Poštovani predsedniče, poštovane kolege, pred nama je jedan projekat zakona koji praktično predstavlja jednu kodifikaciju svega onoga što se zove opšti interes i što se zovu komunalna preduzeća i javna preduzeća. Mi smo, praktično, rešenja koja su danas ovde ponuđena imali razasuta u nekoliko zakona, koja su regulisala jednu izuzetno važnu materiju koja uređuje funkcionisanje i život i direktno se tiče života i standarda građana i, praktično, gazdovanja i upravljanja velikom imovinom, čiji je značaj u tome što je to neprocenjivo blago, praktično, od interesa za građane čitave zemlje.
Šta je osnovna vrednost ovog zakona?
Osnovna vrednost ovog zakona je što se razgraničavaju ti osnovni pojmovi. Dakle, osnivačka prava i prava društava kao celina, organizovanih bilo na nivou Republike, bilo na nivou jedinica lokalne samouprave i izvršavanje onih funkcija u kom smislu država, odnosno lokalne jedinice osnivaju svoja preduzeća.
Na ovaj način se takođe reguliše i pitanje funkcionisanja organa koji se prvi put sada na jedinstven način regulišu. Do sada smo imali praksu da ih imenuje osnivač, da ih imenuje upravni odbor ili neko drugi, dakle dobijamo jedno celovito rešenje sa apsolutnom kontrolom i podređivanjem interesa, normalno i sa drugim funkcijama osnivača kontrolom tarife, cene, programskog razvoja javnog preduzeća i preduzeća od opšteg interesa. Dakle, ovaj zakon se stavlja u razvojnu funkciju čitave zajednice.
U tome je njegova funkcija i ja bih ga zaista sa stanovišta Socijalističke partije pozdravio, njegovu kodifikaciju, a normalno je da kroz ove odredbe svaka jedinica lokalne samouprave, tj. država koristi njegove prednosti u funkciji direktnog razvoja zemlje, a ne da se koristi kao što se koristi u nekim drugim sredinama za otuđivanje, za prisvajanje, da ne kažem za krađu, za zloupotrebu i sve ono što je prisutno, na žalost, na ovakvoj sceni. Jedan dobar deo građana pokušava da ono što je porušeno, što je zločinačkom NATO agresijom uništeno, vrati u okvire normalne funkcije, a drugi to zloupotrebljavaju na besprimeran način, drugim rečima kriminalan.
Sa tog stanovišta podržavam ovaj zakon i predlažem da ga usvojimo, uz razumevanje i zahvalnost Vladi Republike Srbije za predložene amandmane, koji samo dopunjuju nešto što je bilo predviđeno prilikom donošenja zakona.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona koji u svakom slučaju izaziva veliku pažnju javnosti, jer po svom karakteru i značaju treba da reguliše jedno od najznačajnijih pitanja političkog uređenja svake države, odnos centralne vlasti države prema lokalnim vlastima teritorijalnih jedinica.
U svakom slučaju je krupno političko pitanje, koje svoj značaj potvrđuje i time da se u okviru međunarodne zajednice definiše odnosno utvrđuju mu se međunarodni pravni okviri, kroz par konvencija o lokalnoj samoupravi, koji su temelji za većinu demokratskih zemalja u okviru kog regulišu ovo pitanje.
Kod nas ono, pored ustavnog i demokratskog principa, ima i jedno posebno izraženo svojstvo ugrađeno već vekovima u nacionalno biće našeg naroda, istorijsku dimenziju lokalne samouprave. Naime, viševekovno ropstvo pod turskom imperijom nateralo je srpski narod na samoorganizovanje svojevrsne lokalne vlasti odnosno samouprave i ona se kao takva duboko ukorenila u svest našeg naroda.
To je neposredno biranje sopstvenog starešine, odlučivanje o svim životnim pitanjima sopstvenog opstanka, jer svoju državu nisu imali. Naši su preci stvaranjem moderne Srbije devetnaestog veka ovo pitanje i te kako uređivali. Setimo se samo skupštinskih i političkih rasprava kada se donosio Zakon o opštinama s kraja prošlog veka, kada se u Srbiji prvi put ovo pitanje regulisalo zakonom, odnosno uređuje odnos centralne vlasti i lokalne samouprave.
Dalji sled događaja, posebno posle Ustava iz 1974. godine, ide skroz u drugom pravcu. Tada naime lokalna samouprava preuzima ingerencije države i to u takvom obimu da je maltene svaka opština bila država u malom. Svi se odlično sećamo tog perioda, kao i da smo početkom ove decenije to pitanje rešili donošenjem novog ustava, objedinjujući državne funkcije i razdvajajući ih od lokalne samouprave, čini mi se možda u zadnjem trenutku, spasavajući Srbiju od planiranih rešenja spolja.
U okviru ovog koncepta utvrđenog ustavom autor ovog projekta i Vlada narodnog jedinstva izašli su pred nas s ovim predlogom koji je dosta dobar projekat, čije su osnovne vrednosti sledeće: - predlagač se drži osnovnih principa o suštini i sadržini lokalne samouprave utvrđene evropskim konvencijama o lokalnoj samoupravi. Nadležnost lokalne samouprave i njena organizacija se kreću u okviru važećeg ustava i ne izlaze iz tih okvira.
Osnovni koncept da se lokalna samouprava bira, organizuje i konstituiše da bi se rešavala osnovna životna pitanja građana tamo gde žive, u oblastima od zajedničkog interesa, u prvom redu komunalnim i društvenim delatnostima, u najširem smislu tih značenja se apsolutno zadržava. Obaveza donošenja planova razvoja teritorijalnih jedinica iz sopstvene nadležnosti je veliki kvalitet ovog zakona.
To je uostalom i smisao lokalne vlasti a ne vođenje spoljne politike ili rukovođenje organima prinude i drugih klasičnih državnih funkcija. Poveravanje određenih poslova od strane države lokalnoj samoupravi je takođe dobar institut koji će omogućiti da se pojedine državne funkcije preko lokalne samouprave približe građanima što će se po oceni ove vlade i ove skupštine činiti posebnim zakonima.
Odvajanje Zakona o teritorijalnoj organizaciji od lokalne samouprave, kao i kodifikacija niza zakona u ovaj zakon, nesumnjiv je kvalitet. Definisanje i opredeljivanje izvora finansiranja lokalne samouprave predstavlja značajan korak ka trajnom rešavanju ovog problema.
Duboko sam uveren da kada naša zemlja izađe iz ovih teškoća, posebno stvorenih od strane NATO zlikovaca, zemljotresa i poplava, da će se posebnim zakonom omogućiti veći prihod lokalne vlasti radi sopstvenog razvoja. Valjda smo svi sada svesni činjenice da je u ovoj zemlji sada potreban princip solidarnosti, da se mora pomagati onima koji su najviše stradali.
Izborni sistem, većinski i jednokružni, po mom dubokom uverenju predstavlja zaista pravo demokratsko načelo izbora lokalne vlasti. On apsolutno omogućava građanima da biraju ljude, svoje sugrađane, kojima će osnovni motiv biti - rad na organizaciji poboljšanja kvaliteta življenja u bukvalnom smislu, u svom naselju, u selu, u ulici, školi, ambulanti, obdaništu, seoskom putu, groblju, igralištu, telefoniji i da ne nabrajam više.
Pri tome, biće uveliko pošteđeni političkih partija, koalicija, lista, i drugih političkih institucija koje opterećuju parlamentarni sistem na nivou državne zajednice. Ovaj princip omogućava svakom da ostvaruje svoje pasivno biračko pravo, ako za to ima želju i potrebu, da bi svojim radom i uticajem stvarao bolje uslove življenja svojim biračima i svojoj porodici.
Zato sam veliki pristalica ovog sistema, uz napomenu da bi statutima lokalnih jedinica trebalo predvideti da svako selo, naseljeno mesto, ima svog odbornika.
Na kraju, koncept ovog zakona sigurno je pravljen u okviru ustava, ali svojom sadržinom, rešenjima i domašajem sigurno će predstavljati jedan od zakona koji, sa ostalima koje predlaže Vlada narodnog jedinstva, vodi ka demokratskim reformama naše zemlje.
Poštovane kolege, na samom kraju, dozvolite mi da kao predsednik SO Gornji Milanovac, sa iskustvom od oko šest godina, kao potpredsednik Balkanske asocijacije opština i gradova, učesnik i poznavalac ove problematike i u zemljama Evropske unije i u balkanskim zemljama, kao i zemljama tranzicije, kažem da kvalitet lokalne samouprave utvrđen ovim zakonom ni malo ne zaostaje za njihovim zakonima.
Samo zlonamerni ljudi, čija je želja da od ove države stvore američki protektorat, mogu davati negativne ocene o njemu na način kako to rade, a vidi se i u čijem interesu. Autorima ovog projekta i Vladi istinska pohvala na radu, trudu i kvalitetu rada. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, a njegova primena u praktičnom životu sigurno će pokazati njegove kvalitete, ali i potrebu da se u nekom budućem vremenu ovaj koncept dograđuje u interesu boljeg življenja naših građana. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovane kolege, zaista na dnevnom redu je jedan zakon, odnosno izmena zakona koja treba da poboljša, prema shvatanju Vlade i verovatno prema mišljenju stručnjaka koji su radili na ovom projektu, da poboljša organizaciju gazdovanja, upravljanja putnom privredom, odnosno organizacijom koja se bavi planiranjem, uređenjem i izgradnjom puteva na teritoriji Republike Srbije.
Mi nažalost od ovog zakona napravismo jednu političku tiradu ovde u smislu izbora, optuživanja i svega onoga što nas tišti u neuspehu ili manjem uspehu od onoga što smo očekivali u izborima. Zaista pomalo smešno deluje kada sedite gore, negde na vrhu ove sale i kada slušate sve što je ovde izrečeno, za ovom govornicom.
Mi moramo da budemo svesni da je Vlada predložila jedno rešenje za koje smatra da je optimalno i da jednu organizaciju, instituciju koja treba da gazduje putnom privredom Srbije, treba da izdvoji i da jednostavno omogući da prema struci, nauci i ekonomskoj mogućnosti gazduje, upravlja magistralnim i regionalnim putevima u ovoj zemlji. Kako ih pravimo, da li sa tri trake, da li sa više ili manje rupa, kvaliteta, to je sada neka druga stvar koja je izvan ovog zakona, to je još ono što se zove ekonomska moć ove zemlje.
Logično, mi znamo koliko smo bili u sankcijama, koliko je saobraćaj bio izvan ove zemlje, koliko je bilo teško naći mazut, odnosno asfalt, pošto je to derivat nafte, koliko smo imali muka u proteklih pet-šest godina i dobro je da smo i onaj potencijal koji smo imali zadržali na odgovarajućem nivou, a u prethodne dve godine zaista smo imali jednu ekspanziju.
Hoću da verujem, pošto sam nekako najstariji predsednik opštine u Srbiji, koji je dosta upoznat sa svim ovim, da je zaista taj kolač deljen na sve moguće načine, da bude pravičan, jer ne verujem, niti sam ikad bio prisutan na bilo kom sastanku da je neko nekoga delio prema SPS-u, prema SPO-u ili nekoj drugoj političkoj partiji, nego jednostavno prema onim kriterijumima i mogućnostima i guberu, koji je bio toliki koliki jeste.
Hoću da vam kažem da i mi u lokalnim samoupravama imamo sopstvenih problema. Ja ću vam samo navesti problem Milanovca, ono što kažu, da se ipak zna. Već sedam godina u Gornjem Milanovcu funkcioniše komunalni doprinos, koji juče usvajasmo, koji ima jedan svoj postotak i to značajan za puteve, a svih 63 naselja u Gornjem Milanovcu imaju svoj samodoprinos za puteve. Sa takvom ulaznicom se dolazi do Direkcije, dolazi se do banaka i do svih onih koji mogu da pomognu izgradnji putne privrede. Prema tome, dajmo taj kolač, uradimo svuda, a ne da optužujemo da li nam neko daje ili ne daje.
Malo pre neko reče ovde, moj kolega iz Čačka, da tamo nije dato. Ja sam iz tog okruga. Dato je tamo dosta, posebno u protekle dve godine. Svuda je davano u Srbiji, deljeno je i u Moravičkom okrugu i svim opštinama. Druga je stvar koliko su rukovodstva opština i lokalne direkcije bile spremne da se upuste u to i da se jednostavno organizuju u pogledu prikupljanja lokalnih sredstava, i bankarskih, i učešća Republičke direkcije. Prema tome, treba da se zna jedan kriterijum, a sa stanovišta primene ovog zakona smatram da je Vlada našla jedno opredeljenje koje će sigurno uz koordinaciju ustanova, odnosno direkcija, uz koordinaciju Ministarstva za saobraćaj, posebno Ministarstva za građevinarstvo, jer se radi o objektima niske gradnje - uz jednu želju i potrebu da shvatimo da nam je saobraćaj ne nešto što nam je, što kažu u udžbenicima, žila kucavica, nego i izlazak naše ekonomije na svetsko tržište u narednom periodu, uz dobru organizaciju, uz određene koncesije koje verovatno moramo dati ovoj zemlji - povući jednu toliko značajnu granu privrede da jednostavno naša privreda polako hvata korak tamo gde joj je mesto.
S tog stanovišta podržavam Predlog ovog zakona, a sa drugog stanovišta, gde se više govorilo, ipak se treba malo više organizovati u opštinama i sakupljati taj dinar. Ne zaboravite ovo što sam rekao, opština Gornji Milanovac je jedna od najvećih po prostoru u Srbiji i nema gotovo ni jednog mesta gde bilo šta nije rađeno.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, zaista donošenje ovog zakona predstavlja jedan fin izraz principa jedne solidarnosti na koju smo mi naučili kada smo pomagali mnogim drugima. Ovde je mnogo toga rečeno i o principima i o načinu i o reagovanju organizacije vlasti. Posebno su to govorili Davidović, Peručić i ne bih ništa posebno imao da dodam vezano za to.
Želeo bih ovde da postavim jedno pitanje koje je načeto, a to je pitanje tehničkog tumačenja ovog zakona, gde ne bi bilo naodmet da se jasno sa ove govornice, i od strane Skupštine i od strane Vlade, definiše. Zemljotres kao zemljotres je sigurno pogodio ovo područje, gde je bio i epcicentar, na najsuroviji mogući način. Međutim, činjenica, je da se pored ovih opština, i opština Gornji Milanovac 60 km granično nastavlja na ovo područje i da se 22 sela upravo nalaze na toj maljensko-suvoborskoj gredi, rekao bih od sela Bogdanice, koje je 65 km od Milanovca i koje je neposredno tik uz taj epicentar i da ljudi tamo očekuju ovaj zakon ne razmišljajući o tome, da li se on primenjuje na kolubarskom području, ili zaista treba da ostvaruju ljudi ta svoja prava na području tamo gde su doživeli taj udes, odnosno gde je doživljena ta havarija i ta nesreća.
Reći ću da u ova 22 sela mi smo napravili prve procene i to smo poslali Vladi. Ima oko 244 kuće koje su dosta oštećene, ima 14 državnih objekata. Uglavnom su to škole i ambulante. Ima dve crkve. To je praktično jedan narod koji živi sa severne i jugozapadne strane planine Maljen i Suvobor i da zaista očekuje od ovog parlamenta i od Vlade Republike Srbije da se prema principu solidarnoti, prema principu obezbeđenja sredstava i otklanjanju svega ovoga na isti način odnosi. Ne bi moglo da bude ružnije da jedna administrativna opštinska granica, na kraju ne želimo, deli ljude u ostvarivanju prava, jer su sa jedne i sa druge strane oni neposredne komšije.
Pozdravljajući donošenje ovog zakona, zaista očekujem posebno od Vlade, jer mi smo to jutros i na Odboru za finansije i dogovarali, da se Vlada jasno opredeli o iznosima i načinu i kategoriji ugroženih domaćinstava u ostvarivanju ovog prava po osnovu ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ponuđeni paket zakona sa budžetom kao osnovnim zakonom, sigurno da izaziva veliku pažnju javnosti i posebno predstavlja inspiraciju za svakoga pojedinca, jer se polaže račun, utvrđuje se politika za celu godinu.
Večeras sam očekivao i čuo različite komentare, međutim, moramo iskreni ovde da budemo i treba da budemo korektni i pošteni, obzirom da se ovo prvi put prenosi, posle dužeg vremena, da javnost ovo sluša, ipak se ovo govori još uvek pod tenzijama izbornih rezultata, nezadovoljstava i svega onoga, i zaista, ne stoje mnoge realne ocene.
Postavlja se pitanje - da li treba budžet ili ne treba budžet, da li ga treba doneti, da li ova vlada ima kompetencije itd. Svi znamo, u Ustavu piše, da je za to kompetentna, i da je najsrećnije i najbolje za svaku vladu, za svaku zemlju i Skupštinu, da u kalendarskoj godini, prethodnoj, za sledeću donese budžet, i to je ono što smo svi, pa i oni koji nismo stručnjaci u ovoj oblasti, naučili.
Bez obzira što pripadam SPS i može mi se reći da sigurno podržavam ovu vladu, moram da kažem da je ovaj budžet u najmanju ruku najkorektniji budžet za ovih pet godina od kako ih pratim i predstavlja veliki, značajniji iskorak u odnosu na sve dosadašnje budžete, koje smo imali prilike ovde da usvajamo.
Ja ću reći zbog čega to doživljavam tako. Odabrao bih tri stvari. Prvo, da je taj budžet realan, podsticajan i antiinflacioni.
Kada kažem da je realan, polazim od toga da ima realne izvore prihoda. Nimalo se ne zanosim, a verujem ni Vlada ni bilo ko može da kaže da je obuhvaćeno sve ono što treba da plaća. Normalno, znamo šta je siva ekonomija, kako se stvorila, u periodu teških sankcija. Ali, kvalitet obuhvata poreskih obveznika svake godine je sve veći i siguran sam da će u ovoj godini biti daleko povoljnija situacija, u narednoj povoljnija nego u ovoj. To govori o jednoj realnosti. To je u pogledu kvaliteta prihoda.
U pogledu potreba, koje budžet treba da finansira, ovde je lepo rečeno da je osnovno što je Vlada sagledala sve potrebe i ocenila realno da ih ne može sve zadovoljiti. Mora se prostirati po guberu onoliko koliko može. Ali je mnogo dobro za Vladu i za pohvalu da je napravila zaokret, preraspodelu ka onim društvenim delatnostima, koje imaju socijalnu funkciju, preusmerila je deo sredstava za zdravstvo, penzionere. Da ne govorim šta to uopšte znači za funkcionisanje tih delatnosti.
Budžet je zaista podsticajan, jer nemamo rebalans i nova opterećenja. Dakle, imamo izbilansirano opterećenje i svi oni, koji hoće i žele, mogu da se bave proizvodnjom, ulaze sa sigurnošću. Sve poreske obveznike stavlja u isti odnos, u pravnu sigurnost da mogu normalno da se razvijaju i da se bave privrednom delatnošću.
Ja bih dodao posebnu pohvalu i ocenu, koju je malo ko večeras zapazio, a to je pohvala agrarnom budžetu. Mi smo imali prilike i zadovoljstvo ovde da ga uvedemo. Idući isto kao i svi vi redom u ovim izbornim aktivnostima, mogu da vam kažem da su najbolje i najviše ocene date za funkciju agrarnog budžeta. Tri osnovne delatnosti - poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo, bez obzira što su prvi koraci, dale su svoje rezultate i u individualnom i društvenom sektoru i razrešavanju nekih nagomilanih problema. Ove tri delatnosti, koje su podnele teret čitavog perioda, u kome smo živeli.
Sasvim logično, iz ova dva osnovna karaktera proizilazi i antiinflacioni karakter sa ova dva postulata, koji garantuju stabilnost kursa dinara, za koju se svi zalažemo i mislim da ni sa leve, ni sa desne strane nema nikog koji može bilo šta da kaže vezano za stabilan kurs dinara i da se nikad ne ponovi period iz 1993. godine.
Pošto sam i predsednik skupštine opštine, reći ću nešto o Zakonu o finansiranju opština. On je poboljšan u odnosu na prethodno stanje. Bez obzira što se ovde dele, pa se pojavljuje, ne znam, priča se da li Vojvodina uzima toliko, daje toliko, vraća joj se ovoliko, to bi ja isto mogao da kažem za Milanovac. Međutim, to je jedna neupućenost. Kroz sve vidove finansiranja zajedničkih potreba vraća se kroz potrebe daleko više nego kada se istrgne nešto kao jedan segment i što se ovde prezentira. Poboljšano je stanje opština u finansiranju i dobro je što je zadržana komunalna potrošnja u opštinama na prethodnom nivou.
Predlažem da usvojimo ovaj budžet, uz realne opaske.