Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, kao čovek iz Kruševca i Rasinskog okruga, uz poštovanje svih poslanika i njihovog prava da o svojoj zemlji, o našoj državi govore u ovom sudbonosnom trenutku, jer je zapravo reč o budućnosti, o elementarnom pravu dece ove države, da imaju svoju domovinu, svoju zemlju - čini mi se da mi je istorija podarila izvesne prednosti koje drugi nemaju, već zbog međusobne asocijacije Kruševca i Kosova.
U dilemi sam da li da govor otpočnem našom prošlošću ili sadašnjošću; da li je naša prošlost bila i ostala naša budućnost; da li nam je tako bilo suđeno, onda i sada, uvek ili zauvek?
Da najpre ipak objasnim zašto po mom mišljenju Kruševac ima malo mesto iznad, a pored drugih. Izdvojiću tri momenta koji su u vezi sa današnjom temom.
Kruševac je, poštovani prijatelji, zbog velikih aktivnosti na polju mira u toj vekovnoj borbi srpskog naroda za mir, dostojanstvo, svoje i tuđe, za zaštitu slabijih, iako sam slab, zbog poštovanja tuđe i zaštiti svoje vere, jedini na svetu dobitnik dva najviša priznanja Ujedinjenih nacija za doprinos svetskom miru i mirotvorstvu uopšte. Samo je 76 gradova u svetu dobilo priznanje "Vesnik mira", a Kruševac jedini i medalju mira i, kao takav, član je Izvršnog biroa te nevladine asocijacije gradova dobitnika priznanja i ima izraženu međunarodnu aktivnost. Kao u tipičnom srpskom gradu - povelja Ujedinjenih nacija je delatnošću dobrih ljudi lako pronašla život na našem prostoru. Međutim, svedoci smo gaženja Povelje od, za sada, svetskih moćnika. Ako se moćni i jači ne izbore za principe, diktati će odvesti svet u katastrofu. Ali, Kruševac je uvek činio i sada čini sve što može na planu tolerancije, zajedništva, napretka, solidarnosti, ravnopravnosti, ne odustaje od Povelje.
Kruševac je u trouglu pobratim sa Sent Andrejom, Krfom i Kirijat gatom, tri grada, od kojih dva za istoriju srpskog naroda i Srbije imaju veoma važno značenje.
Svi znamo da je Sent Andreja vezana za Čarnojevića, za jedan od najvećih egzodusa srpskog naroda; Krf - za golgotu i naroda, ali i države, što je nezabeleženo u istoriji čovečanstva; Kirijat gat je grad u Izraelu, gde se, po legendi, desila borba između Davida i Golijata. Ko je pobedio? Ima li pobednika? Da li je David imao šanse? Zašto se borio? Šta je to uzvišeno što ga je teralo na borbu? Nije li to putokaz svima da uverenost u prave ciljeve, a što nije na štetu drugih - donosi sigurnu pobedu. Govori li sve to i o nama i Srbiji ranije i danas? Kruševac ima takve veze danas, ali su one i mitske veze, govore o sudbini, govore o opštem postojanju i opstajanju.
Kruševac je u 14-om veku bio prestonica Srbije. Zbog događaja koji su direktno vezani, a koji su otišli u mit i legendu, Kruševac i Kosovo, Lazarica, Lazar, crkva, junaci i najumnije glave toga doba, u odbrani srpstva, Srbije, vere, u suštini Evrope, potpuno svesni šta čine - u odbrani kuće, praga, čovečnosti, nade, svoje dece, svoje zemlje. Oni su branili nas - da li smo toga svesni? Nismo li sada na istoj prekretnici?
Naravno da su i generacije iza dale svoj doprinos odbrani časti i dostojanstva, zemlje i naroda.
Mi smo u svojoj zemlji, kod svoje kuće - i tako stalno, nikada na tuđoj zemlji - došli do tačke da svetinju, ishodište istorije srpskog naroda - Kosovo i Metohiju - branimo, najpre, istinom, mirom, dijalogom i opštenarodnim izjašnjavanjem, jer je to pitanje, ne samo za sadašnje, nego više za buduće generacije građana Srbije.
Međunarodna zajednica, uprkos istorijskim i činjeničkim istinama, preko suverenih prava država i naroda - diktatom, ucenama i svim sredstvima obeshrabrivanja nade - čini sve, svojatanjem sveta i njegovih političkih i pravnih institucija - da savije i ponizi one koji brane pravo na čovečnost.
Na delu je politika gole sile prema srpskom narodu, jednom hrabrom, mirotvornom, tolerantnom narodu, jednom od najdržavotvornijih naroda u istoriji prava i državnosti. Sada nam je svima jasno da je Jugoslavija uzgred rasturena i da je pravi cilj uvek bila Srbija.
Referendumom građani Republike Srbije treba da odluče suvereno, demokratski i slobodno, po svojoj savesti i naklonosti, prema idealima pravde, istine i slobode - o prihvatanju ili ne - međunarodnih posrednika u suverenim poslovima našeg unutrašnjeg političkog, kulturnog, građanskog i uopšte državnog bića Srbije.
Odluka građana Srbije ima istorijsku veličinu u nastupajućim događajima i siguran sam da će odgovor biti ne. Građani Kruševca i Rasinskog okruga tako misle.
Naši prijatelji u svetu dobro znaju da smo mi u svojoj kući, da druge nemamo i iz nje nemamo kuda i ne želimo da idemo. Naša braća i prognanici su imali gde da dođu - mi se jednostavno moramo braniti i to svim sredstvima.
Verujemo u istinu i pravdu i ne damo svoju državu.
Strano mešanje ne znači samo gubitak časti, dostojanstva i suvereniteta, već sigurno znači gubitak teritorije i siguran rat. Naši građani to znaju i uveren sam da će odgovor biti ne.
Kao simbol slobode i nezavisnosti, časti i dostojanstva, vere u sebe, ljubavi za druge, solidarnosti, poštovanja prošlosti zarad sadašnjosti i, naročito, budućnosti države i budućih generacija - u ime svega svetog - doneo sam jedan grumen zemlje iz porte Lazarice. Nisam siguran da je on sa mesta Kneževe večere, ali sam siguran da su po njemu hodali najčasniji, najhrabriji i sveti ljudi toga doba, mitske, a stvarne ličnosti od Lazara, Milice, braće Jugović, Miloša Obilića. Oni su se uzdali u sebe i bili časni radi sebe i nas.
Da li ćemo i sada imati Brankoviće?
Uveren u jedinstvo narodnih poslanika i ove skupštine, jedinstvo građana Srbije i srpskog naroda, u negativan odgovor na referendumu o stranom mešanju, u uspešnu odbranu integriteta i suvereniteta Srbije, ostavljam ovaj grumen zemlje kao dodatni poziv za odbranu časti i dostojanstva.
(Ljubi grumen zemlje i daje predsedniku.)