Poštovani predsedniče Vlade, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, pred  nama je danas zaista jedan izuzetno značajan paket zakona, koji na jedan zaista pravi način uređuje jedan segment procesa koji možemo nazvati obnova, a dodao bih i prestruktuiranje.
Ovo što se danas nalazi pred nama omogućava preduzećima da se proces prestruktuiranja, promene strukture privrede, još više ubrza. To je izraz ove generacije privrednika, to je izazov svih resursa i potencijala ovog društva.
Rekao bih čak da nema značajnijeg posla i projekta, društvenog i državnog, od projekta obnove i prestruktuiranja. U tom procesu svi imaju posla i to je prilika za afirmaciju rada, reda i znanja, ali nažalost neki su u ovome videli i način i potrebu da se iskažu na jedan drugi način, na način izdaje, na način koji nije primeren graditeljima i onima koji hoće da stvaraju. Zato prednost dajemo takvim snagama i takvim ljudima, moramo je obezbediti i danas i u narednom periodu.
Pred nama je izazov kada posmatramo te zadatke kroz struku, sa stanovišta jednog patriotskog čina i to je naš najznačajniji zadatak. Svedoci smo, dakle, da kada su u pitanju konkretni zakonski predlozi da se u mnogome pokreću određeni procesi.
Kao što su prethodni diskutanti rekli, svakako da jedan od osnovnih problema koji stoji pred privrednicima i našom privredom je rešenje pitanja dužničko-poverilačkih odnosa. Svakako da inicijativa, koju je Vlada ovog puta pružila predlažući jedan akt, treba da preraste u jedan sveopšti proces, koji treba da doprinese da se raščišćavanje tih dužničko-poverilačkih odnosa preduzeća stave u poziciju da mogu raditi na kompletnom prestruktuiranju, koje podrazumeva programsko, organizaciono-upravljačko prestruktuiranje, koje treba da dovede i omogući priliv domaćeg i stranog kapitala.
Ti procesi su zaista umnogome započeti i ovi zakoni će te procese znatno da ubrzaju. Znači, šta donose konkretno ovi zakoni. Najkraće, pre svega operacionalizuju stretegiju privrednog razvoja, olakšavaju fiskalnu poziciju preduzeća za ulazak u prestruktuiranje sa stanovišta nivoa poreskog zahvatanja, ali i vođenje poreske evidencije.
Takođe doprinose rasterećenju, konsolidaciji i oživljavanju proizvodnje. Liberalizuju se i uslovi poslovanja, a omogućava se stvaranje uslova za efikasnije ostvarivanje i realizaciju javnih prihoda. O značaju tog detalja nije potrebno posebno govoriti.
Nama je potrebna izvozno orijentisana privreda, sa promenje­nom robnom strukturom, da bismo takav izuzetno važan strateški posao realizovali. Osim ovih zakona koje danas usvajamo, uveren sam da će se ubrzo pred nama i pred poslanicima u Saveznom parlamentu naći i druga danas pomenuta, a toliko potrebna zakonska rešenja i projekti koji će još jednom proces ubrzati, ali i doprineti da možemo ravnopravno da radimo i na partnerskim osnovama sa onima koji su, kada je to u pitanju, taj sistem već izgradili ili su poodmakli.
Šta je to što, sasvim konkretno, ovi zakoni donose? Reći ću još da je uvažena jedna inicijativa koja je odavno bila prisutna, od strane Sindikata, a to je da visina neoporezivog iznosa ličnih primanja po osnovu otpremnine, regresa, toplog obroka, određuje se iznosom koji je kao najnižni utvrđen Opštim kolektivnim ugovorom, umesto kao do sada propisanih apsolutnih iznosa.
Zakoni takođe uređuju porez na imovinu, tj. on se ne plaća od strane obveznika ako je učestvovao u snagama odbrane zemlje, odnosno utvrđuju se olakšice za one čiji su članovi domaćinstva učestvovali u snagama odbrane. Takođe se od plaćanja poreza oslobađaju oni obveznici koji svoje nepokretnosti ustupe pravnom licu koje ima direktnu ratnu štetu.
Tu su i drugi efekti koji su pre svega na liniji suzbijanja sive ekonomije. Izuzetno su značajni i to su sve praktično razlozi koji govore da ove zakone treba prihvatiti i da treba podržati jedno ovakvo izuzetno značajno, ključno, reformsko opredeljenje koje je sadržano u ovim zakonskim projektima.
Toliko i hvala.

Poštovane kolege, budžet zaista pravom izaziva interesovanje širih struktura i svakog pojedinca našeg društva. Ono što je od posebnog značaja za privredu, to su određene realnosti koje su uvažene prilikom koncipiranja najosnovnijih, rekao bih, a ujedno i najradikalnijih rešenja koja su ponuđena kroz ovaj dokument. Svakako u toj realnosti je pre svega visoka nelikvidnost u privredi, koja je jednostavno dostigla takve razmere da čitav niz privrednih subjekata izuzetno teško zbog toga posluje i neraščišćeni, rekao bih, dužničko -poverilački odnosi takođe su uzrok u krajnjoj liniji, kao što je to u ekspozeu rečeno, smanjenoj privrednoj inicijativi.
Takođe, i visok nivo javne potrošnje je naša realnost i o tome smo imali prilike da razgovaramo i prilikom donošenja zakona, onog prethodnog poreskog paketa zakona. Naša realnost su takođe i spoljna ne -ekonomska ograničenja, koja su poznata u vidu određenih nepogodnosti, odnsono ukidanja preferencijala, zabrana investiranja i tako dalje.
Naša realnost je i potreba za promenom privredne strukture. Mislim da je ta činjenica jednostavno dovoljno naglašena u Predlogu ovog zakona. Zaista, postavlja se pitanje koji je to koncept i na koji način promeniti tu privrednu strukturu. Jedan jedini, a to je ulaskom u prestruktuiranje preduzeća, ulaskom u jedan proces koji nije sam sebi cilj da ima svojinske promene, nego je i pre svega na liniji, imajući u vidu stanje u preduzećima, da se izvrše promene i u organizacionom, i u pogledu određenih programskih opredeljenja, i statusne promene, poslovne i tako dalje. Svakako da je to jedan širi proces u koji smo već zaista ušli, ali koji treba u osnovi podržati čitavim nizom, rekao bih, zakonskih projekata i mera koje spadaju u mere tekuće ekonomske politike. Zato smatram da, osim onoga što je rečeno ovde o budžetu, i određene naznake koje su posebno navedene u ekspozeu predsednika Marjanovića, takođe su od izuzetnog značaja za ulazak u jedan ovako značajan proces. Zaista je činjenica da jedino jasna vlasnička struktura može definitivno doprineti da se privuče kapital i to je jedna od strategija koja treba više da se uvažava, da se privuče i strani i domaći kapital, radi bržeg i daljeg razvoja naših preduzeća, odnosno našeg društva u celini.
Dakle, sve u svemu, radi se o jednoj potrebi da naša preduzeća budu efikasna, tržišno konkurentna, da budu rentabilna i odgovor na ovo pitanje, rekao bih da leži u najvećoj mogućoj meri i u merama i sasvim konkretnim stvarima koje proističu iz ovog budžeta, ali iz onih pre svega detalja koji su naznačeni u ekspozeu. Smatram izuzetno značajnim da je ova dimenzija unutrašnjeg duga jednostavno uzeta apsolutno u obzir i sve ove mere koje su na liniji regulisanja duga, znači i sama najava zakona o reprogramu, unutrašnjih dugova, mislim da je izuzetno značajna. Znači, ne radi se samo o regulisanju dugova između preduzeća, već i između države i stanovništva, između onih subjekata koji čine ukupan naš sistem privrede. Takođe je značajno što je smanjeno učešće budžeta u društvenom proizvodu pri istim pravima, ali i pri istim obavezama, što se tiče korisnika budžeta. To je takvo opredeljenje i ono je moguće, a sasvim izvesno i realno, uticajem i rešenjem da se pre svega problemi koji su prisutni i vezani oko sive ekonomije, da se ti tokovi legalizuju, kako bi veći deo sredstava, koji su u tim tokovima, išao u budžet. Zatim, restruktuiranje banaka i preduzeća je ovde posebno naglašeno i to je jedan jedinstveni proces, koji će omogućiti da se preduzeća postave na nove osnove i banke, imajući u vidu da tu postoje mogućnosti, a nagovešteno je i znam da je u primeni i da će se dobrim delom koristiti i mogućnost konverzije dugova za ulog, tako da će i to biti jedan način koji je u skladu sa onim projektovanim ciljevima.
Iz svega ovoga što sam rekao, kada je u pitanju predlog projekcije budžeta, mislim da su to sasvim dovoljni razlozi uz ono što je rečeno kada je u pitanju socijalni aspekt ovog dokumenta, mislim da su to dovoljni razlozi i da ovaj projekat danas podržimo i da jednostavno u narednoj godini kroz, pre svega, mere tekuće ekonomske politike utičemo kao parlament na Vladu, da se zacrtana ekonomska politika i ciljevi, izneti u ovom budžetu i sprovedu.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, dozvolite mi da iznesem i svoje viđenje izuzetno značajnog poreskog paketa koji se nalazi pred nama. Svakako da osnovni princip koji je Vlada ovog puta ugradila u rešenja ovog zakona, to je da se rastereti privreda, mislim da je u najvećoj mogućoj meri u ovom trenutku uzet u razmatranje i sasvim konkretna rešenja su pred nama.
Dozvolite mi takođe da ukažem, imajući u vidu i ono što je rekao ministar, na pravce daljeg razvoja i usavršavanja poreskih zakona, imajući u vidu njihov značaj za ukupne odnose i privređivanje. Svakako, polazeći od osnovnih zahteva privrednika i privređivanja, koji su pre svega bili na liniji potrebe za rasterećenjem privrede, koje pre svega treba da bude u funkciji oslobađanja dela sredstava za popune obrtnih fondova privrede. Takođe ti zahtevi privrede su bili i jesu zapravo na liniji snižavanja poreskih stopa, odnosno smanjenja fiskalnog tereta privrede, kao i potrebe da se proširi krug poreskih obveznika i preraspodeli poreski teret.
Takođe, postoji jedan izražen zahtev da se pristupi izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, kako bi se obezbedila naplata godišnjeg poreza na dohodak građana za 98. godinu, kako bi se otvorio prostor za dalje poresko rasterećenje privrede.
Imajući sve ovo u vidu, mislim da ovo što imamo danas ovde ponuđeno, da su ovi zahtevi u najvećoj mogućoj meri zadovoljeni. Takođe je najavljeno objedinjavanje poreskih zakona. Kao što je poznato, oni su danas definisani u više zakonskih akata i to je nešto što zaista treba ubrzati i doneti. Takođe je dobro što je konačno napuštena ta ideja sintetičkog oporezivanja, tako da su brisane i odredbe u zakonu koje su bile na toj liniji.
Kada je u pitanju paušalno oporezivanje, privrednici tu imaju jedan zahtev, koji je pre svega na liniji da se, kada je god to moguće, paušalno oporezivanje izbegava, da pre svega porez i stope poreza budu onolike i da se primenjuju na ekonomsku moć privrednog subjekta, jer je zaista u praksi vrlo teško ponekada izračunati i izmeriti koliko je zaista to paušalno oporezivanje, rekao bih, pre svega delotvorno. Imamo često situaciju da ekonomski moćniji zbog takvog pristupa manje plaćaju.
Ovo što je u javnosti ovih dana posebno potencirano, to je da kod nižih zarada koje su, pre svega, karakteristične za jedan dobar deo naše privrede, kao što je tekstilna, kao što je obućarska itd., ako bi se primenila proporcionalna stopa, koja je ovde predložena, od 14% i ako bi došlo do ovog povećanja, kada je u pitanju stopa za doprinose za PIO, onda bi zaista došlo do povećanja ukupnih dažbina za niža primanja.
Ovde smo sasvim precizno čuli da je tu Vlada išla na jedno rešenje, pragmatično, da se osnovice za primenu tih stopa oporezivanja, odnosno kod stopa za doprinose smanje, tako da bi ukupne dažbine za te zarade bile niže. To je ono što je na liniji interesa privrede i što na kraju krajeva zadovoljava danas ogroman broj preduzeća, odnosno zaposlenih u tim preduzećima.
Svakako da je Vlada mogla da ide i na neki drugi način da bi došla do ovakvog jednostavnog rezultata, odnosno rezultata koji podrazumeva ukupno rasterećenje. Privreda je pre svega zainteresovanja za ukupno rasterećenje, da li se ono odnosilo na poreze ili na doprinose, u kajnjem je na neki način isto, ali mislim da je moglo da se primeni rešenje da se smanje stope kod nižih primanja, stope kod zarada za poreze. Na taj način bi jednostavno imali slične efekte.
Ovde imam jednu simulaciju. Tako npr. da je to primenjeno kod zarada od 500 dinara, imajući u vidu te predloge koji su kod stopa za doprinose, onda sadašnje ukupno opterećenje kod ove vrste zarada, bilo 1:0,836, a ako bi se primenilo u prvobitnom Predlogu zakona koji je Vlada predložila bez ovih koeficijenata, onda bi zaista to opterećenje bilo veće i to bi bilo 1 : 0,909. Govorim samo o stopama poreza i doprinosa na neto zarade. Znači, jednom intervencijom koja je ovde rečena od strane ministra mislim da dolazimo u nivo opterećenja, to je zaista tako, zarada koje su u celini niže nego što je to bio dosad slučaj.
Kada su u pitanju neoporezivi iznosi za određena lična primanja, kao što je regres i topli obrok, mislim da treba raditi jednostavno na tome, pošto su ovi apsolutni iznosi ličnih primanja koja se izuzimaju od oporezivanja i vremenom su obezvređeni, oni su tako u januaru 1997. godine, taj neoporezivi iznos za topli obrok npr. od 300 dinara predstavljao je 56% prosečne zarade u privredi, dok je sada sveden na svega 36%. Deo regresa za godišnji odmor, koji se ne oporezuje, u iznosu od 700 dinara predstavljao je 131% prosečne zarade, a sada je sveden na 83%.
Jednostavno predlažem da se kod izrade sledećih zakona, pogotovo zbirnog zakona, da se tim izmenama pre svega obezbedi održavanje relativnog iznosa neoporezivih primanja za topli obrok i regres za godišnji odmor.
Još jedna stvar, mislim da u osnovi treba da podržimo opredeljenje da se obezbedi naplata godišnjeg poreza na dohodak građana za 1998. godinu. U tom smislu je sasvim prihvatljivo pojednostavljenje postupka obračunavanja i naplate poreza na dohodak građana na godišnjem nivou, jer se ukupan obim posla oko naplate smanjuje i stvaraju se realne osnove za realizaciju ovog posla, što je naročito važno u primeni ovog zakona.