MILUTIN PEŠIĆ

Nestranačka licnost

Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 07:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 14.07.2004.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastojanje Vlade da uredi državu i učini je pravnom, stabilnom i ekonomski privlačnom nastavlja se Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća. Doterivanjem ovog zakona dobićemo dodatni kvalitet, pre svega, u sferi ekonomskih zakona; oni pored toga što treba da budu evropski, vrlo su jednostavni, a po funkciji podsticajni.
Izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća učiniće da ovaj zakon, pored Zakona o porezu na dodatu vrednost, bude najjača karika u sferi ekonomskih zakona, pogotovo ako se posmatra iz ugla investicionih ulaganja, što podrazumeva i priliv domaćeg i stranog kapitala, i to u dugoročnom vremenskom periodu.
Šta nam, pored usaglašavanja sa međunarodnim računovodstvenim standardima, donosi dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća? Pre svega, smanjenje poreske stope na dobit preduzeća sa 14 na 10%, što čini osnovanu pretpostavku da će doći do većeg investiranja, s obzirom na konstataciju da je poreska stopa od 10% najniža poreska stopa u našem okruženju. Samim tim, realno je očekivati da će doći do rasta prihoda od indirektnog poreza, jer će se broj poreskih obveznika povećati, kao rezultat povećanih stranih i domaćih ulaganja.
Kao kvalitativna novina, ovim zakonom uvodi se mnogo jednostavniji postupak obračuna amortizacije, i to grupisanjem osnovnih sredstava u samo pet grupa, uz primenu jedinstvene stope, posebne za svaku grupu, nasuprot sadašnjem sistemu amortizacije za potrebe poreza, koji bazira na preko hiljadu klasa osnovnih sredstava i isti broj amortizacionih stopa. Samim tim postupak obračuna se znatno pojednostavljuje.
Još jedna kvalitativna novina je što se u oporezovanoj dobiti priznaju rashodi, u skladu sa međunarodno priznatim standardima. Omogućavanjem direktnog stimulisanja investicija u određene proizvodne delatnosti Vlada pokazuje svoju odgovornost, ne nastupajući etatistički, već, naprotiv, pragmatično, imajući u vidu naše resurse i probleme, i vodeći računa o rentabilnosti, pogotovo u međunarodnoj podeli rada.
Izmenom i dopunom ovog zakona predlaže se i znatno veće poresko stimulisanje investicionih ulaganja u određene proizvodne delatnosti, što ima za cilj da pokrene privredne aktivnosti u tim delatnostima. Pored toga, Vlada daje sebi prostora da može da propiše dodatne poreske podsticaje za stimulisanje razvoja određenih delatnosti.
Treba naglasiti da će primena ovog zakona tj. smanjenje poreskih stopa sta 14% na 10% imati smanjenje budžetskih prihoda u 2004. godini za 900 miliona dinara, što nam pre svega govori da prioritet Vlade nije punjenje budžeta po svaku cenu, da se Vlada ne bavi marketingom, da ne oživljava privredu televizijskim nastupima, već predlaganjem sistemskih zakona koji stvaraju uslove i ambijent za kvalitetnije i rentabilnije poslovanje. Hvala.