Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, na samom početku da kažem da DS neće glasati za predložene mere jer one neće doneti ništa, apsolutno ništa, kao i sve ono što se radi u poslednje dve godine što ne donosi nikakav boljitak u privredi Srbije, ekonomiji i životnom standardu.
Podaci koje vi znate govore o tome koliki je deficit za prva četiri meseca, koji je prešao 50% od planiranog deficita za ovu godinu. Znate da su i prihodi od PDV manji za 14%. Znate i da smo vas upozoravali na to kada ste donosili te predloge zakona da povećanje poreza na životne namirnice i neke druge stvari neće automatski povećati prihode u budžetu i da je jedina šansa ove zemlje razvojna politika, zapošljavanje ljudi, ali nje neće biti bez upliva države, ali ne internacionističkog nego investicionog u privredu RS.
Uštede koje su najavljivane i koje vi danas takođe pominjete kroz Fond zdravstva su takve da su budžetski rashodi u prva četiri meseca ove godine veći za 250 miliona evra nego prošle godine, a da su prihodi manji i u budžetima lokalnih samouprava, što je već svima poznato. Sve to govori da mere koje se preduzimaju, kao i ovi današnji zakoni koji su pred nama, a koji treba da omoguće navodno povećavanje zapošljavanja u Srbiji, neće dati rezultat jer je na današnji dan 30.000 ljudi manje zaposleno nego za prvi maj prošle godine. Još ako zamislite koliko bi bilo manje da nisu zaposleni kadrovi vladajuće stranke, o kojima govore mnogi ljudi poput onih nekoliko stotina u Boru pred izbore, u Majdanpeku i kuda sve, shvatili biste da bi stopa nezaposlenosti bila ne za 30 nego za 100.000 veća nego što je danas.
Ono što se u ovim zakonima pominje jeste vrlo jednostavno prebacivanje sredstava sa Fonda zdravstva u Penzioni fond. To je jedna mera za koju ste i sami rekli da ne predstavlja neko veliko rešenje i da neće biti sistemsko rešenje koje će mnogo pomoći. Fond zdravstva je navodno u suficitu. On i ne može da bude u minusu ni po zakonu. Ima taj višak i zbog toga što je Zakon o javnim nabavkama, koji je donet u ovom parlamentu, maltene onemogućen u sprovođenju do kraja jednog postupka, a mogu da se žale i firme koje nisu učesnici tendera.
Slažem se da ovaj zakon neće promeniti kvalitet zdravstvenih usluga pošto je on toliko nizak da kada bi ga još smanjivali ne znam šta bi se dešavalo. Mi treba ta sredstva da iskoristimo. O tome će govoriti moje kolege i kolege koji su u zdravstvu. Da smanjimo liste čekanja i da se ne čeka na operaciju katarakte nekoliko godina, veštački kuk nekoliko godina. Naravno, u zemlji koja je siromašna ne može niko da traži da kvalitet zdravstvene usluge bude kao u nekim razvijenim evropskim zemljama i to mi nikada nećemo tražiti. To ne bi bilo korektno. Ali, tu neke stvari moraju da se menjaju.
Ono što se dešava u ekonomskoj politici Srbije, mere poput subvencionisanih kredit imali smo 2009. godine u Vladi Mirka Cvetkovića.
Te godine je pad BDP bio 3,5%, 5,4% ili 5,7% koliko su dinarski krediti, omogućiće samo da nelikvidni deo privrede malo reprogramira svoje obaveze. I vi jako dobro znate da ako prvu ratu kredita vraćate za šest meseci, nema tog biznisa koji omogućava da investirate, napravite nešto, prodate, naplatite i da vam se vrati da možete da vraćate kredit. To ne postoji. To jedino neki poslovi koji su maltene na granici zakona ili sa one strane zakona.
To su sve stvari koje su jasne činjenice i zbog toga DS i mi insistiramo na drugom načinu gledanja ekonomske politike. Da ne bi bilo da stalno kritikujemo bez ikakvih rešenja daću vam samo nekoliko predloga, a vi možete naravno da razmislite o njima i ako smatrate da vam se uklapaju u politiku, da neki prihvatite.
Smanjenje plata, eventualno smanjenje penzija koje se najavljuje, smanjuje potrošačku moć, vi to znate. Ljudi idu manje u prodavnice, manje kupuju, kad manje kupuju, manje se proizvodi, kad se manje proizvodi, manje ljudi radi, to je nešto što je najjednostavnije, to je osnovni princip.
Ono što mi predlažemo jeste pre sveta povećanje minimalne cene rada u Srbiji, jer danas to rade i SAD, Velika Britanija. Omogućiće ljudima da zarade više da bi taj novac potrošili u Srbiji.
Olakšice za zapošljavanje, slažem se da bi zemlja kao što je Srbija … bila konkurentnija mora da ima nešto više od onih zemalja koje su deo EU, u našem su okruženju, da bi taj jedan deo kapitala došao kod nas. Naivno je verovanje da samo izmenama zakonskih procedura i propisa ćemo dobiti povećanje investicija. Kad bi tako moglo onda bi sve zemlje ovog sveta privlačile mnogo više investicija nego što danas privlači.
Investicija u svetu nema više toliko kao što je nekada bilo pre 20 godina kada smo našu najveću šansu propustili, ali da ne govorim o prošlosti, govorim o sadašnjosti i budućnosti. Domaći privrednici su većinom nelikvidni. Znači, jedini ko može da se pojavi kao investitor, da zaposli ljude, da pokrene privredu je, neki će reći nažalost, neki na sreću, država.
Moramo da pobegnemo od toga da smatramo da su sva javna preduzeća samim tim što su javna ili državna da su oni neprofitabilni, da oni ne mogu da izdrže tržište. Samo dovedemo profesionalni menadžment, ali damo prave plate, dovedemo ljude koji rade u multinacionalnim kompanijama, dođu ljudi iz inostranstva koji znaju, kao što ste i vi došli i onda dođu i vode to. Danas ta javna preduzeća prave 50% DžDP i to svi znaju. Tamo pravi menadžment, investicija države je pre svega u poljoprivredu i još neke stvari koje procenimo da su vredne, pokrenemo privredu, e onda dođu mere zapošljavanja. Naravno da prednost trebaju da imaju najmlađi, kao što je govorio kolega Senić i još neke kolege ovde, i oni stariji preko 45, 50 godina realno da će teško naći posao u tim godinama.
Znači, uložimo u 20 regionalnih centara određenu svotu sredstava, mi smo procenili na 30 miliona po jednom, pokrenemo privredu, napravimo mogućnost zapošljavanja. Kada te firme počnu da rade one sa sobom povlače i mala i srednja preduzeća. Ako uložite u poljoprivredu trebaće vam protivgradne mreže, kada su vam potrebne protivgradne mreže onda ćete dobiti fabriku koju možete da otvorite na nekom mestu u Srbiji gde teško da će investitor, kao recimo u Ivanjici ili u tako nekom mestu. Tamo ljudi rade, proizvode, povećavamo proizvodnju, povećavamo izvoz i od ove zemlje pravimo pristojno mesto za život.
Umesto subvencionisanja kredita, bez obzira na loše iskustvo iz prošlosti, razvojnog fonda i razvojnih banaka, i dalje stojimo na tome da treba promeniti razvojnu banku. Pozovimo svetske partnere iz zemalja gde takve banke postoje, pozovimo KFV ili tako nekoga, napravimo zajedno sa njima banku, napravimo profesionalnu, pravu banku koja će finansirati ono što je bitno za Srbiju. Ne banke kao današnje gde ako prodajete evro danas daju vam 112, a ako kupujete daju vam 118 dinara, gde su kamate tolike kolike jesu, jer to ni jedna privreda ovog sveta neće moći da izdrži.
Kada sve to napravimo onda možemo da pričamo o podsticajnim merama za zapošljavanje ljudi, jer iz te priče možemo da krenemo dalje. Dok se bavimo ekonomijom i privredom na ovaj način mi nećemo krenuti dalje, dok mi pričamo o privredi da ćemo praviti stanove za 380 evra tako što ih oslobodimo plaćanja infrastrukture i zemljišta, pa onda dovedemo druge u neravnopravan položaj, pa onda država otkupi 40.000 stanova za vojsku i policiju, a zašto samo za vojsku i policiju, a što ne za nastavnike, što ne za medicinske sestre, a što ne za ljude koji rade u privatnim firmama koji rade u privatnim firmama za 15, 20.000 dinara, zašto samo za jedan deo stanovništva, mi nećemo krenuti napred.
Nećete imati od ove stranke podršku za ove zakona, kao što ćete imati podršku ukoliko dođemo do toga da razmišljamo na isti ili sličan način. Neće DS nikada podržati internacionalističke mere na tržištu koje tržišta ukidaju, ali će i te kako tražiti i od ove Vlade i od svake Vlade i tražiti podršku građana za učešće države u privredi ove zemlje na način koji će omogućiti razvoj.
Daću vam samo jedan primer i time ću završiti, ne želeći da trošim i vaše vreme i vreme svih ovde, narodnih poslanika. U mestu Knjaževac u Srbiji imali smo hiljadu hektara pod voćem. Opštinsko rukovodstvo koje čine razne stranke su finansirali 500 hektara pod voćem. Vi ste mladi, ne znam da li se sećate, izvinjavam se, ali u tom Knjaževcu je bio „Džervin“ koji je nekada pravio i sokove i džem i neke druge stvari. Sada kada smo povećali proizvodnju sirovina on je ponovo počeo da radi posle mnogo godina. To je način na koji funkcionišemo, uz svo poštovanje predsedniku Odbora za poljoprivredu koji je dokazan poljoprivrednik sa minimalnim dugovima u svojoj firmi. Kažem vam da je to jedini način kako da pokrenete ovu zemlju, kako da zaposlite ljude, kako da ova zemlja krene napred. Ovo sve ostalo, marketing, demagogija i sitna pomeranja koja nažalost ne dovode do boljitka u ovoj zemlji. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, hvala na ovim odgovorima i na razmišljanjima. Niste mi odgovorili zašto je bio najveći deficit u istoriji u martu mesecu ove godine, ali ne bih vas na tome više zadržavao.
Što se tiče minimalne cene rada, ona nije povećana dve godine, 30% ljudi u Srbiji je prima. Poređenje sa onim zemljama, slažem se da nije primereno.
Ono u čemu se mi najviše razlikujemo, jeste u tome što vi prihvatate činjenicu da ako nešto nije dobro radilo u prošlosti, da tako mora da se nastavi dalje. Ja sam bio gradonačelnik Beograda, ovde su sva preduzeća bila profitabilna, od PKB smo napravili to što smo napravili i te kako će se dalje razvijati.
Ono što vi govorite – potrošićemo mnogo vremena da do toga dođemo, do tada je pitanje ko će preživeti, a ko neće preživeti. Naravno da, ako govorimo o Železnicama, koje vodi gospodin Simonović, koji u 53 završi Poslovni fakultet u Banja Luci, nema iskustva, on ne može to da vodi. Naravno, nije mogao da vodi ni Milan Marković, koga je tada postavila DS, zato što je on imao pravni fakultet, ali nije imao iskustva u tome. Ali, ako mi kažemo – ne može ni Marković, ne može ni Simonović, ali može čovek koji zna i damo mu pravu platu i da on napravi pravi menadžment tim, on može to da pokrene. To nema veze sa strankama, to ima veze sa ekonomijom i sa privredom.
Poslednja stvar, da ne oduzimam više mnogo vremena. Što se tiče Razvojne banke, naravno, ako je pravimo tako da političari utiču na nju, od nje ništa biti neće. Ako pozovemo strane partnere i strane banke, a vi znate da je Francuska upravo pre godinu i nešto dana ušla u tako nešto, ako ih pozovemo da oni budu naši partneri, da spreče da se te stvari dešavaju, onda ta banka može da ima budućnost, da nije komercijalna, onda ima svoje mesto u ovoj državi.
Znači, to što je nešto bilo loše, što ja prihvatam za mnoge stvari, ne znači da danas ne može da bude bolje ako mi svi zajedno imamo snage da napravimo taj iskorak, izađemo iz partijskih priča i uđemo u priču pravljenja ove države na drugi način.
U svakom slučaju, još jednom hvala na odgovore koje ste mi dali.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da je danas teško raspravljati o ovome o čemu raspravljamo u situaciji kada se u Srbiji dešava šta se dešava, i da je možda bilo bolje da ako smo prethodni Statut čekali godinu, mesec i 15 dana, da smo sačekali još neki dan.
S druge strane, postoje argumenti da život mora da se nastavi i da Skupština treba da radi.
Sada kada smo već danas ovde treba da završimo posao zbog koga smo tu, a to je davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Ono što mi je malo zasmetalo jeste pominjanje termina „oktroisana sloboda“ pošto slobodu imate ili nemate, ako je oktroisana onda je nemate. Složiću se da je odluka Ustavnog suda vrlo rigidna i to većina ljudi u ovoj zemlji koja se bavi tom tematikom i stručno govori, jer je za posledicu imala i da građani Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine nemaju više neka prava koja su imali do te odluke. Zaista ne postoji ni jedan razlog da Pokrajinska Vlada nema mogućnosti da pomaže porodiljama, trudnicama, da gradi stanove za mlade naučnike ili bilo šta od toga što mislim da je i smisao postojanja vlasti na bilo kom delu sveta.
Ovaj Statut je napravljen uglavnom konsenzusom u AP Vojvodine pošto ima i neslaganja oko toga, a većina stranaka koja čini današnji parlament Republike Srbije ga podržava. Ali, ovaj Statut Vojvodine ima i neke rečenice koje da je neki drugi dan i druga neka situacija verovatno bi o njima raspravljali, poput rečenice – rad Pokrajinske Vlade usmerava Skupština. Nije mi jasno šta znači baš usmerava, to je jedan izraz koji je malo specifičan. Zna se šta je nadležnost Vlade, šta je nadležnost Skupštine. Ovde smo se dosta bavili i nekim simboličkim stvarima, a mislim da je ključ u stvari kako mi zamišljamo Srbiju, kako vidimo našu državu, njenu teritorijalnu organizaciju i sve ostalo.
Siguran sam da strah koji se s vremena na vreme potpiruje o ideji da neko odvoji Vojvodinu od Srbije je potpuno besmislen, i da jednostavno ne vidim ni jednog ozbiljnog čoveka koji se bavi ili politikom ili nekim ozbiljnim poslom koji o tome može da priča na ozbiljan način. Zato jednostavno ne mislim da na taj način treba pristupati ovde. Slažem se sa nekim govornicima koji kažu da treba da se izjasnimo šta je naša ideja, da li mi građani Srbije zaista verujemo u potrebu i verujemo u autonomiju Vojvodine ili je to nešto što samo tako stoji, pa onda smo svi negde deklarativno, ali baš neki jesu neki nisu.
Nemam strah od autonomije Vojvodine niti od decentralizacije Srbije. Verujem da je takav način teritorijalne organizacije i takav način organizacije Srbije nešto što omogućava građanima da budu bliže vlasti i da na bolji način zaštite svoja prava. To treba da bude suština svega. Zato bih ovo iskoristio da govorim i o tome. Mislim da se već u javnosti pojavljuje dosta ljudi, dosta mišljenja koja govore o potrebi i novog Ustava Republike Srbije koji bi bio donet u jednoj malo drugačijoj atmosferi, na drugačiji način nego 2006. godine, kada je bio prepun kompromisa i imao neka rešenja za koja se danas pokazuje da nisu dovoljno dobra i da možda čak i otežavaju razvoj naše države. Kroz taj Ustav treba da definišemo i kakvu Srbiju želimo, da li želimo centralizovanu državu ili želimo državu koja je decentralizovana, koji stepen prava, prenesenih ili direktnih nadležnosti smo spremni da poverimo onima koji su na nivoima vlasti ispod nas.
Stav DS je nepromenjen već više godina. Iskreno se zalažemo za decentralizaciju Srbije, iskreno se zalažemo za decentralizaciju ne samo u nadležnostima nego i u novcu, jer ako ne prenesete mogućnost svima onima koji su na vlasti negde raspolažu što većim delom sredstava koja se ostvaruju i koja se prave, oni neće moći ni da vrše pravilnu vlast. Ne postoji nikakav strah koji se stalno pojavljuje od toga da nema dovoljno kvalitetnih ljudi na nižim nivoima vlasti koji će znati na pravi način tim sredstvima da raspolažu. Većina nas koji sedimo ovde je prvo prošla te neke nivoe vlasti, pa onda došla u politički parlament, pa smatramo da imamo kvalitet da upravljamo državom ili da obavljamo neki drugi posao koji su nam građani poverili.
Jednostavno, prenesemo sredstva na lokalne nivoe vlasti. Ako dobro rade svoj posao građani će ih ponovo birati, ako loše rade svoje posao i loše raspolažu tim sredstvima građani ih više neće birati. Ako postoji strah da će zloupotrebljavati sredstva onda će ih nadležni organi privesti pravdi i za to kazniti. To mora da bude sistem po kome ova država treba da funkcioniše. Na svakom koraku i na svakom mestu.
Vojvodina je naravno specifična u odnosu na ostatak Srbije i zbog predstavnika drugih naroda, nevećinskog srpskog naroda koji tamo živi. Tu specifičnost moramo uvažavati i truditi se da međusobno živimo što bolje. U teškim vremenima koja su iza nas, a koja su počela pre 20 i nešto godina mnogo država koje su se zaklinjale u multinacionalnost i u tu vrstu sloboda je danas postalo maltene jednonacionalna država. Mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to što Srbija danas zaista multinacionalna država, što imamo takve zakone o savetima manjinskih naroda za koje većina kažu da su najvišem mogućem stepenu. Naravno, uvek možemo tražiti novo i bolje rešenje, ali mi jesmo takva država i to je nešto našta treba da budemo ponosni u svakom delu ove države
Očekujem da ćemo u mesecima koji su ispred nas otvoriti raspravu o nekim drugim temama za koje Statut Vojvodine može da bude osnov da nas navede na razmišljanja o svemu tome, da ćemo decentralizovati Srbiju, da ćemo donositi što manje mera koja uzimaju sredstva lokalnim samoupravama, poštujući potrebu da se i republička kasa napuni s obzirom na troškove koji postoje, ali da ćemo napokon odrediti pravila, zakone iza kojih može stati što veća većina, bez obzira koja vlast, koja opozicija, i pokušati da svima u Srbiji damo mogućnost da planiraju nešto na duži period od godinu, dve dana, koliko je obično potrebno kod nas da se nešto menja kada su u pitanju finansije.
Očekujem da ovaj Statut Vojvodine koji će danas, siguran, sam dobiti saglasnost i za koji će glasati i poslanička grupa DS, koji je čekan manje od godinu dana, jedan mesec i 15 dana brže je stigao u parlament, potraje što duže, želeći da kažem da očekujem i da kroz sve ono što nas čeka u jednoj otvorenoj raspravi i organizaciji države Srbije dođemo do rešenja koje će biti najbolje za građane. Verujte mi, građanima Vojvodine, siguran sam, nije toliko važno da li se Pokrajinska Vlada zove Pokrajinska Vlada i Izvršno veće. To je važnije za nas političare koji bi želeli možda da budemo u tim nekim vladama, za njih je važno verovatno, što je pomenuo i gospodin Čanak, i kako izgledaju simboli, ali velika većina i ne zna kako izgledaju simboli, a zastave i grbove ima i AP, imaju i gradovi u Srbiji, pa nikome to ne treba da smeta. Najvažnije svim tim građanima da nađemo takva rešenja da oni od svoje vlasti mogu da očekuju da brine o njima i da radi što više za njihovo dobro. Zato treba da donosimo rešenja kojima ne ograničavamo mogućnost tim vlastima da što više brinu o njima. Ako na taj način budemo radili, siguran sam da će postojati mnogo veći stepen saglasnosti u svemu o čemu raspravljamo i u ovom domu i u nekim drugim domovima i da neće samo ogromne elementarne katastrofe i nepogode biti ono što će nas spajati i činiti jedinstvenijim. Hvala.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, budući predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, u svom govoru ću se osvrnuti na ono što je danas govorio budući premijer, ali i na sve ono što se govorilo i poslednjih meseci, da ne kažem i godina, u ovoj zemlji.
Jedno od rečenica je bila da će ovo biti zaista Vlada kakvu Srbija nikada nije imala. Danas kada pogledam ovu Vladu moram da kažem da je ovo zaista Vlada kakvu Srbija nikad nije imala. Istina, ovo nije nova Vlada, ovo je u stvari, drugi put rekonstruisana ista Vlada koju smo dobili u julu mesecu pre dve godine, jer u njoj sede predstavnici istih stranaka, sedi dosta i ministara koji su sedeli u prošloj Vladi i imamo neke nove ljude koji su se tu pojavili.
Dozvolite mi da iznesem svoje mišljenje da ovo neće biti poslednja rekonstrukcija ove Vlade i da će već u sledećih 12 meseci biti i nove rekonstrukcije, da će neki koji su danas srećni zbog toga što su ušli u Vladu ili ostali sačuvali, što bi narod rekao, živu glavu i iz nje izaći, a neki koji su napravljeni zbog toga da bi bili u Vladi sa te rezervne klupe utrčati na teren.
Iste stranke su činile Vladu. Postavlja se pitanje – što smo onda imali izbore u Srbiji? Slušao sam više puta tadašnjeg premijera koji je govorio da je spreman da ustupi svoje mesto predsednika Vlade, da ne postoje problemi. Mi smo nekoliko meseci izgubili u ovoj zemlji na izbore, nekoliko milijardi potrošili na to da bismo dobili ono što smo mogli dobiti i pre nekoliko meseci, još jednu rekonstrukciju.
Istina, u međuvremenu je deo opozicije nestao iz ovog parlamenta, neki su pretekli, kao što vidite. Videćemo kako će dalje izgledati, ali siguran sam da to nije bio glavni motiv da se ovi izbori u Srbiji održe.
Pre nego što pređem na konkretna i kadrovska rešenja i programska o kojima se danas govorilo, moram da vas podsetim na jednu stvar. Već 10 dana čitamo u medijima kako je ovo Vlada koja će biti strašno uspešna i zbog toga što ima najmanji broj ministara u istoriji, maltene. Podsetiću vas da je Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, koja je od vaše strane ocenjena kao najneuspešnija, imala jedno
ministarstvo više i to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Logično, danas kada Kosovo i Metohija suštinski više nije deo Srbije, nema ni potrebe za tim ministarstvom, jer bi bilo potpuno besmisleno da ono danas postoji. Danas više nema institucija države…

Hvala, ali složićete se da više nema institucija države Srbije na Kosovu. Toga smo svi svesni i ne treba pred tim da žmurimo, nego treba sa realnošću da se suočimo.
Što se tiče te iste Vlade koju ste smatrali najneuspešnijom, već sam objasnio da to nije. Važnije je ko su ljudi koji su unutra, nego broj ministara i broj ministarstava. Važnije je šta će oni da rade, važnije je šta oni Srbiji danas nude.
Vratimo se malo kadrovskim rešenjima. O novim ministrima nije red da govorimo. Ljudi zaslužuju šansu. Prvi put su ovde i videćemo u narednom periodu, možda je 100 dana čak i malo da bi oni mogli da pokažu koliko mogu i šta mogu. Ono što je sigurno problem za ovu Vladu je činjenica da u ovoj Vladi ne sede ljudi koji su se bavili realnom privredom, ne sede ljudi koji imaju iskustva iz privrede, koji znaju šta je to kada radite i vodite neku firmu, kada treba nešto da naplatite, to kasni, a vi treba da isplatite plate zaposlenima, da isplatite poreze i doprinose državi. To je velika mana. Osim gospodina Gašića koji ima iskustva u privredi, ima iskustva u stečajevima, to će biti vrlo korisno u ovoj Vladi, s obzirom na to da očigledno za ove ekonomske mere dosta će stečajeva u Srbiji biti.
Ne želim da govorim o kvalifikacijama bilo koga, za bilo koje mesto, pa ni gospodina Gašića, ali moram da kažem da je on treći ministar odbrane koga mi dobijamo u samo 22 meseca, da je to izuzetno važna funkcija i sam gospodin Vučić je bio na toj funkciji, pa je bio gospodin Rodić, pa evo sada imamo i trećeg ministra odbrane.
O ostalim ministrima i njihovom radu već ste čuli stavove DS i neću trošiti previše vremena. O tome šta je urađeno u pravosuđu, svi znamo, znamo i stav ove DS o reformi pravosuđa, ali znamo i stav da se tu stvari nisu pomerile na bolje. To smo mogli čuti iz ono malo medija koji nešto još i objave, u raspravi između članice Vrhovnog kasacionog suda i gospodina Selakovića.
Smatramo, tvrdimo i stojimo iza toga i stajaćemo i dalje, dok se ne uverimo u suprotno, da postoje i dalje zloupotrebe i tužilaštva i zloupotrebe i procesi i svega ostalog, što najviše pogađa ljude koji su članovi DS i ljude koji su bili moji najbliži saradnici u poslu koji sam radio prethodnih godina.
Mi danas u ovoj Vladi imamo jednu za mene zaista začuđujuću činjenicu, da su dva ministra zamenili pozicije u Vladi. Nije neuobičajeno u svetu da neko ko je radio jednu oblast po prirodi stvari pokriva drugu oblast, ali je zaista neuobičajeno da se ministri menjaju, kao što se menjaju sličice na Terazijama, pa jedan Mesi za Neimara, jedan Neimara za Mesija. To se obično ne radi.
Gospođa Mihajlović u svojoj biografiji ima stručnost i ona se vidi za oblast koju je vodila. To što se mi sa mnogim merama nismo slagali i kritikovali, ne možemo da kažemo da nema CV za posao za koji je bila postavljena. Danas ona iz energetike prelazi u saobraćaj i infrastrukturu. Gospodin Antić je zajedno sa mnom u Beogradu radio mnoge infrastrukturne projekte i to ga i kvalifikuje za poziciju ministra infrastrukture i saobraćaja. Danas on prelazi u Ministarstvo energetike i rudarstva.
Ako ovi ljudi nisu dobro radili svoj posao, onda više nisu mogli da sede u Vladi. Ako su ga dobro radili, treba da nastave da ga rade kao i do sad.
Danas se u Srbiji priča o tome, pitanje je samo ko ima hrabrosti da kaže da su na jedno ovakvo rešenje imale uticaj neke velike svetske sile koje su tako nešto tražile. Ne mogu to da tvrdim jer nemam dokaza za to, ali je zaista začuđujuće da se do ovakvih kadrovskih rešenja dolazi.
Što se tiče ekonomije kojoj je mandatar posvetio najviše vremena, apsolutno opravdano, o ekonomiji pričamo već dve godine kao o najvažnijoj temi, a bilo je važnijih tema, ali da se ne vraćamo više u prošlost, na taj način. Ministar finansija ostaje gospodin Lazar Krstić, za koga smo iz tih istih tabloida koji o onima koji nisu u Vladi i bliski vladajućoj stranci pišu na drugi način nego o onima koji to jesu, saznali da je on bio najveći finansijski stručnjak maltene u svetu pre samo osam meseci, dao niz predloga i mera, da bismo mi danas na osnovu svih tih predloga i mera došli do katastrofalnih ekonomskih pokazatelja u Srbiji.
Daću vam samo budžetske rezultate u martu – 10% je niži prihod u budžetu Republike Srbije u martu ove godine nego u martu prošle godine. Budžetski deficit je 72 milijarde, 40% od planiranog na godišnjem nivou. Prihod od PDV-a u martu 18% niži nego u martu 2013. godine. To su činjenice, to nisu podaci koje sam ovde izmislio. Zaposlenost u januaru je bila niža za 1,4% u odnosu na januar prošle godine. Prvi put u istoriji ove zemlje imamo manji broj zaposlenih nego penzionera. To su činjenice.
Moram da kažem da podržavam stav buduće premijera da se ne smanjuju penzije, iako je u ovakvoj ekonomskoj situaciji teško naši rešenje za taj problem, jer te penzije su inače male, taj deo populacije teško živi, a još teže žive njihova deca koja nemaju posao. Tačna je rečenica premijera da od penzije u Srbiji žive ne samo penzioneri, nego i njihova deca koja nemaju posao. To je apsolutno tačno i sa te strane puna podrška odluci da ne dođe do smanjenja penzija.
Javni dug ove zemlje je uvećan za šest milijardi za ovih osamnaest meseci. Ne želim da branim ni prethodne vlade. Neke moje kolege su to činile, pa da ne gubimo ovo malo vremena što imamo, ali te prethodne vlade nisu isplaćivale iz kredita socijalna davanja. Kada shvatite da je 60 milijardi povećan dug, shvatite da u ovih godinu i po dana se dešavalo to o čemu je budući premijer govorio.
Ekonomija kojoj ću se vratiti nije najveći, nije jedini, ali jeste veliki problem. Treba da pogledamo realno kako izgleda Srbija u kojoj danas živimo.
Pitali su me u nekom intervju – ko je kriv za naše stanje, Vučić, Dačić, Đilas? Rekao sam sva trojica, baš tim redom, jer takva je odgovornost.
Nemojte coktati, to je neprimereno i na ulici, a kamo li u parlamentu.
(Predsednik: Predsedavajući je zadužen za red u sali. Samo nastavite. Ne mogu da reagujem na nešto što nisam čula.)
Hvala.
Znači, kako izgleda Srbija u kojoj živimo, u kojoj je agresija ogromna? Ko je kriv za tu agresiju? Da li je te agresije bilo pre nekoliko godina kada je DS bila na vlasti? Da li danas na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša imate proteste ljudi zbog ubistava koja se dešavaju i da li ste ih imali pre? Da li je tačan podatak da je povećan broj ubistava u odnosu na nekoliko godina ranije? Da li je tačan podatak da je povećano nasilje u porodici? Da li je tačan podatak da je, na žalost, droga i sve to što se prodaje našoj deci danas jeftinije nego ikada?
To su pitanja koja zahtevaju odgovor. Naravno, nemam konkretne podatke, jer nemam pristup tome. Mogu samo da čitam i da slušam od ljudi koji se oko mene kreću ili pročitaju negde nešto, ali to je na žalost realnost. Stepen nasilja je ogroman. Toga smo svi svesni.
Bilo bi dobro kada bi ljudi kada govore, kada stranke izdaju saopštenja, kada žele nešto da kažu političkim protivnicima, koristili malo drugačiji rečnik, a ne rečnik mržnje. Šta znači izjava – DS mrzi svoj narod i svoju zemlju. Što mislite, dame i gospodo, da više volite Srbiju od nas? Rekao je to malo pre kolega Đurišić. I mi isto volimo Srbiju. Verujem da i gospodin Vučić voli Srbiju i da želi najbolje Srbiji. Zašto onda imate reči koje nisu primerene? Zašto onda presuđujete pre bilo koga? Zašto onda huškate ljude na one koji drugačije misle?
Kada bi mi u ovom domu imali drugačiji rečnik, kada bi svaka naša rasprava, barem do ovog dela, izgledala svaki dan kao do ovog dela danas, mislim da bi u Srbiji bilo bolje. Mislim da se sigurno budući premijer neće složiti sa mnom za mnoge stvari koje sam ovde rekao i da on ima drugačije stavove, što je čovek izneo ovde, ali to ne znači da je neophodna lična mržnja, lični napadi da se shvati da neko nekoga napada. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Većina ima pravo da donosi odluke, ali to ne znači da manjina sigurno nije u pravu. To treba svi da prihvatimo i da se učimo, prihvatajući da nekada u Srbiji, kada su neke druge stranke bile na vlasti, takođe nije bilo razumevanja za tu činjenicu o kojoj sam sada govorio, ali ja se toga držim i držaću se i dalje.
Živimo u zemlji u kojoj jedan Kristijan Golubović ide televizijama i šalje poruke našoj deci. Ne znam koje telo se oglasilo i reklo da ne može to više. To je strašno. To je čovek koji više proveo u zatvoru, nego na slobodi. Nemojte se ljutiti, njegove kvalifikacije, mene lično i ljudi iz DS, su iste kao i kvalifikacije koje stižu iz najveće stranke danas. Mislim da treba da se zapitamo oko toga i mislim da treba da se ograde oni na koje se taj čovek poziva, jer u svakom slučaju, ne mislim da delim bilo koju vrednost za koju bilo ko ko u ovoj sali danas sedi, bez obzira iz koje stranke, zaista deli. Dajte da sprečimo da ti ljudi šalju poruke. Dajte da se ministar informisanja i kulture meša u svoj posao. Dajte, gospodine Tasovac, imate pravo i dužnost da kada se neke novine ugase, sutradan pokrene ponovo pod istim imenom, da ne bi objavili presudu da su lagali o mnogima od nas, da pokrenete postupak protiv njih, da sprečite takve stvari, da svako odgovara za reč koju iznese, a ne da se ovo dešava što se danas dešava.
Ekonomska rešenja, da govorim malo o ekspozeu, koje ste izneli. Sa njima se ne slažemo. Ideja da u ekonomiji Srbiji treba da se rasproda velika većina, da ne kažem sve, da treba dovesti strance da oni vode, nije nešto što ćemo prihvatiti. Najavili ste privatizaciju „Telekoma“, samo pre dve i po godine vaša zamenica predsednika stranke je rekla da će napraviti živi štit, gospođa Tabaković, da se spreči prodaja „Telekoma“. Sada su stavovi drugačiji. Najavljuje se prodaja mnogih drugih preduzeća. Neka od njih treba prodati. To nije sporno, ali EPS i neka strateška preduzeća apsolutno ne. Ako dođe manjinski vlasnik i dovede svoj menadžment, šta je sporno da dovedemo mi svoj menadžment? Napravite uslove u preduzećima, da imaju plate takve kakve će im dati taj koji bude sutra manjinski ili većinski vlasnik. I u „Telekomu“, i svuda dobićete najkvalitetnije menadžere. Pustite ih da rade, dajte im bonuse. Uradite to. Ako ta preduzeća prodate, svaki novi vlasnik tog preduzeća gledaće da napravi profit, kao što ga pravi NIS ili kao što ga pravi neko drugi. To znači otpuštanje ljudi. Kada to sve uradite, dobićete veliki broj ljudi koji su otpušteni.
Za ova druga preduzeća u restrukturiranju, i tu pokušajte da dovedete prave menadžere, ali ne možete za 100.000 dinara. Nećete dobiti. Taj koji bude vodio EPS sutra, ako uđe neki strateški partner, neće imati tu platu. To možemo sve sami da uradimo, ne rasprodajući u ovom trenutku ono što je naše. Izlazak na berzu u delu akcija, jedna stvar o kojoj treba razmišljati, a to je kada bude imala veću vrednost.
Ono čega treba da budete svesni, svi smo svesni toga, nove tehnologije smanjuju potrebu za zapošljavanjem ljudi. Toga smo svi svesni. To će se i dalje dešavati. Naivno je verovati da oni ljudi koji ostanu bez posla u javnom sektoru, a svaki novi vlasnik će zadržati najkvalitetnije, to je logično, da će oni naći posao u privatnom sektoru. To se neće desiti. Povećaće se broj nezaposlenih, kao što se povećava stalno. Ceo svet moraće da razmišlja o onome o čemu ja sada govorim zato što jednostavno nema dovoljno posla za sve, da li će se smanjivati radna nedelja da bi se napravilo mesta za neke druge. To su sve pitanja o kojima će drugi da pričaju, a ne samo mi u ovom parlamentu. To su stvari od kojih ne možete da bežite.
Privatizacija je stvar koja je ocenjena i ovako i onako. Bilo je dobrih privatizacija preduzeća, bilo je loših privatizacija preduzeća. Toga smo svi svesni, ali ovaj način, kako se danas ovde govori, govori o privatizaciji države. To je nešto što zaista ne treba da bude slučaj u Srbiji. Meni je drago da ste odbili predloge vaših ministara oko penzija, ali je onda pitanje – zašto u Vladi imate ministre koji imaju drugačiji koncept i pristup tom problemu? Mislim da je logičnije da imate savetnike koji će vam dati neki savet, a vi ga prihvatite ili ne, a ministre pustite da rade posao kako znaju. Moram da priznam, na svu sreću, ovde ih niste pustili i to je dobro. Treba da shvatite šta je danas penzija u Srbiji, da od nje žive deca koja nemaju posao. To je ogroman problem na kome svi zajedno treba da radimo.
Mislim da ne treba više da se bave demagogijom i pričama o smanjivanju plata. Kancelarka Nemačke ima platu preko 20.000 evra, a prosečna plata u Nemačkoj je nekoliko hiljada evra. Mislim da ljudima, koji rade najodgovornije poslove u Srbiji, treba dati prave plate i omogućiti da rade svoj posao. Ako ćemo već ići na to da se smanjuju plate, čujem da će se ukinuti solidarni porez, što je dobro, nije ga trebalo ni uvoditi, onda treba da smanjimo svima plate koji rade bilo šta u državi, a nivo prosečne plate u Srbiji, pa svi na taj način da dele sudbinu u Srbiji, i ministri, i poslanici, 45.000, koliko će biti. Mislim da to nije dobar koncept. Biramo najbolje ljude, pošteno ih platimo. Moramo u administraciji, u javnim preduzećima koja prave 50% BDP da imamo najkvalitetnije i zato moraju da imaju prave plate, jer neće doći da rade kod nas. Neće, biće nekih pojedinaca, ali neće biti pravilo. Tamo treba tim da se napravi, a ne jedan čovek. To su sve stvari koje su bitne. Uložite u obrazovanje, potpuno se slažem sa vama.
Obrazovanje je najbrži način za izlazak zemlje iz siromaštva i iz krize. Otvorite univerzitete po Srbiji. Dajte tim mladim ljudima koji žele da studiraju sutra u Užicu, Kruševcu, tamo da napravimo fakultet, stipendiju na nivou dvadeset i nešto hiljada dinara. Dobićete hiljade mladih ljudi koji tamo žive i kao da imaju platu i troše ih tu. Kad dobiju još malo od roditelja dobićete odjednom hiljade, nazovi zaposlenih, troše novac tu. Kad oni tu troše novac onda oni koji tu žive nešto rade mogu to i da prodaju. Onda pokrećete celu priču.
Slažem se da je građevina mnogo važna. Ona diže Srbiju. To ko ne zna, ja zaista ne znam, svi to treba da znamo. Tako se i mnogo toga gradilo pa se i izgradilo. Danas su stvari lošije, ali treba prestati sa praksom uzimanja kredita od nekih država koje nas onda uslovljavaju da onda njihova firma bez tendera dobije posao. Mislim da se ta praksa nije pokazala kao dobra i od nje treba odustati. Treba da stipendiramo i decu u osnovnim školama, tamo gde nemaju dovoljno, da budu dobri đaci.
Mere da se zaposli deset pa za sedam da se ne plate porezi nije dovoljno. Ta mala i srednja preduzeća imaju u proseku tri zaposlena u Srbiji. Mora još mnogo toga da se uradi da bi se stvari promenile. Mora da se pokrene privreda, mora da se izađe iz ovog ciklusa gašenja. Možda to neko ne shvata, možda neko shvata, mi se gasimo. Mora da se napravi preokret i mora država da bude ta koja će investirati. Ne državni internacionalizam, nego državne investicije, jer to da će se sad sjatiti strani investitori u Srbiju to se neće desiti. Šanse devedesetim godinama je ogromna. Ja ne želim da se vraćam na priču ko je za to kriv. Gotovo, prošlo je.
Za kraj, očekujem od vas, pošto ste rekli prvo će da bude 2014. pa 2016. godine, da na jednom belom papiru napišete broj zaposlenih koji će biti u Srbiji, recimo na današnji dan 2016. godine.
(Predsednik: Vreme, isteklo vam je vreme.)
Ako to ispunite mi ćemo aplaudirati. Ako to ne uradite…

Što se tiče gospodina Vučića, mislim da je dobro što ovako razgovaramo, bez obzira što ovo traje samo dva minuta, to su neki argumenti bez teških reči.
Vi, gospodine Babiću, kada se javite, vi sve potvrdite suprotno od toga. Stvarno ne razumem šta znači to čija je firma po stotine puta, zašto to pričate ovde? Ko koga mrzi, ko je poništio izbornu volju? Razumem da možete da budete nervozni, nećete biti ministar, predsednik Skupštine ovde, malo …
(Predsedavajući: Gospodine Đilas, Poslovnikom je zabranjeno direktno obraćanje narodnom poslaniku.)
Dajte da uvedemo taj neki ton. Ja sa gospodinom Vučićem mogu da se ne slažem u 80% stvari, ali važan je način kako se nešto govori. Ja sam nov čovek u ovom parlamentu i apelujem stalno da držimo taj neki nivo. Čovek se nije složio sa mnom u 80% stvari, ali je govorio na neki način koji svako ko sluša može da prihvati za i protiv.
Nemam vremena da odgovorim na sve, ali samo ću vam, gospodine Vučiću, dati sledeći podatak sa sajta Ministarstva finansija, ne želeći da vas opterećujem time. Znači, deficit od početka godine je 38 milijardi dinara. Veći je u ovom kvartalu nego 2012. godine, kada je u ovom parlamentu bilo reči da je država pred bankrotom za 200 miliona evra. To su činjenice. To gospodin Krstić može da potvrdi. Kao što je činjenica za koliko se smanjio broj zaposlenih. Samo upozoravam, ako se ide ovim konceptom, do čega će doći.
Odmah da vam kažem, gospodine budući predsedniče Vlade, ukoliko predložite zakon u kome ćemo moći da dobijemo najbolji menadžment, da ljudi rade posao, imaćete podršku ove stranke za to. Nemojte oko toga uopšte da brinete. Za ove ostale stvari stvarno ne bih govorio, ne bih da oduzimam vreme građanima Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, na ovakvo  obrazloženje koje smo dobili o kandidatkinji za predsednika parlamenta nema mnogo šta da se doda. Obrazloženja nije ni bilo, kao što ste i sami svesni.
Čuli smo uglavnom priče o tome šta se dešavalo od 2000. do 2012. godine, što govori da ćemo opet u Srbiji imati povratak u prošlost i vraćanje na ono što je bilo, umesto da kao odgovorni ljudi, koji smo dobili poverenje građana, se bavimo time šta treba da radimo u budućnosti.
Možda je bilo pogrešno što je odlučeno da je samo jedna trećina poslanika dovoljna u parlamentu da parlament radi. Možemo to da nadoknadimo, da predložimo da bude dve trećine poslanika od sada dovoljno za kvorum, pa ako nema dve trećine da onda parlament ne radi.
Ne želim sa ovog mesta previše da pričam o kandidatkinji za predsednika parlamenta, jer vidim da i oni koji je predlažu o tome ne žele mnogo da pričaju.
Smatram da bi bilo nekorisno da sada pričamo o Novom Sadu, o aferama, o novcu koji grad danas treba da plaća za ugovore koji su tada potpisani. Smatram da je gospođa Gojković samo simbol onoga što danas Srbija jeste i što ovakva većina, koja je napravljena voljom naroda, danas u Srbiji odražava.
U kakvoj to Srbiji mi danas živimo? Živimo u zemlji u kojoj se ljudi plaše, u kojoj ne mogu da govore. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju deca po osnovnim školama. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju ljudi za nekoliko stotina dinara. Živimo u zemlji agresije. Živimo u zemlji gde je postalo maltene normalno da ljudima koji imaju manjinsko mišljenje imate pravo da kažete šta god želite, da ih vređate i kvalifikujete na način na koji želite. Živimo u zemlji koja danas ima veći broj penzionera nego zaposlenih. Živimo u zemlji u kojoj se niko mnogo ne potrese kada pročita da u javnom preduzeću na dan pred izbore se zaposli 500 ljudi i time dobija nekoliko hiljada glasova. Nema reakcije vlasti na to. Nema smene u roku od 24 sata ako nisu bili upoznati sa tim, pa su tada saznali. Ništa se u ovoj zemlji ne dešava.
(Milovan Drecun, sa mesta: Neka se varati na temu.)
Hvala na sugestijama. Ja sam novi narodni poslanik. Svaka sugestija data sa mesta će mi mnogo značiti da budem bolji u onom za šta su me građani izabrali.
Živimo u zemlji u kojoj je taj govor mržnje nešto što je, na žalost, u kampanji simbolizovala i gospođa Gojković. To je ono što sam ja očekivao da kada se već ova enigma za medije, kako reče uvaženi kolega, razrešava danas, enigma za koju sam mislio da je mnogo važnija za građane Srbije nego za medije, ali u ovoj zemlji su očigledno mediji najvažniji, koja je dozvolila sebi da u svojim predizbornim obraćanjima govori da onima koji drugačije misle treba da se zatre seme.
Evo, ja drugačije mislim. Moje ime je tu pomenuto verovatno samo zbog toga što sam predsednik opozicione stranke, ali zaista očekujem od predsednice parlamenta da da obrazloženje za te svoje reči, ako je već previše da da izvinjenje, jer ima nas puno koji drugačije mislimo, koji imamo i decu koja treba da žive, a takva poruka je nešto što je upućeno pre svega ka njima.
Želim duboko da verujem da te reči nisu bile takve kakve smo ih čuli i da je iza njih stajalo nešto drugo.
Vidim da postoji nervoza kada govori neko iz opozicije. Vidim da postoje problemi da se saslušamo oko toga. Vidim da u ovoj zemlji nikome ne smeta, ni vama gospodo, što vaše stavove javno u medijima iznose ljudi kao što je Kristijan Golubović. Vidim da nije problem što takav čovek danas gostuje na svim medijima, iako je pola svog života proveo u zatvorima, iako ima pravosnažnu presudu na 14 godina. Takav čovek, koji je, kako čujem, umetnik, pa je možda i kandidat za ministra, eksperta u novoj Vladi, je čovek koji slobodno govori, koji govori normalno o ljudima iz opozicije da su lopovi, koji kaže da deli dve vlasti i da podržava stranku na vlasti.
Niko od vas ne smatra da od toga treba na bilo koji način da se odrekne, nego još takvih ljudi u medijima, a onda ćemo da se pitamo zašto nam se dešava ovo na ulicama, u školama, zašto se dešava na svakom koraku. Odgovornost je svih nas, ne samo vas na vlasti, nego i nas u opoziciji, da načinom na koji govorimo, načinom na koji radimo, pomognemo i uradimo sve da se te stvari ne dešavaju. Oni koji su na vlasti imaju mogućnost danas da to konkretno urade. Mi koji smo u opoziciji imamo mogućnosti da o tome govorimo.
Dajte da prestanemo da iz ovog Doma, koji je najviši Dom u ovoj zemlji i čiji predsednik treba takav da bude, prestanemo da šaljemo poruke agresije, mržnje, netrpeljivosti. To naši građani od nas očekuju.
Demokratska stranka i naša poslanička grupa neće glasati za gospođu Gojković za kandidata za predsednika Narodne skupštine. Pažljivo ćemo pratiti njen rad. Učinićemo sve da ugled ove institucije, koji je već unižen idejama o rotirajućem predsedniku i sličnim besmislicama koje smo slušali nekoliko dana, opet se povrati. Verujemo da je svima u Srbiji važno da ovaj parlament zaseda, da bude što manje ružnih i teških reči, a što više predloga i konkretnih stvari.
Očekujem od nove predsednice da zakone koje je Demokratska stranka uzalud predlagala u prošlom mandatu, poput zakona o bankarskom sektoru, koji bi omogućio građanima da ne budu zlostavljani od banaka, kao i privredi, stavi na dnevni red parlamenta i sve druge koje ćemo ponoviti. Davaćemo konkretne predloge, želeći da ova zemlja bude bolja. Od većine, od predsednice parlamenta zavisi kako će ovaj Dom izgledati naredne četiri godine.
Još jednom, stav Demokratske stranke je da bude protiv ovog predloga zbog svega što sam naveo, a želim da nas predsednica parlamenta svojim radom uveri da je naš današnji strah od toga kako će ovaj parlament izgledati apsolutno neopravdan. Hvala.