Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, danas je ovo naša rezolucija. Ovo niti ima veze sa Vladom Republike Srbije, već smo predlagač mi, radno telo koje smo odlučili. Mislim da zaslužuje Narodna skupština da se na, bar na onaj način na koji smo počeli ovu raspravu, da je na isti način privedemo kraju, da ne upadamo u ovakve situacije u kakve smo malo pre upali, što, naravno, oni koji su protivnici evropskih integracija žele, jer oni ne žele da se vidi slika jedinstvenog parlamenta, kakav jeste.
Neću se složiti sa jednom od prethodnih govornika koja je rekla da dve trećine parlamenta podržava evropske integracije. Kada smo glasali o Briselskom sporazumu i ovde kada o ovome budemo glasali vidi se da to nije dve trećine, nego više od 90%. Slika i treba da bude takva jer tako jeste. Znači, treba da se vidi da je više od 90% parlamenta, više od 90% naroda za evropske integracije, a da je jedan mali broj protiv, onih koji imaju pravo da tako misle. Ne smemo mi da dozvolimo, zato apelujem i na one koji predsedavaju i koji vode sednicu, da ne ispadne da se sada odavde vidi da postoje dve Srbije. Ne, postoji jedna Srbija koja želi da ide u EU i postoji jedan mali deo političkog dela spektra u Srbiji koji je takav kakav jeste, mali, koji je protiv i ima pravo da iznese svoj stav, ali ne treba sada da se stvori slika da je to toliko velik pitanje o kome treba da se raspravljamo ne znam ni ja koliko dugo.
Ja ću glasati za ovu rezoluciju, kao i poslanička grupa SNS, koju podržava 50% građana Srbije, sa trendom rasta, što se videlo i juče na lokalnim izborima. Ako smo mi koji predstavljamo građanima Srbije našu politiku za to, valjda je logično, kada već pričamo o tome da li je nešto merljivo ili ne, da su građani Srbije većinski, pa plus sve ostale stranke koje se za to zalažu, većinski za ulazak u EU. Govorilo se ovde o stanju svesti, o raspoloženju, o istraživanjima, o postavljenim pitanjima. Da li je to merljivo, da li nije? Možemo da se sa tim složimo, ali su potpuno merljivi rezultati izbora. Oni kažu – oni koji su za EU dobijaju 90% glasova u Srbiji, oni koji nisu za EU dobijaju maksimalno 10% glasova u Srbiji. Pet, šest, sedam, osam, petnaest tih organizacija dođe do 5% zajedno i jedna koja je parlamentarna tu oko 5%, kako gde, juče u dve opštine ispod, u jednoj iznad. To je situacija u Srbiji. Takva je kakva je. To je merljivo, ako ništa drugo nije merljivo.
Protivnici ulaska Srbije u EU, kažem, ima ih kada nabrajamo verovatno dosta, ali po podršci su malobrojni, u Srbiji govore o tome kolika nam je šteta od ulaska u EU, nikada nekim konkretnim argumentima, ali nekom pričom. Međutim, nikada ne govore koliko bi nas koštao, ne ulazak u EU, već nikada ne kažu koliko bi Srbiju koštalo to kada Srbija ne bi bila deo EU u skorijem periodu.
Kolega Andrić je malo pre čitao neke podatke, a ja ću ih namerno ponoviti da bi se čuli. Dakle, sadašnja situacija, a znamo u kakvoj je ekonomskoj situaciji Srbija, a kako bi tek bilo kada završimo sve procese. Ja sam jedan od onih koji se zalaže za to da ne žurimo u EU, nego da uradimo sve ono što je potrebno u standardizaciji našeg društva u svim oblastima, u svim sferama, kako bismo jednog dana kada uđemo u EU, a moguće je 2020. godine, ako gledamo kako su druge države radile, Hrvatska npr. Godinu i po dana skrininga, četiri i po godine pregovora, to je 2020. godina. Znači, to je moguće u tehničkom smislu. Da li ćemo mi to uspeti, to opet zavisi od nas. Na nama kao poslanicima i na ovom parlamentu je da doprinesemo našim radom, efikasnijim, bržim i bez bespotrebnih i besmislenih podrasprava u parlamentu da li treba ili ne treba da uđemo u EU, kada je 90% Srbije za ulazak u EU. Ne treba da gubimo vreme na to, nego da što pre ostvarimo to što naši građani žele.
Znači, ako ti podaci kažu da je od 2001. godine do sada u Srbiju uloženo 19 milijardi evra direktnih stranih investicija, a od tog iznosa 60% su investicije zemalja EU, što potvrđuje visok stepen ekonomske povezanosti Srbije i EU. U poslednje dve godine skoro 90% ukupnih ulaganja u Srbiju je iz EU. Korist koju su ostvarili srpski izvoznici se meri do juna 2013. godine sa preko 2,5 milijardi evra, a uvezeno sa tržišta EU je skoro 866 miliona evra. Šef sam Grupe prijateljstva sa državom Finskom koja je član EU i pristalica sam toga da uvek kažem da je potpuno moguće biti u takvoj poziciji, da budete u EU, da budete vojno neutralna država i da imate odlične odnose sa, recimo, Rusijom, kao Finska. Znači, već to postoji u EU i mi ne bismo imali ništa novo po tom pitanju.
Ako imamo ovakve ekonomske odnose sa državama članicama EU, a sa druge strane imamo, recimo, sa Rusijom potpuno drugačiju situaciju, jer mi ne možemo izvozom jabuka i breskvi da pokrijemo koliko uvezemo gasa i nafte iz Rusije, mi možemo da idemo na tržište nafte i gasa, da tražimo tržište i na drugoj strani, ali smo se opredelili i Sporazumom, koji je dobar, o Južnom toku, a Južni tok ide ka državama, odnosno krajnji korisnici su države članice EU. Mi smo samo država kroz koju prolazi Južni tok, a već je završen Severni tok. Hajde sada da se pitamo kada govorimo i o tome kako drugi sarađuju sa EU. Najviše sarađuje Rusija sa EU. Najviše sarađuje Nemačka sa Rusijom. Direktno je napravljen Severni tok, dok smo mi još pričali o Južnom toku Severnim tokom je tekao gas. To je nešto što je činjenica koju ne može niko da ospori.
Pored toga, celokupna donacija državi Srbiji od EU čini ukupno 58,1% ukupne razmene svih donacija u Srbiji, donacija, pomoći koje imamo. Kada pogledate, nemerljiv je doprinos i pomoć koju dobijamo od EU do sada u odnosu na sve ostalo. Sve druge stvari, kada govorimo o našoj istoriji, o tradiciji, o privrednim odnosima, i o tome je ovde govoreno, gospodin Čikiriz je govorio, uvek je kroz istoriju Srbija sarađivala sa Evropom. Srbija je i privredno i kulturno sarađivala sa Bečom, sa Nemačkom, sa Vatikanom, sa Grčkom. Sve su članice EU. Kada smo stvarali državu najviše smo sarađivali sa državama koje su sada EU. Najveću pomoć smo od njih imali i one su sve sada u EU. Ne vidim zašto. Srbija je uvek bila saveznik tih država. Protiv nekih je, između ostalog, i ratovala, ali bože moj. Isto je ovde rečeno – pa, koliko su vekova između sebe ratovali Nemci i Francuzi, Francuzi i Englezi, Englezi i Nemci, a sada su zajedno u EU, sarađuju i rade.
Te priče o tome kako će neko da raspiše referendum o izlasku iz EU, videćemo, ali do tog referenduma neće doći. Sva javnost u Engleskoj to zna. To su unutrašnje stvari Engleske, pre svega njihovih situacija. Oni potpuno normalno rade u Evropskoj komisiji i na svim drugim mestima, tako da sam ubeđen da do toga sigurno neće doći. Ali, opet kažem, šta to nas briga, to je njihovo. Ako bude odluka, to će biti njihova odluka. Naša unutrašnja odluka i naš unutrašnji dogovor, što treba i ovaj parlament da predstavi, je ono što mi želimo i što žele građani Srbije, a to je da jednog dana budemo deo evropske porodice.
Najviši standardi u svetu, u bilo kojoj oblasti, su standardi u državama članicama EU, tih 28 – i ljudska, i socijalna prava, ekonomska situacija, pravosuđe, itd. Evropska unija ima najviše standarde u odnosu na ostale delove ove naše planete.
To su standardi koji su potrebni i Srbiji i mi u takvoj državi treba da živimo. Da bismo do toga došli, mi bi trebali u procesu pregovaranja, a tvrdim da je u vezi sa pregovorima pogrešna slika u našoj javnosti, da mi kao pregovaramo tamo sa nekom evropskom komisijom. Ne, mi prvo pregovaramo između nas samih. Prvo vodimo dijalog sa nama samima, između nas, o tome kako koja od tih 35 oblasti treba da bude uređena na osnovu onoga na osnovu čega već funkcioniše EU i 28 država članica. Kada usaglasimo i kada dostignemo taj nivo, onda njima predstavljamo. Jeste termin „pregovori“, ali mi u suštini pregovaramo ovde, u našem društvu, a sa njima samo usklađujemo. Sa njima nemamo šta da pregovaramo. Oni imaju standarde i zna se kakvi su – u zdravstvu, pravosuđu, odbrani, obrazovanju, itd. A zna se gde smo mi na tom nivou, hteli mi to da priznamo ili ne. Da bismo to dostigli, mi moramo između nas o tome da pregovaramo. Moramo nas da menjamo da bismo onda jednog dana bili u EU.
Tek onda dolazimo i na ulogu parlamenta. Znači, parlament mora da bude efikasan, brz u donošenju tih odluka, zakona koji budu bili u evropskoj agendi. Po mogućstvu, a bilo je takvih parlamenata, čak i bez rasprave, mislim na plenumsku raspravu, ako dobro odradimo raspravu po odborima, javne rasprave i sve ostalo u tom usaglašavanju, onda jednog dana da dođemo u takvu situaciju da u parlamentu imamo toliku saglasnost da možemo i te zakone da donesemo. Recimo, naše komšije Hrvati su tako radili, na jednom odboru su sve dogovarali i posle toga u plenumu nisu ni raspravljali, nego usvajali te zakone. Znači, moramo brzo, u interesu naših građana, da usvajamo te zakone da bismo što pre mogli da završimo ovaj proces. Ali, naravno, ne samo da ih usvajamo, nego da ih i primenjujemo. Onda je opet uloga parlamenta da kroz kontrolu izvršne vlasti prati da li se ti zakoni primenjuju ili ne i koje su smetnje i gde treba još vršiti promene.
To je proces. Neće to biti lako uraditi. Znate, EU menja svoja pravila dok mi raspravljamo o tome kako da dostignemo određene standarde, oni već menjaju neka druga pravila, uvode, koje mi opet treba da stignemo. I mi moramo da budemo veoma spretni u tom procesu i veoma sposobni da ga ispratimo. Administrativni kapaciteti države Srbije su zaista pohvaljeni od svih u EU da može to da izdrži i da uradi.
Sada dolazimo i na političku volju – koliko smo mi spremni da sve te standarde prihvatimo, brzo sprovedemo i da sa njima država Srbija postane efikasnija država, pravednija i država koju čine građani koji su zadovoljniji, bogatiji i spremniji da rade unutar našeg društva, kako bi nam svima bilo bolje. Ako se mi ne trudimo da svakom pojedinačno građaninu bude bolje, naravno da nećemo doći u situaciju niti da budemo deo EU. Jer, EU čini stabilnom upravo to što su građani, velika većina građana, 28 država članica EU, zadovoljni životom koji imaju i zbog toga podržavaju to što su deo jedne velike porodice.
Znate, to je tržište od 600 miliona ljudi. Na kraju se svede i na to – ogromno tržište i bogato tržište. Postoji tržište i od milijardu ljudi, recimo u Kini, ali se zna kolika je kupovna moć tržišta od milijardu ljudi u Kini a kolika je kupovna moć tržišta od 600 miliona ljudi u EU. Daleko je veća u EU. A i nama bliža i za naše proizvode mnogo bolje tržište.
Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje ovu rezoluciju podržati i u parlamentu u narednom periodu raditi tako da parlament bude efikasan, brz i da doprinese tome da država Srbija vrlo brzo, ako je moguće, daćemo sve od sebe, barem mi iz SNS, do 2020. godine postane deo EU. Zahvaljujem.