Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sadržan je u članu 7. tačka 8. Ustava Republike Srbije.
Prema ovom članu Ustava Republike Srbije, pored ostalog, uređuje se obaveza i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanje, druge ekonomske i socijalne odnose i oslanja se na član 66. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, prema kome majka u Republici Srbiji uživa posebnu zaštitu i prema kome se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.
Izmene i dopune važećeg zakona se predlažu iz razloga zaštite majki pre i posle porođaja, kako bi smo postigli neophodan civilizacijski standard o zaštiti materinstva i prilagodili naše radno zakonodavstvo međunarodnom.
Razlog za izmene i dopune zakona jesu i sistemska reakcija na reagovanje građana upućenih Narodnoj skupštini u kojima se traži zaštita materinstva, kao i sprečavanje zloupotreba od strane poslodavca koji prilikom zapošljavanja diskriminišu ženu, u smislu njihovog ostvarivanja kroz uloge majke ili ih otpuštaju neposredno po porođaju.
Problem nataliteta mora postati prioritetno nacionalno pitanje. Krajnji je trenutak da Srbija prepusti čelno mesto najstarijem stanovništvu i da se setimo perioda s kraja 19 veka i početka 20 veka kada smo imali najmlađe stanovništvo u Evropi sa prosekom od 19 i po godina starosti. Imali smo zlatni dinar kao pokazatelj privredne snage društva. Sredinom prošlog veka stanovništvo Srbije spadalo je u mlađe populacije u Evropi, a danas je u grupi demografski izrazito starih populacija i to ne samo u Evropskim nego i u svetskim okvirima.
Srbija se danas suočava sa ozbiljnim demografskim problemima starenja stanovništva koji postaje sve očigledniji i ekonomski i socijalni problem. U našoj zemlji po prvi put u istoriji živi više stanovnika starijih od 65 godina, nego dece mlađe od 15 godina. Svake godine nestane grad kao što je Ćuprija ili Ivanjica. Stručnjaci tvrde da ako se ovakav trend negativne stope prirodnog priraštaja nastavi do 2030. godine ćemo imati 700 hiljada stanovnika manje, nego sada i biće nas oko 6,8 miliona.
Ovi dramatični podaci su uznemirili samo demografsku stručnu javnost. Nisu se preduzimale korenite mere za ublažavanje podsticaja, tj. nije se sistemski delovala na uzroke problema koji po svemu sudeći je umnoženo i umnožava mnoge ekonomske i socijalne probleme. Da bi smo kao društvo mogli da krenemo u revitalizaciju moramo najpre zaštiti naše temelje, naše majke, rođenu i još nerođenu decu. To se može i na ovaj način izmena i dopunama Zakona o radu radnika.
Starenje stanovništva ide ruku pod ruku sa visokom stopom ekonomske zavisnosti i negativnim ekonomskim bilansom. Grupa zemalja sa ubrzanim starenjem i visokom stopom ekonomske zavisnosti stanovništva obuhvata Španiju, Italiju, Grčku, Portugal. Kao što vidimo to su zemlji u kojima eskalira ekonomska kriza, koje su u ekonomskim problemima i u stalnim političkim nestabilnostima.
Članom 1. Predloga zakona dopunjuje se deo Zakona o radu koji uređuje zaštitu materinstva u skladu sa odredbama konvencijama Međunarodne organizacije rada koji propisuje da ženi treba obezbediti više dnevnih pauza ili na skraćenje radnog vremena od 90 minuta kako bi mogla da doji svoje dete i da se pauza i skraćenje plaćaju kao redovno radno vreme. To se odnosi i na slučaj kada zaposlena žena dobrovoljno prekida porodiljsko odsustvo.
Članom 2. se zaposlenim majkama ili roditeljima koji koriste odsustvo radi nege ili posebne nege deteta pruža opšta zaštita od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.
Ovom izmenom poslodavac neće biti oštećen, jer se isplata zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva za rada, radi nege ili posebne nege deteta vrši na teret budžeta sa pozicije Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Poslodavac je dužan da vrši isplatu samo za prvi mesec, pri čemu se ovaj iznos refundira. Obaveza poslodavca je takođe vremenski ograničena do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U izmenama i dopunama zakona, porodiljama kao i roditeljima koji koriste odsustvo radi ili nege ili posebne nege deteta, ne može biti raskinut radni odnos, a da će oni kojima u tom periodu ističe ugovor, imati zakonsku zaštitu. To znači da će njima ugovor morati da bude produžen po sili zakona i to sve dok traje porodiljsko, trudničko ili odsustvo zbog nege deteta ili posebne nege deteta.
Javna je tajna da mnoge trudnice i porodilje u Srbiji dobijaju otkaz upravo zbog toga što su odlučile da postanu majke, mada i sadašnji Zakon o radu predviđa da u tom periodu ne mogu dobiti otkaz. Praksa je sasvim drugačija i potrebno je zakonom precizirati i u kojim slučajevima i pod kojim uslovima poslodavcima dozvoljeno da otpuste trudnicu ili porodilju.
Porodilje koje su zasnovale radni odnos na određeno vreme produžava se ugovor do isteka korišćenja prava na odsustvo. Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku kako bi se što pre sprečile, izostavile štetne posledice depopulacije, negativnog prirodnog priraštaja stanovništva i starenja stanovništva u Srbiji. Zaštita materinstva predviđena zakonom podrazumeva zaštitu žena od poslova koji mogu štetiti zdravlju, teških tereta zračenja, štetnih vibracija temperatura, takođe, se buduće majke štite od noćnog i prekovremenog rada.
Predlažem usvajanje izmena i dopuna zakona, da ispovest jedne Novosađanke ne bi bio učestao primer –Majka sam četvoro dece. Juče mi je isteklo porodiljsko odsustvo od dve godine. Rodila je blizance. Inače, ovo je prvi put da koristim porodiljsko. U ovoj firmi radi se o privatnom biznisu, radi već devet godina, od toga sam sa prijavom pet godina. Juče u 17,00 sati me je pozvao direktor i rekao mi je da sam dobila otkaz, tj. da je došlo do reorganizacije i da moje radno mesto kao takvo više ne postoji. Kaže, izaći će mi u susret još za godišnji odmor i to je to. U šoku sam, sa "bebac foruma" 24.2.2011. godine. Hvala.
Uvaženi predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici ovim zakonom se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, koji se koriste bez upotrebe dozvole na građevinskim zemljištu na kome je izgrađen.
Reč je o stambenim objektima namenjeni za porodično stanovanje, stambeno poslovnim objektima, vikend kućama, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na objekte koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata od javnog interesa i na objektima koji su izgrađeni u zoni zaštite kulturnog dobra, od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine.
Upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima se vrši na osnovu javnih i privatnih isprava koje su podobne za upis prava svojine na zemljištu i objektima u skladu sa odredbama ovog zakona, zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, osnove svojinsko pravnih odnosa i državni premer i katastar.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta je upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađen taj bespravni objekat, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako je bespravno izgrađen objekat sagrađen na građevinskom zemljištu koji je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, fizičkog ili pravnog, jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republika Srbija, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu pod objektom ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta koji se koristi za porodično stanovanje ne poseduje dokaze, organ nadležan za upis prava svojine upisaće pravo svojine na objektu na osnovu najmanje dva dokaza. Upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na koji nije sprovedena parcelacija, izvršiće se uz podnošenje jednog od dokaza bez naknadne saglasnosti.
Upis prava svojine na objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola do 11. septembra 2009. godine, može se izvršiti na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, odnosno pravosnažnog rešenja kojim se menja građevinska dozvola usled promene investitora u skladu sa zakonom.
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tačke 7, 12. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
Zakonom će se urediti upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Tako se stvaraju uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i pravna sigurnost u eventualnom prometu i obezbeđenje hipotekarnih kredita i slično.
Ovim bi investitori, odnosno vlasnici bespravno izgrađenih objekata, znatno uvećali tržišnu vrednost tih objekata i bili bi u potpunosti u skladu sa zakonom na pravno valjan način zaštićeni, s tim što bi imali mogućnost da započeti objekat legalizacije i pribavljanja građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole nastave po važećim propisima. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Efekti ovog zakona. Ovim zakonom se, pre svega, obezbeđuje evidentiranje državne i upis prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti koja se ovim zakonom uređuje.
Donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarenje sledećih ciljeva: pojednostavljenje administrativne procedure smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarenje ovog prava, preciziranje prava i obaveza učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektima, čime se izbegava procena nadležnih organa, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Predloženim zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Stvaraju se uslovi za pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenje odgovarajućih kredita i drugo.
Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Ovim zakonom se stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija. Prema podacima kojima raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije, za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima, ukupno je predato oko 700.000 zahteva za legalizaciju.
Važećim zakonom se planira izgradnja i propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju, koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.
S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 500.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se promenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske dozvole.
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što će im omogućiti ostvarenje nekih drugih prava vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što je dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptacija, rekonstrukcija, sanacija i drugo. Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.
Što se tiče razloga za donošenje zakona po hitnom postupku, predloženim zakonom ostvaruju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i time pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, odnosno odgovarajućih kredita i drugo. U uslovima ekonomske krize neophodno je njegovo hitno sprovođenje kako bi se stvorili uslovi za pojednostavljenje administrativnih postupaka i transparentnost u ostvarivanju prava u ovoj oblasti i otklonile štetne posledice bespravne gradnje u Republici. Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu.
Prilikom usvajanja ovog zakona treba imati u vidu, a dugo sam u ovoj materiji, da predlog zakona koji propisuje upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a ne obavezuju vlasnike bespravno izgrađenih objekata na plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, urušava se institut naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, jer jedinice lokalne samouprave više neće imati ili će imati mnogo manje sredstava za objekte komunalne infrastrukture i infrastrukturne projekte u naseljima sa nelegalnim objektima, voda, kanalizacija, saobraćajnice, škole i obdaništa.
Naime, članom 10. predloženog zakona predviđeno je da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može u skladu sa zakonom u posebnom postupku pribaviti građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu i posle upisa prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, ali ne obavezuje vlasnika da u određenom roku pribavi građevinsku dozvolu za koju je potrebno priložiti dokaz o uređivanju, odnosno u pogledu plaćanja naknade za uređivanje gradskog zemljišta, a koja predstavlja lokalni javni prihod.
Osim toga, primenom ovog zakona dovode se u neravnopravan položaj oni koji su platili naknadu za uređivanje gradskog zemljišta i to kako u redovnom postupku, tako i u postupku legalizacije, što narušava princip pravne sigurnosti građana, jer se time daje prednost bespravnim graditeljima koji su gradili na tuđem zemljištu u odnosu na vlasnike zemljišta, te samim tim bespravni graditelji su u povoljnijem položaju u odnosu na ostale investitore.
U članu 1. stav 2. predloženog zakona predviđeno je da se pravo svojine može upisati samo na objektima koji su namenjeni za stanovanje. Međutim, za stambeno-poslovne objekte trebalo bi precizno definisati da se upis svojine odnosi na stambeni prostor u okviru stambeno-poslovnog objekta, a ne na posebne delove u tim objektima, kako bi se izbegli problemi kod primene ovog zakona.
Poslanička grupa URS glasaće za ovaj zakon.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javno beležništvo postoji u većini evropskih zemalja, a kod nas bi moglo da se vrati posle 70 godina.
Notar ili javni beležnik je stara pravnička profesija, koja je kod nas uvedena još 1930. godine. Već 1944. godine, ukidanjem ustavno-pravnog sistema, ova profesija je prestala da postoji.
Maja 2011. godine donet je Zakon o javnom beležništvu, čiji je početak primene odložen za 1. mart 2013. godine. Kako do sada nisu obezbeđeni uslovi za primenu zakona, odnosno nije izabran dovoljan broj lica, odnosno nisu položili javno-beležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika. Nije osnovana ni javno-beležnička komora, koja treba da donese neophodne podzakonske akte, pa je potrebno da se odloži primena Zakona o javnom beležništvu do 1. marta 2014. godine, kako bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. U obavljanju delatnosti, javni beležnici su samostalni i nezavisni u svom radu.
Notari bi preuzeli brojne poslove od suda, kao što su razne overe ugovora, sačinjavanje i čuvanje testamenata, nesporne ostavinske postupke, a pored toga će izdavati potvrde, kao što su potvrde o imenu i životu, čuvaće u depozit isprave i dragocenosti pod određenim uslovima. Čuvaće npr. testament do smrti ostavioca ili ugovor koji treba da deluje do venčanja.
Najznačajnije za građane je to, što će javni beležnici od sudova preuzeti nadležnosti za ugovore o prometu nepokretnosti i garantovati njihovu tačnost, odnosno garantovati za njihovu ispravnost. Tako više neće biti prevarenih građana pri kupovini nepokretnosti.
Prema zakonu, odgovornost notara za štetu koja nastaje njegovim postupanjem će biti pokrivena obaveznim osiguranjem. Javno beležništvo će u značajnoj meri umanjiti mogućnost pranja novca, jer će transakcije ići kroz ugovore i druge poslove za koje garantuju javni beležnici, a plaćanje će se odvijati preko računa, ne u kešu.
Javni beležnici će na sebe preuzimati čitav niz radnji koje prethode naplati poreza. Tako će doneti korist za državu, kroz efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza.
Za teritoriju svake opštine biće imenovan po jedan javni beležnik, a za veće opštine jedan javni beležnik za 25 hiljada stanovnika. Tarife za njihov rad će propisivati Ministarstvo pravde, koje će im odrediti i radno vreme.
Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu članovi partijskih organa.
Zvanje javnih beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja ili funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću i javnim poverenjem. Hvala.