma zdravstva.
Još jedan sistem koji je odavno zreo za teške reforme, a u kojima je to možda najteže sprovesti zbog nedostatka finansijskih sredstava, je naš zdravstveni sistem. Srbija je nedavno rangirana kao poslednja u kategoriji u Evropi. Ova Vlada ima za cilj da Srbiju pomeri sa tog mesta u naredne četiri godine. Imamo dobre lekare i to jako dobre lekare, a verovatno i dovoljno bolnica, ali organizacija sistema je zastarela, štetna i ne zadovoljava potrebne usluge u modernoj ekonomiji 21. veka.
Reagovanje našeg zdravstvenog sistema je neadekvatno. Ljudi mesecima čekaju pre nego što lekar može da ih primi. Obični ljudi u našoj zemlji, koji nemaju veze ili novac, bivaju zanemareni i nemaju mogućnost da odu da budu pregledani. Stoga naš prvi prioritet u zdravstvenom sistemu bi bilo da uspostavimo hitnu uslugu i službe za primarnu zdravstvenu negu za svakodnevne potrebe, što zapravo danas ili u dobroj meri ne postoji. Ovo ne bi bilo obavljeno tako što bi se još novca propisalo u nezdrav sistem, već reorganizaciju sistema. Ukinućemo dve godine stažiranja za kliničke doktore, prespecijalizacije i omogućiti im da odmah počnu sa specijalizacijom. Time bi više doktora moglo da pruži svoje usluge zajednici.
Kao što sam rekao, imamo dobre lekare u zemlji. Zapravo, ljudi dolaze iz Kanade, Britanije i drugih zemalja ovde na lečenje. Uz adekvatno planiranje, možemo od Srbije da napravimo najbolju destinaciju za zdravstveni turizam, naročito kada je reč o stomatologiji i estetskoj hirurgiji. Ovo je brzorastuće tržište širom sveta, tržište koje može doneti mnogo prihoda našim lekarima, našim bolnicama i našoj zemlji. Formiraćemo specijalni tim koji bi bio zadužen da ovu viziju pretvori u stvarnost.
Vlada će takođe razmotriti raskid sa štetnom navikom slanja doktora van zemlje na specijalizaciju. Umesto toga radićemo zajedno sa drugim vladama u EU i drugim regionima, kako bismo dovodili stručne lekare u Srbiju i organizovali seminare i lečili pacijete. Pokrenućemo projekat pod nazivom „Aktivno zdravstvo“, koji će biti koordinisan kroz opštine Srbije. Umesto čekanja da potencijalni pacijenti dođu kod nas, mi ćemo otići potencijalnim pacijentima na noge, pronaći ih i time sprečiti dodatne troškove, a takođe i spasiti živote. Uvek je bolje sprečiti nego lečiti.
Pored toga, Vlada će kao cilj postaviti izgradnju dečijih klinika i objekata koji su trenutno prepuni. Proširićemo dečiju kliniku u Beogradu, a takođe i onkološku kliniku.
Formiraćemo poseban privatno javni fond koji će služiti, sada ćete da shvatite zašto smo morali i neke druge stvari da sečemo, koji će služiti za lečenje dece u oblastima u kojima Fond zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje finansiranje, kao i za urgentne slučajeve.
Kada je reč o roditeljstvu i natalitetu, insistiraću da se kroz socijalna davanja poboljša materijalni položaj roditelja, da se skinu kroz jednostavne procedure za ostvarivanje ovog prava. Cilj reforme zdravstva će biti povećanje dostupnosti kvaliteta javne zdravstvene zaštite. Period čekana na specijalističke preglede mora da se prepolovi u naredne tri godine. S druge strane, mora da se poveća efikasnost postojećih sredstava koji idu na zdravstvo.
U cilju oslobađanja resursa u zdravstvu za bavljenje pacijentom, koji će biti u fokusu, administrativni poslovi će biti automatizovani kroz uvođenje elektronske zdravstvene knjižice i elektronskih kartona. Rekonstrukcija četiri velika zdravstvena centra mora konačno biti završena, nakon skoro jedne decenije od kako su obezbeđenja finansijska sredstva za ovaj posao.
Takođe, u najkraćem roku je bitno uvođenje sistema za merenje pokazatelja kvaliteta zdravstvenih ustanova, koji bi omogućio da se prati njihov rad implementacijom unapređenja. One zdravstvene ustanove koje se menjaju na bolje treba nagraditi za svoje rezultate, dok ostale treba kažnjavati i terati na promene.
Uvođenje reda u oblast sporta kroz rešavanje pitanja privatizacije u sportu i finansiranje sporta. Uspostavljanje jasno definisanog sistema finansiranja sporta u Srbiji u skladu sa nacionalnom strategijom razvoja sporta, sa posebnim osvrtom na problem netransparentnog finansiranja sportskih klubova. Prestanak direktnog finansiranja poslovanja klubova i uređenje vlasničkih odnosa u sportu kroz promenu zakonske regulative i završetak privatizacije u sportu.
Država je uvek reagovala na pritiske sa različitih strana, zato što je bilo reči o značajnim društvenim grupama velike snage i popularnosti. Država je uvek izlazila u susret, manje ili više, obično nerealno velikim zahtevima i država se uvek trudila, ma ko da je bio na vlasti, da to nekako izjednači između onih koji su tobože najpopularniji ili stvarno najpopularniji. Da vas pitam, šta je država imala od toga? Poštujemo, izvršite privatizaciju. Mi hoćemo da od vas naplaćujemo poreze, a ne da uzimate od države. To tako funkcioniše u svim normalnim zemljama sveta i tako će da funkcioniše i u Srbiji.
Uspostavljanje predvidive i konzistentne politike u domenu kulture i otvaranje rekonstruisanog Narodnog muzeja. Jačanje kapaciteta ustanova kulture i civilnog sektora, te podsticanje njihove profesionalizacije i transparentnosti. Digitalizacija srpskog kulturnog nasleđa. Donošenje seta medijskih zakona, sa ciljem da se država povuče iz medija i svoj uticaj usredsredi na projektno sufinansiranje medijskih sadržaja koji promovišu javni interes. Regulisanje pravnog okvira za funkcionisanje RTS i RTV kao javnih medijskih servisa i obezbeđivanje njihovog finansiranja u skladu sa pravilima EU.
Kao dugogodišnji narodni poslanik, ne sećam se da je neki mandatar govorio dugo o planovima svog kabineta o kulturi. Ne sećam se, doduše, ni da je bilo koji premijer bio angažovan u toj oblasti, a pretpostavljam da neću ni ja. Nije ovo bila kritika, ali kao budući premijer, želim da vas uverim da će Vlada koju vodim posvećivati značajnu pažnju kulturi.
Prostor današnje Srbije je kolevka kulture u Lepenskom Viru, vrhuncu umetničkog stvaralaštva neolita, prvog i najvećeg kulturnog žarišta Evrope. Naš prostor je središnja tačka i vinčanske kulture, tehnološki najnaprednije praistorijske kulture u svetu. Zasluženo ili ne, Srbija je baštinik tog istorijskog duha koji je zaposedao prostor na kome danas živimo i zbog toga moramo da se trudimo da, koliko god je to moguće, budemo dostojni takvog nasleđa.
Verujem da je kulturna kolevka zaljuljana u Lepenskom Viru i Vinči odgojila velikane novijih vremena, od Svetog Save, preko freskoslikara, ikonopisca iz Studenice, Sopoćana i Mileševe, do Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Tesle, Stevana Mokranjca, Ive Andrića, Danila Kiša, Miloša Crnjanskog, Slobodana Jovanovića, Save Šumanovića, pa sve do Vaska Pope, Vladimira Veličkovića i Emira Kusturice, da pomenem samo neke od mnogih.
Oslonjeni na tradiciju, želimo da u duhu novog vremena i novih izazova, koji stoje pred našim narodom i državom, afirmišemo i osnovne principe kulturne politike za koju ćemo se zalagati. Kao što sam rekao, to će pre svega biti briga za očuvanje kulturnog nasleđa, briga o jeziku i pismu, o materijalnom i kadrovskom jačanju ustanova kulture, rast budžetskog finansiranja kulture u skladu sa materijalnim razvojem društva, kao i podrška privatnim kompanijama koje ulažu u kulturu.
Ono što nisam rekao, jeste i oko sporta. Uvešćemo oslobađanje od poreza, ali strogo kontrolisano, pošto znamo kakve su zloupotrebe po tom pitanju bile u ranijem periodu. Za one koji hoće da ulože novac u sport i u kulturu, to će moći da rade sa najnižim ili bez ikakvih poreskih opterećenja, ali će to država veoma strogo, veoma odgovorno i veoma ozbiljno kontrolisati, iz prostog razloga što smo i u ranijem periodu kada su postojale takve ideje bili svedoci brojnih zloupotreba.
Posebna briga o talentima, zaštita i podsticaj razvoja kultura nacionalnih manjina. Otvorenost srpske kulture za regionalnu i međunarodnu saradnju i predstavljanje domaćoj javnosti sadržaja tradicionalne i moderne evropske i svetske kulture.
Pre nego što ostvarimo strateške i kulturne ciljeve, želim da vam kažem da ćemo ostvariti jedan naizgled mali cilj, ali simbolično važan za našu kulturu, za celu našu zemlju. Obećavam da će ova Vlada Srbije konačno obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala prilike da vide Narodni muzej, najviše kulturno blago našeg naroda, njegove bogate zbirke umetničkih dela i kulturnu istoriju našeg naroda. Ne želim nikoga da krivim za to što je muzej godinama zatvoren, ali ne bih se dobro osećao kao političar kada Narodni muzej ne bi bio ponovo otvoren za vreme mandata ove Vlade.
Uostalom, da pitam i nas poslanike, ministre ili koga već hoćete, da li znamo gde se danas čuva Miroslavljevo jevanđelje, verujte mi da 90%, pretpostavljam, ne bi znalo, a svako dete kada smo mi išli u školu znalo je tačno mesto u Narodnom muzeju gde može da ga vidi.
Srpska kultura je staro porodično srebro evropske civilizacije i mi ćemo to srebro izglancati i prikazati ga svetu da mu se divi i da zbog njega posećuje Srbiju. Cilj je veliki, ali je dostižan. Naša kultura biće naša lična karta, znak prepoznavanja širom planete, naš ponos i slobodno mogu da kažem naš brend. Naši umetnici poput Emira Kusturice, Dušana Kovačevića, Mikija Manojlovića i događaji poput BEMUS-a, trubačkog sabora u Guči, BITEF-a, FEST-a, EGZIT-a, bili su i biće najbolji ambasadori i promoteri Srbije.
Ova Vlada će promovisati dalju demokratizaciju srpskog društva i zaštitu slobodnog govora. Ovo nisu filozofski elementi, već i ekonomski. Novinari i mediji su zaštitnici javnosti i element u proverama i ravnotežama nad vladama i poslovnim firmama. Bez nepopustljivog povika nekih novina protiv užasnih krađa i pljački koje su se desile u državnim firmama, pravosuđu bi bilo daleko teže da to samo otkrije.
Ova Vlada je takođe posvećena tome da nastavi bez bilo kakvog dovođenja u pitanje istrage i rešavanja svih slučajeva ubijenih novinara. Bez obzira na to koliko ja ponekad ne volim pitanja koja mi se postavljaju i na to koliko se ponekad iznerviram kada vidim ono što se objavi, novinari u Srbiji moraju osećati da oni mogu slobodno da krstare i istražuju šta god požele, bez bilo kakve bojazni za svoje dobro. Ovo je fundamentalni zahtev slobodnog i modernog društva.
Počeli smo i privodimo pravdi učinioce iz najtežeg slučaja Slavka Ćuruvije, ali ima još slučajeva iz našeg mračnog perioda na koje moramo da bacimo svetlo, ma koja cena bila. Očekujem po tom pitanju i rešavanje nekih drugih ubistava novinara.
U protekle dve godine, po standardnom merenju sloboda medija i sloboda govora, koje rade svake godine Reporteri bez granica i „Freedom house“, Srbija se popela za dvadeset mesta. Ove godine do leta, posle punih 11 godina, usvojićemo tri medijska zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i o javnim servisima. Pri tome, hoću da vam kažem da će ti zakoni biti usklađeni sa onim što želi i Evropska komisija, a dobiće odobrenje i od Venecijanskog komiteta.
Ubrzanje donošenja novog Zakona o zaštiti uzbunjivača, kao i Zakona o reklamiranju. Ovaj korpus zakona, predstavljaće novi iskorak u uvođenju regulatorne prakse koja je podudarna sa evropskim standardima kroz podzakonske akte, kroz uspostavljanje mehanizama i kroz jačanje samoregulatornih mehanizama, ali i kroz pravosudnu praksu omogućićemo da ovi zakoni zaista budu temelj koji garantuje slobodu govora, slobodu medija i efikasno funkcionisanje i informisanje građana.
Želim da sve buduće ocene o slobodi medija i novinara u Srbiji glase i imaju samo jednu dimenziju – informisanje je slobodno. I kad imate nešto da primetite i kada se sa nečim ne slažete i kada se na nešto žalite, nemate pravo ni na koga da utičete.
Kada je reč o javnim servisima, i ta oblast biće uređena u želeo bih da oni funkcionišu po najboljim standardima, da budu praktično lokomotiva slobodnog informisanja, ali takođe i da mnogo više nego do sada, budu u funkciji interesa građana, kada je reč o obrazovnim i kulturnim ponudama. Da budu efikasni u raspolaganju resursima, moderni kao i svi drugi mediji. Želimo da omogućimo istinsku samostalno javnim servisima. Pokazali smo da se u određenim formama kombinovanog rada između nadležnih institucija i zainteresovane struke, mogu rešavati neki teški problemi nasleđa, kao što su to ubistva novinara, i kroz formu vladine komisije za njihova rešavanja. U tom smislu sam zahvalan i gospodinu Matiću ali i gospođi Smajlović i mnogima drugima koji su Vladi u prethodnom periodu na tom putu pomagali.
Socijalna politika. Vlada Srbije će nastojati da realizuje mere kojima je cilj smanjenje siromaštva i ranjivosti pojedinca koji nisu sposobni da sebi obezbede osnovne uslove za život, zbog hronične bolesti, trajne invalidnsoti, ili starosti, kao i da zaštiti najveći deo stanovništva od određenih životnih rizika, kao što su nezaposlenost, bolest, smrt. Vlada će se založiti da Srbija ima socijalnu zaštitu univerzalnog karaktera koja obuhvata celokupnu populaciju čiji će osnovni temelji biti sigurnost građana i njihovo pravo da mogu da koriste socijalne usluge.
Koristiće primere dobre prakse i iskustvo određenih uređenih zemalja koji imaju takav sistem socijalne zaštite, Vlada će nastojati da obezbedi preduslove da u sistem socijalne zaštite uključi sve one mere i programe kojima će zaštiti ranjive, ugrožene grupe i pojedince. To su oni koji su pogođeni strukturalnim razlozima, krizama ili životnim teškoćama, a svoje egzistencijalne potrebe nisu u mogućnosti da zadovolje radom i pravima koja iz rada proizilaze.
U tom smislu, posebna pažnja biće posvećena starijim licima, etničkim manjinama, izbeglicama, azilantima, bolesnim i hendikepiranim licima, odnosno licima sa posebnim potrebama, beskućnicima, bivšim zatvorenicima, dugotrajno nezaposlenim licima, starijim radnicima, samohranim roditeljima, mladima i posebno deci.
U strukturi korisnika socijalne zaštite značajnu kategoriju čini populacija starih osoba. Opšte je poznato da stare osobe najteže podnose posledice krize, ne samo zbog siromaštva već i zbog ugroženog zdravlja i nemogućnosti da se na adekvatan način zadovoljavaju osnovne životne potrebe, a posebno potrebe za adekvatnom zdravstvenom zaštitom.
Prema analizama i istraživanjima najviše su ugrožena uz njih lica sa posebnim potrebama, posebno deca sa invaliditetom. U ovakvim okolnostima i u uslovima u kojima se nalazi naša država do punog izražaja dolaze sve naše slabosti, pa nije neočekivano što se naši građani sve teže odlučuju na formiranje ili proširenje porodice, teško nalaze posao, teško ili skoro nikako ne rešavaju svoje stambeno pitanje.
Donećemo novi Zakon o socijalnoj zaštiti i taj proklamovani opšti cilj dostizanja održivog minimalno materijalne sigurnosti, neizvesnosti, pojedinca i porodica u zadovoljavanju životnih potreba, stvaranju jednake mogućnosti za samostalan život i podsticanje na socijalnu uključenost, pretvorićemo iz principa u delo. Ciljevi socijalne zaštite ostvaruju se pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinca i porodica od socijalnih službi.
Ova grupa strateških ciljeva nije spisak želja. Mi verujemo da ćemo ove ciljeve ostvariti, ali ta vera nije iracionalna. Ona je zasnovana na dobro promišljenim i izvodljivim planovima koji podrazumevaju i neke teške, ali neophodne odluke. Ova Vlada će da usvoji prvi pravi krovni nacionalni plan razvoja Srbije. Njega neće pisati šaka dobro plaćenih konsultanata, kao što je to često bio slučaj sa blizu 200 strategija usvojenih u protekloj deceniji i od kojih mnoge skupljaju prašinu na policama, pisaće ga cela Srbija.
On neće biti spisak želja u kojim ima po nešto za svakog, samo što nema načina da se to ostvari, to mora biti realan plan, proizvod teških realnih izbora. U njemu će biti po nešto za svakoga, ali će u njemu svako morati i po nešto da da, ali i nečega da se odrekne. Moraćemo pošteno da kažemo šta može najpre, a šta mora da sačeka. U takav plan ćemo moći da verujemo i takav plan ćemo da ostvarimo.
Za sprovođenje ovog plana, ova Vlada se neće pozivati samo na kredibilitet kroz podršku građana dobijenu na izborima. Taj kredibilitet će se i dalje razvijati i rasti kroz otvoreni i transparentni dijalog sa stručnom javnošću, privrednicima, eksponentima civilnog društva, ali i političkim opcijama iz opozicije. Samo takva vlast može biti u službi svih građana i samo takva vlast može imati opšte poverenje i podršku.
Uvaženi poslanici, transformisanje naše ekonomije i reformisanje našeg sistema je dug proces. To je put sa mnogo prepreka, zaokreta i opasnosti. Ali to je jedini put koji vodi ka ekonomskom oporavku i boljem životu ljudi. Najteža stvar je pokrenuti se, ali kada otpočnemo putovanje, verujem da će energija našeg društva prevladati i dokazati da naši ljudi žele promenu, da naši ljudi žele da grade bolju budućnost za svoju decu.
Dozvolite mi da još jednom citiram mudri Kineski narod koji kaže: „Ako svakog dana na istom mesto doneseš jedan kamenčić jednog dana tu će biti brdo“. Hajde da svako od nas donese po jedan kamenčić i sagradićemo nešto bolje i veće. (Aplauz.)
Niko vam neće prodavati bajke. Sledećih godinu i po dana će biti teški. Predstoje velike reforme, duboki rezovi, velike žrtve. Ali, ja očekujem da u skladu sa procenama stručnjaka sa kojima sam razgovarao narod i građani Srbije mogu da očekuju da vide svetlo na kraju tunela, baš tada i bolje je da učinimo velike žrtve za kratko vreme, nego da prolongiramo patnju godinama, sa polovičnim reformama i produženjem korumpiranih sistema koji kradu od običnih ljudi da bi se bogatila nekolicina.
Preuzimam punu odgovornost za tu odluku i molim sve druge da me na tu moju punu odgovornost, valjda iz prevelike ljubavi, ovo sam mogao znake navoda da stavim, ne podsećaju na to, jer to dobro znam. I dobro razumem građane Srbije i dobro razumem nas Srbe, pogotovo jer znam kako se odnosimo prema svakom političaru. Dakle, preuzimam punu odgovornost za sve te odluke i biću prvi koji će da snosi posledice.
Danas smo najviše govorili oko ekonomije, ali ova Vlada ima i dodatne ciljeve koje želi da ispuni. Već sam rekao da je prethodna Vlada ostvarila izuzetne rezultate otvaranjem pristupnih pregovora sa EU. To je strateški izbor koji je Srbija preuzela na sebe. Ova Vlada neće propustiti tu istorijsku priliku i nastaviće punom snagom razgovore o pregovaračkim poglavljima. Prema njima ćemo se ophoditi na najozbiljniji način jer će ovaj proces pomoći da se naša država pretvori u zemlju u kojoj upravlja zakon za zdravije poslovno okruženje, zemlju koja je otvorena za investicije i koja je na putu da postane moderna ekonomija dvadeset i prvog veka.
Kada je reč o pregovorima stavili smo naglasak na pet ključnih oblasti koji imaju veliki značaj za Srbiju: poljoprivreda, zaštita životne sredine, saobraćaj, infrastruktura, energetika i regionalni razvoj. U ovim oblastima bismo morali da budemo spremni da usvojimo standarde EU, ali i da se postaramo da obezbedimo dovoljno zaštite za našu industriju tako da ona ne trpi u svom pristupnom procesu.
Nameravamo da pred sebe postavimo ambiciozne zadatke, da otvorimo prva pregovaračka poglavlja u najskorije vreme, sredinom ove godine. ponovili smo našu želju da se fokusiramo na poglavlje 32, jer bi ono doprinelo procesu fiskalne konsolidacije što je takođe deo reformskog paketa koji sam ranije predstavio.
Vlada će takođe poseban akcenat staviti na brzo otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koji se bave borbom protiv korupcije i vladavinom prava. Pokušaćemo pre kraja ove godine, ali je realnije očekivati da se to dogodi početkom sledeće godine.
Ministarstvo pravde će nastaviti sprovođenje dva važna strateška akta doneta tokom 2013. godine Nacionalna strategija reforme pravosuđa i Nacionalna strategija borbe protiv korupcije. Njima su identifikovani prioriteti, a pratećim akcionim planovima predviđene su mere koje u naredne četiri godine treba da budu preduzete. Uspostavljanje nezavisnog, nepristrasnog, kvalitetnog i stručnog pravosuđa je cilj koji je strategijom postavljen pred ministarstvom ali i glavne činioce pravosudnog sistema, sudove, javno tužilačku organizaciju, advokaturu i druge pravosudne profesije.
Ipak, glavni cilj koji je postavljamo jeste vraćanje poverenja građana Srbije u njen pravosudni sistem. Građani gotovo da ne veruju našem pravosuđu. Vlada Srbije i Ministarstvo pravde će u okviru svojih nadležnosti preduzimati sve neophodne mere koje su preduslov za povratak poverenja građana u naše pravosuđe. Opredeljenje Srbije za evropske integracije od suštinskog je značaja za reformisanje našeg pravosudnog sistema. Sprovodeći Akcioni plan Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013.-2018. i radeći na realizaciji svih mera koje budu postavljene pred otvaranje i nakon otvaranja pregovaračkih poglavlja 23, 24 biće stvoreni uslovi za nezavisno, efikasno i kvalitetno pravosuđe koje je jedan od ključnih garanta da je pravni sistem Srbije siguran za njene građane, ali i za privredne subjekte.
Zakonskim izmenama biće omogućeno transparentno i nezavisno funkcionisanje Visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca, organa koji garantuju nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Radno osnaživanje nezavisnosti pravosuđa nastaviće se kako putem analize relevantnog ustavnog okvira i izmene sistemske pravosudnih zakona, tako i prenosom punih budžetskih ovlašćenja na Visoki savet sudstva i državno veće tužilaca najkasnije 2016. godine.
Samo želim onima, ako je neko dobio ekspoze, a koji ima mnogo stranica, primetićete da sam ja u čitanju preskočio određene delove, pa vam se izvinjavam.
Izmenama i dopunama građanskih procesnih zakona, Zakona o parničnom postupku, Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, biće stvoreni uslovi za efikasno vođenje sudskog postupka i otklonjene manjkavosti koje je prepoznala njihova primena. Temeljne promene biće sprovedene radi rešavanja problema ujednačavanja sudske prakse.
U tu svrhu biće formirana sertifikaciona tela i kao obavezujuće uvešće se objavljivanje sudskih odluka u sveobuhvatnim i lako dostupnim elektronskim bazama zajedno sa propisima i sudskim statistikama. Opsežne mere ticaće se unapređenja efikasnosti rada pravosuđa i to putem praćenja efikasnosti i eventualne korekcije novouspostavljene pravosudne mreže, rešavanje starih predmeta, izmene procesnih zakona, uspostavljanje e - pravosuđa.
Uvođenje novih i usavršavanje postojećih pravosudnih profesija biće jedan od prioriteta u delovanju Ministarstva pravde.
Od septembra meseca počinje primena Zakona o javnom beležništvu kojim će u Srbiji posle više od sedam decenija početi da funkcioniše služba notara javnih beležnika.
Ističemo da delovanje javno beležničke profesije povećava, kako pravnu sigurnost, tako i efikasnost u obavljanju pravnih poslova.
Sud treba rasteretiti svih pratećih poslova kako bi njegov apsolutni prioritet postalo suđenje u kome će građanin u razumnom roku doći do pravosnažne sudske odluke.
Unapređenje stručnosti, kako nosilaca pravosudnih funkcija, tako i njihovih pomoćnika, predstavnika pravosudnih profesija i administrativnog osoblja, preduslov je uspešnog pravosuđa, pa će kroz primenu relevantnog normativnog okvira i maksimalnu podršku u jačanju kapaciteta pravosudne akademije kao centralne institucije za obrazovanje u pravosuđu, biti stvoreni preduslovi za sprovođenje njihove obavezne, imajući u vidu da beogradsko pravosuđe rešava više od 60% predmeta u Srbiji, rešavanje pitanja odgovarajućeg smeštaja pravosudnih organa u glavnom gradu biće jedan od prioriteta.
U naredne dve godine pravosudni organi u Beogradu će dobiti oko 24.000 kvadratnih metara prostora urađenog u skladu sa najsavremenijim potrebama funkcionisanja. Smeštaj će dobiti Prvi osnovni sud, Drugi osnovni sud, Drugo osnovno javno tužilaštvo, Apelaciono javno tužilaštvo, Republičko javno tužilaštvo, državno veće tužilaca, prekršajni sud i prekršajni Apelacioni sud.
U istom periodu biće započeta temeljna rekonstrukcija Palate pravde, koja preko 40 godina nije temeljno rekonstruisana.
Zgradu Apelacionog suda i Apelaciono tužilaštvo dobiće Novi Sad i Kragujevac, čime će se osloboditi veliki prostor u zgradi postojećih sudova koji će moći da zauzmu Osnovni i Viši sud i osnovno i više tužilaštvo.
Obimne radove u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom i nadogradnjom zgrada gde su smešteni sudovi i tužilaštva, biće realizovani u Staroj Pazovi, Lazarevcu, Kraljevu, Petrovcu na Mlavi, Raškoj, Tutinu, Šapcu, Velikom Gradištu i Somboru.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, pred nama je prvenstveno jedan veliki projekat osavremenjivanja krivično-pravnog sistema. Moramo da izgradimo snažne institucije koje su u stanju da krivično gone sve te teške oblike kriminala i korupcije i efikasno rešavaju opšti kriminalitet.
Institucije koje su u stanju da odgovore izazovima 21. veka i transnacionalnog kriminala, trgovina drogom, različite zloupotrebe u privredi kojima se stiče nelegalan novac, koji se kasnije pere zahvaljujući korumpiranim vladama i bankarskom sektoru, ubacuje u legalne tokove.
To je osnovna šema korupcije koju mogu da razbiju samo snažni i dobro organizovani državni organi.
Početak je sprovođenja novog Zakonika o krivičnom postupku i osnaživanje koncepta tužilačke istrage.
U ovom poslu tužilaštvo koji je centralni organ krivičnog postupka, moraju pomoći svi državni organi i privatni sektor. Cilj je da izradimo efikasan sistem međuinstitucionalne saradnje u borbi protiv korupcije.
Različiti državni organi u raznim fazama postupaka koje primenjuju, otkrivaju detalje kojima bi mogli da otkriju u slučajevima velike korupcije.
Da li su danas u Srbiji ti organi povezani i da li sarađuju? Moram da kažem veoma slabo. Za rešavanje ovih problema neophodno je ispuniti nekoliko mera.
Još bolja organizacija tužilaštva za organizovani kriminal i drugih tužilaštava. Uspostavljanje sistema razmene informacija između različitih državnih organa koji u okviru svojih nadležnosti mogu da otkriju organizovani kriminal i korupciju.
Uspostavljanje udarnih timova za progon organizovanog kriminala i korupcije, čijim će radom koordinirati Ministarstvo pravde i Javno tužilaštvo.
Uspostavljanje među institucionalnih centara, saradnja za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala i korupcije.
Razmena i real lokacija službenika različitih državnih organa koji u okviru svojih nadležnosti mogu da otkriju organizovani kriminal i korupciju.
Tužilaštvo će dobiti tužbu za finansijsku forenziku.
Da bi se sve ovo uspostavilo, biće rešene sve zakonske prepreke, uspostavljena nova procedura rada, za šta će postojati maksimalna podrška Vlade.
Radi ispunjenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2013. – 2018. godina, oformićemo snažan koordinacioni proces koji će dovesti do njenog punog ispunjenja. Posvetićemo se jačanju prevencije korupcije kroz jačanje organa nadležnih za ovu oblast i izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Već tokom juna meseca biće donet zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane koji su spremni da prijave korupciju koju uoče u vezi sa radom koji obavljaju.
Naš cilj je da zatvorimo sva pregovaračka poglavlja pre 2018. godine i to znači da bismo do tada usaglasili i uskladili naše zakone i procedure sa standardima Evropske unije.
Čineći to otvorićemo se za veliki broj novih investicija. Zemlja koja zatvori sva poglavlja može imati pristup značajnom iznosu sredstva iz predpristupnih fondova.
To je novac koji se može iskoristiti da se unaprede sve službe infrastrukture Srbije, a mi želimo da sledećoj Vladi nekim novim ljudima ostavimo mogućnost korišćenja tih fondova radi dobrobiti svih građana zemlje.
Vlada Srbije će takođe učiniti iskren napor kako bi promovisala dobru volju i zdrave odnose sa svim zemljama i vladama u regionu.
Ova saradnja biće zasnovana na uzajamnoj saglasnosti u vezi sa teritorijalnim integritetom svake zemlje i na unapređenju ekonomskih veza.
Kao prvi znak takve politike odlučio sam da moja prva zvanična poseta van zemlje, van granica Srbije bude Bosna i Hercegovina. Istovremeno, Srbija će razvijati najbliže odnose sa Republikom Srpskom u skladu sa Dejtonskim sporazumom i čuvati interese našeg naroda u skladu sa najvišim normama međunarodnog javnog prava. Jaka Srbija znači uvek stabilnu Republiku Srpsku.
Srbiju ćemo izgraditi kao zemlju mira, ali ćemo pomagati u očuvanju mira u celom svetu. Nastojaćemo da pripadnici naših oružanih snaga budu što prisutniji u različitim mirovnim misijama, u regionu i širom sveta, da naše znanje i veliko iskustvo od vojne obuke do vojne medicine iskoristimo na najbolji mogući način, pomažući druge zemlje, narode, štiteći bezbednost i razvijajući mirovnu politiku.
Ova Vlada će takođe promovisati dobre veze sa ostalim zemljama u EU i ostatkom sveta. Sukobi između istoka i zapada na teritoriji Ukrajine ne idu u prilog Srbiji. Kada se naši prijatelji međusobno sukobljavaju, mi tu ne vidimo priliku da nešto dobijemo. Srbija ne želi da bude deo tih tenzija. Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a ne bi bilo ni moralno.
Srbija će, sa druge strane, uvek poštovati teritorijalni integritet svih zemalja članica UN. Želimo da unapređujemo našu ekonomsku situaciju kako sa Rusima, tako i sa Amerikancima, Kinezima i svim drugim narodima i državama sveta.
Srbija nije ničija kolonija i ničija prćija. Kao mala zemlja ponosnih građana umećemo da čuvamo svoju slobodu, branimo svoj integritet i pravo na sopstveni politički stav i donošenje suverenih odluka.
Potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija se opredelila za put mira, saradnje i pregovora. Kao nikada u prethodnim decenijama, Srbija je svoju politiku prema pitanju Kosova i Metohije odredila jasno i bez nedoumica.
Rukovođena Ustavom i upornom strpljivom borbom za očuvanjem i životom Srba na Kosovu i Metohiji, Srbija je ispunila sve preuzete obaveze i pokazala da je pouzdan i da je siguran partner.
Srbi na Kosovu i Metohiji su našu politiku prepoznali i ja im se zahvaljujem na poverenju i hrabrosti, bez koje ne bi bilo moguće da sprovedemo dogovoreno i da radimo na novim dogovorima.
Formiranje zajednica srpskih opština, rad na objedinjavanju i postizanju zajedničkog stava celokupne srpske zajednice u svim životnim i političkim pitanjima koji određuju život Srba na Kosovu i Metohiji, nastavak materijalne pomoći koja se neće menjati niti umanjivati činiće korpu zadataka kojima će se baviti Vlada.
Nastavak Briselskog dijaloga i proces normalizacije života na Kosovu i Metohiji jedan je od prioriteta Vlade i istinski interes Srba na Kosovu i Metohiji. Srbija posebno insistira na otpočinjanju pregovora o imovini i očuvanju kulturne i crkvene baštine na Kosovu i Metohiji.
Politika prema Kosovu i Metohiji određena je i nepromenljiva. Nema i neće biti priznanja Kosova kao nezavisne države, a rešenje za svako pitanje tražiće se i pronaći u okviru dijaloga vođenog pod okriljem EU.
Ovako određena politika je već izdržala probu vremena i ova, kao i svaka buduća Vlada niti će je menjati, niti će od nje odustati. Srbi na Kosovu i Metohiji znaju da je ovo njihova Vlada i da svaki potez koji povlači to radi uvažavajući političku realnost i vodeći računa o interesima čitave države Srbije.
Srbija kao multietnička i multikulturna zemlja je svesna da je zaštita manjinskih prava neraskidivo povezana sa očuvanjem mira i stabilnosti zemlje. Takođe je duboko svesna da ona ima pravo i obavezu u odnosu na sopstveno stanovništvo i da kao demokratska država mora da sadrži mehanizme zaštite manjina o zloupotrebi većinske vlasti.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi oko 13% pripadnika nacionalnih manjina sa preko 30 različitih nacionalnih identiteta. Ovakva raznolikost društva svakako može predstavljati veliko kulturno bogatstvo za državu, ali samo ako država ima pravu politiku, integracije, odnosno ako dobro upravlja integracionim procesom koji će sprečiti konflikt i izgraditi društvo ravnopravnosti.
Naime, ne smemo dozvoliti da manjinske zajednice među sobom i sa društvom u celini nemaju nikakvu interakciju, odnosno da se društvo sastoji od mnoštvo paralelnih zajednica. Neophodno je da svi članovi društva preuzmu svoj deo odgovornosti za njegovo funkcionisanje.
Pripadnici manjinskih zajednica će preuzeti tu odgovornost ako im bude omogućen jednak pristup javnim dobrima i uslugama i ako im se pružaju jednake šanse, jer je to način da pripadnici nacionalne manjine imaju snažan osećaj pripadnosti državi čiji su građani.
Srbija kao demokratska država duboko poštuje multikulturalnost svoje zajednice i to smatra prednošću kada je u pitanju njen razvoj. Ona ne želi da bude zemlja koja samo retorički daje podršku priznanju manjinskih prava. Zato kontinuirano stvaramo uslove da svaka manjinska zajednica autonomno uređuje ostvarivanje prava u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja, službene upotrebe jezika i pisma preko svojih nacionalnih saveta.
Kao što nam je poznato, nacionalni saveti manjina su kao institucionalni oblik samouprave uvedeni u pravni poredak naše zemlje 2002. godine, a usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 2009. godine po prvi put su detaljno uređeni načini izbora i nadležnosti nacionalnih saveta.
Dosadašnja primena i analiza zakona pokazali su niz problema i slabosti. Radi otklanjanja uočenih slabosti Vlada će kao jedan od prvih zakona predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji će unaprediti postupak izbora i konstituisanja nacionalnih saveta.
Sledeći zadatak ove Vlade je da odredbe Zakona o nacionalnim savetima, koji je Ustavni sud u januaru ove godine proglasio neustavnim, uskladi sa Ustavom. Naravno, pri tome će se posebno voditi računa da se očuva dostignuti nivo prava pripadnika nacionalnih manjina.
Iako su pojedini pripadnici nacionalnih manjina imali bojazan da će se navedenom odlukom Ustavnog suda njihova prava umanjiti, tu odluku treba tumačiti pravno filigranski i na taj način i pristupiti izmeni legislative kojom se uređuju prava nacionalnih manjina.
Posebnu pažnju Vlada će posvetiti unapređenju položaju Roma kroz dosledno sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma.
Ova vlada će uložiti ogromne napore u iznalaženju i implementaciji najdelotvornijih rešenja za prevazilaženja ovog problema sa ciljem da do 2015. godine svi građani Srbije imaju lična dokumenta, što upravo u romskoj populaciji nam predstavlja najveći problem.
Poštovani narodni poslanici, uvažene ekselencije, danas ste čuli mnogo ambicioznih ciljeva koje je Vlada postavila pred sebe, mnogo zakona i propisa koje planiramo da donesemo.
Lako je glasati za zakone i reforme u Vladi ili Skupštini, a daleko je teže postarati se da se oni sprovedu u svakodnevnom životu. Nećemo zažmuriti pred tim problemom. Osnovaćemo i poseban Vladin tim koji će se zvati Jedinica za implementaciju projekata, koji će odgovarati ministru finansija i meni, kako bismo se postarali da odluke koje Vlada donosi suštinski budu provedene u život.
Dozvolite mi da vam posle tri sata predstavim ministre u novoj Vladi ukoliko, razume se, dobiju vaš glas, ukoliko dobiju vaše poverenje:
Lazar Krstić – ministar finansija,
Dušan Vujović – ministar privrede,
Snežana Bogosavljević Bošković - ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine,
Zorana Mihajlović – ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednik Vlade Republike Srbije,
Aleksandar Antić - ministar rudarstva i energetike,
Rasim Ljajić – ministar trgovine, turizma, telekomunikacija i potpredsednik Vlade Republike Srbije,
Nikola Selaković – ministar pravde,
Kori Udovički – ministar državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednik Vlade Republike Srbije,
Nebojša Stefanović – ministar unutrašnjih poslova,
Bratislav Gašić – ministar odbrane,
Ivica Dačić – prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, zadužen za spoljnu politiku i bezbednost i ministar spoljnih poslova,
Srđan Verbić – ministar prosvete i nauke,
Zlatibor Lončar – ministar zdravlja,
Aleksandar Vulin – ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
Vanja Udovičić – ministar omladine i sporta,
Ivan Tasovac - ministar kulture i informisanja,
Jadranka Joksimović – ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije i
Velimir Ilić – ministar bez portfelja.
Budući ministri, danas vam je data privilegija i obaveza. Data vam je velika šansa, nezamenljiva prilika da služite svojoj zemlji i pomognete njenim građanima da svoje živote učine boljim. Mislim da od toga nema veće časti. Služiti svojoj zemlji na tako visokom položaju je privilegija koju mali broj ljudi u životu dobije. Ali, uz privilegiju dolazi i odgovornost, naročito u teškoj situaciji u kojoj se nalazi danas naša zemlja. Stupate u Vladu koja je na se be preuzela to da pomera planine.
Ukoliko ste pažljivo slušali u protekla tri sata, zasigurno ste shvatili šta se i od vas očekuje i koliko će biti teško.
Mnogi bi želeli da ne uspemo. Mnogi bi želeli da dokažu da grešimo i da to što smo do sada bili uspešniji je bila greška našeg naroda.
Mnogi bi želeli da budemo otvoreni i da Srbija nestane, samo da oni budu bogatiji i imaju šaku vlasti. Svi vi bićete pod ogromnim pritiskom. Neki će možda doživeti lično uznemiravanje od onih koji misle da se Vlada može poljuljati, da preokrene svoje teške odluke koje je odlučila da ispuni.
Nećemo uspeti u ovoj misiji ako svako od nas bude radio sam. Nećemo uspeti ako ne budemo snažno stajali zajedno. Bezorganizacija naše zemlje svoje korene ima u radu Vlade gde je bilo uobičajeno da svaki ministar bude za sebe, da svaki radi za sebe. Neki ministri su smatrali da im ministarstva pripadaju, kao da je to neka vrsta poklona koji im je dat. Štitili su sopstvene kabinete kao sopstvena kraljevstva i koristili svoja ovlašćenja da sebe i svoje saradnike učine bogatijim. Pretpostavljam da shvatate da su ti dani završeni i da će u ovom kabinetu stvari funkcionisati drugačije?
Samo ako radimo zajedno kao tim možemo imati šanse da počnemo da ispunjavamo ono što smo na sebe preuzeli. Samo ako sarađujemo jedni sa drugima možemo zajedno da napravimo velike stvari.
Članovi mog kabineta će takođe morati da se usaglase i rade zajedno sa ljudima u jedinici za implementaciju projekata. Članovi kabineta će takođe morati da znaju kako da rade zajedno između sebe i pod ujedinjenom strategijom, a to znači razmenu informacija, koordinisanje aktivnosti i međusobna podrška. Nema više feuda političkih stranaka. Gotovo je sa tom praksom.
Uostalom, videli ste, od ukupno 19 članova Vlade, uz dobijenu apsolutnu većinu, svega je sedam članova SNS. Moglo je da bude i 19. Mislim da i to pokazuje drugačiji odnos i drugačiji pogled na budućnost Srbije.
Neki od vas su iz političkih okruženja, a neki ne, ali svima će se suditi na isti način. Sudiće poslanici ovog parlamenta i građani ove zemlje. Standardi će biti visoki i nećemo oklevati da tražimo izuzetnost.
Svakih šest meseci svaki ministar će morati da podnese izveštaj o svojim aktivnostima, dostignućima i neuspesima koje ćemo zajednički procenjivati.
Nemojte da se iznenadite, ovo želim da kažem svim građanima Srbije, odnosi se i na mene, ali i na sve ministre, neće biti velike buke oko nekakvih rekonstrukcija Vlade ili ne znam čega. Onaj ko ne bude ispunjavao svoje zadatke naći ćemo drugo ili bolje rešenje.
Predlažem vam da ne gubite vreme, jer to je ono što građani ove zemlje nemaju. Predlažem vam da radite naporno i vredno, jer dajete primer celoj generacije. Predlažem vam da idete pravim putem i budete iskreni, jer to je moje suštinsko obećanje i obećanje ove vlade našem narodu.
Poštovani građani, poštovani poslanici, poštovani ministri, uvažene ekselencije, crkveni velikodostojnici, izgovoreno je dovoljno reči. Sada je vreme da počnemo da radimo. Ljudi van ove sale nestrpljivo čekaju da vide kako svoje reči pretvaramo u dela i radnje. Ovde nisu u pitanju samo naši životi, već i životi budućih generacija.
Nadam se da ćemo za četiri godine stajati u ovoj sali i osvrnuti se na ono što smo uradili i osećati ponos, ponos što smo verno, odano i hrabro služili svojoj zemlji, ponos što smo uspeli da vodimo naš narod kroz teška vremena i počeli sa transformisanjem naše ekonomije u modernu i funkcionalnu, a vladavinu prava konačno zagarantovali i obezbedili svim našim građanima.
Moj kabinet radiće upravo za interese građana, sa namerom da napravimo njihov život boljim, vrednijim, smislenijim, za našu državu da bude stabilna, da svi građani budu ponosni na nju, da bude cenjena i prepoznata kao zemlja sa kojom vredi sarađivati, u koju vredi dolaziti, u koju vredi ulagati i u kojoj više od svega vredi živeti.
Da se vratimo početku, ljubavi i veri u Srbiju. Samo iz velike ljubavi se može napraviti jedan znak koji sve govori, kao što je to uradio Milton Glejzer, praveći najprepoznativljiji globalni znak I love New York sa srcem, umesto reči. Želim da na kraju mandata doživim da neki talenat iz Srbije napravi sličan znak, koji će opisati kolektivno stanje svesti u Srbiji, ali i društvene prilike koje su bitno bolje nego što su danas.
Ja volim Srbiju, verujem u Srbiju i želim da to bude obeležje rada naše Vlade sa rezultatima kojima će se svi u ovoj zemlji ponositi, a oni iz okruženja i sveta ceniti i pokazivati poštovanje prema našoj zemlji. Hvala vam. Živela Srbija i napred Srbija!

Poštovane dame i gospodo, pokušaću da svima dogovorim na primedbe koje smo imali i da se zahvalim onima koji su podržali.
Ponavljam, po prvi put program i plan rada nove Vlade, želim da odgovorim onima koji su pričali o ugroženim manjinskim pravima, a pozivali se na slučajeve o kojima nadležni državni organi ne znaju ništa, da se o tome ne govori ni u parlamentu, već se govori na nekim drugim mestima, a na tim mestima takve informacije nadležni državni organi nemaju.
Nije istina da ova Vlada želi da diskredituje bilo koji bošnjački zahtev. U svakom slučaju ćemo o Bošnjacima, kao i o Srbima, kao i o Mađarima, kao i o svim drugim građanima Srbije brinuti na jednak način. Molim Bošnjake da svuda gde žive u Srbiji, i u Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju, Varoši i u svim drugim mestima da pokažu samo malo strpljenja i da vide da li će imati veću brigu Vlade ili ne.
Oko rečenice – birajte vi Bošnjaci koga hoćete, mi ćemo izabrati predstavnika, samo je jedan razlog bio zašto nisam razgovarao sa predstavnicima i ove bošnjačke liste, a to su upravo te najteže optužbe na čoveka koji je bio sa nama u koaliciji, koje nijednim argumentom i nijednim dokazom nisu bile potkrepljene. Ako je moguće da tako teške optužbe iznosite, toliko teške optužbe, a da za to ne postoji nijedan dokaz, nijedan postupak, bilo kakav postupak, onda to govori nešto i o nečijoj odgovornosti.
Neke od ideja ćemo prihvatiti, gospodina Markovića i gospodina Krkobabića. Što se tiče Investicionog fonda žao mi je što gospodin Krkobabić nije ovde, neće država ni dinara dati. To su privatni investicioni fondovi i zato ćemo doneti posebne zakonske i podzakonske akte kojima ćemo regulisati celu oblast. To će biti njihov novac kao što je u mnogim zemljama već urađeno.
Želim da se zahvalim i gospodinu Mijatoviću, posebno na onome gde je rekao – samog sebe pobediti najlepša je stvar. Neretko i najteža. Želim oko pitanja penzija da kažem jednu stvar i oko izbora gospodina Krstića i Kori Udovički, koji se samnom ne slažu, da vam otvoreno kažem. Upravu su, nisam ja upravu. Ovo je naš pokušaj da po svaku cenu pokušamo da velikim preokretom, kako je o tome govorio gospodin Đilas, napravimo nešto u narednih šest meseci, pa da onda stanemo i ponovo analiziramo naše javne finansije.
Želim vama gospodine Đurišiću, uz najveće poštovanje, jer sam želeo bez obzira na izborni rezultat i to nikada nisam krio, bar dvoje vaših ljudi, jednog kojeg izuzetno cenim u Vladi koju vodim. Vidite, nije mi teško da to kažem i da prevaziđem te nekakve stranačke okvire i stranačke rovove.
Žao mi je što ste imali neke drugačije ideje i niste želeli da sarađujete sa onima sa kojima ste, kako ste nam govorili, uspešno sarađivali. Drago mi je što je Boris Tadić posle susreta sa nama u Srpskoj naprednoj stranci bio pošten i rekao da su te odluke iz 2007-2009. godine bile pogubne.
Daću vam tačne podatke. Gospodin Đilas je izneo potpuno netačne podatke. Potpuno neprecizne podatke. Molim vas sledeći put slobodno me pozovite, daću vam u dinar precizne podatke. I oko zaduženja Srbije i oko martovskih prihoda. Trebalo je samo da pitate. Dobili biste punu informaciju. Uopšte ne želim da kažem da je to zlonamerno.
Naime, dinamika prihoda u martu je, ako se ne varam Lazare, je bolja nego što ide u dogovoru i dinamici sa MMF-om, četiri milijarde više. Inače je manje zato što smo dali za povraćaj sredstava rokove koji su došli u martu, a ne u drugim mesecima kao što smo činili prethodnih godina. Samo je to upitanju da znate. U aprilu ponovo očekujemo povećanje za neke dve milijarde, ali svakako u granicama očekivanog. Za nas je neočekivano da je bilo četiri milijarde više od onoga što smo napravili.
Što se tiče dugova, želim da vas obavestim da nije istina. Upitanju je 4,51 milijarda, a ne šest milijardi. U periodu od 2008 do 2012. godine je 6,9 milijardi. Još nešto, da biste znali, sada rastu mnogo više i u narednom periodu će nam sve rasti zato što dospevaju kamate i krediti i garancije koje ste davali, koje se nisu videle, koje su ispod linije, za „Srbijagas“ i za mnoga druga preduzeća za koja ste davali, a mi danas moramo da otplaćujemo.
Dakle, nama je najveći problem koji je nastao strukturalni problem sa kojim se danas suočavamo. Zahvalan sam gospodinu Tadiću što je on to priznao i rekao. Mi nemamo strukturalni problem, danas imamo čistije finansije nego što smo ih imali pre dve ili tri godine. Taj posao gospodin Krstić odlično radi i zato je u Vladi.
Imamo mnogo čistije finansije, pitajte bilo kojeg međunarodnog stručnjaka. Pitajte ljude iz Fiskalnog saveta koji su danas rekli da je ovaj paket reformi najbolji koji je Srbija mogla da predloži. Svi stručni ljudi u Srbiji će vam to reći. Svi stručni ljudi.
Poštujem vas veoma gospodine Đilase, ali razlika između četiri i po milijarde i šest milijardi je jedna i po milijarda. Da pri tom zaboravite da je u onom periodu sedam milijardi otišlo. Iz godine u godinu ići će nam sve više, jer su nam kamate sve veće, jer ste uzimali kredite od 7,5% do 7,7% na pet godina, kratkoročne, najgore moguće, a kritikujete kredite od 2% na 10 godina koje smo uzimali. U tome se razlikujemo i to su stvari koje ljudi u Srbiji moraju da znaju.
Rekli ste gospodine Đurišiću – nije nova Vlada. Kako nije nova Vlada? Oprostićete što ću da iskoristim sintagmu, kakve su to politički trikovi? Biće nova Vlada i sledeći put ako budemo formirali, SNS ili SPS ili ne znam koja politička stranka. Ovde je samo šest istih ministara od pre dve godine.
Kažete – najmanja Vlada, nije najmanja Vlada, ima samo jedno ministarstvo manje. Naravno kada je socijalnih sfera uvek isto u društvu. Jedno ministarstvo, ali šest ministara manje gospodine Đilase. Zato što nismo postavljali ljude koji nemaju resore da bismo zadovoljavali njihove političke potrebe. Nema nijednog potpredsednika koji nema resor u ovoj Vladi. Šest ministara manje. Što to ne kažete?
Kosovo i Metohija jeste deo Srbije. Inače to oko Kosova i Metohije i tih razgovora i onoga što je Ustavni sud ocenjivao neustavnim i onoga što izaziva najveće nezadovoljstvo naroda na Kosovu i Metohiji, čini mi se da su radili ljudi iz vaše stranke. To gospodin Vulin zna bolje, ali sam potpuno siguran da su to počeli i radili. To na pregovorima je radio čovek koji sedi pored vas, gospodine Đilas, Borko Stefanović. Ja se ne plašim da vam to u lice kažem. Kako građani Kosova i Metohije sude o vašem i o našem radu govori da ste vi na Kosovu dobili nekoliko glasova, a mi 51% glasova. Mislim da oni to najbolje osećaju i ponajbolje razumeju.
U mnogo čemu sam saglasan sa vama. Govorili ste o ubistvima i drogi. Citirali ste mene od pre nekoliko meseci. Tačno, ja sam se pitao pre pet meseci - kako je moguće da nam je droga najjeftinija. Moram da pohvalim naše službe i našu policiju, droga je danas značajno skuplja. To se promenilo u poslednja dva meseca posle više akcija koje smo imali i nažalost to se promenilo tek u poslednja dva meseca. Neću reći da tu niste u pravu. Samo se to eto promenilo u poslednja dva meseca i danas je gotovo dvostruko skuplja nego što je bila ranije.
Oni sada imaju jedan drugi problem. Ti narkodileri su povezani uvek sa ljudima iz državnog aparata, inače ne bi imali nikakvu moć. To znamo i to je uvek tako i bilo. Znači, postoje neki ljudi koji rade za njih, koji ih obaveštavaju. Neverovatne su stvari da postoje neki, koje svi poznajemo, da im 10 puta upadamo u kuću i da ih 10 puta ne pronađemo u kući, 10 puta. To znači da imamo problem i zato ćemo da čistimo to u našim službama i u MUP-u. Ali, znate tim ljudima niko u kuće i njihove, kako oni to nazivaju štekove, niko pre toga nije upadao decenijama. Oni su bili mali gospodari. Danas ni onaj Vavić, ni ovi novobeogradski iz mog bloka 45 više ništa ne drže po svojim stanovima i kućama. Zato se više i oni koji nose, kada im nađemo, kako se zove ovaj klub u Beogradu… Jedno veče upala policija, ni jednog gosta nije našla bez droge. Ni jednog. Ali, znate koji je trik? Samo su dvojica optuženi. Ona vagica je nađena kod vlasnika tog kluba, kafea, ne znam kako se zove. Šta nam je problem u tome? Strašan nam je problem u tome što oni sada nose manje količine i govore da im je to za ličnu upotrebu.
Ali, razumem vašu brigu i ja razumem brigu svakog građanina ove zemlje i želim da vam kažem da po tom pitanju preduzimamo važne, velike i značajne mere i da ćemo tu borbu da nastavimo.
Nisam vam rekao što se ovih finansijskih pozicija tiče sada imamo 1,1 milijardu keš poziciju. Dakle, neuporedivo bolje stanje nego što smo imali pre dve godine. Ali loše, užasno loše stanje, nije sporno. Užasno loše, zato ove mere i govorimo da treba da preduzmemo.
Što se tiče policije u Nišu, tačno je da četiri ili pet godina nismo imali načelnika. Postavili smo načelnika i vidite da se velike promene dogodile. I dalje ima problema. I dalje ima baš u Nišu onih koji sarađuju sa narkodilerima i onih koji ih obaveštavaju o akcijama koje idu, pa im kažu, javljaju im kada počinje grmljvina sa jasnom asocijacijom na akciju „Grom“ itd, i to, tačno vreme, mesta i sve drugo. To naši ljudi treba da znaju. To ne sme da bude tajna. Jedan je priveden od tih policajaca. Ustanovljavamo i gledamo kako i na koji način će to da se radi sa drugima.
Što se tiče poseta parlamentu, ne poseta, već učešća u radu parlamenta, mislim da smo u prethodnom periodu, posebno gospodin Dačić, ali i svi ostali, napravili jednu drugačiju praksu i neuporedivo češće od svih ostali boravili u parlamentu i odgovarali na pitanje. Mislim da nikada to nije bila baš takva praksa u našim institucijama.
Rekli ste u vezi Kristijana Golubovića, čoveka nikada nisam video, ali sam video jednu političku nameru nekih da ga pripišu nekome od nas, a taj čovek je, kako govorite o tome, u ovom sistemu i pod ovom vlašću dobio 14 godina robije za nekoliko grama heroina zato što je višestruki povratnik i razume se da je odluka sudije u skladu sa zakonom. Ali je sada dobio 14 godina robije. Nije to dobio pre dve ili tri ili četiri godine.
Još jedna stvar za koju ste suštinski u pravu, iako ne u brojkama, meni to nije teško da kažem, to je oko nasilja i agresije na ulicama. To jeste naš veliki problem. Ali nam u tome kao državi niko ne pomaže. Svi nam odmažu. Ja vas pozivam da nam pomognete u tome. Reći ću vam šta tražim i šta tražim od medija, a to ne možete da dobijete zato što svi samo čekaju da kažu nešto loše o nama kao državi. Znate li vi šta smo mi juče zaplenili, kakav arsenal oružja na utakmici Crvena Zvezda-Partizan? Pošto sam video – nečuveno, policija pretresala Partizan i Zvezdu itd. To – nečuveno nije pronađeno na hipodromu nego je pronađeno na stadionu, a to znači na dve tribine su pronađene sledeće stvari – 27 noževa, 14 sekira, ukupno oduzeto 420 palica različitih tipova, oduzeto ukupno 396 baklji, 315 dimnih bombi. Samo vas pitam, kada će neko da kaže da nadležni državni organi dobro obavljaju svoj posao juče. Nije bilo gotovo nijednog incidenta. Niko nije stradao.
Naveo sam vam šest ili devet pištolja, nemojte me držati za reč, i duplo više replika pištolja. Jedno je pronađeno u zvaničnim službenim prostorijama u toaletu. Trebalo je kroz mali prozor toaleta da to bude dostavljeno i bude upotrebljeno. Naravno, policija je to saznala svojim metodama i praćenjem i prisluškivanjem lica iz kriminogene sredine. Da li imate neku novinu koja je danas rekla da je policija dobro obavila svoj posao? Ne, napad na policiju. Nečuveno, pitali ste nekoga iz Zvezde ili Partizana šta ima u torbi. To je naš problem.
Što se tiče rešavanja ubistava. Zato sam rekao da ste suštinski u pravu, ali ne u brojkama. Imamo najveći broj rešenih ubistava u istoriji Srbije. Najveći broj rešenih. Ono što neko počini krivično delo, nikada se brže i više nisu rešavala takva teška krivična dela. O procentu govorim. Ali je problem što je to ogroman broj teških krivičnih dela.
Šta da kažemo ljudima u Nišu? Ubijen je dečak koji ni mrava nije zgazio, od 18 ili 19 godina. Ubica je uhapšen odmah. Šta smo mogli još da uradimo? Ubica je odmah uhapšen. Ubica je odmah procesuiran. Razumem gnev ljudi koji ne znaju šta će da rade jer se plaše da njihova deca tako ne stradaju. Ali, država je uradila sve što može. Možda smo mi svi zajedno krivi zato što nismo menjali mentalitet samih ljudi, zato što se nismo drugačije ponašali u medijima i zato što smo, kako vi kažete, suviše širili mržnju i suviše širili agresiju.
U ovom smislu posla koji nadležni državni organi reaguju obavljamo ga bolje nego ikada i brojevi to nedvosmisleno potvrđuju.
Oko menadžera i plata. Saglasni smo i nadamo se da ćete podržati naš zakonski predlog kada se u Narodnoj skupštini bude pojavio sa tim i bonusima zato što mislimo da je potrebno da se pronađu najbolji mogući menadžeri za naša javna preduzeća.
Takođe, oko velikih svetskih sila mislim da ste se vi šalili. Mislim da ste se šalili zato što dobro znate da sa mnom niko na takav način ne razgovara, i ovde su i svi ambasadori i dobro znaju da tako sa mnom ne mogu da razgovaraju i nijedan se nikada ne bi usudio da pomisli da mi kaže ko će da bude ministar, a ko neće.
Ali, ja sam siguran da je to znao i gospodin Đilas, ali dobro, to je politička utakmica pa je u redu da to i kaže.
Govorite o rasprodaji, gospodine Đilas, ja sam rekao, a mislim da i vi mislite da je dobro da u EPS-u imamo manjinskog partnera, ali to znači da je to naša kuća, naša firma, niko ne misli da je da prodajemo većinski paket akcija.
Što se tiče „Telekoma“, a kako ste se sada setili da ne treba da se prodaje, a pre tri godine ste ga vi prodavali i prodavali ste ga za 1,2 milijarde, a ja vam sada kažem - mi ćemo danas, kada manje vredi, da dobijemo 1,5 milijardu, pa mi samo objasnite kakva je tu matematika. Ako ima nekog u Srbiji da mi kaže da 1,2 milijarde više od 1,5 milijarde ili da je danas povoljniji trenutak ekonomski ili da „Telekom“ više vredi, ja ću vam reći da to nije moguće. Povoljniji je trenutak zato što je Vlada napravila takvo i međunarodno i političko okruženje i veći integritet i veći uticaj Vlade. Ima još jedna stvar. Mi ćemo da čekamo da se proda Slovenački „Telekom“, nećemo ići pre toga, da bi tek onda udeo, odnosno kupovina srpskog „Telekoma“ imala poseban značaj i, rekao bih, moglo da dovede do dobijanja najviše moguće cene. Ali, samo ne razumem te različite aršine, kako nekad može, a nekad ne može, pa makar i za veće pare.
Što se tiče stečaja gospodina Gašića, gospodina Rodića, tačno je, u Ministarstvu odbrane je treći ministar, ali Ministarstvo odbrane dobro, odlično funkcioniše, zdrav, siguran i stabilan sistem. I česte promene i retke promene, niti škode tom sistemu. Taj sistem se usavršava, napreduje i teško da ćete pronaći neki bolji sistem u našoj zemlji od sistema odbrane.
Što se tiče energetike i Ministarstva saobraćaja i infrastrukture, moja je odluka bila da Zorana Mihajlović vodi saobraćaj, infrastrukturu i građevinarstvo, a energetiku i rudarstvo gospodin Aleksandar Antić. To je moja odluka bila sa kojom se nijedno od njih dvoje nije lako saglasilo. To je bio moj predlog, a sada ću pokušati da vam objasnim zašto. Zato što mogu da navedem noge važne stvari koje je Zorana pre svega uradila, izvinjavam se gospodinu Antiću, kraće je na ovom mestu, od uvođenje socijalnih karti prvi put za struju, gas i toplotnu energiju, svu legislativu za obnovljive izvore, izmenjen Zakon o energetici, mnoge druge stvari, posebno oko korporativizacije EPS u koju sada konačno možemo sada da krenemo, ratifikovanje sporazuma o potpisivanju ugovora i sa Kanađanima, Italijanima itd.
Zašto sam ja to predložio? To sam predložio, a siguran sam da biste vi to u svojoj firmi, gospodine Đilas, predložili, a ja sam to predložio zato što mislim da je to najbolje za Srbiju. Mislim da bi bilo dobro. Kao što znate, u okviru saobraćaja i infrastrukture postoji veliki broj preduzeća, od puteva do koridora, do mnogih drugih. Tu su isti ljudi već decenijama, ne deceniju, decenijama. Želeo sam da neko ko ima ogromnu energiju, neko ko ima ogromnu snagu, kakvu mislim da ima Zorana, tu počne da menja stvari kako je krenula da menja stvari i u energetici. Mislim da je u energetici sistem već postavljen i da će gospodin Antić naići, uz mnogo problema, posebno u RTB, posebno u Resavici, ne sa malim problemima u Kolubari i Kostolcu, u Obrenovcu takođe, ali ipak na jedan sistem u kojem postoje legislativni okviri u kojem je moguće danas se drugačije ponašati.
Ovde je potreban, oprostiće mi Zorana što ću to da kažem, buldožer koji bi mnogo toga doveo u red i zato je to bio moj izbor. Niko me drugi nije ni pitao, niko se sa tim nije ni saglasio, a argument zbog čega su to prihvatili i Saša i Zorana je bio taj što sam im rekao – da li zaista želite da biram Vladu kakvu hoću i kakva mislim da će najbolje da funkcioniše ili ćete svi da imate fontanu želja i da govorite ko, šta, gde želi da bude?
Srđan Verbić je ovde. Ja ga nikada u životu nisam video. Ali ono što mi je on poslao, ministar obrazovanja i prosvete, to je bio izvanredan tekst, to su izvanredne ideje. Onda sam proučio biografiju, proučio sve. Njegove ideje su negde najbliže LDP, tako sam ja to protumačio, nisam o tome sa njim ni pričao, iz njegovih stavova. Šta to mene briga? Šta to mene briga ako su mu ideje za zdravo obrazovanje izvanredne, ako će to da doprinese napretku i reformama Srbije? Nemam nikakav problem. Što? Da nam ne treba možda više članova SNS u školskom odboru negde? Vi znate da me to ne interesuje. To je bio motiv, ja sam to radio. Nije za to kriva Zorana, nije za to kriv Saša, nije za to kriv Srđan, nije za to kriv niko, to sam ja radio. Ja snosim odgovornost za to zato što sam želeo da ti ljudi imaju novu energiju.
U ostalom, u Atlanti, u centrali „Koka-kole“, to sam tamo naučio, oni svake godine menjaju 15% svog osoblja, zato što je potrebna nova energija, zato što su potrebne promene. Zato sam vama rekao, za jednu stvar ste u pravu, ali vi to kritikujete, a ja se time hvalim. Da li će biti promena? Biće. Ja vam to unapred kažem. Ne znam kakvih, ali biće sigurno. Zato što ćemo da imamo prolazna vremena, a ne Vladu – živela Vlada, živela naša vozila, živela mašna, tašna i sekretarica, ne moraš da radiš ništa četiri godine. Naravno da će da bude promene.
Da ne bih zloupotrebljavao više vreme, neću odgovarati do kraja, na kraju ću se još jedanput obratiti Narodnoj skupštini, želim vama da kažem – dobrodošli ste u Vladu Srbije uvek, kao gosti, da pitate, da dobijete sve informacije, da dobijete sve precizne podatke, želimo da razgovaramo sa vama, želimo da prihvatimo dobre ideje, sa vama i sa svima, želimo da vam kažemo kako stvari zaista stoje, jer sam siguran da zajedničkim snagama, da zajedničkim naporima, zajedničkim trudom možemo od Srbije da napravimo neuporedivo bolje mesto za život. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, vaše ekselencije, uvaženi gosti, pre svega da vam se zahvalim što ste došli u Dom Narodne skupštine i što prisustvujete ovoj raspravi. Pokušaću da odgovorim, svakako ne na sve, ali na gotovo sve primedbe koje sam čuo u drugom delu naše današnje diskusije.
Bio sam užasnut jednom primedbom oko zemunskog klana. Pošto neću da krijem od građana Srbije o čemu se radi, dakle, to je onako kao usput izrečeno da bi ostala nekakva senka i sumnja na najprljaviji mogući način, na najstrašniji način iskazana optužba protiv čoveka koji je ministar u ovoj Vladi, a kriv je zato što su jedne dnevne novine, po nalogu, tada su mislili njegovih političkih protivnika, objavile, zamislite, kako on daje injekcije smrti onima za koje mu kaže neko iz zemunskog klana, pa ćete reći da je višestruki ubica ili ne znam šta već.
To je toliko skandalozno. Ćutao sam, mislio sam da će i neko od predsedavajućih da reaguje, ali izgleda se samo ja sećam o čemu se tu radi. Valjda to govori više o onima koji su govorili, nego o onima o kojima su pokušali da govore.
Što se tiče nerazumevanja osnovnih ekonomskih pitanja, ja, gospodine Šutanovac, vas veoma poštujem, ali rečenica – budžetski deficit je izuzetno veliki rashod, je rečenica koja govori da vi o tome malo znate.
S druge strane, molim vas da me još jednom saslušate. Već sam odgovarao vašem kolegi i prijatelju Draganu Đilasu o pomerenom poreskom kalendaru i o nivou akciza u januaru koje su bile najviše, a sada se vraćaju u nivo očekivanog. Na sreću imamo nešto bolji mesec nego što smo očekivali. Pitajte nas, daćemo vam uvek pravu informaciju, nije nikakav problem. Znamo mi dobro i dovoljno i više nego vi koliko je teško stanje u našim javnim finansijama, samo što to nije tako kako ga vi predstavljate, već bih rekao da su i uzroci i razlozi na sasvim drugoj strani.
Oko spoljnotrgovinskog deficita, on je neuporedivo manji nego u vaše vreme. Bio je 58, pa došao do 59, u avgustu 2012. godine pokrivenost uvoza izvozom, danas je 72,5%. To je jedino čime možemo naročito da se pohvalimo u ovih godinu i osam meseci, pošto to da smo dve godine na vlasti, želim i to da kažem, to će biti tek u avgustu i to čak da ne računate da su bili izbori. Vi to ponavljate već pola godine i svi ćutimo zato što valjda psihološki hoćete narodu da kažete – ovi toliko vladaju, toliko je vremena prošlo, vreme je za nas. Polako ljudi, nije pitanje o vremenu, nego je pitanje o idejama. Pitanje je u poštenju, u odnosu prema državi, pitanje je u onome ko šta može da uradi za zemlju, a ne o tome koliko je meseci prošlo i koliko meseci nije prošlo.
Kada govorite o tome – ovo je neka druga, treća rekonstrukcija, ne, ovo je nova Vlada. Hoćete li da kažete da je Angela Merkel sebe rekonstruisala sada, pošto ima više istih ministara koje je imala u prošloj Vladi, mnogo više nego što ima ova Vlada? Možete da izgovorite šta god hoćete, nije ni važno šta ko priča. Dovoljno je samo da se kaže nešto protiv Vlade Srbije, da se kaže nešto protiv mene i hajde, to je lepo i nastavićemo da pričamo.
Vi ste pomenuli nekakve troškove, o štednji govorite. Srpska napredna stranka, za razliku od vas, vratila je sve dugove i SNS ne duguje nijedan jedini dinar nikome. Ne postoji nijedna televizijska kuća, nijedna radijska kuća, nijedna novinska kuća da im dugujemo i jedan jedini dinar iz bilo koje kampanje, za razliku od vas. Ono što smo imali, sve smo prijavili, a to smo dobili zahvaljujući vama. Ne treba nama toliko para. Mi smo to dobili zahvaljujući vama. Želim da objasnim građanima Srbije, DS je pravila Zakon o finansiranju političkih stranaka kada je bila najveća, želeći da ima najviše para, a onda je neko drugi pobedio i oni su nama tako dali pare. Mi te pare domaćinski trošimo, imamo ih najviše. Ali, to ćemo uskoro da promenimo i smanjićemo novac i za SNS i za DS i za sve stranke, a više para narodu. To će biti još jedna izmena onoga što ste vi napravili.
Rekli ste ovde da sam najmoćniji čovek. Izgleda se moja moć ogleda u većem strpljenju i većoj trpeljivosti. Ja sam jedini u ovoj sali koji je nije napustio u prethodnih osam sati. Tri sata sam stajao ovde pred vama. Ostalih pet sati sam sedeo i slušao. Jedini sam koji je nije napustio.
Nisam išao ni da jedem, ni da pijem. Tačno je, gospodine Pavićeviću, do 05,20 časova sam pisao, ali sam i sinoć pisao do 05,20 časova i juče i prekjuče i danima to traje. Danima to radim i sa kolegama ministrima i sa mnogim drugima, zato što nama samo onaj plan tri stuba reformi, koji je bio samo 11 ili 12 strana, trebalo nam je 10, 12 dana da to uradimo onako temeljno, onako ozbiljno i onako odgovorno, da predstavimo plan i program.
Razumeo bih primedbu da ovo nije ekspoze. Ekspoze znači izlaganje. Govorio sam i nešto što nije napisano, nešto sam preskočio, a napisano je. Mislim da je trebalo da se reaguje na licu mesta, jer to nije zakon pa da vam dostavljam u pisanoj formi i da morate da se upoznajete sa tim. Reagovali ste na način na koji ste reagovali. Imali ste raspravu, pravo kao i svaki drugi.
Rekli ste – principi vladavine zakona, rekli ste da sam ovde naređivao poslanicima. Želim zbog javnosti, zbog ljudi koji nisu čuli, zbog onih koji nisu slušali šta sam rekao narodnim poslanicima, rekao sam, citiram: „Zamolio bih vas, poštovani narodni poslanici, da radite vredno i naporno, da ovde spavate, jedete i umivate se sve do 15. jula kako bismo reforme mogli da započnemo na način na koji želimo“. Ako je to uvreda i ako je to naredba, onda ja prihvatam da sam vas uvredio.
Što se tiče kulta vođe, nisam čuo da je neki vođa tako lako, lepo i lagodno trpeo sve što ste izgovarali, da ni na koji način nije reagovao i trudio se da vam pristojno na svako pitanje odgovori. Nisam čuo da ti koji takve kultove grade, a mnogo sam pročitao, mnogo knjiga, da je neki imao slične nadzore, slične poglede i slično ponašanje.
Oko dugova, ono što mi je važno zbog građana da objasnim, pošto se to često ponavljalo, i pitanje penzija. Još jednom, zahvalan sam predsedniku NDS, gospodinu Tadiću, što je rekao kolika je ono greška bila. Ta greška će nas koštati još tri godine. Ko je kriv? U krajnjoj liniji, nije ni važno, to je bila strašno neodgovorna odluka.
Ta greška će nas skupo stajati sve do kraja 2017. godine. Sve. Zato što zbog te greške imamo ono što neko kaže metafizički isparile četiri i po milijarde. Ne razume gospodin Šutanovac, pokušao sam da mu objasnim, da je milijarda njihovih garancije za „Srbijagas“, pa ih mi sada plaćamo, ali to je već neki drugi par rukava. Četiri i po milijarde su otišle u penzije i plate, zato su metafizički nestale. A metafizički su nestale zato što je Vlada gospodina Šutanovca takvu odluku donela, a ne ova vlada i ne prethodna Vlada. To je Vlada gospodina Šutanovca donela, kojoj se protivio i gospodin Cvetković.
Gospodine Šutanovac, ovo je istina, a šou ste malopre pravili, i to prilično nepristojan u jednom svečanom danu. Ovo je istina i ovo znaju svi ekonomisti, ali pretpostavljam da ste vi veći stručnjak i od šefova Fiskalnog saveta i svih u ovoj zemlji, koji hvale ove reforme i koji hvale ove mere, a pretpostavljam da ste vi bolji ekonomista. Meni se to čini, a čini mi se da i to građani Srbije misle.
Što se tiče naroda, potpuno ste u pravu Janko, ko god da je pobedio bila bi narodna pobeda, zato sam tako i rekao. Bila je ubedljiva pobeda, pa sam možda to zbog toga i na takav način naglasio. Dakle, ljudi koji su došli ispred Narodne skupštine su došli o svom trošku ili o trošku svojih odbora. Ni jedan dinar im država nije, niti će platiti. Sa druge strane, možete da se smejete koliko hoćete, jer autoprojekcija je čudo, ono što vi radite mi ne radimo, samo to treba da imate u vidu.
Još jedna stvar, pošto je bilo problema da li sme da se za ove naše prijatelje ambasadore izdvoji, da se napravi nekakav koktel, rekli su u državi, pa da nema, ne znam šta sve, nije država napravila ni koktel povodom izbora nove Vlade. Lično sam izdvojio celu platu za koktel da ne brinete, ni to država nije platila.
Što se tiče naše spoljne politike još jednom da ponovim, Vlada Republike Srbije je odlučna da istraje na svom evropskom putu. Vlada Republike Srbije ispuniće sve uslove za prijem u članstvo EU, na kraju svog mandata i do kraja svog mandata, ali ne zavisi od nas već od članica EU hoćemo li dobiti njihovo zeleno svetlo za ulaz u uniju ili ne. Što se nas tiče, Rusija je prijatelj Srbije, tako je bilo, tako je danas i tako će ostati ubuduće.
Što se tiče teritorijalnog integriteta svih zemalja, Srbija štiti svoj teritorijalni integritet i Srbija štiti teritorijalni integritet svake zemlje članice UN. Mislim da ne postoji tako kristalno jasna pozicija jedne zemlje koja želi da sačuva svoju slobodu, koja želi da sačuva samopoštovanje, koja želi da sačuva svoje pravo da suvereno donosi odluke.
Na kraju želeo bih da kažem da sam veoma zadovoljan diskusijom koju smo danas imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, o mnogim idejama smo spremni da razgovaramo i prihvatamo vašu ideju iz NDS da razgovaramo o reformi političkog sistema. Gospodin Čanak je tu temu pokrenuo na našim razgovorima u prostorijama SNS. Spremni smo da o tome razgovaramo, dubinski, da vidimo kako i na koji način najbolje da rešimo reprezentativnost na različitim nivoima. Mislim da po tom pitanju bi bilo dobro, bilo bi potrebno da se postigne što je moguće širi konsenzus svih poslaničkih grupa, svih narodnih predstavnika i kucate na apsolutno otvorena vrata.
Što se tiče reforme poreskog sistema, tu će biti naši veoma snažni potezi. Lazar Krstić će pripremiti više zakonskih projekata i ne samo to, već i, rekao bih, jedan operativni plan kako i na koji način da jako napadnemo sivu ekonomiju i da vratimo tokove ekonomije u regularni ili normalni nivo. Uveren sam da ćemo u tome postići, ne tolike rezultate, kako neki misle, ali one rezultate da možemo 20 milijardi da uštedimo. Uveren sam da ćemo za to imati snage.
Na kraju, uz zahvalnost svima vama, želeo bih da vam kažem da je za mene danas bio poseban dan. Kada sam rekao, u uvodnom delu, tresem se kao prut, negde, valjda nije zbog godina, pred kraj sam osetio da ne mogu da se pomerim, ali to je zato što mali broj ljudi koji imaju takvu čast, koji imaju takvu priliku, svega 73 nas u istoriji Srbije od početka 19. veka. Moram da vam kažem da sam ponosan, srećan, ali da znam kolika je odgovornost, da ću zajedno sa kabinetom koji sam predstavio raditi pošteno i odgovorno, da će biti mnogo teških stvari, da će se ljudi neretko ljutiti na nas, ali sam siguran da i oni koji govore loše i oni koji nam neretko ne misle dobro, da i oni znaju da preduzimamo najbolje poteze za našu zemlju, za naš narod.
Ponoviću još jednom, uz sve teške mere, koje budemo preduzimali, već od kraja 2016. godine, sva primanja koje ljudi budu imali biće im veća nego što su danas. Po prvi put imamo plan i tačne rokove i sve kad, kako i na koji način će nam biti bolje, sa jasnim antirecesionim merama, sa jasnim merama za povećanje zapošljavanja u privatnom sektoru i mislim da je to za nas najvažnije.
Hoću da se zahvalim građanima Srbije na ogromnoj podršci koju su nam dali. Mi nismo tu podršku dobili ni na šovinizmu, ni na populističkim temama, već smo je dobili na ozbiljnom i odgovornom programu, na tome što smo teške reforme obećali, jer su ljudi znali da smo ozbiljniji, ljudi su to dobro i odlično razumeli. Koliko god da budu ljuti zbog teških mera, uveren sam da će, poput Gerharda Šredera, možda neke od nas sačekati ta slava da i kad izgubimo izbore neki kažu – ipak, danas živimo bolje zahvaljujući teškim reformama koje su u tom vremenu preduzete.
Još jedanput, hvala. Verujem u Srbiju. Srbija će ići napred. Srbija će biti zemlja pobedničkom mentaliteta. Uveren sam da će Srbija u godinama koje dolaze biti sve značajnija zemlja u našem regionu. Teško te reči izgovaram, ali sam siguran da će Srbija biti zemlja koja će svuda širiti stabilnost i koja neće imati neprijatelje, već će svoja prijateljstva da gradi i da širi svuda po svetu. Još jedanput, hvala vam. Živela Srbija! Napred Srbija!

Pokušaću da na najozbiljniji i najodgovorniji način odgovorim na ono što mi je postavljeno kao pitanje, iako ne mislim da je u tom tonu i na takav način samo pitanje izneto.
Naime, nisam davao nikakve naloge, nikome. Možda vam to čudno deluje, na tim mestima su se nalazili gospoda iz stranke kojoj ste do juče pripadali. Ne sećam se da ste takvo pitanje postavljali u Narodnoj skupštini ni za Vuka Jeremića, ni za Dragana Đilasa, ni za mnoge druge, a nisam primetio da su bili veliki teniseri ili košarkaši.
Što se tiče mojih naloga, Bratislav Gašić nikada nije bio predsednik Teniskog saveza Srbije, nikada to nije postao. Možda je to želeo, o tome ne mogu da govorim, ali nikada nije postao.
Istovremeno, što se tiče odluke koju smo mi doneli na Predsedništvu, a na moj predlog, naša je želja da sportisti budu u sportu koliko god je moguće, da dobri menadžeri budu u sportu a ne političari, zato što mislimo da bi trebalo da je prošlo vreme u kojem se o finansijama u sportu odlučivalo na nekakvim organima vlasti.
Sa druge strane, ja sam za razliku od onih koji su bezgrešni bezbroj puta priznao da sam pogrešio i to mi nije problem. U ovom slučaju nisam imao šta da pogrešim. U nekim drugim slučajevima jesam i kada smo ne davali naloge, već kada su neki naši ljudi na lokalu sklapali koalicije mi smo rekli – u redu je. Posle toga se ispostavilo da ti naši ljudi pre svega nisu radili dobar posao, nisu napravili dobre rezultate za te gradove i opštine i mi smo rekli – izađite iz vlasti.
Izvinite, to je jedini slučaj u srpskoj savremenoj istoriji da je neka politička stranka u tom obimu i na takav način to zatražila od svoje stranke, od svojih ljudi u lokalu da se tako ponašaju. Nama nije cilj da zauzimamo funkcije, nama nije cilj da napadamo fotelje. Nama je cilj da nešto uradimo u Srbiji i da nešto uradimo za naš narod. Tako smo se ponašali, tako ćemo se ponašati.
Da li će sve u Srbiji naići na osudu, da li će ta vrsta politike mržnje koju vidim svaki dan, u kojoj sam najpre za sve ja kriv i kada nikakve veze ni sa čim nemam, te sam danas ni kriv ni dužan morao da ulazim u nekakve odnose unutar B 92, sa kojim apsolutno nikakve veze nemam, pa ću sutra morati da objašnjavam neke druge teme, prekosutra neke treće, zato što je valjda svima u Srbiji najlakše da za sve okrive Aleksandra Vučića ili SNS.
Moram da vam kažem da nemam problem ni sa tim, osim što takva vrsta atmosfere nikome ništa nije donela dobro. Pravo da vam kažem, mnogo teško, veoma teško je raditi u takvoj atmosferi intriga, laži, besmislica, ali uvek smo spremni da za sve one koji misle da vlast nema legitimitet, da misle da ne radimo dovoljno dobro, da nas zamene, da pokažu da mogu da rade bolje. Da bi se to dogodilo, postoji samo jedan mali uslov. Pre toga moraju da dobiju veće poverenje i ništa više.
Mislim da je narod vrhovni sudija za sve nas i da narod ne možete da prevarite ni time da dan uoči Miškovićevog suđenja pustite priču da je predsednik suda smenjen zato što se vrši pritisak na sud, a da taj čovek nikada nije bio predsednik suda. Nikada nije bio predsednik suda. I da taj čovek i dalje vodi taj postupak. I da to danas morate da objašnjavate. I da svaku laž i besmislicu morate bezbroj puta da negirate, da bi neko mogao da čuje u toj strašnoj kakofoniji bilo kakvu istinitu reč o svemu tome. Ali, bez obzira na to, mislim da naši ljudi, naš narod, odlično osećaju ko se za šta zalaže, ko se za šta bori i oni će uvek doneti najbolji mogući sud, najbolju moguću ocenu o svima nama. Hvala vam najlepše.

Moram još jedanput da vas zamolim da ne iznosite neistine, gospodine Gašić nikada nije ušao u Teniski savez.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: A što ste ga opozvali?)
Kako da opozovem čoveče nekoga ko nije ni ušao nigde.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Pa, to je pitanje?)
Dakle, ovo je suština onoga o čemu sam malo pre govorio. Dakle, gospodin Trnavčević je rekao pa to i jeste pitanje. Sad ja pitam kako sam mogao da opozovem nekoga ko negde nije ni ušao. I sad vi to morate da objašnjavate građanima Srbije za mnogo ozbiljnije stvar. Ne biste verovali gospodine Trnavčeviću, bavim se mnogo važnijim problemima od Teniskog saveza koji mnogo poštujem, od Fudbalskog saveza, Košarkaškog saveza i svih drugih saveza. Imam mnogo posla, ne mislim da sam lenj čovek, ali u to vreme koje radim sasvim sigurno nemam vremena da o takvim stvarima razmišljam, a kamoli da ih rešavam.

Zahvalan na pitanju koje ste postavili, želim da odgovorim na sledeći način.
Mi smo u toku ove godine se bavili mnogim brojnim predmetima, ali pre svega u fokusu su bila 24 sporna predmeta na kojima je insistirala gospođa Verica Barać, zatim je to u svojim zvaničnim zahtevima ponovila i EU, ali mnogo važnije od EU i od svakog od nas pojedinačno jeste činjenica da mi time pokazujemo da smo bili spremni da se uhvatimo u koštac sa velikim i važnim slučajevima koji su imali i ne male političke konotacije nosili sa sobom, dakle, želim da vas obavestim da do nedelje, dakle, će biti završeno u potpunosti rad na ta 24 predmeta.
Tužilaštvu će ostati da se još o četiri predmeta, inače, što se tiče predistražnog postupka svi će biti u potpunosti završeni, dakle, u nekim slučajevima je podignut optužni akt ili optužnica, u nekim slučajevima nije bilo osnova i sve ćemo potpuno jasno reći.
Želim da direktno odgovorim na ovo vaše pitanje – mi nismo imali nikada osporavanje na bilo koji način, sem političkog osporavanja, pravno osporavanje takve privatizacije radile su ovlašćene kuće uzgred, procene, mere, linč, ali ne želim ni da pravdam niti da osuđujem bilo šta u tom postupku, niti sam učestvovao, sem podataka kojima danas raspolažem, sam više o samom procesu, nastanku ugovora ili u svemu drugom.
Želim da vam ukažem na jednu drugu stvar gde mi Srbi treba, ili građani Srbije, izvinjavam se, da se dobro uhvatimo za glavu i da se zapitamo kakav smo mi to sebi sve problem napravili? Kako je moguće da mi pre nego što smo ušli u privatizaciju NIS, naš NIS je imao godišnje gubitke verovali ili ne, kao apsolutno monopolsko preduzeće?
Da li vi možete da verujete da smo mi prošle godine imali gubitak u „Lutriji Srbije“, što je nemoguće, dakle, ljudi moraju da znaju da se premije izdvajaju iz 50% onoga što ljudi uplate? Da to mora da bude zarada, kolika god, ali mora da bude zarada.
Mi smo uspeli da napravimo gubitak od 1.600.000 evra. Pitajte me kako, ja i dalje ne razumem samo čitam papire, čitam bilanse i odlično znam da pročitam i aktivu i pasivu i završne bilanse.
To je moje pitanje za NIS. Reći ću vam ja tačno, oni su eksploatisali našu naftu. Reći ću vam uradili su ovo i ono. Zato je ovoliko veliki profit, ali ću vas pitati kako je moguće da smo mi pravili minus sa NIS-om i ko je za to odgovarao? Opet nije niko.
Sumnjam da na tome postoji samo politička odgovornost, siguran sam da ima i druge odgovornosti, ali nažalost ne možete da stignete sve da uradite. Bezbroj puta ne želeći ni o kome ništa loše da kažem, mi svi imamo problem i sve naše političke stranke.
Mi smo u nekom žrvnju političkih sukoba stalno, stalno pravljenju loše atmosfere oko svih vlasti i opozicije, oko svih, a nikada se ne zapitamo, hajde da sednemo malo više da radimo.
Hajde da probamo da napravimo nešto i da ocenimo svoje rezultate gorima. Pa nisu nam za to Rusi krivi. Nisu nam Rusi krivi, za to smo mi krivi. Kao što nam i za ove druge stvari nisu krivi Amerikanci, Nemci ili ne znam ko, pa mi smo krivi.
Naša nesposobnost, naš nerad, naša neažurnost, naša nedovoljno marljivost, i ako bude bilo, bilo kakvih pravnih zahteva za preispitivanje te privatizacije, nikakav problem.
Državni organi uvek stoje na raspolaganju svima koji žele proveru bilo kakvih navoda.
Dakle, mislim da mi danas imamo problem, mi danas imamo nesporan problem i to nije pitanje partija SNS, SPS ili ne znam koga.
Imamo nesporan problem sa dugom „Srbijagas“. To imamo, ne samo zbog ovakve ili onakve sposobnosti ljudi u „Srbijagasu“, već to imamo i zbog toga što smo uvek subvencionisali gas, snižavali cenu, uvek se kupovao socijalni mir, to smo radili kroz toplane, kroz telefonske račune i zato vam je danas telefonska pretplata 430 dinara, tri puta jeftinija nego najjeftinija u regionu i tako nam je sve.
Zato što nikada nismo želeli da izgradimo pravu privredu, nego smo uvek kupovali vreme do nekih novih izbora, da bismo čuvali sopstvenu političku moć.
Samo vas molim da razumete poziciju u kojoj se nalazimo, a ja sam spremio, ako ste vi zainteresovani za svaki predmet, ovde pojedinačno od ova 24 da vam izložim sve do čega smo došli, a to će policajci i tužioci u subotu, sve potanko moći da objasne, iako odmah želim da kažem da Savet za borbu protiv korupcije od kojih smo to dobili, u dva predmeta je izrazio nezadovoljstvo i u pravu su, jer su neki drugi aspekti istraživani i izučavani, a ne oni na koje su oni ukazivali i to će biti, dat je PO policiji, i očekuje se da i to bude završeno u kratkom periodu.

Računica vam je prilično tačna. Između 30 i 40 miliona. Bliže 40 nego 30 miliona. Kao što vidite, niko ništa ne krije od nas. Sada ću pokušati da dam i politički odgovor i šta se stvarno zbivalo.
Bilo je naših pokušaja bezbroj, bezbroj pokušaja da razgovaramo, ali, su se naši ruski partneri uvek pozivali na ako se ne varam na član 12, član 13. izvinjavam se Međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije. U sastavljanju Međudržavnog sporazuma nisam učestvovao. Jasno su nam stavili do znanja da ukoliko bismo menjali visinu rudne rente, a to je moglo i ranije da se uradi, da to ne bi bilo dobro za naše bilateralne odnose.
Ja vam sam postavljam pitanje – mislite li da nam je drugačije u odnosu sa drugim silama? Reći ću vam – nije. Hoćete da vam kažem da je malo ljudi, a dobro je uvek da procenjujete i normalni ljudi i ozbiljni političari procenjuju uvek snagu zemalja i međunarodne okolnosti i sve drugo, ali razumno je da uvek rade za svoju zemlju, za svoju Srbiju.
Plašim se da biste se začudili kada biste primetili koliki broj političara misli da će neke da dovedu na vlast, a neke da skinu sa vlasti, ove ili one sile, a na kraju zaboravljaju da građani Srbije su ti koji o tome donose odluku. Mi nismo imali tu snagu da promenimo visinu rudne rente.
Pitate li me da li bi bilo dobro da je viša rudna renta? Kažem vam bilo bi dobro. Sad vam kažem nešto što je jeres, bilo bi dobro, nismo uspeli. Nismo imali tu snagu, kao što su oni pre nas imali još manju snagu kada su to ugovarali. Nadam se da će neke sledeće generacije kada Srbija bude jača, ekonomski jača, politički jača imati tu vrstu snage, i da će imati tu vrstu snage da zadrži odlične odnose sa Rusijom, a da Srbija bude član EU. Dakle, ja se nadam da ćemo tu vrstu snage imati.
Sada da vam kažem o drugim političkim stvarima. Hoćete da vam kažem da sam 10 puta uputio zahtev pojedinim zapadnim ambasadama – dajte nam snimke na osnovu kojih ćemo mi da pohvatamo sve krivce za nešto što tražite. Znate li da te snimke nismo dobili. Nema snimaka. Pa šta da radimo sad? Da idemo da lovimo političke protivnike zato što neko misli da bi to bilo dobro bez dokaza? Ja u tome neću da učestvujem, zato što nas posao nije i nikada nećemo zadovoljiti strane zemlje, nikada, jer smo mi mali, oni su veliki. Naš posao je koliko možemo da uvek zaštitimo interese Srbije, uvek da štitimo i da zaštitimo interese Srbije.
Mislim da je Sporazum sa Rusima doneo više koristi, nego štete svakako Srbiji. Da li je moglo da bude bolje? Moglo je, kao i mnogi drugi sporazumi koje smo pravili, ali stvari nikada nisu crno bele i ne možemo ih posmatrati za i protiv, i najlakše bi mi bilo da kritikujem one koji su učestvovali u pravljenju tog sporazuma koji sede ispred mene, i sa moje leve strane. Ja to ne mogu da uradim zato što onaj koji se bavi državnim poslom i državnom politikom zna koliko teških i nekada, ne odluka koje su popularne i koje lako narod može da prepozna kao dobre morate da donesete. Na dnevnom nivou morate 10 da ih donesete.
Da li mislite da je neko popularan danas što su svi sindikati odbili ili što ceo „Telekom“ danas bruji kako je kriv ovaj ili onaj ministar ili potpredsednik Vlade što oni nisu dobili 30% trinaeste plate? Izračunajte koliko je u parama - pet miliona evra. Govorili smo 30 miliona evra samo na tome je država uštedela pet miliona evra, da ne pričamo o nekim drugim stvarima. Je li popularno? Pa nije popularno. Zato što će ti ljudi vas da smatraju krivim za tako nešto, ali takve odluke morate da donosite na dnevnom nivou. Tako su i ti ljudi morali tada da donose takvu odluku, i nisu razgovarali sa jednakim i taj ko vam kaže da se razgovara sa jednakim kad se razgovara sa velikim svetskim silama taj vam ne govori istinu. Da mi razgovaramo, trudimo se uvek da čuvamo i da držimo do digniteta Srbije, do ponosa naših građana, do suvereniteta naše zemlje, ali to nije jednostavno razgovor jednakih.
Mi kad razgovaramo o ulasku Srbije u EU, ne kažete ljudi da se pitaju samo oni koji su nam najveći prijatelji i koji nisu priznali Kosovo, već se pitaju pre svih Nemačka, Engleska, Francuska, Italija, Španija. Španiju sam dodao kao petu, dakle ove su zemlje sve priznale nezavisnost Kosova. Morate da razgovarate, morate da vodite računa o svojoj zemlji i interesima svoje zemlje.
Samo hoću da vam kažem da ne želim da osudim bilo koga zbog toga iako bi to možda bilo lako i ako bi se na tome gradili politički poeni, ljudi moraju da razumeju da je realnost u političkom životu Srbije i u odnosu prema pojedinim silama mnogo drugačija neo što to nama izgleda kada čitamo naše novine i kada gledamo naše televizijske kanale. Izvinite i hvala vam.

Ovo je krupno i teško pitanje za nas i uopšte ne želim, iako bi mi bilo najlakše da vam kažem – rešićemo to pitanje pre 1. septembra 2017. godine, na lak način, neće biti lako.
Ne želim da prebacujem krivcu na bilo koga zato što ne znam kako i koliko je teško bilo pregovarati taj Sporazum svojevremeno. To su neki drugi ljudi radili, ali želim da vam ukažem na činjenicu da nisu sve zemlje imale eseje, dakle Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa i pomenuta Češka o kojoj ste govorili, uopšte nije imala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedan od razloga što su mogli to da pomere.
Sada se ovde postavlja pitanje, jer mi ovde imamo nekoliko velikih stvari o kojima ćemo morati da razgovaramo u budućnosti, na mnogo pošteniji i na mnogo odgovorniji način, nego što smo to činili u prošlosti.
Pokušaću sada da otvorim te teme odgovarajući direktno i na vaše pitanje. Dakle, da, mi ćemo pokušati zato što mislimo da je rano za nas, jer mi ne bismo mogli da učestvujemo, nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da učestvuju u tržišnoj utakmici kupovine zemljišta, i mislim da bi bilo dobro da to možemo da pomerimo za neku godinu.
Međutim, ljude u Srbiji ne treba da plašimo činjenicom kao da će neko da odnese na Mars tu zemlju, ili kao da neko neće želeti da na njoj napravi najveće moguće prinose, ako je reč o poljoprivrednom zemljištu, a najčešće bi u pitanju bilo poljoprivredno zemljište. Dakle, daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo, ali ako me pitate da li će to biti lako, reći ću vam da neće zato što će vam oni reći – niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali.
Možemo da promenimo zakon i prvom prilikom će nam u okviru bilo kog poglavlja reći – ima nešto što niste ispunili, što je vaša evropska obaveza, otvorili smo pregovore i vi to morate da poštujete. Dovešće nas do zida i reći će nam – ili nastavljate dalje ka Evropi i poštujete evropska pravila, poštujete svoj potpis, pokazujete se kao pouzdan partner, ili odustanite od toga.
Sa druge strane, imamo mnogo takvih slučajeva. Da pitate ljude ovde u sali kada se isključe kamere – zašto danas nemamo stočarsku proizvodnju, zašto smo uništavali u prethodnih 20 godina, razarali? Uz sve to što nedostaje, preduzetnički duh, uz sve to što smo svi u državi prilično nesposobni ili nismo dovoljno dobro uradili posao, ili nam svi ministri poljoprivrede nisu bili dobri, tu ima još razloga. Samo u našoj zemlji u poređenju sa zemljama u okruženju, uspešnim zemljama, stočna hrana i to pre svega za izvoz ne može da bude GMO hrana. Ona je tri, četiri puta jeftinija nego ova druga. Nikome se ne isplati, niko ne može da napravi proizvod koji će da bude konkurentan na bilo kojem tržištu.
Važna i dobra vest za sve poljoprivrednike, mi sada imamo novca. Imamo novca i za navodnjavanje koje je već podeljeno, prvih 100 miliona evra, ili treba da dobiju ovih dana. Dobijamo drugih 100 miliona evra za farmere, za seljake. Ne znamo u šta da uložimo, ne znamo kako taj novac da potrošimo, zato što to neko mora da vrati a ne da se baci u bunar. Najpovoljniji uslovi sa tri godine grejs perioda, neki će biti sa pet godina grejs perioda, što nikada nismo imali, ne znamo šta da radimo sa tim. Nema računice ni u čemu. Ako budemo imali više novca, a ja vam kažem da očekujem da ćemo imati i više za druge namene, nećemo znati šta da uradimo. Mislim da je to mnogo veći problem.
Govorio je gospodin Dačić na početku večerašnjeg izlaganja, dobili smo ponudu od Rusa da se dogovorimo da izvezemo sve što možemo od hrane, konzervisane hrane, mesa, ribe i svega drugog, voća, povrća, ali naša prerađivačka industrija je minimalna. Mi sve što možemo da izvezemo u sirovinama nije ni deseti deo onoga čime bi oni bili zadovoljni.
Usporili su sada razvoj svojih odnosa sa Moldavijom zbog okretanja Moldavije ka EU i žele konačnog ili ne znam već čega, da ne ulazim u te političke odnose jedne velike sile, prema drugoj manjoj zemlji. Otvorilo se veliko tržište za nas, velika prilika za nas, i sada vam kažem da imamo problema šta sa tim da radimo. Ministar Radulović će ovde organizovati 9. januara skup svih naših privrednika da vidimo šta je to što možemo da ponudimo.
Pismo iz Kine koje smo dobili je pismo u kojem su oni zainteresovani za sve što imamo od svinjskog, ovčijeg i goveđeg mesa. Dakle, sve što imamo da damo, a mi nemamo šta da damo, jer nemamo mesa da pokrijemo 25% naših potreba i uvozimo meso koje GMO meso. Lažemo naš narod kako ćemo to zbog toga i toga da štitimo, da bismo imali tajkune koji bi mogli da imaju najvišu moguću cenu sojine sačem i druge vrste stočne hrane i da tako ucenjuju celu poljoprivredu.
To jesu naši ključni problemi i zato vas neću, bez obzira na činjenicu što vas sve veoma poštujem, neću na bilo koji način da vam se dodvoravam odgovarajući – to će biti lako. Neće biti lako. Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, naša strana ga je potpisala, ovi ljudi ovde su ga potpisali, ali oni predstavljaju Srbiju u tom trenutku. Ne možemo sa dea da kažemo – izvinite, puj pike ne važi. Bili bismo neozbiljna država, bili bismo nepouzdana država i zato toga moramo da se držimo, a da li ćemo pokušati da menjamo? Pokušavamo.
Niko u Srbiji nije primetio, primetili su neki političari iz opozicije koji su bili veoma korektni pa su to rekli. Mi smo prvi put sada uspeli, uz pre svega neočekivanu Britansku pomoć, od drugih naših prijatelja je bila očekivana, ali Britanska podrška je bila neočekivana, gde nam je gotovo sve prebačeno u 35. poglavlje, sve vezano za Kosovo. Niko na to nije obratio pažnju, a to je bio strašan pregovarački uspeh našeg tima.
Da li ćemo uspeti u ovome? Pokušaćemo. Da li mogu da vam garantujem da ćemo to uspeti? Na žalost, ne mogu. Hvala najlepše.

Zahvaliću se gospodinu Pastoru na svemu što je izrekao.
Mi smo spremni da primimo sve vaše predloge i sve ideje koje imate ja bih vas molio da nam i u pisanoj formi dostavite. Dakle, mi znamo nešto o mađarskim iskustvima Vlada Viktora Orbana je nešto slična preduzimala. Nismo dovoljno upoznati. Zato ćemo to učiniti u narednim nedeljama.
Međutim, mi smo u težoj situaciji danas nego što bi on, kao što znate, i ne malo težoj situaciji i politički i ekonomski na svaki drugi način.
Što se tiče cene poljoprivrednog zemljišta, tu ne mogu da se složim sa vama pošto cena poljoprivrednog zemljišta posle najave dolaska investitora, naročito na teritoriji AP Vojvodine je dramatično skočila, te je ona viša nego što je u mnogim zemljama EU.
Nije kao što je u Holandiji, nije kao što je u Nemačkoj, ali je viša nego u Rumuniji, viša nego u Bugarskoj i u još nekim zemljama EU. Viša je čak nego u Poljskoj.
Sada imamo bezbroj problema. Imamo i veće probleme danas. U pravu ste, o ovome treba danas da se razmišlja, a ne 2017. godine, jer smo dočekali 2014. godinu da nemamo mogućnost nikakve zaštite domaćih poljoprivrednika, nikakvu mogućnost da zaštitimo domaćeg seljaka od uvoza svih proizvoda iz EU, zato što mislim da u toj sferi nije na najbolji mogući način pregovarano, a ne mogu da tvrdim da je bilo moguće da to bude mnogo bolje. Znam kako idu ti pregovori i ne mogu nikome da objašnjavam koliko je to teško i naporno i neretko mučno. Svako ko misli da neko ide na putovanje u Brisel, da se tamo provede, pitajte ljude iz Vlade, niko živ neće da ide u Brisel. Niko živ neće da ide u Brisel zato što nas tamo nikada ne čeka ništa lepo, nego nas čekaju muke i problemi, ali to je naš posao. To je posao za svakoga ko hoće… Govorim o sastancima, govorim o našoj budućnosti. Ko hoće da izvrće ruglu svaku reč onda je to neki drugi stav.
Hteo sam da kažem time i za neke druge koji su ranije pregovarali da znam da im nije bilo lako i da nije bilo jednostavno, iako bi mi danas bilo najlakše da kažem da je za to kriv Đelić ili ovaj ili onaj. Znam da nije bilo lako.
Ponavljam, sada imamo veliku šansu, ali moramo ovde da počnemo da menjamo stvari jer konačno imamo plasman i tržište zagarantovano dugoročnim ugovorima koje ćemo da ugovorimo. Samo je pitanje hoćemo li se za to opredeliti ili ne, hoćemo li imati snage da to napravimo ili ne?
Pogledajte šta smo u međuvremenu u proteklih 10 godina uništili od naše prerađivačke industrije, od „Delišesa“ u Hanu, „Džervina“ u Knjaževcu, „Srbijanke“, „Budimke“, „Podgorke“ iz Osečine. Više ne znam šta nam je ostalo sem nekoliko privatnih firmi. Hvala bogu da postoje, da imamo nešto prerađivačke industrije. Ne znam šta ćemo da donesemo pred te Ruse i Kineze da im ponudimo. Nekada smo za američku vojsku izvozili stišljenu šunku. Pomislio sam da to možda imamo. Ponudio sam na razgovorima, a onda su mi rekli da to odavno nemamo i da mora neko da se snađe, a možemo milione tona da izvozimo. Ali, nemamo. Neko to mora da radi.
Da li ćemo uspeti? Još jedanput kažem, proučićemo sve što nam budete doneli, sve načine da zaštitimo i naše državne interese i nacionalne, ali i da zaštitimo pre svega našeg seljaka i poljoprivrednika koliko možemo. Ali, moramo da razumemo da ćemo biti izloženi evropskom tržištu, da se tržišno ponašamo. Imamo neke prednosti koje drugi nemaju.
Evo jednog primera. Izvinite što na ovaj način o tome govorim, ali mislim da nije loše da čujete. Recimo, po kilogramu trešnje prevoz do Rusije nas je koštao, do Moskve ili Vladimirske, Kaluge, 22 centa po kilogramu. Imali smo prednost jer je 20% morala da plaća Poljska. Poljska više ne mora zbog njihovih bilateralnih sporazuma da plaća tih 20%. Sada smo u problemu. Čime se sada bavimo? Bavimo se time da nađemo taj transportni voz koji putuje tri i po dana ili četiri dana do prestonice Ruske Federacije i to nam spušta cenu na sedam evro-centi, što je dramatično poboljšanje za nas i to je naša nova šansa. Ali, moraju ljudi da to proizvedu. Po prvi put ćemo imati dugoročne ugovore na pet godina, da mogu da naprave računicu, da ulaže u nešto i kako i koliko će moći da vrate i po prvi put će imati nešto što se zove okvirna cena. Minimalnu cenu će u svakom slučaju imati. Da li im se to isplati li ne isplati, sami će donositi odluku.
To su stvari koje su dobre vesti, ali od tih dobrih vesti nema ništa ako ne budemo radili više, ako ne budemo bili posvećeni i ako ne budemo računali na sebe mnogo više nego na bilo koju državu, pa čak i na sopstvenu državu. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem vam se i na konstatacijama i na pitanju, reći ću samo da mi kao država imamo velike probleme u suzbijanju onoga što ste vi nazvali najvećom pošasti i ti problemi su uzrokovani brojem ljudi koji se direktno bavi rešavanjem tih slučajeva, velikom i ozbiljnom organizacijom tih kriminalnih grupa, nekim zakonskim nedostacima, rekao bih i praksom da nam problem danas predstavlja i praksa da mnogi ljudi na političkoj sceni se ismevaju i izvrgavaju ruglu sve što neko negde pokuša da učini.
Pokušaću da vam dovedem jedan primer za koji ćete se iznenaditi da je moguć, a na koji mi nismo imali rešenje.
Pre četiri dana u jednom beogradskom klubu, velikom i poznatom beogradskom klubu izvršena je racija i tu je pronađeno više lica koji su imali između 30 i 50 grama droge u džepu. Neka od tih lica ženskog pola su potrčala u toalet, bacila su to, povukli vodu, pri tome su vikali kako ih tobože neko siluje, napada, kako policija ne znam šta radi i ne bi li se dokazi o bilo čemu prikrili.
U tom trenutku je pronađeno kod čoveka po imenu Muamer Redžepi 50.000 evra. Potpuno je bilo jasno o čemu se radi, da je izvršena transakcija. Mi smo posle kraćeg zadržavanja morali lice da pustimo na slobodu.
Moralo je lice da bude pušteno na slobodu i biće gonjeno samo za devizni prekršaj, smejali su nam se u lice, našim policajcima govorili da će ih goniti za prekoračenje svega što je bilo dozvoljeno da upotrebe, a samo u tom lokalu je pronađeno oko pola kilograma kokaina.
Pri tome ne želite da čujete da su svi bez prava ikakvog imali iz obezbeđenja oružje sa metkom u cevi, svi su imali metak u cevi, kada ih pitate – čekajte kako od koga ste dobili, ne znam od koga ste dobili. Onda, idete i na prekršajne i na krivične prijave, ali to vam se dešava svaki dan.
Onda se neko ismeva kada u javnosti kažete, vagica, jer mala vaga je vagica, a kod vlasnika tog noćnog kluba je pronađeno upravo takva vaga za merenje tih manjih količina droge, ali nismo pronašli drogu. Sada će da nas ubede da oni to mere meso na 30 grama. To su problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo.
Bez obzira na to, želim da kažem da gospodin Dačić to posebno zna u Briselu na otvaranju skrininga sa policijom našom, ta akcija je bila glasno i jako pozdravljena. Želim da vam kažem da je i u prethodnom periodu, a posle te akcije smo nastavili sa više značajnih faktora, sada ću vam dati te podatke na zvaničan način.
Procesuirano je ukupno 274 lica. Gotovo je nemoguće zamisliti da bilo koju akciju sprovedete, a da bude procesuirano 274 lica. To je bila uz veliki rad, uz veliki trud policije i svih službi bezbednosti, tu je bilo i moram da kažem po malo sreće što nije provaljeno sve, pa i tamo gde ne možete direktno ljude da gonite za drogu, možete da ih gonite za držanje i posedovanje oružja koje je nelegalno, u svakom slučaju 274 lica su procesuirana.
Pronađeno je i privremeno oduzeto 21.238,82 grama različitih vrsta opojnih droga od koga najviše razume se heroina, marihuane, kokaina, zatim hašiša, amfetamina, različitih narkotika, 9.941 komad različitih narkotika u tabletama, 2.200 mililitara opojne droge u tečnom stanju, 2.425,40 grama praškaste supstance čije je veštačenje i dalje u toku. Otkrivena je i čitava laboratorija za proizvodnju narkotika.

Izvinite, još dve rečenice.
Ono što je mene posebno zaprepastilo to je način na koji su se neki šalili, čućete sa kakvim arsenalom oružja, koje samo u jednom danu jednog jutra pronađen kod ovakvih lica. Tu je 27 pištolja, 16 pušaka, jedan puškomitraljez, 14 bombi, 525 grama plastičnog eksploziva, 1.100 komada municije različitog kalibra, 10 vozila koja su bila ukradena, dakle, ukradena protivpravnoj državini tih lica, 915.330 dinara i falsifikovanog novca u iznosu od 3.690 evra, plus 2.090 evra.
Dakle, to je bio taj rezultat. Da li može bolje? Nadamo se da može bolje i proverićemo veoma brzo. Hvala vam.