Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije dostavila je Narodnoj skupštini predloge nekoliko zakona na razmatranje i usvajanje, o kojima danas razgovaramo. Svi ovi zakoni u funkciji su ostvarivanja utvrđenih ciljeva ekonomskog razvoja, reformi i stabilnosti privrednog sistema u celini, a naročito socijalne sigurnosti građana.
Vlada narodnog jedinstva dosledno i odgovorno, i posle zločinačke NATO agresije na našu zemlju, nastavila je sa kreiranjem mera ekonomske politike u pravcu sveukupnog razvoja. Uništena materijalna dobra, prepolovljeni društveni proizvod, više desetina hiljada ljudi bez posla, nisu nas pokolebali, ni ostavili bez rešenja. Okrenuli smo se problemima i odgovorno pristupili njihovom rešavanju.
Tri globalna zadatka na planu obnove, reforme i razvoja, koje je socijalistima postavio predsednik Socijalističke partije Srbije, Slobodan Milošević, prihvatili smo kao najvažniji zadatak, kao svoju najvišu odgovornost pred narodom i državom. U ovom radu ponašali smo se u skladu sa ovakvim stepenom odgovornosti. Za nama su veoma veliki rezultati, ostvareni pre svega na obnovi zemlje, rezultati za divljenje i ponos. Istovremeno, uspešnom realizacijom ekonomsko - socijalnog programa, sve porušene fabrike u NATO agresiji obnovile su svoju proizvodnju, redefinisale svoje proizvodne programe i vratile radnike na posao. Od oko 80.000 radnika, koji su ostali bez svojih radnih mesta, 65.000 je radno angažovano, a do kraja godine vratiće se i ostali radnici na posao.
Danas su to visoko rentabilna preduzeća, sposobna da permanentno uvećavaju društveni proizvod. Veoma je važno istaći da su ovi rezultati ostvareni uz stalno održavanje visokog nivoa ekonomske stabilnosti i socijalne sigurnosti građana. Kontinuiranim prilagođavanjem mera ekonomske politike, pre svega u oblasti monetarne politike, fiskalne, spoljnotrgovinske, kao i politike čvrstog budžetskog ograničenja i politike cena, uspeli smo da sprovedemo i sprovodimo politiku socijalne pravde. U periodu najžešćih pritisaka na naš narod i našu zemlju održali smo zadovoljavajući nivo konstituisanih socijalnih prava u oblasti socijalne zaštite. Nikada nismo dovodili u pitanje prava iz različitih oblasti socijalne sigurnosti građana, niti ćemo ih sužavati, bez obzira na teškoće sa kojima se susrećemo u isplati ovih prava.
Tu pre svega mislim na zakonima utvrđena prava iz oblasti penzijsko - invalidskog osiguranja, boračke i invalidske zaštite, dečije zaštite, zaštite socijalno ugroženih lica, izbeglih, prognanih i raseljenih lica, kao i druga prava. Naš sistem socijalne zaštite, po stepenu utvrđenih prava u ovoj oblasti, je najhumaniji u svetu, tako će i ostati. Naravno da u uslovima visokih ograničenja i pakosti koje prema nama sprovodi jedan broj zemalja u svetu u obliku sankcija, Vlada narodnog jedinstva ima dodatne probleme u realizaciji socijalnih prava. Problem je u realnim mogućnostima budžetskih prihoda da ova prava servisira redovno, a po nivou naknada u skladu sa zakonom.
Zbog toga smo ušli u kašnjenje isplata nekih prava, kao što je slučaj sa dečijim i materinskim dodacima. Vlada narodnog jedinstva, u skladu sa usvojenom politikom u oblasti brige o porodici i populacionom politikom, pristupila je rešavanju ovog problema. Ponuđeno je rešenje u formi emisije dugoročnih obveznica Republike Srbije. Zakon iz ove oblasti, koji je ponudila Vlada Srbije, danas je pred nama. Po svojoj suštini i ponuđenim rešenjima obezbeđuju se uslovi za potpuno izmirivanje obaveza budžeta iz oblasti dečije zaštite na neinflatoran način. Ponuđeni model dospeća naplate na četiri godine, zaštita vrednosti ovih obveznica prinosnom stopom od eskontne stope Narodne banke, uvećane za 10% za period dospeća, kao i stimulacija pravnim licima za izmirivanje starih fiskalnih obaveza od 50% sopstvenog duga po osnovu fiskalnih obaveza, bitna su rešenja koja omogućavaju korišćenje istih u ostvarivanju lične potrošnje i izmirivanju obaveza fizičkih lica po osnovu svojih poreskih obaveza.
Naročito je bitno istaći da fizička lica, odnosno korisnici prava iz dečije zaštite, mogu, kako dospelim, tako i nedospelim obveznicama, izmiriti više različitih obaveza, definisanih u članu 4. Predloga zakona.
Jednom rečju, radi se o jednom novom tržišnom bezgotovinskom obliku plaćanja, koji stvara uslove za dalje reformske korake u uspostavljanju tržišta hartija od vrednosti i finansijskog tržišta. Rezultate u primeni ovog zakona, pozitivne i negativne, treba iskoristiti za buduća nova rešenja, naročito u determinisanju sistema finansijskog tržišta. Posebno moram istaći da se ovim zakonom u materijalnom smislu rešava socijalna sigurnost jedne važne socijalne kategorije stanovništva, kao što su porodica i deca.
Zbog svega iznetog, predlažem i zalažem se da se ovaj zakon usvoji. Takođe mislim da su i ostali zakoni, predloženi dnevnim redom ovog zasedanja Skupštine, dobri i da ih treba usvojiti. Naročito ističem zakon o prodaji nepokretnosti za izmirivanje obaveza po osnovu devizne štednje i zajma za privredni razvoj Republike Srbije. Na tom planu i do sada učinjeno je već mnogo. Neke obaveze države se, u skladu sa ovim prethodnim zakonima, realizuju.
Ovim zakonom obezbeđuje se štedišama sigurnost i eliminišu potencijalno špekulativne radnje kroz forme zakupa i rente imovine koja je u državnoj svojini.
Hvala vam na pažnji.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni  poslanici, smatram bitnim da, uz predložene izmene Zakona i dostavljenog obrazloženja i obavljenog razgovora na odborima, neke bitne napomene u vezi sa ovim zakonom iznesem pred Skupštinu, pre njegovog usvajanja.
U skladu sa ekonomskom politikom Vlada Republike Srbije za 1999. godinu, kojom su usvojeni ciljevi i mere za ostvarivanje dinamičnog privrednog razvoja, posebno se naglašava važnost reformi privrednog sistema. U skladu sa tim ciljevima već su doneti poreski propisi, kojima se obezbeđuje ostvarivanje reformskih opredeljenja u sektoru javne potrošnje.
S tim u vezi, neophodne su izmene postojećih zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, kojim se započinje proces reformi i zaustavlja dalje povećanje deficita u Fondu za penzijsko - invalidsko osiguranje.
Predloženim izmenama Zakona, ovaj cilj se postiže. Poslednjih godina, Fond se suočava sa nedovoljnim prilivom sredstava, koji ne omogućava redovnu isplatu penzija i drugih prava iz ovog osiguranja, kao i njihovo redovno zakonsko usklađivanje.
Naime, po osnovu uplate doprinosa obezbeđuje se oko 60% potrebnih sredstava, a po osnovu dodatnog prihoda, koji se obezbeđuje iz cene benzina, taksi na duvan, naftu i novčane transakcije, koje se obavljaju preko Zavoda za obračun plaćanja, obezbeđuje se dodatnih 20% potrebnih sredstava.
Dakle, mesečni deficit u ovom Fondu iznosi između 250 i 300 miliona dinara. Polazeći od ovog stanja, osnovna intencija kod predlaganja ovog zakona je da se obezbedi veći prihod po osnovu doprinosa na zarade, ne povećavajući osnovicu za one obveznike koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze, na nivou realno isplaćenih zarada, već obuhvatom onih obveznika, koji su svoje obaveze po osnovu doprinosa izmirivali samo na isplaćenu garantovanu zaradu, a ne na ukupno isplaćenu zaradu, koja je u najvećem broju slučajeva isplaćivana mimo platnog prometa.
Dakle, povećava se finansijska disciplina svih obveznika u platnom prometu. Izmene Zakona koje su pred vama idu u susret najavljenim i neophodnim reformama penziono - invalidskog osiguranja u celini, u smislu veće sigurnosti u ostvarivanju prava, povećanju samostalnosti i finansijske efikasnosti penzionog fonda i povećanju finansijske discipline.
Suština predloženih promena je u utvrđivanju najnižih osnovica u zavisnosti od stepena stručne spreme, složenosti i odgovornosti grupe poslova, u skladu sa kolektivnim ugovorima, a na koja su poslodavci obavezni da izvrše uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj privremene nezaposlenosti.
Moram odmah da kažem da je pri predlaganju ovog rešenja ostvarena saradnja sa sindikatima, resornim ministarstvima, Fondom za invalidsko - penzijsko osiguranje, koji su ocenili kao pozitivno nastojanje Vlade da prevaziđe problem uplate doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, odnosno za veliki broj zaposlenih samo na garantovanu zaradu, što je naročito karakteristično za privatni sektor.
Naime, jedan broj poslodavaca isplaćuje zaposlenima umanjene zarade ili garantovanu zaradu, a deo zarade koji je najčešće znatno veći od iznosa garantovane zarade, isplaćuje zaposlenom na ruke, mimo platnog prometa, kako bi izbegao obavezu uplate doprinosa i poreza. Odnosno, kako bi isti uplatili na nižoj osnovici. Time se zaposleni dovode u nepovoljan položaj, jer im se prilikom ostvarivanja prava na penziju utvrđuju minimalne penzije, shodno uplaćenom doprinosu.
U cilju zaštite interesa zaposlenih, predloženo je da minimalne osnovice za uplatu doprinosa budu cene rada radnih mesta, utvrđene granskim kolektivnim ugovorima, koje su u skladu sa Zakonom o radnim odnosima poslodavci obavezni da isplate, s tim što je najniža osnovica, na koju se uplaćuje doprinos, na predlog sindikata, utvrđena u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Kod predlaganja najniže osnovice u visini od 40% prosečne zarade u Republici, pošlo se od Zakonom utvrđenog instituta najniže penzije, koja iznosi 40% mesečne zarade po zaposlenom u Republici.
U proteklih nekoliko godina, zbog uvođenja ekonomskih sankcija, veliki broj poslodavaca je bio prinuđen da upućuje zaposlene na plaćeno odsustvo, a zbog nemogućnosti da se na adekvatan način pokrene proizvodnja, svima zaposlenima, kako onima koji su radili, tako i onima koji su na plaćenom odsustvu, isplaćivana je garantovana zarada, na koju je uplaćivan doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
Nastavljanje primene garantovane zarade, kao najniže osnovice za uplatu doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, proizvelo bi dalje povećanje deficita u fondovima za obavezno socijalno osiguranje, ugrozilo socijalnu sigurnost zaposlenih po osnovu ostvarivanja zdravstvene zaštite, a kasnije i prava iz penzijsko - invalidskog osiguranja.
Istovremeno, povećao bi se stepen nelegalnih tokova isplate zarada i dalji razvoj sivog tržišta u oblasti rada. Bilansno iskazano, eliminiše se sve šira pojava da se u odnosu na prosečnu isplaćenu zaradu u Republici uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje na vrednost od svega 20% prosečne zarade u Republici, a da se kod penzionisanja ostvaruje pravo na minimalnu penziju u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Ovako definisan deficit u obračunu jednostavno nije prihvatljiv, prvo sa stanovišta socijalne pravde, zatim realnog stanja u politici zarada, kao i stvarnih ekonomskih mogućnosti poreskih obveznika, te se ovim izmenama Zakona ta pojava eliminiše.
Predloženim izmenama Zakona jasno je utvrđen i razgraničen odnos između poreza i doprinosa, što je drugi vrlo bitan kvalitet. To znači da će se kao osnovica za obračun i uplatu doprinosa uzimati obračunata isplaćena neto zarada, uvećana po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovako definisana kategorija zarada neće zavisiti od poreske politike, koja se primenjuje i na zaradu. Bilo koje promene u poreskom sistemu neće izazvati po automatizmu i promenu stopa doprinosa.
To istovremeno znači da će se moći odvojeno voditi politika u ovim oblastima, u okviru ukupno bilansirane javne potrošnje i bilansno definisati i razgraničiti prihodi i rashodi u različitim oblicima javne potrošnje, one koja se ostvaruje po osnovu poreza.
Osim toga, pri predlaganju najnižih osnovica za uplatu doprinosa imalo se u vidu da su kod jednog broja preduzeća prosečne zarade po zaposlenom na nižem nivou od minimalne osnovice i da oni neće moći da uplaćuju doprinose na predložene osnovice. Za ova preduzeća, kao privremeno rešenje, predlaže se da Vlada utvrđuje, ili da može da utvrdi, niže osnovice, ali ne niže od 50% najniže neto osnovice.Ta regulativa u Zakonu postoji.
Na kraju, predlaže se i otklanjanje i preciznije definisanje uočenih nejasnoća, kao i uređivanje onih pitanja, za koja se u praksi pokazalo neophodnim da se zakonom urede. Skupštinski odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je Zakon u celini, sa amandmanima koje je Vlada prihvatila, kao i Zakonodavni odbor. To smo na jučerašnjim sednicama vrlo detaljno i precizno razjasnili, čak i crtali, bilansno pokazivali šta automatizam primene u praksi znači, kako kod obveznika, tako i kod državnih organa.
S tim u vezi predlažem da izmene i dopune Zakona u ovoj oblasti, sa amandmanima sa jučerašnjih odbora, Skupština usvoji. Hvala.

Što se tiče iznetih konstatacija, sinoć sam i njoj i ovde prisutnima u Skupštini detaljno objasnio o čemu se radi. Žao mi je što se sinoć nismo razjasnili. Na sreću,  jedan broj onih koji stalno nešto pitaju je to shvatio sinoć. Detaljno smo objasnili.
Moram da kažem da neke konstatacije, koje su ovde iznete, nisu tačne. Prvo, nije tačno da se povećava stopa doprinosa. Nije tačno da se ukupna zahvatanja povećavaju. Stopa doprinosa se ne utvrđuje ovim zakonom. Stopa doprinosa se utvrđuje na novoj, definisanoj osnovici, u fondovima invalidske zaštite, socijalne zaštite itd., uz saglasnost Vlade. Ta stopa će se preračunati tako što se sada osnovica menja. Čak je bio radni zaključak sinoć, na odborima, da preračunavanjem stopa, idući u susret ukupnoj policiti manjeg zahvatanja, za 0,5% u preračunatom iznosu se smanjuje. Prema tome, ne radi se o povećanju stopa, ne radi se o povećanju osnovica i ne radi se o većem nametu privredi. To jednostavno nije tačno.
Drugo, nije ovde ni o kakvom kriminalnom delu reč , već je reč o popravci jednog sistema koji je važio u vreme dok je garantovana zarada imala svoj smisao. Sada nam ona nanosi negativne efekte i to hoćemo da ispravimo, ne da bismo popunili fondove, već da bismo zaštitili radnike.
Apsolutno su ove mere u interesu zaštite radnika. To pitanje smo potpuno jasno sa sindikatima raščistili. Reč je o socijalnim pravima, reč je o njihovim penzijama, reč je o njihovoj budućnosti. Na sve moguće načine, ovim zakonima i inspekcijskom kontrolom i inspekcijskim nadzorom moramo da sprečimo siva tržišta rada, jer je to u interesu zaposlenih, a ne u interesu države. To se mora na sve moguće načine sprečiti. To nam je osnovni zadatak. Delimično to rešavamo na ovaj način. Sindikati su to shvatili. Nismo dezavuisali kolektivne ugovore kao sistem dogovaranja. Naprotiv, ostali su. Uveli smo određene olakšice. Vlada će procenjivati ko ne može da primeni minimalnu stopu. U suštini, obezbedili smo nivo socijalnih prava na koja poslodavac, kada zaposli čoveka, mora da računa. Mora da obezbeđuje sredstva za permanentnu zdravstvenu zaštitu i mora da plaća minimalnu stopu na minimalnu osnovicu za penziono pravo.
Prema tome, apsolutno je reč o jednom humanom zakonu, o jednom pravičnom i pravedenom zakonu i, uz određena uputstva, uz određena metodološka rešenja koja ćemo uraditi sa nadležnim fondovima i sa nadležnim ministarstvima, siguran sam da ćemo obezbediti neuporedivo povoljnije okolnosti u oba pravca: legalizaciji rada, rada na crno, finansijske discipline i većih finansijskih prihoda u fondovima, koji se isključivo koriste za zadovoljavanje socijalnih potreba i funkcija socijalne zaštite.

Potpuno važe obrazloženja rečena za prethodni zakon. Pošto se menja osnovica, sve se menja i u njemu.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, povodom ove rasprave o budžetu u načelu rekao bih samo par napomena.
Mislim da je važno da se budžet usvoji danas i ne samo što se njegovim usvajanjem obezbeđuje kontinuitet i sigurnost u finansiranju javnih rashoda, već pre svega zato što je to važan čin ili važan akt od koga zavisi planiranje privredne aktivnosti ostalih privrednih subjekata u narednoj godini.
Sa stanovišta realnosti budžeta o čemu je ovde bilo dosta reči i da li ga je moguće tretirati realnim, činjenica je poznata većini ovde prisutnih da je budžet jedan važan faktor za obezbeđivanje stabilnih uslova privređivanja.
Prema tome, 1997. godina je pokazala da se sa čvrstom budžetskom politikom obezbedila stabilnost cena, kursa, da se obezbedio rast industrijske proizvodnje, rast zarada, rast standarda.
Prema tome, nema realne mogućnosti da se budžet finansira, javni rashodi da se finaniraju iz nerealnih izvora, a da se istovremeno ne dogodi inflacija. To se ovoga puta nije dogodilo i imajući u vidu tu činjenicu, definisani okvir budžeta za 1998. godinu, takođe ovu vladu obavezuje, jer su to i osnovni i strateški ciljevi ekonomske politike za 1998. godinu, da se obezbedi visoki nivo privredne stabilnosti. To znači, da je u osnovi reč o realno planiranom budžetu, kako sa stanovišta realnih prihoda, tako sa stanovišta rashoda.
Prema tome, budžet je važno doneti na kraju ove godine. Budžet je važno doneti kao stožerni elemenat za planiranje ekonomske aktivnosti u 1998. godini i to će biti ustvari u funkciji pomoći ostalim privrednim subjektima da mogu iza nove godine da na jasnim prinicipima planiraju svoju privrednu aktivnost.
Sa tog stanovišta se ja zalažem da ga večeras usvojimo.