Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, i pored dobacivanja, gospodine ministre, ograničiću se na predloženi amandman na član 3, stav 5. U Predlogu zakona je predviđeno da sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje u pitanju koje je predmet, a amandmanom se dodaje - ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom.
Ovaj amandman ne da ne treba prihvatiti, nego je izuzetno opasno ako dođe do njegovog usvajanja. Upravo, suština cele funkcije Ustavnog suda i celog zakona se dovodi do apsurda. Evo zašto: upravo zato što se (i tu je ispravno stanovište Vlade) unapred ne može znati koja će pravna situacija ili koje će pitanje biti predmet spora pred Ustavnim sudom. Kao što znate, spor pred Ustavnim sudom se pokreće aktom koji može podneti lice koje smatra da mu je neko pravo povređeno; može pokrenuti spor, a može i ne pokrenuti.
Kako će sudija u svom javnom nastupu znati i koji je to organ koji će proceniti da li eventualno neka pravna situacija ili stav može biti predmet spora? Potencijalno, bilo koja pravna situacija može biti predmet rasprave pred Ustavnim sudom. Time se i sudije Ustavnog suda stavljaju u izuzetno težak položaj. Usvajanje ovog amandmana praktično bi dovelo sudije Ustavnog suda u položaj da ne smeju nikakve javne izjave da daju, ni o čemu. Bolje zabraniti javne istupe, ali onda kažite to i dajte takav amandman koji bi glasio – sudiji Ustavnog suda se zabranjuje javni nastup.
Stoga, s obzirom na to da je ipak bilo mnogo više diskusije o drugom, a ne o amandmanu, ja sam nastojao da vrlo kratko kažem da iz ovih razloga, što je i mišljenje Vlade, nikako ne treba prihvati ovaj amandman. Hvala vam.
Biću vrlo kratak. Ipak se radi o drugom amandmanu, gospodine Obradoviću. Po prethodnom amandmanu smo razmatrali situaciju kada je amandmanom zahtevano da se spreči iznošenje stavova o pitanju koje bi moglo biti predmet spora pred Ustavnim sudom. Tamo sam istakao svoj stav da bi to praktično značilo zabraniti istupanje sudijama Ustavnog suda, da bi bolje bilo da amandman glasi – zabranjuje se istupanje javno.
Međutim, obrazloženje amandmana gospodina Šajna je potpuno u redu i tu nemam mnogo zamerki, ali nema mnogo dodirnih tačaka sa članom na koji se amandman podnosi.
Podsećam, ovo što je gospodin Šajn rekao je u redu, i to sve prihvatamo, ali sa stavom 5. člana 3. Predloga zakona nema mnogo veze, upravo zbog toga što je stavom 5. predviđeno: ''Sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet spora pred Ustavnim sudom''.
Amandmanom se traži da se posle tačke unosi tekst: ''pre konačno donete odluke''. Upravo ovaj deo unosi zabunu, iz nekoliko razloga. Prvo, to upućuje na to da bi na odluku Ustavnog suda mogla da se upućuje žalba. Konačno se završava spor pred Ustavnim sudom upravo tom odlukom. Zašto ponovo unositi ovo ''pre konačno donete odluke'', kada je to već rečeno u tekstu Predloga zakona? Znači, ove reči su višak, upravo stvaraju zabunu.
Argumenti koje ste vi dali potpuno su prihvatljivi, kao i argumenti gospodina Šajna, ali nije ovom amandmanu mesto ovde, jer je stav 5. člana 3. u potpunosti jasan i precizan. Usvajanjem amandmana bismo stvorili određene zabune. Nastojim da budem vrlo kratak, pa zbog toga možda i preskočim neke reči. Kao što znate, odluke Ustavnog suda su konačne. Uvodite nove termine upravo iz nekih drugih procesnih zakona, gde su moguće žalbe na prvostepenu odluku ili dalji postupak po žalbi.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103. Poslovnika i želim da ukažem da po stavu 1. člana 103. Poslovnika govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Svedoci smo današnje sednice, gde je pokušavano da se nametne jedna tema, tema izbora, koja nije na današnjem dnevnom redu. U tom pogledu samo bih rekao - polako, onima koji se brinu za izbore, polako o tome. Nemojte nametati tu temu, pa valjda će najveća parlamentarna stranka biti pitana i konsultovana o tako važnim pitanjima.
Što se tiče druge teme koja je, takođe, pokušana da bude nametnuta van dnevnog reda i suprotno članu 103. Poslovnika, to je rad ili lokalni sukobi u lokalnim organima vlasti. Podsećam da po Ustavu i po pozitivnim zakonima državni organi su obavezni, i to će svakako učiniti, da svi sukobi i problemi u lokalnom funkcionisanju vlasti budu blagovremeno rešeni.
O onome što je bilo na današnjem dnevnom redu bilo je najmanje reči u proteklom periodu, pa ćemo stoga mi poslanici DSS i Nove Srbije, te poslaničke grupe, odnosno poslanici DSS, ukazivati, i time ću preći na sledeći član 104. Poslovnika, stav 1, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Mnoge protekle diskusije i protekli govori nisu. Naprotiv, upravo su vređali dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo svih građana Srbije.
Stoga ćemo na ovaj način, mi poslanici DSS, široko da primenjujemo Poslovnik, a javljajući se po Poslovniku da govorimo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Preostalo vreme ću iskoristiti da ukažem da je na član 3. Predloga zakona amandman podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović, sa predlogom – član 3. briše se.
Podsetiću, u obrazloženju stoji jedna rečenica, gde kaže - uzajamnost je neophodan princip koji primenjuju sve ozbiljne i odgovorne države.
Podsetiću, uvažene kolege poslanike SRS i to sam rekao, molim vas drugi put pratite govornika za govornicom, da ću Poslovnik koristiti, i to i radimo u DSS mi poslanici, da ćemo koristiti da govorimo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Moliću predsedavajućeg, s obzirom da sam 10-15 sekundi citirao odredbe Poslovnika, kao i na tekuće...
(Predsedavajući: Izvolite Petre, završite. )
...ometanje od strane poslanika SRS, da produžim još 10 sekundi i kažem da je zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju; pokušaću prilikom sledećeg javljanja da kažem to, s obzirom da će to data poslanici razjasniti između sebe ove dileme koje imaju.
Podvlačim, mi po Poslovniku govorimo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Tvrdite da to nije moguće, a kako je onda moguće da o svemu ostalom osim o onom što je na dnevnom redu danas ceo dan pričate. Hvala.