Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka u potpunosti podržava Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosi u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni preporod Republike Srbije, kao i Predlog zakona o emitovanju državnih obveznica radi isplaćivanja obaveza po osnovu dečjih dodataka i materinskih dodataka, kao i zakon o javnim preduzećima.

Prvi Predlog zakona se odnosi na prodaju poslovnog prostora za obaveze koje država ima prema građanima po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod Republike Srbije. Po ovom predlogu zakona svi sadašnji zakupci će imati pravo otkupa poslovnog prostora. I svi oni građani koji imaju staru deviznu štednju i potraživanja po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, a nisu zakupci, moći će svoje obveznice i potraživanja da prodaju zakupcima radi kupovine poslovnog prostora.

Usvajanjem ovog zakona, građani koji imaju potraživanja, a nisu zakupci poslovnog prostora, dobiće svoja sredstva. Zakupci će kupiti poslovni prostor, a država će izmiriti svoja dugovanja. Što se tiče emitovanja obveznica radi isplate dečjih i materinskih dodataka, Vlada Republike Srbije je izašla sa odličnim rešenjem, koje će omogućiti građanima, kojima se ove isplate duguju, da državne obveznice iskoriste u namirivanju široke lepeze svojih potreba. Ili, s druge strane, da ih prodaju preduzećima koja mogu s njima da izmire porez u dvostrukom iznosu. Srpska radikalna stranka pozdravlja ovaj predlog Vlade Republike Srbije.

Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, ovim predlogom zakona se na jedinstven način uređuje pravna forma javnih preduzeća. Veoma se jasno i precizno uređuje kompletno osnivanje javnih preduzeća, cilj osnivanja i poslovanja, odgovornosti i obaveza u javnom preduzeću, organi javnog preduzeća, obezbeđuje se zaštita opšteg intresa, kao i svi ostali elementi koji se odnose na kasnije funkcionisanje javnih preduzeća.

Ono što bih želeo posebno da istaknem kao veoma značajno u ovom predlogu zakona, a to je pojačana kontrola poslovanja javnih preduzeća od strane nadležnih organa. Ona se posebno ogleda kroz član 21, koji propisuje odluku o raspodeli dobiti, da to donosi upravni odbor javnog preduzeća, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Zatim, član 15, koji propisuje ovlašćenja osnivača u slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća, kao i član 34, koji propisuje da javno preduzeće sa većinskim učešćem državnog kapitala ne može da vrši isplatu sredstava za sponzorstvo, reklamu, donacije, humanitarne i sportske aktivnosti, reprezentacije itd. dok se ne pribavi saglasnost Vlade Republike Srbije. Upravo su ove stavke bile stalni izvor zloupotrebe finansijskih sredstava u javnom preduzećima. Mnoga preduzeća, koristiće svoj monopolski položaj, ostvaruju ekstra profit koji kasnije nenamenski i neracionalno troše. Ovaj predlog zakona upravo predlaže sprečavanje zloupotrebe finansijskih sredstava u javnim preduzećima. S tim u vezi, Srpska radikalna stranka u potpunosti podržava ove predloge zakona i poziva Vladu narodnog jedinstva da nastavi sa ovakim i sličnim merama u oblasti ekonomske i socijalne politike. Hvala.

Dame i gospodo, predlažem da se glasanje obavi javno, putem dizanja ruku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o univerzitetu. Heto bih svoje izlaganje, pre svega, da usmerim na pojedine segmente ovog zakona.

U ovom predlogu zakona predviđa se jedno kompletno uređenje univerzitetskog sistema. Naime, ovaj predlog zakona veoma precizno i jasno ceo univerzitetski sistem, sa aspekta svojinskih odnosa, posmatra iz dva dela.

Prvi deo je upravljački, dok je drugi deo obrazovni. U prvom upravljačkom delu predviđeno je uređivanje prilično haotičnog stanja. Rektori i dekani će predstavljati poslovodne organe univerziteta koje imenuje Vlada. To pravo Vlada poseduje u samoj činjenici da ona kao izvršni organ vlasti ima pravo da odlučuje ko će i na koji način raspolagati državnim novcem na univerzitetu. Rektori i dekani imaju pravo i dužnosti direktora preduzeća i samom činjenicom da je u ovom predlogu zakona zastupljen jedan tržišni momenat, naime, koji do kraja liberalizuje osnivanje privatnih univerziteta, tako da svako ko se bude nalazio na čelu državnih univerziteta moraće tržišno da razmišlja, jer, pre ili kasnije biće suočen sa konkurencijom.

Sa druge strane, imamo obrazovni deo kojim je u ovom predlogu zakona propisana kompletna autonomija, koja se odnosi na samostalnost donošenja nastavnih planova i izvođenja nastavnog i naučnoistraživačkog procesa na univerzitetu, odnoso na fakultetu.

U sturčnim organima, kao što su nastavnonaučno veće, rektori i dekani nemaju pravo glasa. Uređujući ova dva dela, ovim predlogom zakona se predviđa povećanje efikasnosti i efektivnosti kompletne delatnosti koja se odvija na univerzitetu. Sa jedne strane se smanjuje administriranje upravljanja, dok se sa druge strane vrši jedna pozitivna selekcija među studentima, tako što se afirmišu najvredniji, najsposobniji studenti.

Inače, za kraj bih još hteo da istaknem dva člana zakona, koji su po meni jako bitna, pogotovu za nas studente. Znači, to je član 46. Zakona, kojim se predviđa slobodno propisivanje od strane univerziteta ispitnih rokova i član 165. Zakona, koji kaže, da upis u narednu 1998/99. godinu u pogledu uslova i načinu plaćanja ne važi za ovaj zakon.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, prvo bih hteo da dam ovde jednu napomenu da je ova skupštinska govornica zloupotrebljena u dva-tri navrata. Mislim to zbog toga kada su prethodni poslanici diskutovali, pozivajući građane da ne izađu na referendum. Zakonom i pravom obaveza je svih punoletnih građana ove države da izađu kako na glasanje, tako i na referendum. Kada kažem referendum, za koji danas glasamo, iz mnogo razumljivih razloga doživljavam ga kao istinsku afirmaciju narodne volje i težnje za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Zato smatram da današnji dan predstavlja istorijski datum i istorijsku prekretnicu, rekao bih jedini put za narodno demokratsko odlučivanje i preuzimanje odgovornosti za sopstvenu budućnost. Ubeđen sam da će srpski narod, svi građani Srbije odlučno reći - ne, zapravo reći istorijsko - ne, na pitanje da li se prihvata učešće stranih prdstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiju. Drugačiji odgovor osim "ne" u mešanje u unutrašnje stvari Srbije i ne može biti, jer je Kosovo i Metohija ne samo mit na čvrstim osnovama, već sveta srpska zemlja, koja nikad nije bila, niti će biti na prodaju.

Moram da kažem da Kosovo i Metohiju niko danas iole politički ozbiljan ne vidi izvan Srbije, niko osim albanskih separatista i nekih srpskih sitnih političkih švercera, grupa i grupica, koje su Srbiji uvek u njenim najtežim trenucima okretale leđa.

Srbiji se danas ne smeju okrenuti leđa, a naročito ne kada je u pitanju očuvanje celovitosti i teritorijalnog integriteta. Srpski i crnogorski narod na Kosovu, koji je doživeo ogromne patnje i koji je dugi niz godina odolevao albanskom separatizmu, odlučno će braniti Kosovo i Metohiju.Time oni brane svoje pravo da žive mirno i da u svojoj državi nikada više ne budu građani drugog reda.

Pod plaštom ugroženih prava i slobode Albanaca, albanski separatisti i njihove političke vođe otvoreno i bez ustezanja žele da od Kosova i Metohije u srcu Srbije naprave novu Albaniju, misleći da će im sve to uz pomoć nekih svetskih moćnika perfidno proći. Zato se ovih dana potpaljuje ili bolje reći obnavlja potpaljivanje fitilja ne samo na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija treba, ako im separatizam prođe, da bude ujedno i protivbalans za separatiste u Vojvodini, tzv. Sandžaku i nekim drugim krajevima Srbije. Nažalost, na strani separatista i razbijača Srbije, odnosno Jugoslavije svrstavaju se ovih dana i neke političke stranke u Srbiji i Crnoj Gori, kojima je razbijanje Jugoslavije po nalogu, koji dolaze sa strane, jedini cilj i način za opstanak na političkoj sceni. Takvima je istorija odredila mesto. Njihovo je mesto na smetlištu sramne istorije, čije stranice ispisuju besramno izdajom oltara Srbije i Crne Gore. Za levicu i desnicu Srbije, za intelektualce, podjednako za sve građane Srbije zajednički interes mora biti odgovor "ne" svim pritiscima, ni jednoj secesiji, ni separatizmu.

Stoga očekujem da na referendumu Srbija odbrani Srbiju od komadanja i nedobronamernih gostiju, koji bi da nam u Srbiji naprave kućni red i tobože pomognu u rešavanju sopstvenih problema. Nad Srbijom se nadvila opasnost. Referendumom se istorijskom rečju "ne" stranim moćnicima i posrednicima otklanja opasnost i daje odgovor svim ucenama, pretnjama i pritiscima. Narod daje odgovor i mnogim podmetanjima da je Srbija prodata, da je Kosovo i Metohija izdaja političkog rukovodstva Srbije i Jugoslavije. Eto odgovora na sve - nema izdaje i nema prodaje. Hvala.