Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, imam zadovoljstvo što mogu da kažem nekoliko reči o osnovnom instrumentu ekonomske politike za narednu godinu.

Dakle, budžet ima sledeće tri karakteristike - neinflatoran je, restriktivan je i to je budžet koji je zasnovan na realnim izvorima. Zaslužuje poštovanje i podršku, uz želju da se kao takav sprovede u narednoj godini.

Želim da iznesem nekoliko karakteristika danas prezentiranog budžeta. Najpre - budžet predstavlja most, nastavak prema 2000. godini, u smislu nastavka glavnog posla, a to je obnova zemlje. Mi završavamo prvu fazu obnove, podigli smo infrastrukturu, glavne građevinske potencijale, velike firme i počeli da pravimo krupan posao u ovoj zemlji, i biće dobro da uz pomoć ovakvog budžeta i ukupne privredne aktivnosti točak obnove ubrzamo kroz realizaciju druge faze, i u stvari kroz pokretanje toga, sanaciju i pravo pokretanje svih industrijskih potencijala koje Srbija ima.

Sledeća veoma važna karakteristika budžeta je reformski pristup i reformski karakter. Nekoliko ključnih karakteristika oko toga su - okrenutost prema privatizaciji, dakle vlasničkoj transformaciji, privatizaciji, kako je danas i predsednik Vlade najavio, da mi u narednoj godini moramo da ubrzamo sve aktivnosti oko vlasničke transformacije i privatizacije.

Srbija ima kapacitete, ima ostale privredne i vlasničke performanse da može da dođe do ulaska stranog kapitala, ali i do akativiranja kapitala koji u zemlji posedujemo na bazi ubrzanja privatizacije.

Sledeće je prestruktuiranje koje će ovako restriktivan budžet da uslovi, a tu pre svega mislim na bankarski sektor. Dakle, poreske reforme, sprovođenje jedne nove poreske politike, a budžet vidim i kao glavnu vezu sa onim tzv. porezom na dodatnu vrednost koji treba da stupi na snagu 2001. godine.

Prema tome, treba stvoriti uslove da jedan takav nov poreski sistem zaživi, a u tome vidim još jedan nov kvalitet budžeta.

Sledeće je - okrenutost prema malim i srednjim preduzećima, što je takođe veoma važno. Okrenutost prema tržišnim instrumentima i institucijama u delovanju i realizaciji budžeta. Kao privrednik, u ime onih koji se pre svega bave proizvodnjom, želim da istaknem tri karakteristike koje ovaj budžet za 2000. godinu donosi.

Prvo je dalje rasterećenje privrede, što je najvažnije.

Drugo je socijalna komponenta budžeta, što je olakšanje privredi da posle agresije, u fazi kada pravimo obnovu i dižemo našu proizvodnju, u stvari država pomogne sa jakim i ozbiljnim socijalnim programom. To se u ovoj godini i započelo. Mnoga preduzeća su i osetila šta to znači kroz realizaciju poljoprivrednih kredita, stimulativne otpremnine itd.

Veoma je važno da se država kroz ovaj budžet opredelila da to radi i realizuje ovako postavljen socijalni program i tu socijalnu dimenziju u budžetu.

Treća stvar je podrška proizvodnji za izvoz. Moramo da intenziviramo u 2000. godini izvoz kao glavnu orijentaciju naše privrede. Mi imamo sve performanse koje su potrebne da napravimo veliko povećanje izvoza, čak i veće od onoga što su predstavnici Vlade ovde izneli.

Siguran sam u to jer znam koliko je naše tržište, šta naši kapaciteti mogu, a s obzirom na blizinu evro tržišta smatram da će naš izvoz biti bar za 50% veći u narednoj godini. To je jedna realnost iz ugla privrede. U tome vidim pre svega šansu za metalski kompleks. Za proizvodnju koja je zasnovana na preradi metala, da tu možemo najviše da povećamo zaposlenost i izvoz.

To je zadatak privrede broj jedan, a vezan za ovako postavljenu ekonomsku politiku, tj. budžet.

Pomenuo bih samo jednu verziju budžeta, međunarodno politička dimenzija, stabilan budžet. Budžet zasnovan na realnim izvorima je pozitivan znak međunarodnom kapitalu, velikom krupnom međunarodnom biznisu koji želi da radi sa nama.

Dakle, stabilan budžet je u stvari pozitivan znak države, uz jednu spremnost privrede da zajedno država, privreda, sa međunarodnim biznisom naprave posao. Tu mislim na krupne banke i velike evropske kompanije, koje već i rade neke poslove, ne u meri koliko žele i mogu, sa nama.

Naše prednosti u toj saradnji su i radna snaga, i kapaciteti i u kontekstu ove rasprave budžet stabilan, realan, restriktivan, što je pozitivan znak. Ali, Srbija je sada privredna šansa Evrope broj jedan i to kapital zna. Toga ima u stranim časopisima, da smo mi privredna šansa Evrope broj jedan.

Evropski biznis hoće da uđe, jedan deo političke elite u Evropi i Americi to za sada brani i ja vidim 2000. godinu kao godinu preokreta, gde će interes krupnog kapitala i biznisa prevladati nad političkim preprekama i ući ovde da radi. Ovo je još jedan pozitivan signal.

Mi sa tim kapitalom, sa krupnim biznisom, sa bankama hoćemo da radimo na ravnopravnoj osnovi. Nećemo kao neki da ljubimo ruku da bi radili sa nama i da nas stavljaju u drugorazredni položaj, nego hoćemo da radimo na bazi onoga što mi imamo, a imamo puno da ponudimo. Pokazali smo to od obnove nadalje.

Prema tome, ova dimenzija ovako postavljenog budžeta je sjajno zasnovana i pomaže u stvari privredi da na pravi način idemo u realizaciju ekonomske politike, u veću zaposlenost i veći izvoz pre svega. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, dame i gospodo, nakon svega što smo danas čuli u parlamentu Srbije teško je dodati nešto novo, ali je lako izvesti zaključak da o Kosovu i Metohiji Srbija ima jedan jedinstven stav. Kosovo i Metohija su deo Srbije i Jugoslavije i tako će uvek biti. Ovoj generaciji je pripalo da problem na Kosovu i Metohiji reši i da, pri tom, svetu i istoriji pokaže u čemu je snaga ove države i ovog naroda.
Osnovna karakteristika sadašnjeg stanja na Kosovu i Metohiji je da je terorizam pobeđen. Ja bih želeo da istaknem još nekoliko elemenata bitnih za ocenu onoga što je bilo, kakva je sada situacija i šta treba dalje činiti.
Jasno je da je suština problema na Kosovu i Metohiji separatizam, koji su vođe i predstavnici Albanaca i njihovih političkih partija na Kosovu i Metohiji nametnuli albanskoj nacionalnoj zajednici. Zato oni i snose najveću odgovornost za ogromne žrtve, patnje i štete kod Albanaca, pre svega kod Albanaca na selu.
Sada albanski separatizam i terorizam gubi podršku kod svojih sunarodnika, što je definitivna potvrda ispravnosti naše politike - da se terorizam i teroristi i mere prema njima moraju odvojiti od pripadnika albanske nacionalne zajednice, koji žele da u miru žive i rade sa drugim građanima Srbije i Jugoslavije.
Najbolnije pitanje u događanjima na Kosovu i Metohiji je, svakako, pitanje talaca. Žrtve, zločini, otmice su ožiljci i rane na telu ovog naroda preko kojih ne možemo preći i nameću nam obavezu da za to odgovorne izvedemo pred lice naroda i pred lice pravde. Bol i patnja otetih i njihovih porodica su ogromni. Primer Orahovca i mnogi drugi primeri pokazuju najcrnju stranu terorizma, ali nam pokazuju i naličje razvijenog sveta, koji se najbolje ogleda u izuzetno teškoj medijskoj borbi koju vodimo. Predstavnici svih vodećih svetskih medija su prosto odjurili u Orahovac da na osnovu lažne informacije bečkog lista "Die Presse" vide nepostojeću masovnu grobnicu Albanaca. Ali zato neće da prikažu ili to čine na uvredljiv način prema žrtvama i njihovim porodicama kada su u pitanju brojna gubilišta i mučilišta na Kosovu i Metohiji - i Ratiš, i Klečka i ostalo.
Srbija ulaže maksimalne napore na rešavanju humanitarnih problema. Vraćene su izbeglice. Otvorili smo veliki broj humanitarnih centara, a najmoćnije zemlje i njihovi lideri upravo humanitarnu situaciju žele da koriste kao povod za pritiske i direktne pretnje vazdušnim udarima. Primer sela Resnik je ilustracija laži, režije, podmetanja, ali - još više - primer pretvaranja poraženog u žrtvu kroz tzv. humanitarnu katastrofu.
Takođe, žalostan je primer kad su predstavnici nekih međunarodnih humanitarnih organizacija i nekih zemalja sprečavali Albance da se iz sela Istinić vrate svojim kućama. Međutim, važnije od toga, mi smo, ipak, uspeli da sve te izbeglice vratimo kućama.
Kroz problem otmica, izbeglica, rešavanje humanitarnih problema, medijsku sliku, dakle, teroristi, razvijeni svet, njihove organizacije i mediji, država Srbija i Jugoslavija, dakle svi, pokazali su pravo lice i interes, a da još jednom podvučem, naš interes i cilj je miran zajednički život na Kosovu i Metohiji.
Delovanje državnih organa Srbije i Jugoslavije, pre svega državnih organa i institucija na samom Kosovu i Metohiji, od najvećeg su značaja. Efikasnost države se mora iskazati u svim segmentima. Mora se plaćati obaveza prema državi na Kosovu i Metohiji, mora se uraditi katastarski popis zemljišta, mora efikasno da funkcioniše pravosudni sistem, mora se rešiti pitanje državljanstva, pitanje popisa stanovništva, kao i da se rešavaju svakodnevni problemi građana na lokalnom nivou.
Po mom mišljenju, osnovna poluga za dugoročno rešavanje problema na Kosovu i Metohiji nalazi se u ekonomskoj sferi. Rešenje je, naravno, u aktiviranju ogromnih eknomskih resursa na Kosovu i Metohiji, a u okviru Srbije i Jugoslavije. Zato je jasno zašto su teroristi pokušali odmah na početku sukoba da onemoguće funkcionisanje ključnih kapaciteta i velikih preduzeća. Setite se samo primera površinskog kopa u Belaćevcu. Ali, u tome nisu imali uspeha. Ni jedna fabrika u protekla tri meseca nije zaustavljena zbog dejstva terorista. Radnici na Kosovu i Metohiji, Srbi, Albanci i ostali, radili su i čuvali fabrike.
Ja bih se usudio da to generalizujem: kao i u fabrikama, na celom Kosovu i Metohiji, sve ćemo čuvati i sačuvati, a pri tom zajedno živeti i raditi.
Pred nama su zadaci na povećanju proizvodnje koja radi, ali i pokretanju onih kapaciteta koji nisu radili ni pre ovih događaja. To će omogućiti zapošljavanje i Albancima, ali i okretanju svih na Kosovu i Metohiji pitanjima plata, prekovremenog rada, zapošljavanja mladih, a da u drugom planu ostanu pitanja ko je Srbin, ko Albanac, ko Musliman itd. Moramo pokrenuti "Feronikl" u Glogovcu, fabriku crepa i cigle u Đakovici, Kombinat kože i obuće u Peći, kao i ostale kapacitete. To je pravac, to je put kojim moramo ići na Kosovu i Metohiji.
Mnogo je primera da Albanci nisu u proteklim događajima napuštali posao. Vučitrn, Uroševac, Gnjilane, Peć, itd.
Očekujem da će sada biti veliki broj zahteva da se Albanci vrate na posao, oni Albanci koji su pod pritiskom separatističke politike još pre nekoliko godina sami napustili posao i fabrike. Mislim da će prvi uloženi strani kapital u fabrike na Kosovu i Metohiji označiti početak definitivne stabilizacije u ovom delu Srbije, a nekim zapadnim zemljama želim da poručim: mnogo ćete više doprineti miru na Kosovu i Metohiji ako uložite prvih nekoliko stotina miliona dolara u površinske kopove Belaćevac i Dobro Selo, Trepču i druge kapacitete, nego svim tim pritiscima i navodnim humanitarnim pomoćima, nacrtima sporazuma, sednicama kontakt i drugih grupa i sednicama Saveta bezbednosti i brojnim rezolucijama.
Posebno želim da naglasim dve stvari u okviru politike Srbije na Kosovu i Metohiji. S jedne strane, odlučna borba protiv terorista i njihovo uništenje, a, s druge strane, komunikacija sa Albancima, zajednički život, politički dogovor, sporazum koji će uvažiti poziciju države Srbije i Jugoslavije, ali i pobedu nad separatizmom i terorizmom.
Na taj način moramo trajno stabilizovati prilike na Kosovu i Metohiji, otvoriti vrata ekonomskim rešenjima, većim platama, stranom kapitalu.
Na kraju, uz veliko priznanje pripadnicima MUP-a i Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, gde smo dobili i heroje našeg vremena, bez obzira na sve pritiske, mi imamo istorijsku obavezu: sačuvati državu i narod. Zato će jedinstvo Srbije predstavljati ključnu polugu za realizaciju zadatka koji je pred nama. Skupština Srbije će položiti ispit pred narodom, a njeni zaključci, koje istinski podržavam, predstavljaju putokaz za dalje delovanje države.
Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predsedniče, osećam potrebu da kažem nekoliko reči vezano za donošenje ovog zakonskog akta i smatram da je ovo najznačajniji, rekao bih, zadatak Skupštine Srbije na ovom zasedanju sa aspekta životnih i radnih, realnih tokova u našoj zemlji - Jugoslaviji, Srbiji. Ovo je, dakle, najznačajniji zahvat i odnosi se direktno na ona pitanja koja su vezana za vitalne interese građana, zaposlenih, fabrika, onih koji izvoze i rade, a i za ova rešenja su jako zainteresovani partneri iz inostranstva sa kojima radimo. Ja ću naravno reći i zašto.
Dva ključna cilja u realizaciji ekonomske politike, dva ključna zadatka koja imamo u ekonomskoj sferi su reforme, dakle, sprovođenje reformi, sa jedne strane, i sa druge strane stalno povećavanje proizvodnje, a samim tim i izvoza. Da bismo izvršili reforme u delu fiskalnog sistema je neophodno napraviti jedan trajan, konzistentan sistem zakonskih rešenja u toj oblasti, koji će biti kompatibilan sa rešenjima u Evropskoj uniji. To znači, poresku neutralnost, stabilnost propisa, niže poreske osnovice, širi poreski obuhvat i kroz neutralnost rešenja fiskalne politike, u stvari, stimulisati zdravu privrednu aktivnost i povećanje izvoza.
To su, dakle, ukratko reformska opredeljenja koja mi moramo da realizujemo. Mislim da su ove izmene i dopune, koje danas treba da usvojimo, u stvari krupan korak prema realizaciji ovih reformskih opredeljenja.
Drugi zadatak je povećanje proizvodnje i izvoza. To je imperativ koji stoji pred nama. Mislim da ove izmene i dopune Zakona, koje su takođe predmet našeg razmatranja i siguran sam usvajanja, u stvari su značajan doprinos tom povećanju proizvodnje. Pre svega na način što će stope biti smanjene za četvrtinu. Dakle, opterećenje privrede, opterećenje pre svega onog dela privrede koja predstavlja nosioca aktivnosti i proizvodnje i povećanja zaposlenosti, izvoza, za njih ovo predstavlja izuzetni značaj, jer smanjiti stopu za jednu četvrtinu je ekonomski i psihološki podsticaj u ovom trenutku, koji je veoma važan.
Ovo takođe podvlačim, da će to ceniti i partneri sa kojima radimo, sa kojima pravimo ugovore, i ceniće banke iz sveta koje nam sada daju kreditne linije za podsticanje proizvodnje i izvoza.
Šta su ovde ključna rešenja koja ja, kao pre svega privrednik, vidim? To je, dakle, da se ide u rasterećenje privrede kroz smanjenje stopa i jedan širi poreski zahvat, širenje baze koja predstavlja dodatni korak ka rasterećenju onog dela privrede koja u stvari nosi 90 posto poreskog opterećenja u ovom trenutku.
Dakle, smanjiće se postojeće stope koje su do sada bile akontacione i progresivne i iznosile su od 15 do 30 posto, smanjiće se stope na 14 posto. To će biti stope koje su proporcionalne, što je velika izmena i veoma značajno za one koje vode preduzeće i privredne subjekte, da planiraju kako će u narednom periodu da usmeravaju svoju aktivnost, da li da prodaju na domaćem tržištu, izvezu, kakvu politiku cena da vode. Ovo je dakle, veoma, važno opredeljenje.
Ovo smanjenje sa 1,24 dinara opterećenja zarada na ispod 1 dinara je veliki podsticaj, realni, koji nama sada omogućava da pravimo drugačije planove, zahvate, i da jednostavno, ja bih to konkretizovao, omogućava da veći deo sredstava usmerimo i prema proizvodnji za izvoz. To je mnogo važno.
Širenje poreskih osnovica, pretpostavljam da ste pažljivo slušali uvodno izlaganje ministra finansija, to bih doveo u direktnu vezu i sa borbom protiv sive ekonomije. Dakle, širenje zahvata kroz izmene i dopune Zakona će omogućiti nove izvore i za budžet, a svakako će to uticati na rast izvora, tamo gde se preko doprinosa prave ti izvori, a to je pre svega za penzije i za zdravstvo.
To je takođe još jedno ohrabrenje. Restriktivniji pristup kod poreskih olakšica takođe je jedna značajna komponenta u izmenama ovog zakona. Prema tome, to je još jedan doprinos poreskoj neutralnosti koja je značajna za sve nas.
Želim kao poslanik da ovde još jednu stvar istaknem, a to je izmena koja se odnosi na godišnji porez na dohodak građana. Prvo, pojednostavljuje se rešenje. Drugo, ide se pre svega na one građane koji imaju visoke prihode i to doprinosi jednoj poreskoj pravičnosti.
Sa svoje strane dajem puni doprinos ovim izmenama i dopunama Zakona, zbog povećanja proizvodnje i zbog značajnog doprinosa reformskim zahvatima koje preduzima Vlada i ostali subjekti na privrednoj, političkoj sceni. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano Predsedništvo, poštovane kolege poslanici,  pitanje o kome mi danas raspravljamo i o kome ćemo odlučiti je daleko značajnije, nego pitanje i odgovor na jedan referendum. Najznačajnije pitanje u okviru srpskog nacionalnog pitanja je pitanje Kosova i Metohije.
Zato smatram, siguran sam, da će i narodni poslanici i narod Srbije dati precizan i jasan odgovor i na ovo pitanje. Građani i narod Srbije već desetak godina, kroz mnogobrojne izbore, kroz mnogo izjašnjavanja su trasirali put jedne ozbiljne narodne politike, koju državno rukovodstvo Srbije, i sada Savezne Republike Jugoslavije, sprovodi na najozbiljniji način, u interesu svih građana i naroda Srbije.
Sada je pred nama jedno pitanje o kome narod u Srbiji i građani Srbije treba da daju jedan narodni odgovor. Ja sam siguran da će kroz ovo pitanje, koje je postavljeno, oko učešća stranih posrednika u razrešavanju pitanja u Srbiji, odnosno u razrešavanju pitanja Kosova i Metohije, odgovor biti jasan, odgovor na bazi narodne politike, koja je u Srbiji prisutna.
Želim da dam nekoliko elemenata koji će i Narodnoj skupštini Srbije, ali i narodu Srbije, omogućiti da na jasan način međunarodnoj zajednici odgovori na pitanje, koje je pred nama. Pre svega, želim da kažem da je Srbija svojim Ustavom i svojim ponašanjem omogućila Albancima u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, sva građanska prava, korišćenje verskih, kulturnih i ostalih sloboda.
Zašto oni ta prava ne koriste? Najdrastičniji odgovor na to smo dobili juče. Videli ste one slike, koje su obišle svet, onih šest masakriranih Albanaca, koji su poštovali Srbiju, bili lojalni građani Srbije, bavili se poslom, videli ste onog čoveka i njegova dva sina, koji su izmasakrirani, zato što su se bavili svojim poslom i poštovali zakone Srbije.
To je osnovni odgovor - zašto Albanci ne koriste svoja prava, koja im je Srbija dala. Ne koriste, jer im to ne da separatističko rukovodstvo njihovih Albanaca na Kosovu i ne daju im njihove terorističke grupe, grupe koje sačinjavaju ne samo oni koji žive na Kosovu i Metohiji, nego i koji dolaze iz Albanije.
To je prvi element koji sam dao kao prilog odgovoru na pitanje koje je postavljeno na referendumu. Želim da podsetim na nedavne događaje u Albaniji, koje smo mi skoro zaboravili. Videli smo da je velika i bezrezervna međunarodna podrška Berišinom režimu bila takva da je dovela do masovnog krvoprolića, do pogibije stotine civila.
Posledice te politike i te podrške, koju je Albanija imala od međunarodne zajednice i njihovih predvodnika i eksponenata, imamo i sada. Još uvek, svakodnevno, u Albaniji ginu od onog oružja, koje je tada odneto iz kasarni, ljudi koji su nedužni, rešavaju se pitanja van zakona i deo tog problema je svakako preliven i na Kosovu i Metohiji.
Postavljam pitanje - da li neko hoće da formira dve ili više Albanija, da bi zatim formirao Veliku Albaniju? Naravno da to može i da se analizira, ali, kratak odgovor je - žele, ali to nije realno.
Želim da kažem i albanskom narodu na Kosovu, da u tu avanturu ne smeju da uđu, jer to ne može da se ostvari na ovim prostorima.
Želeo bih da kažem nekoliko rečenica o ekonomskom aspektu ovog problema. Najveći broj privrednih subjekata, fabrika, jedinica, pogona na Kosovu i Metohiji je sastavni deo privrednog tkiva Srbije. Ja sam na čelu jedne fabrike u Srbiji, koja ima tri svoja pogona ili deoničarska društva na Kosovu, koji dobro rade. Tamo rade stotinu, čak bih rekao preko hiljadu Albanaca. Ti Albanci su u strahu, pogotovu posle onog masakra od juče. Mi znamo za njihove strahove, a istovremeno znamo i za lojalnost Srbiji i želju da se pitanja na Kosovu rešavaju kroz dijalog, a da je tajna rešenja u ekonomskoj sferi.
Dakle, podrivanjem razrešavanja ovog političkog pitanja od strane međunarodne zajednice u okviru Srbije, podriva se i ekonomski suverenitet i ekonomsko tkivo Srbije. To je veoma, veoma važno. To radnici Albanci u fabrikama na Kosovu znaju.
Po mom mišljenju, dijalog je sada put za rešenje političkih problema kroz politički proces. Ali, moje je duboko uverenje da pravilno rešenje na Kosovu je u ekonomskoj sferi, da se svi Albanci vrate na posao, ili da rade slobodno svoj privatni posao i da onda u drugi plan dođe pitanje ko je Albanac, ko je Turčin, ko kojoj naciji i narodu pripada, a da u prvi plan dođe pitanje kolika mu je plata, gde radi, da li njegov privatni posao ide dobro ili ne ide, kakva je ukupna ekonomska problematika. To su pitanja koja će trajno da razreše problem na Kosovu.
Oko posrednika želim na politički rizičan način da dam odgovor zašto nama posrednici ne trebaju. Predstavnici ovog rukovodstva, separatističkog, albanskih partija, ili Albanaca na Kosovu su jasno rekli, oni su za nezavisnost. Oni su masku skinuli, rekli da je njihov politički cilj nezavisnost. Srbija je takođe jasno rekla za šta je: za dijalog, za poštovanje građanskih, ljudskih prava, verskih sloboda i ponavljam, za dijalog. Šta sada tu posrednici treba da nam pomognu? Je li da pomognu njima da dobiju nezavisnost ili da pomognu nama da realizujemo politiku zacrtanu u našem Ustavu? Ne treba nam tu pomoć. To su argumenti. To je politička i ukupna narodna logika da posrednici tu nisu potrebni zato što odgovor i rešavanje u vezi sa ovim problemom znamo. Neka posrednici kažu Albancima na Kosovu da je nezavisnost nemoguća i da treba da sednu da razgovaraju i da se dogovore u okviru ovoga što je međunarodno verifikovano.
Ponavljam, da kažu Albancima na Kosovu, oni su to rekli kao parolu i frazu, ali, treba da sednu i da kažu Albancima na Kosovu - nema nezavisnosti. Gde nama trebaju posrednici? Trebaju nam posrednici između onoga što je Evropska unija i SR Jugoslavija. To treba da se unapredi u našim odnosima. Mi sada imamo kaznene mere Evropske unije. Na svaki naš proizvod koji ide u Evropsku uniju imamo carinu od 6, 10, 11%. To nam je za prva tri meseca odnelo 62 miliona dolara. Neka posrednici pomognu normalizaciji naših odnosa sa Evropskom unijom, da kapital iz Evropske unije dođe u Jugoslaviju i ide na Kosovo, u Gnjilane, u Vučitrn, u Trepču itd., pa ćete da vidite kako će da se umiri Kosovo i da se onda reši politički problem na Kosovu.
Završavam. Rezolucija Ujedinjenih nacija u zadnjih pet tačaka, koje se odnose na ovaj problem, u stvari govori o posrednicima internacionalizacije. Onako, kako je postavljeno, to je destrukcija Srbije i Jugoslavije. Mi to ne možemo prihvatiti. Narodna politika u Srbiji to neće prihvatiti, to će ovaj referendum da kaže. Dalje, najavljuje se nekakva selektivnost u sankcijama. To je takođe još jedan argument za ovu moju tvrdnju. Selektivnost, koja? Da će se uvesti sankcije prema pojedincima, da će se uvesti sankcije prema Srbiji, a ne prema Crnoj Gori. To je konkretna manifestacija internacionalizacije jednog selektivnog pristupa i duplih standarda. Siguran sam da to ne može da prođe i jasan odgovor na sva ova pitanja daće narod i građani Srbije na referendumu.