Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Zatražio sam repliku, jer me je koleginica Nataša Jovanović iz Srpske napredne stranke tri puta pomenula. Za mene je držanje krpe jako uvredljivo, jer ja krpu nisam držao, nego sam držao transparent od kartona na kome je pisalo „izdajnik“.

Ja vas molim, predsedavajuća, najiskrenije kao vaš kolega da mi date pravo na repliku, jer me je tri puta pomenula.

Hvala vam.

Koleginice Nataša, obraćam se i vama i građanima Srbije i ostalim kolegama i gostima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ne treba mi puno vremena da vam dam repliku. Ja sam i stari i Novi DSS. Ja sam onaj koji jesam i ja nisam menjao političke stranke kao prljave čarape.

Posle 15 godina sam se vratio u poslaničku klupu. Ja nisam izdao ni Karlovac, Karloba, Ogulin i Viroviticu, niti sam izdao Srpsku radikalnu stranku, niti sam izdao sporazum sa Koštunicom da neću ništa potpisivati, a potpisali ste odmah. Nisam izdao sveću koju ste zapalili i kleli se dok ste bili srpski radikali i prešli u Srpsku naprednu stranku. Nisam izdao ništa.

Ja imam prava da držim „izdajnik“ ako smatram da je neko sve to izdao zajedno sa vama, a to je Aleksandar Vučić i sad bi ga izdao.

Vi kažete da smo mi za sve krivi? U redu je, mi smo za sve krivi, i za 1.700 terorista, mi smo krivi i car Lazar je kriv i car Dušan je kriv… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, gospođo Popović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, jedna od tema koja je danas na dnevnom redu vezana za pravosuđe i tužilaštvo prevazilazi dnevnu politiku i ne bi trebala da bude predmet dnevno političke rasprave.

Često u ovakvim prilikama i sličnim želim da iskoristim jednu rimsku sentencu koja glasi: „kvo dabinicijum vizijozum estnum pote straktu tempori skovaleskere“.

Iskusni pravnici, profesori, studenti koji su studirali na državnim univerzitetima, a siguran sam i vi, gospođo ministarka, znate za ovu sentencu i znate da se ona odnosi na ništavost pravnih poslova.

Zašto ovom prilikom podsećam na ovu sentencu? Iz jednostavnog razloga, znači sve što je ništavno od početka vremenom se ne može lako ili nikako osnažiti.

Uvažena, ministarko Popović, ne želim da vam stajem na muku, znajući da ovo nije ni malo lak posao, koji vi ovde danas radite i juče i budućih dana, s obzirom da ste morali da dirnete u kičmu države, a to je Ustav Republike Srbije. Imate jako težak posao, da prilagodite nešto što je na naše uslove i okolnosti u kojima se danas Srbija teško prilagodljivo.

Samo bih vas podsetio na tri osnovna elementa, za koja vi znate, ali da ne bude da ja nisam dao tu sugestiju, na osnovne elemente pravne države – pravo na slobodu od strane državne vlasti, pravo na učešće u državnoj vlasti i pravo na kontrolu u držanoj vlasti. Najveći neprijatelj ovome je populizam i partijska država.

Skrećem vam pažnju da u vašem nastojanju da iznesete ovaj nimalo lak zadatak na svojim plećima imate mnogo više prepreka nego li laganog kretanje po popločanoj stazi. Moj utisak je da će ova reforma sudstva biti jako, jako teška i skoro nemoguća. Ali, da mi vama ne stajemo na put i da vas ne saplićemo i ne postavljamo klečke, kao što su neki nama neki dan postavljali ovde klečke u ovoj sali, ja vam želim uspeha u tome.

Samo bih iskoristio priliku i zamolio bih vas da obratite posebnu pažnju, s obzirom da sam dobio mnoštvo poruka iz Surdulice, iz Osnovnog suda u Surdulici, ne bih želeo zbog težine posla koji ti ljudi obavljaju tamo da otkrivam imena, s dubokim poštovanjem prema profesiji koju obavljaju, kao i licima koja im pomažu i rade u administraciji, tamo stanje u međuljudskim odnosima nije baš dobro. To će biti dovoljno za sada.

Još jedna stvar. Bio bih nepošten kad vas ne bih, na neki način, pohvalio za novi izgled sudske jedinice isto Osnovnog suda u Surdulici, u Vladičinom Hanu, s obzirom da je dobila novo ruho. Urađena je termo izolacija i ima novo lice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Amandman na član 1. zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, u članu 62v. reči „31 decembra 2023 godine“ se zamenjuje rečima „do 30. juna 2023. godine“.

Cilj ovog amandmana koji branim ispred Srpske koalicije NADA-Novi DSS-POKS jeste da se definitivno prekine sa praksom i prosto rečeno zloupotrebom jednog karaktera privremenosti. Čuli smo da se već po peti put menja ovaj zakon, tj. dopuna ili izmena. Isti je slučaj i kod ovog zakona prethodnog koji smo imali na dnevnom redu, te je jako bitno da se definitivno stavi tačka na to, odnosno da se inicira donošenje novog zakona u ovoj oblasti kojim bi način finansiranja javnih medijskih ustanova, servisa bio uređen na dugotrajan i transparentan način, a sve u skladu sa potrebama građana.

Kada smo kod građana ili kod naroda, dozvolićete mi samo ovako. Vezano je taksu, kaže – znam za primer gde je struja isključena, otkačen je dovod sa bandere, ali i dalje stiže račun sa fiksnim troškovima, plus taksa za RTS. Šta on plaća, kako koristi televiziju. Ako je RTS servis građana, onda neka bude prvi u svemu, prenos tačnih i istinitih i pravovremenih informacija, sportskih događaja, bitnih dešavanja, a ne da sve to tražimo na ostalim kanalima. Građanin iz Vladičinog Hana.

Još jedan građanin iz Vladičinog Hana, kaže – imam četiri brojila, na sva četiri plaćam RTS plus kablovsku, gledam samo jedan TV, što je mnogo, mnogo je.

Jedna naša sugrađanka iz Surdulice, imao je taj slučaj, malopre je kolega naveo, evo malo konkretnija stvar, tačna i određenija. Kaže – tražila sam od RTS da me oslobodi plaćanja ovog harača na dva brojila u istoj kući. U njoj niko ne živi već godinu dana i nema nikakve potrošnje struje. Odgovorili su mi na zahtev i tražili gomilu papira, ne znam zašto je to toliko komplikovano kada se iz računa vidi sve.

Sugrađanin iz Niša – zašto onda imaju reklame. Što nisu neprofitni kao zdravstvo, prosveta, pa da ih plaćamo iz budžeta. Koliki su zlatni padobrani za odabrane. Imaju li ih lekari i profesori i koliko puta treba taksu da im plaća onaj koji ima dva ili više brojila. Taksa uz brojilo, taksa uz pakete mobilnih i TV operatera. O kvalitetu programa i da ne govorimo. Razumem da plaćam ono što koristim i trošim, ali da plaćam ono što ne koristim i to višestruko to je klasična otimačina.

Ako je nacionalni interes da imamo RTS, onda iz budžeta od poreza isfinansirajte, a ne otimačinom od građana.

Sugrađanin iz Vranja, i sa ovim ću prekinuti, ima mnogo toga, to je kaže namet koji niko ne može da objasni po kom osnovu nam odbijaju harač i samo harač. Šta ćemo sa ostalim televizijama koje gledamo? Gde je tu konkurencija?

Ljudi imaju različite stavove po ovom pitanju. Mi smo na dnevnom redu na izgled imali dva jako slična zakona. Međutim, ministar Martinović je odlično objasnio u prethodnom danu zasedanja šta se u stvari želi ovim zakonom. Međutim, nije mi jasno samo ovo, kod obrazloženja našeg amandmana mislim da ovo nije u redu, ili vi niste razumeli iz Vlade ili je nešto drugo po sredi. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što bi se finansiranjem iz budžeta samo u prvoj polovini godine obavljanja osnovne delatnosti javne medijske ustanove RT Vojvodine bila dovedena u pitanje u drugom delu godine.

Pa, mi zapravo to i hoćemo, da se u prvom delu godine reši taj problem, ono što sam na početku svog govora rekao u odbrani ovog amandmana. Znači, da se definitivno stavi tačka u obostranom interesu i interesu svih nas, da li opozicije, pozicije. Važno da građani više nemaju taj namet, a o tome može da se otvori i javna debata i da se priča i da se i dalje pitaju građani koliko njima ovo godi, koliko ne godi.

Lako ću ja, recimo, sada da napadnem nekog ko je do 2012. godine rekao ukinućemo TV pretplatu. Lako mogu i da opravdam ovo. Ali, znate kako, ovde u obrazloženju zakona i jednog i drugog stoji između ostalog - vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika. Znači, misli se na standard stanovnika koji treba ovo da iznesu, na to se misli.

Ljudi, svi mi toliko vidimo i znamo da je sve teže i teže. Sve će teže i teže naši građani ovo da nose. Jeste to 300 dinara, ali ko zna koliko će to da ode. Bilo je 100, pa 200, pa 300. S obzirom da se ovaj kriterijum, tj. kategorija privremenosti očigledno zloupotrebljava, ko zna, kada ste ovako na ovaj način obrazložili i odbili naš amandman, to znači da će trajati do 31. decembra, pa onda krajem naredne godine, tamo pred novu 2024. godinu Jovo nanovo, opet ćemo ovo isto raditi.

Mislim da to nije rešenje. Trebali ste ovaj amandman i još puno amandmana koji su jako dobri da uzmete u obzir, jer ako zajedno možemo sve, vi kao najjači, najveći u ovom trenutku prvi trebate to da pokažete da zaista zajedno možemo sve. Ali, koliko ja vidim, vi to baš i ne pokazujete. Nemojte mi zameriti zbog ovoga, to je moje viđenje stvari i smatram da za to uvek ima vremena. To sam rekao i u mom prvom govoru.

Međutim, danas Srbiju, naročito južni deo Srbije, od Pojata na gore, nešto jako puno muči. Na ovu priču o akcidentu koji se desio u Pirotu i na sve ovo i na ove rasprave i na stanje oko problema na graničnom prelazu Jarinje, ja bih samo malo, pošto nam se bliže božićni i novogodišnji praznici, da vas nešto podsetim, to mi je obaveza jer sam to obećao svojim sugrađanima. U Beogradu su deca dobila vaučer u iznosu od 6000 dinara i to je nešto fantastično, to je dobro. Međutim, u Bujanovcu, u Vranju, na Kosovu, u Vladičinom Hanu, u Surdulici, u Prokuplju, u Pirotu koji sad ima problem, u Kruševcu nijedno dete nije moglo to da dobije.

Sada ćete mi vi reći, ili možda nećete, to je dao grad Beograd iz svog budžeta. U redu. Pitaćete me kakve ovo veze ima sa ovim amandmanom. Ima velike veze. Evo kakve veze ima. U Beogradu će se praviti most na Savi, to smo usvojili na prošloj sednici. Je li tako? To ste većinom vaših glasova vi usvojili i to je dobro. Daj Bože da to bude što pre. Međutim, most na Savi mora da se gradi iz budžeta Republike, ali iz budžeta Republike ne mora, ali će se graditi i gradi se metro. Je li tako? Meni ste odbili amandman koji sam predložio na prošloj sednici da se 10% poveća transfer sa viših nivoa vlasti na niži nivo vlasti, svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Taj amandman mi je odbačen. Deset posto svima zato što deset godina nije povećan transfer.

I sad paketići. Neću reći da je lako gradu Beogradu i lako Novom Sadu i Vojvodini, koja naravno nije podelila paketiće svojoj deci, samo grad Beograd, ali kada vi rasteretite budžet jednim ovakvim projektom, onda dobijate prostore da deci delite paketiće ili u obliku vaučera i još mnoge druge projekte da sprovodite.

Molim vas molim definitivno, kao narodni poslanik koji dolazi sa krajnjeg juga srednje Srbije, tačnije iz Pčinjskog okruga, tačnije iz Vladičinog Hana, molim vas mislite malo na južnu Srbiju. Južna Srbija nije ono čime je godinama predstavljaju mnogi. Iz južne Srbije se ljudi sve više iseljavaju. Znači, Niš, Leskovac, Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica, Vranje, Bujanovac, Bosilegrad, do Kruševca, preko Kruševca, do Kragujevca.

Ja sam u Beogradu mogao da ostanem onda kad sam bio narodni poslanik, imao sam gde. Meni je deda ovde došao pedeset i neke godine, napravio kuću. Nisam ostao, vratio sam se dole. Ljudi masovno beže sa juga Srbije. Fizika ne trpi prazan prostor, ljudi. Nemojte posle da nam ne znam ko bude kriv. Na vreme se to misli. Nemojte da deca u unutrašnjosti Srbije budu deca drugog reda. Hvala vam.

Pomaže Bog visoki srpski dome i svekoliki srpski rode.

Podneo sam amandman na član 8. S obzirom da smo juče puno čuli o tome da se Srbija suočava i spada u zemlje koje imaju najnižu stopu prirodnog priraštaja i da je jedna od najstarijih populacija u Evropi, ovim amandmanom ispred Srpske koalicije NADA – Novi DSS i POKS predlažem da se deo sredstava prenese u program podrške porodici i deci kako bi na taj način dodatno motivisali porodice da se poveća stopa nataliteta.

Hteo bih samo da dodam i da prenesem svoj utisak, s obzirom na jučerašnje izlaganje ministra Selakovića da Srbija ima ozbiljan problem sa natalitetom. Očekivao sam da će da kaže i da pogodi u centar. Ne kažem da se ne slažem sa onim što je on rekao, nego sam mislio da će da ozbiljnije istakne problem nataliteta. Ovde sada u postupku donošenja budžeta za 2023. godinu čujemo – milioni, kamioni, avioni, želje, itd. Sve je to u redu i to liči na ono što treba da se desi, međutim nisam čuo rešenje, ali ono pravo rešenje koje će pogoditi u centar.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi, poštovani ministre, da vam nešto predložim. Kada bi svako od nas vratio kod sebe i u sebi onu staru ulogu provodadžije i da svako od nas isprovodadžiše bar jedan brak u toku ovog mandata i da to prenesemo na odbornike u lokalnoj samoupravi i kada bi utanačili i definisali odnos prema nečemu što svi izbegavaju, a to je abortus, rešili bi ovaj problem. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ispred Srpske koalicije NADA – Novi DSS – POKS, podneo sam amandman na član 44. stav 5. da umesto tačke doda se zapeta, nakon koje slede reči – tako da ovi izveštaji budu lako dostupni javnosti.

Naime, lokalna vlast u velikoj meri zapošljava partijske kadrove i ovim amandmanom predlažemo da Ministarstvo finansija prilikom uređivanja načina izveštavanja Ministarstva to uradi na način da ti izveštaji budu lako dostupni javnosti. Partijskih zapošljavanja je bilo i pre 2012. godine, da se razumemo, to je tačno, međutim, u poslednje vreme to je postao imperativ do te mere da ni mušica ne može da uđe ako nije član vladajuće stranke, u bilo koju instituciju.

Zato smo uložili ovaj amandman tako da to, i ako se radi, bude javno i da svi znaju. Mislim da tu neće biti problema uopšte. Evo, recimo u … hidroelektranama je zaposleno negde preko 400 ljudi, ali oni nisu u EPS-u, oni su, što je maločas spomenuo kolega Bora Novaković, zaposleni u VIP, u „Đerdap usluge“, u „Emporio“, u „Protent“. Sada, imamo problem u energetici, više nego duplo bi zaradili da ti ljudi, sa kojima sam ja jako dobar, sa kojima sam radio više od devet godina, i koje izuzetno poštujem, pređu u EPS. Ne znam zašto se to ne uradi. Zato tražimo javnost kod tog zapošljavanja. U redu je, kada je neko na vlasti trudi se da zaposli svoje kadrove, ali da to bude imperativ i da samo partijski može čovek da počne da radi to nije dobro. Utiče direktno na izbornu volju i na sve ostalo posle toga. Hvala vam.

Visoki srpski dome, pomaže Bog. Danas mi je čast da se nakon 15 godina od kada sam izašao iz Narodne skupštine Srbije, prvi put obratim vama.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane dame i gospodo članovi srpske Vlade i poštovane dame i gospodo predsedavajući i poštovani predsedniče Narodne skupštine Srbije, hteo bih kratko samo da vam prenesem svoj utisak nakon 15 godina od kada nisam u Skupštini Srbije, da mi se ni malo ne sviđa to što čujem i što vidim, jer znam da mi možemo zaista mnogo više, da možemo da ostvarimo realne svoje mogućnosti koje posedujemo i imamo.

Smatram da za to ima još uvek prostora, jer mandat je tek počeo i nadam se da ćemo u tom pravcu i krenuti, da ima manje žučnih rasprava, da ima više konstruktivnih rasprava i da u korist i za boljitak Srbije radimo svi malo bolje, malo odgovornije i ozbiljnije.

Amandman na član 1. Predloga zakona o privremenom registru građana od 19 do 26 godina je podnela srpska koalicija NADA, citiram: „Ovim zakonom se uređuje sačinjavanje i vođenje privremenog registra državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina u cilju obrazovanja i način dodele sredstava za obrazovanje i stručno usavršavanje, kao i druga pitanja koja su od značaja za dobijanje ovih sredstava“.

Dozvolićete mi samo da vam čestitam sutrašnji državni praznik - primirje u Prvom svetskom ratu i da prvi čestitam đeneralovoj krvi, Vojislavu Mihailoviću izbor za potpredsednika Narodne skupštine Srbije.

Srbija mora biti velika sa verom u Boga, za kralja i otadžbinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i poštovana gospodo iz Ministarstva, pažljivo sam slušao sve svoje prethodnike i pokušavam da izvršim jedan sasvim drugačiji pristup i kritici i opravdanju jednog ovakvog predloga.
Međutim, postupiću sasvim drugačije od onoga što sam isplanirao.
Naime, ovaj predlog zakona o ličnoj karti je jedan iz grupe reformskih projekata. Svoje utemeljenje nalazi u Ustavu Republike Srbije, i to u članu 20. stav 2, čija odredba predviđa prikupljanje, obradu i korišćenje podataka o ličnosti, i predviđa da se to isto uređuje zakonom, kao i u članu 72. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina, o čemu su moji prethodnici tako brižno govorili, bojeći se da će prava i slobode građana biti ugrožena ovim projektom.
U potpunosti se sa tim ne slažem. Upravo jedan ovakav predlog zakona postoji da bi se pojačala zaštita prava i sloboda, s jedne strane, a s druge strane olakšao rad državnim organima i samoj državi Srbiji da vrši identifikaciju ličnosti.
Naime, materija o ličnim kartama u Republici Srbiji uređena je, kao što su moji prethodnici rekli, još daleke 1973. godine Zakonom o osnovnim podacima za ličnu kartu, kao i Zakonom o ličnoj karti iz 1974. godine. Ovi zakoni predstavljaju jednu organsku celinu zajedno sa Zakonom o kretanju i boravku stranaca, koji je donesen 1980. godine i koji je još uvek na snazi.
Znači, više od 30 godina imamo jednu ovakvu formu lične karte. Menjala se nešto malo, samo grb, samo njena forma. Čak sedamdesetih i osamdesetih godina ta lična karta je bila čvršća i jača u pogledu materijala od kakvog je napravljena, tako da ne mogu da shvatim da ćemo dalje ići u život i kroz život u zemlji Srbiji sa ovakvom ličnom kartom. Sa tim ne mogu da se pomirim.
Nešto što je najvažnije u vezi ovog predloga zakona, po mom shvatanju, zapravo je sama činjenica da treba stvoriti normativne pretpostavke za uvođenje integrisanog automatizovanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata, s jedne strane, a s druge strane, elektronski primarni identifikacioni dokument, tj. samu ličnu kartu. Tako zajedno umnogome, kao što sam i malopre rekao, doprinosimo boljem funkcionisanju državnih organa u smislu identifikacije ličnosti.
Takođe bih ukazao na ono šta se postiže i koji je cilj ovog predloga zakona, a to je usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama Evropske unije, Interpola i Europola, što su i moji prethodnici rekli, a što je jedan od preduslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije. Omogućava prevenciju novih oblika kriminaliteta, koji se oslanjaju na zloupotrebu savremenih tehničkih i tehnoloških dostignuća, kao i modernizaciju i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, sa jedne strane, i efikasno i racionalno ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, sa druge strane.
Značajan je ne samo sa stanovišta ostvarivanja osnovnih ljudskih prava kojima se garantuje puna zaštita, nego i ukupnih nastojanja koja se na međunarodnom planu preduzimaju u borbi protiv novih oblika kriminaliteta, u čemu je brza, ispravna i pouzdana identifikacija pojedinca od presudnog značaja.
Pojedine novine, za koje mislim da su neke kolege narodni poslanici, uz duboko uvažavanje prema njima, malo banalno shvatili, smatram da su i te kako važne i da će nas umnogome u ovoj materiji približiti naprednom svetu i naprednim zemljama, što je veoma bitno.
Znači, dosta smo bili sami, dosta smo se izdvajali po nekim negativnim stvarima. Smatram da je ova materija i te kako važna i da je ne bi trebalo tek tako olako potcenjivati.
Član 8. na koga su se mnogi pozivali, koji glasi da obrazac lične karte sadrži prostor za kontaktni mikrokontrolor, tj. čip i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose svi vidljivi podaci na ličnoj karti, kao i podaci o državljanstvu, prebivalištu i adresi stana njenog imaoca i jedinstveni matični broj njihovih roditelja.
Ovo zadnje što sam pročitao "njihovih roditelja", pojedine kolege iz opozicije, opet kažem, uz duboko uvažavanje, kažu da je to nemoguće. Smatram da je to apsolutno moguće.
Ako je moguće da mi u izveštaju koji dajemo Odboru za rešavanje o sukobu interesa prikupljamo podatke ne samo o svojim roditeljima, ne o svojoj supruzi ili suprugu, ne samo o svojoj deci, ukoliko su punoletna, već i o svastici, o tastu i tašti, o svim onim licima sa kojima smo u najprisnijem kontaktu, kada možemo to da uradimo, i za jednu ovakvu stvar, kao što je lična karta i te kako ćemo moći.
Maločas je kolega, diplomirani pravnik gospodin Jojić, pomenuo novčane kazne i visine tih kazni. Apsolutno se ne slažem sa tim. Zbog čega?
Kazna svuda u svetu ne postoji da bi se narod čerupao, da bi se ljudima uzimale pare. Kazna ili sankcija postoji da bi zaštitili pravilo.
Znači, ova grupa i skup pravila i normativa rađena je na taj način i zaštićena potpuno dobro i zato je visina ovih kazni tolika. Ko poštuje pravilo neće platiti kaznu. Vrlo jednostavno.
DSS će glasati za ovaj zakon i , kao čovek koji dolazi sa juga Srbije, presrećan sam što ću imati jednu od najlepših ličnih karata u svetu.