Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, pohvaljujem predloge vaših zakona i mislim da ste ih na jedan kompetentan način obrazložili, kao i da ste na pravi način našli saradnju sa svim poslaničkim grupama, kako bi ovi sistemski zakoni bili ovde usvojeni.
Svi smo duboko zainteresovani za lokalnu samoupravu, za njen status, za život naših opština. Verujte mi da, u svakom kontaktu sa građanima, vidimo da je 90 posto državne vlasti u rukama lokalne samouprave, bar ono što se može okom videti, ono po čemu se hoda i ono gde se vode deca, u vrtić ili u škole, da je država apstraktnija nego opštinska vlast. Zato su ovo zakoni koji direktno tangiraju naše građane.
Ono što je posebno bitno, to je da se, formiranjem gradskih celina, odnosno gradova, omogućava decentralizacija. Posebno je bitno ono što ste vi naglasili, a to je stabilnost.
Znam da vi znate, ali da kažem zbog javnosti, od osam opština Braničevskog okruga, u šest opština je bilo dramatičnih kriznih momenata. Prethodni zakon je to omogućio. Nije mogao da se reši problem između gradonačelnika, iza koga je bilo 13 funkcija, i, recimo, skupštine, koja je bila na suprotnoj strani. Ne samo to, imali smo i zahteve za opoziv, referendumska izjašnjavanja, i sve to je koštalo, ne samo novaca, već, pre svega, energije koja treba da se ulaže u neki drugi smer, u razvoj.
Ono što je jako bitno za nas Požarevljane i za žitelje Braničevskog okruga, to je da po Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji Požarevac dobija status grada. To nije bitno samo zbog toga što je Požarevac kapija istočne Srbije. To je bitno zbog toga, ono što smo malopre čuli od gospođe Vesne Pešić i od gospodina Srđana Šajna, a vezano za žitelje Kostolca i za njihov zahtev da budu opština, što će time, vrlo lako, statutom grada Požarevca, Kostolac imati opštinski status, kao gradska opština u okviru grada Požarevca. To je najbitnije rešenje, rešenje koje će eliminisati sve napetosti koje su se stvarale decenijama.
Podsećam na činjenicu da je sam grad Kostolac veći nego zbir opštinskih centara, kao što su Malo Crniće, Žabari, Žagubica i Golubac. Prosto, bilo je nelogično da jedan energetski centar, centar koji stvara i novac i struju, nema mogućnosti da pruži svojim građanima pun servis, a uloga lokalne samouprave jeste, upravo, servis građana.
Dobro je što iza ideje o dobijanju statusa grada za Požarevac i gradske opštine za Kostolac stoje sve odgovorne političke stranke. Mislim da bi bilo jako opasno da se u takvim pitanjima razilazimo. Hvala poslanicima koji će ovu ideju podržati.
Ono što još želim da dodam, a bitno je za žitelje okruga iz koga potičem, to je promena naslova Petrovca u Petrovac na Mlavi. Mi znamo za one čuvene zabune između Gornjeg i Donjeg Milanovca. Jednom sam prisustvovao tome da su ljudi putovali 500 kilometara. Opasno je da se pomeša Petrovac na moru i Petrovac na Mlavi, ali ne samo zbog toga, nego ga tako narod zove i tako treba da se po ovom zakonu zove.
Dakle, pozivam poslanike da ostanemo jedinstveni i da cenimo značaj ovog zakona. Imali smo loša iskustva. Dobra smo primenili. Mislim da ćemo imati punu podršku za ove predloge. Hvala.
Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, nadam se da nećete imati ništa protiv ukoliko budem pričao o predloženom zakonu i posebno ukoliko budem pričao, za razliku od svoje prethodnice, o predloženom amandmanu.
Naime, o čemu se radi? Magistar, predlagač amandmana, bez obzira na svoju akademsku titulu, pisao je u amandmanu samo – briše se. Mislim da obrazloženje koje daje ne stoji, a posebno se u tom obrazloženju ne vidi želja predlagača amandmana da imamo jedno ozbiljno finansijsko tržište koje će imati u sebi ozbiljne osiguravajuće kuće. Šta se dešava ukoliko prihvatimo ovaj amandman? Naime, Predlogom zakona definisana je mogućnost da svaka osiguravajuća kuća ima mogućnost, zbog većeg stepena rizika, da osigura svoj posao vezan za osiguranje kod kompanije koja se bavi reosiguranjem, smanjujući rizik. To svakako doprinosi stabilnosti na finansijskom tržištu i uopšte na tržištu.
Šta se dalje dešava? Ovim predlogom zakona omogućavamo da nemamo samo mogućnosti da reosiguramo preko naših osiguravajućih kompanija, kod domaćih firmi koje se bave reosiguranjem, već i kod inostranih.
To praktično znači da mi naše tržište otvaramo ka svetu, a ja se nadam da smo svi ovde voljni da naša Srbija bude deo jedinstvenog svetskog tržišta i da na tom jedinstvenom svetskom tržištu svakako ima neki svoj kredibilitet i pre svega stabilnost, jer ta stabilnost je odlučujući faktor za ulagače, za investitore i za nova radna mesta, jer to je naš krajnji cilj.
Ovim amandmanom, ukoliko ga budemo prihvatili, mi onemogućavamo tu našu intenciju i posebno sprečavamo mogućnost da naša zemlja postane član Svetske trgovinske organizacije. Zbog toga ja dovodim u pitanje znanje gospodina predlagača. Čini mi se da on nije dobro sagledao kada je potpisivao ovaj amandman, pre svega mislim da se radi o jednom političkom motivu, ali taj politički motiv ne donosi dobro našim građanima, već unosi jednu nestabilnost, pre svega na tržištu osiguranja, na tržištu finansija.
Predlažem svim poslanicima da odbijemo ovaj amandman i da dopustimo da ove izmene i dopune Zakona o osiguranju omoguće da Srbija postane i u tom delu jedna stabilna zemlja, koja će biti magnet za strane investicije, za otvaranje novih radnih mesta. Zahvaljujem.
Poštovane kolege, pre nego što predložim da se amandman prethodnika odbije, želim da podsetim šta sadrži član zakona za koji su SRS i kolega poslanik Topalović predložili da se briše.
Naime, članom 1. ovog predloga zakona u članu 3. predviđa se mogućnost da ogranak stranog društva za osiguranje, uz dozvolu nadležnog organa, odnosno Narodne banke, obavlja delatnost osiguranja. Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom usklađivanja od pet godina.
To je suština i svih izmena i dopuna Zakona koje imamo pred sobom.
Naime, želja predlagača je, pre svega, da naša zemlja što je moguće pre uđe na svetsko tržište finansijskog kapitala, a posebno da obezbedi jednu stabilnost finansijskog kapitala ovde u Srbiji, kako bi svi poslovni subjekti imali mogućnost da se stabilno i dugoročno ponašaju na našem tržištu.
Znači, osnov napretka naše zemlje jeste stabilnost finansijskog tržišta i, pre svega, pravna sigurnost. Setite se samo, pre dve ili tri godine, kada smo preko Narodne banke Srbije izvršili kontrolu osiguravajućih društava, kakav je tu haos bio. Koliko se sećam, tada sam takođe bio član Odbora za finansije, Narodna banka Srbije je zatvorila oko 15 osiguravajućih kompanija. Svakako, to je doprinelo, bez obzira na problem koji se javio zbog viška zaposlenih u tim kompanijama, da smo dobili stabilnost na tržištu osiguravajućih kompanija. Do tog doba gotovo da nije bilo moguće imati poverenje u svoju osiguravajuću kuću. Niste mogli jedan migavac ili ne znam kakav kvar tj. štetu na kolima naplatiti, a da ne pričamo o nesigurnosti kada je bilo potrebno osigurati veće nepokretnosti. Dakle, ta sigurnost pre svega omogućava da mi budemo stabilno tržište i samo stabilno tržište može da bude magnet za dalje ulaganje u našu zemlju.
Kada je u pitanju ovaj konkretan predlog da se prvi član briše, ja ću reći svom prethodniku da ne stoji razlog da je navedeni član u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima. Naime, u članu 3. navedenog zakona određeno je da privredno društvo, domaće i strano, može obrazovati jedan ili više ogranaka, da je ogranak deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica, ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
Takođe, treba podsetiti da je u Zakonu o registraciji privrednih subjekata navedeno da registar, pored ostalog, sadrži i podatke o ogranku privrednog subjekta, na osnovu kojih Agencija za privredne registre, shodno navedenom zakonu, registruje ogranke stranih pravnih lica koji ispunjavaju navedene zakonske uslove i dodeljuje im matične brojeve pod kojima su registrovani i pod kojima će poslovati na teritoriji Republike Srbije. Dakle, nema spora da ono što moj prethodnik navodi kao razloge da se ovaj član briše prosto ne stoji.
Kada pogledamo sve ostale amandmane sa kojima izlaze poslanici SRS treba uočiti jednu istovetnost kod tih predloženih amandmana, naime, gotovo svuda je zapisano - briše se, briše se, briše se. Šta to znači?
Molim vas, nemojte se ljutiti, ja želim samo argumentima ovde da nastupam. To znači da se Srpska radikalna stranka, koja se pre dve godine i te kako borila da se ne donese nov zakon o osiguranju, koji je omogućio kakvu-takvu kontrolu tih osiguravajućih društava, a sada imamo mogućnost da to sve poboljšamo, potpuno slaže sa starim zakonom.
Gospodo radikali, otvoreno vas pitam – da li ispada da vi imate jednu zakasnelu pamet, pa tvrdite da je onaj zakon koji je donet pre dve i po godine bio valjan i da li to znači da pre dve godine niste bili u pravu kada smo mi ovde zastupali tezu da treba doneti nov zakon?
To su osnovna pitanja, mada ja mogu odmah umesto vas da nađem odgovor; vaš je cilj da svojim zatrpavanjem amandmanima sa tekstom - briše se, sa predlogom da se određeni član briše, produžavate rad ove skupštine.
Mi iz DSS-a (naravno, mi ćemo glasati protiv predloženog amandmana) mislimo da ova naša Srbija treba da se dogovori o osnovnim zakonima, da treba da nađemo optimalne rokove za raspisivanje izbora, kako nam sleduje po Ustavu, i da svakako oko nekih zakona, kao što su ove izmene i dopune Zakona o osiguranju, ne treba imati velikih sporova. Možemo imati male sporove, možemo da imamo potrebu da nešto popravimo, ali amandmanima koji glase "briše se" svakako to nećemo učiniti.
Zahvaljujem se i nadam se da poslanici neće prihvatiti predlog mog prethodnika.