Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na predlog rebalansa budžeta, gde sam predvideo da u članu 5. razdeo 9, a radi se o Ministarstvu odbrane, za funkciju 210, ekonomska klasifikacija - mašine i oprema, praktično sprečimo toliko smanjenje sredstava u budžetu Ministarstva odbrane koliko je predviđeno ovim rebalansom budžeta, da na neki način pokušamo da pomognemo.
Vlada je, nažalost, odbila ovaj predlog. Ne znam šta je rekao o tom mom amandmanu ministar na sednici Vlade, ako je toga uopšte bilo na sednici Vlade, ako je pitan o odbrani. Pokušao sam da nađem neki novac u budžetu i da to prebacimo za potrebe Ministarstva odbrane tj. Vojske, radi se o cifri od nekih milijardu dinara. S obzirom na to da je Vojska otprilike imala smanjenje za tri milijardi u odnosu na budžet, skinuo sam određena sredstva iz razdela 54 od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, funkcija - zgrade i građevinski objekti, o tome se najviše radi i, naravno, od već danas pomenutog popularnog ministra i njegovog ministarstva, radi se o skijalištima, recimo, nekih 200 miliona predviđenih za skijališta da se prebaci za potrebe Vojske.
U jednom intervjuu ministar odbrane je rekao da se Ministarstvo nije tako lako odreklo ovih sredstava i da se borilo sa ostatkom Vlade da zadrži ono što mu pripada, ali da je bilo predviđeno smanjenje od pet milijardi dinara, a da je svedeno na više od tri. Borba je očigledno bila žestoka, ali ispada, na osnovu svega što smo videli, da je Vojska u celom ovom rebalansu najgore prošla, tj. Ministarstvo odbrane.
Neverovatno je da u današnjoj situaciji, kada je država donela odluku o vojnoj neutralnosti i kada je potrebno, umesto onoga o čemu smo ranije govorili i što se predviđalo, mada nikada ni ta strategija nije usvojena u Narodnoj skupštini, niti je do kraja završena u Ministarstvu odbrane, ni u Vladi, ali je bilo nekih predviđanja da će se Vojska Srbije smanjiti za 21.000 pripadnika. Sada, posle donete odluke o vojnoj neutralnosti mi moramo da idemo, po tome kako kaže Generalštab i Ministarstvo odbrane, a to je neki minimum, na 30.000 pripadnika. Znači, mi Vojsci treba da povećavamo sredstva, a ne da joj smanjujemo sredstva.
U čitavoj ovoj situaciji – demarkacija linije naše granice, bez našeg učešća, između Makedonije i Kosova, stalne pretnje, prebacivanje terorizma sa teritorije Kosova na teritoriju Srbije, okruženje takvo kakvo imamo, pre svega u zemljama NATO pakta, ušli smo u Partnerstvo za mir, potrebno je osavremenjivanje opreme, naoružanje je veoma zastarelo – mi, kao što su pričale kolege pre mene, donosimo odluke o povećanju penzija po zakonu koji nigde u svetu ne postoji, po rečima predsednika Republike, to sam od njega čuo, ali ćemo bez obzira takav zakon doneti; pravimo ili predviđamo da pravimo skijalište na svakoj čuki; ne štedimo na javnoj potrošnji, nego uvećavamo državni aparat, uvećavamo broj zaposlenih u Vladi, u javnim preduzećima.
A gde krešemo? Krešemo na Vojsci i na našoj bezbednosti. To je još jedan dokaz neozbiljnosti ove vlade i toga koliko ne brine o ovoj državi.
Situacija je slična i u policiji, ali nisam želeo ovaj put da se potrudim da pomažem ministru policije amandmanom ili da pokušam da pomognem, jer on je ipak, ja bih rekao, prvi čovek Vlade, iako nije predsednik Vlade, pa sam se nadao da će se on bolje potruditi da pomogne policiji. Nažalost, koliko vidim, nije.
Ne znam da li vi znate taj podatak, ali policajci već neko vreme ne primaju naknadu za putni trošak u okviru svoje teritorijalne jedinice, opštine sa koje putuju na posao ili u gradu Beogradu. Zamislite nekoga ko radi u policiji, živi u Grockoj, a radi na Novom Beogradu – svaki dan mora da putuje, a niko ne snosi troškove njegovog putovanja. Ima opština, poput mog Smedereva, gde policajac živi u selu Saraorci, koje je 30 kilometara daleko od stanice u kojoj radi, putuje svakog dana, a niko mu ne finansira troškove tog putovanja. A onda želimo daleko efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije.
Mora se na bolji način projektovati budžet, ali to je očigledno nemoguće sa ovom vladom. Mi smo smanjili sa... Tvrdim da moramo da imamo između 28.000 i 30.000 vojnika, moramo da imamo novu opremu, moramo da imamo veće angažovanje. Moramo, ako želimo da budemo ozbiljnije shvaćeni kao država, da imamo ozbiljniju vojsku.
Ako govorimo o pregovorima vezanim za status Kosova i Metohije, koji doduše ne postoje, prekinuti su, sada se nasilno preko Euleksa (koji, izgleda, ova vlada takođe planira da prihvati) uvodi ono što je predvideo Marti Ahtisari, a to je nadgledana nezavisnost Kosova kao države, ko će nas ozbiljno da shvati ako zaista nemamo ozbiljnu vojsku? Niko ovde, naravno, ne predlaže da mi kažemo da smo spremni za rat i da treba da idemo u rat, ali ako ljudi znaju da mi nemamo ozbiljno organizovanu vojsku, normalno je da će se na ovakav način na koji se ponašaju ponašati prema nama.
Odluka o vojnoj neutralnosti je bila odlična odluka parlamenta, i nismo jedini, tada smo o tome govorili; često u našoj javnosti pokušava da se podmetne kako smo mi ostrvo okruženo zemljama NATO pakta.
Dobro, jeste, Hrvatska postaje ovih dana član NATO pakta, ali, znate kako, nisu ni smeli da izađu na referendum. Nikada taj referendum ne bi prošao. U Crnoj Gori je oko 70% građana protiv ulaska u NATO pakt. Očigledno da se pritiskom na vlade nasilno pravi čitava ta situacija oko NATO pakta u ovim novim strateškim pomeranjima na globalnom planu.
Zašto bi se Srbija opredeljivala za bilo koga? Zbog toga je doneta odluka o vojnoj neutralnosti.
Nismo jedini, vojno neutralna je Austrija, kao član Evropske unije; vojno neutralna je Švedska, sa velikom tradicijom što se tiče vojske i savremenom vojskom koju ima, a takođe je član Evropske unije. Norveška je u NATO paktu, a nije član Evropske unije. Imamo različite situacije, tako da mislim da ta priča o ulasku Srbije u NATO pakt treba da se završi. Bolje je za Srbiju da bude vojno neutralna, da se ne svrstava ni u jedan vojni savez i ni na čiju stranu, ali zbog toga mora da ima savremenu vojsku i bolje opremljenu.
Ovim budžetom Ministarstvo odbrane zakinuto je za tri milijarde dinara, čime je izdvajanje za Vojsku palo sa 2,4% na manje od 2,25% bruto domaćeg proizvoda. Verujte, 2,4% je minimum i bio je predviđen, a šta se dogodilo? U Ministarstvu odbrane... Sada će izgledati malo čudno kada ovo izgovorim, ali to je činjenica, ministar odbrane Dragan Šutanovac je iz Demokratske stranke, ispada da je čovek kažnjen zato što je bio najštedljiviji ove godine. Vi iz DS-a to gledate i trpite zato što imate ministra koji je bio najštedljiviji, koji je gledao da od tih 2,4% bruto domaćeg proizvoda učini što je više moguće za Vojsku, da kupi što bolju opremu, ne bilo kakvu opremu, ne jeftinu opremu; činjenica je da je kupovao skupu opremu, ali nismo dovoljno bogati da možemo da kupujemo lošu opremu, jeftinu i tu bih se ja i složio sa njim, da je bolje da kupi manje ali kvalitetnije. Čovek se trudio da uštedi.
S druge strane, padaju nam avioni. Poginuo nam je možda i najbolji pilot, a vi činite ustupke ovima koji imaju tri - pet poslanika, koji nikada ne bi ušli u parlament bez vas i žrtvujete vaše ministarstvo, smeškate se, ne slušate ni šta vam govorim, pola vas ovde, žrtvujete ministarstvo gde je vaš čovek. Smanjujete novac, smanjujete na taj način i standard nemalog broja pripadnika Vojske Srbije i glasaćete za ovaj rebalans budžeta, a nećete glasati za ovaj amandman. To je neverovatno! Znači, ostavićete novac skijalištima i Mlađanu Dinkiću, a nećete prebaciti novac da se vrši kvalitetniji, bolji i redovniji remont naših aviona! Zaista ne mogu da verujem da ćete uraditi tako nešto, ipak ste vi najodgovorniji, preuzeli ste odgovornost, kako god vi na to gledali, vi ste odgovorni. Shvatite da ćete jednog dana, pričam iz ličnog iskustva, platiti cenu svega što rade vaši koalicioni partneri.
Najlogičnije bi bilo da ovaj amandman prihvatite, pre svega vi iz Demokratske stranke, imate dovoljno poslanika, i da sa nama iz opozicije u danu za glasanje glasate za ovo, jer Srbiji je više nego potrebna dobra, jaka, organizovana vojska, profesionalna vojska, koja će moći ovu zemlju da zaštiti u svakom trenutku.
Vojska je nekada bila institucija od najvećeg poverenja i poštovanja među našim građanima.
Ona to danas nije sigurno, ali može ponovo da bude ako se svi uozbiljimo i ako shvatimo da je Vojska Srbije daleko važnija od skijališta. Zahvaljujem.