Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8139">Dragan Šormaz</a>

Govori

Član 107. Govornik na sednici Skupštine…
Nije. Ko ga je iskoristio?
Ko ga je iskoristio. Evo da vas pitam – ko? Ako vi znate ….
Kažem vam da nije, vi kažete da jeste. U redu, ali nezadovoljan sam i time što ste rekli da niste čuli šta je kolega rekao, a to se tiče i vašeg vođenja sednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo hoću da kažem da ne sumnjam u dobre namere predlagača amandmana. Mislim da su postojale dobre namere, ali mislim da je nešto sasvim drugo tu u pitanju. O takvim stvarima o kojima je ovde govoreno u obrazloženju, zašto treba prihvatiti ovaj amandman, možda treba govoriti kada budemo donosili novi zakon. Ovde se radi, i meni zbog toga nije jasno zašto je toliko sada podignuto na taj nivo, o proširenju već postojeće mere. Postoji već i sada idemo na 48 sati, pominjemo službenike BIA spominjemo suđenja, pominjemo države članice EU.
Ponoviću nešto što sam rekao u načelnoj raspravi. U ovoj oblasti ne postoji jedinstven sistem i jedinstveno pravilo za članice države EU, uniformisan sistem, na koji način je organizovana bezbednost. Potpuno su različiti slučajevi. Negde je u tim državnim bezbednostima odvojena kontraobaveštajna delatnost od borbe protiv kriminala, opšteg itd. Kod nas se, recimo, to nalazi u jednoj agenciji. Nemamo jedinstven sistem da bismo se sada ovde pozivali na slučaj – tako je ovde ili tako je onde. Ovde ono što je bitno je proširenje mere. Ne treba govoriti o službenicima. Ovde se govori samo o direktoru Agencije. To je pod jedan.
Pod dva, postupajući sudija već postoji, nema dežurnog sudije, ako pričamo o 48 sati. Sada već govorimo o nekim drugim zakonima. Govorimo o zakonima koji se tiču pravosudnog sistema, radno vreme, da li posle tri sata, da li vikend. U nekim državama, u Americi možete sudiji da dođete na kućni prag i on ima dokumentaciju da vam potpiše nalog za nešto što se radi. U Srbiji to nije predviđeno, ne postoji po zakonima.
Dolazimo u situaciju da, recimo, ako se ne bi ostavio sudu rok od 48 sati, mogli bismo da dođemo u situaciju da ne može da se odobri proširenje mere, jer sud npr. ne radi 48 sati Božić, vikend. Imamo razne situacije u kojima to može da se desi, a opet kažem, proširenje mere, postupajući sudija već postoji koji je doneo rešenje. Ovaj amandman i u tehničkom smislu je praktično nemoguće usvojiti. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovde sve toliko jasno da imamo jedan radni dan i treba da završimo sve vezano za taj dan onako kako je po Poslovniku. Mislim da nema nekog velikog razloga za mnogo razgovora. Radi se o jednom zakonu koji je donet pre nekoliko godina, koji su podržali mnogi koji su sada opozicija, neki su bili i vlast kada je donošen, poput mene.
Svi smo u tome na neki način učestvovali, ali smo došli u situaciju da je Ustavni sud Srbije svojom odlukom od 26. decembra 2013. godine utvrdio da odredbe članova 13, 14. i 15. zakona, o kome govorimo, nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije i zbog toga je bila obaveza Vlade da nam pripremi novi predlog, a i nas kao Narodne skupštine da do ovog dana sve to završimo, usvojimo, kako bi pre svega BIA mogla da nastavi svoj rad i da bude efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv terorizma, korupcije i svega onoga što ugrožava našu nacionalnu bezbednost.
Ovde se pre svega ovi članovi odnose, kao što svi znamo, na te tzv. posebne mere. Ja ću sad ovde da iskoristim priliku da pročitam.
Raspravljalo se o svemu i svačemu koliko sam primetio do sada i o toj „Sablji“. Moram reći intimno samo jedno svoje mišljenje o tome što je raspravljano i ko je šta tada radio. Ipak, lično poznajem čoveka koji je i sada visoki zvaničnik naše države i koji je u „Sablji“ držan u jednoj prostoriji bez prozora, sa nekoliko dana upaljenom jednom sijalicom iznad njega da ne zna kada je dan a kada je noć. Dobio je odštetu na sudu zbog toga što je tako prema njemu činjeno, a bez ikakvog osnova. „Sablja“ nije lepo lice Srbije i bolje bi bilo da je svi zaboravimo i da mnogo o njoj ovde ne govorimo.
Ono što je bitno reći za ovaj zakon je šta su to posebne mere i šta podrazumevamo pod posebnim merama tajnog prikupljanja podataka. Te su mere brojne i raznovrsne. Pročitaću nešto što se može nazvati definicijom, mada s obzirom na tehnologiju, na tehniku, na sve što se dešava u svetu i te su same mere podložne promenama maltene svakodnevno, a da ne kažemo veoma često. One su raznovrsne i stalno se razvijaju i menjaju.
Potrebno je naglasiti da se posebne mere primenjuju u dve osnovne svrhe - u istrazi krivičnih dela i radi zaštite nacionalne bezbednosti - Savet Evrope, koji je već ovde pominjan, kao zajednički imenitelj specijalnih istražnih tehnika koje se koriste u krivičnom postupku prihvata njihovu tajnost, te činjenicu da njihova primena može ugroziti osnovna prava i slobode - tajnost prikupljanja podataka osnovna je karakteristika posebnih mera ne samo kada je reč o krivičnom postupku, već i kada se te mere primenjuju radi zaštite nacionalne bezbednosti, ali i prilikom nadzora transakcija finansijskih sredstava i roba.
Preciznija određenja posebnih mera mogu se naći u zakonima i naših i drugih država i to su najčešće tajni nadzor, telekomunikacije i pošte. U ovom Predlogu zakona kod nas piše – pisma, što je isto malo već zastareo izraz jer komunikacija se mnogo više radi na neki drugi način nego pismima, naročito oni koji se bavi organizovanim kriminalom i teško da više primenjuju pisma kao vid komunikacije i dogovora između sebe, ali bože moj. To je tema za taj budući zakon. Podržavam ministra u ovome što je rekao. Naravno da nam treba novi zakon i naravno da ćemo morati da ga donesemo i zbog evropskih integracija i svega i to ne samo ovde.
Čak u ovoj oblasti mnogi i nema nekih određenih standarda u EU. Različite su situacije kako su organizovane bezbednosne službe u različitim državama.
U onom delu sektora vojne bezbednosti ćemo itekako morati da neke stvari menjamo jer recimo naša VBA ima neke aktivnosti i neke nadležnosti koje su joj poverene a koje ne bi trebala da radi. To ćemo u narednom periodu morati isto da menjamo zakonskim predlozima. To su toliko osetljiva pitanja da to ne može da se radi navrat nanos, ne može da se radi na brzinu. Mora da bude uključena široka javnost u zemlji i moramo da imamo saglasnost i sa Savetom Evrope i sa Evropskom komisijom i verovatno OEBS-om itd. To je jedan posao od više od godinu dana sigurno.
Opet sa druge strane i ja bih apelovao i na ministra i Vladu da je možda i vreme da krenemo i da nam ovo pokazuje da krenemo i u taj posao da nas ne bi opet neki termini sačekali pošto sam ubeđen da ćemo ući vrlo brzo u EU pa da ne bismo mogli da na brzinu. Bolje sada da se pripremimo nego da za dve, tri godine na brzinu to radimo.
U suštini, i time ću završiti, primedbe koje čujem su opet, razgovaraće se kada budu amandmani pa ćemo govoriti, više formalne prirode – što je dočekan ovaj poslednji datum. Da nisu na taj način suštinske primedbe koje su dali predstavnici javnog sektora. Oni su to rekli. Dobili su podršku za tako nešto i u suštini mislim da bismo trebalo ovo sve da podržimo i da što pre završimo ovaj posao sada za vikend kako bi BIA mogla da obavlja sve ono što su joj nadležnosti u punom svom kapacitetu i da da svoj doprinos koji je do sada bio zaista veliki u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer nas sve to čeka u reformama koje imamo i u policiji i u BIA i u drugim sektorima koji se tiču bezbednosti, kako bismo se izborili protiv i onih koji i dalje trguju drogama na našim ulicama, a i onih koji su navikli na to da budu privilegovani na tržištima, da koriste monopole, da koriste korupciji, pa i u državnim organima i sa takvima se razračunati da bi stekli neku ličnu korist.
Zarad svega toga mislim da ovaj Predlog zakona treba da podržimo i da izglasamo. U danu kada budemo razgovarali o amandmanima možemo i o tim sitnim primedbama kojih vidim da ima na ovaj predlog, ali posle toga ozbiljno krenuti na rad na novom zakonu. Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, član 107. stav 1, govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da danas svi treba da budemo dostojanstveni. Nije mi se malopre svidela reakcija kolege. Mislim da urušava dostojanstvo Narodne skupštine.
Vi jeste rekli da nećete uvažiti taj drugi deo njegovog izlaganja, ali koliko znam, jedini skup koji se danas dešava je Glavni odbor DS, veličanstveni, koji treba posle svega što se dešavalo na izborima da odluči ko će biti član stranke, ko neće, a SNS nije nikakav miting zakazala, tako da ne znam o čemu se ovde govori.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nećemo prihvatiti niti ovaj amandman, niti amandman gospodina, našeg uvaženog kolegu Živkovića i kolege Marijana Rističevića, iz prostog razloga. Objasnio sam to i pre dva dana u načelnoj raspravi.
Jednostavno. Sva su ta rešenja moguća. To uopšte nije sporno. Apsolutno je moguće sve što piše u svakom od ovih amandmana, kao što je moguće i dobro ono što piše u Predlogu zakona.
Nemojte da se bavimo formom. Pobedili smo na ovim izborima, osvojili smo 2/3 većinu u parlamentu i građani od nas očekuju da se bavimo suštinom, a ne formom.
Imali smo posebno ministarstvo. Imali smo Fond za zaštitu životne sredine. Istovremeno smo imali prepune korita reke plastičnim flašama i drugim prljavštinama. Tačno je da može poljoprivreda da bude zagađivač. Mi koji smo u lovstvu to vrlo dobro znamo. Tačno je da industrija može da bude zagađivač. Tačno je da svako od nas pojedinačno može da bude zagađivač životne sredine.
Fond za zaštitu životne sredine je prebacivao novac Javnom preduzeću „Parking servis“ u Smederevu da kupi kamiončić sa kojim će se voziti kroz centar grada da skuplja smeće iz kanti u ulici koja je kao Knez Mihajlova u Smederevu, Kralja Petra, da bi zaposlili još nekoliko ljudi članova Demokratske stranke tu, jer je direktor „Parking servisa“ bio iz Demokratske stranke.
Ne, tako nećemo štititi životnu sredinu i to nećemo raditi, nego ćemo raditi na odgovoran način kako to rade svi odgovorni evropski narodi i evropske vlade. Zato su nas građani izabrali. Ovo je forma pod kojom će Vlada biti formirana, a suština je ono što će se raditi i ja se nadam da će opozicija tada biti spremna da pomogne i da pokaže kada bude suština u pitanju - da li se radi dobro ili ne.
Sada mislim da ovo samo neko koristi situaciju da se više u vreme kada je vikend razgovara o tome i slikamo na televiziji, ali ponavljam da bi građani znali dalje - ovo je forma. Suština je šta će se raditi, a radiće se sigurno mnogo bolje, jer je velika odgovornost na nama i ljudi koji tu rade biće i te kako odgovorni za razliku od prethodnog perioda i mnogo bolje organizovati i poljoprivredu, a u svakom slučaju i zaštitu životne sredine. Zahvaljujem.
Da se vratimo na tačku dnevnog reda, neću govoriti o tome da li su sudske presude navodne ili ne, niti ću komentarisati to zašto se neko, ima različitih razloga, može bojati zašto je neko kandidat za ministra unutrašnjih poslova, ili biti ministar unutrašnjih poslova. Razni strahovi postoje u ljudima, tako da se ne smatram kompetentnim da o tome govorim.
Samo ću reći da sam protiv i, naravno, cela poslanička grupa ovog predloga amandmana, i ostajem pri onom stavu što je ova rasprava koja je nastupila posle obrazloženja amandmana dokazala. Jer, ako obrazlažete amandman i onda u toku obrazlaganja amandmana komentarišete izbor ministra unutrašnjih poslova, to znači da vam je cilj bio da nadoknadite to što ste loše prošli na izborima, pa pisanjem velikog broja amandmana, da možete danas da govorite, pošto će sutra ti isti poslanici imati samo pet minuta mogućnosti da govore o izboru Vlade. Onda ajmo danas, preko 30 podnetih amandmana, da to nadoknadimo.
To je moj utisak, možda ja grešim, možda je to trivijalno, ali će građani Srbije naravno, kao i do sada što su cenili, i ovaj i ovakav način rada ceniti. Mi u SNS ćemo se baviti suštinom i problemima građana Srbije i rešavati ih, kako bi za četiri godine već bili mnogo bliži ulasku u EU. Zahvaljujem.
U cilju da bi se uveo red, pošto neke sam šumove primetio u toku sednice i voleo bih da se pozovem na član 158.
Pogledajte član 158. svi. Tu se govori o raspravi u pojedinostima. Predlagač amandmana ima pravo da govori dva minuta, poslanička grupa ima svoje vreme.
U raspravi u pojedinostima nikada se ne dostavlja spisak poslanika koji govore i svaki poslanik ima pravo, pročitajte član 158, nigde ne piše da nema, nego samo koje vreme poslaničke grupe, a parlamentarna praksa je i do sada bila da svaki poslanik ima pravo da se javi i da govori o tome i ne da se prekida, kao što je malopre bio slučaj.
Zaprepastio sam se kada je koleginica Tomić bila prekinuta posle dva minuta, a ona nije bila podnosilac amandmana. Znači, podnosilac amandmana govori dva minuta, poslanički klub troši svoje vreme. Molim vas da se uvede red. To se tako radi.
Malopre smo opet čuli po Poslovniku da bi trebalo da postoji ovlašćenje. To se nikada do sada… To je za raspravu u načelu, a za raspravu u pojedinostima nikada se nije dostavljao spisak.
Verujte, da se dostavlja spisak, gospodin Marijan Rističević bi bio na spisku, da je jedan od ovlašćenih i da učestvuje u raspravi.
Dame i gospodo narodni poslanici, dva veoma važna zakona su danas ispred nas kada ih usvojimo i kada završimo raspravu u subotu naravno da će u nedelju uslediti ono što svi građani Srbije očekuju, a to je izbor nove Vlade Republike Srbije.
Najviše ću govoriti o Zakonu o ministarstvima i o nečemu što smo možda čuli kao neki šumovi primedbe. Jedni su se bazirali na životnoj sredini da li treba da postoji posebno ministarstvo ili ne? Da li je dobro što je zajedno sa Ministarstvo za poljoprivredu ili ne, naravno tome i služi parlament da o tome polemišemo. Mislim da je mnogo važnije to šta mi radimo nego da li imamo posebno Ministarstvo životne sredine ili ne. Imali smo različite situacije, različitih ima primera u svetu, u državama EU gde mi stremimo.
Recimo, ovakvo rešenje se nalazi u nekoliko država članica EU: Austriji, Mađarskoj, Velikoj Britaniji itd, tako da ovo nije neko rešenje koje je novina. Ali, opet kažem, mnogo je važnije da vodimo računa o tome šta radimo i kako se odnosimo prema svemu. Imali smo zimus velike mećave, nanose u Vojvodini nisam primetio u javnosti, pa ni u parlamentu da smo čuli šta je uzrok tome. Ne samo to što duva vetar i pada sneg, to se i nekada ranije dešavalo pa nismo imali takve situacije. Ali, niko nije rekao da je uzrok tome što je teritorija Vojvodine pokrivena sada sa samo 7% šuma, 7% teritorije pokrivaju šume u Vojvodini, a potrebno je verovatno i tri puta više da ne bismo imali takve situacije. Neplansko krčenje šuma ranijih godina, ranijih decenija i svi smo kao društvo za to odgovorni nas je dovelo u takvu situaciju. Moram reći bez obzira na sve kako god to kome zvučalo da sam danas čak izuzetno tužan ceo dan, da gospodine Šutanovac, sada ćete čuti i zašto. Zbog ono dvoje dece u Aleksincu. Prosto ne mogu da verujem da se tako nešto dogodi i opet smo svi mi kao društvo, svi koji se bavimo politikom, evo ja sam juče rekao da sam 15 godina poslanik i svi koji radimo u ovom društvu, ali i građani ja mislim odgovorni zbog toga što nam se dešava.
Imamo nabujale reke, evo upravo je sada vest da je centar Vrnjačke banje pod vodom, da je poplavljen potpuno, imamo nabujale reke. Svi smo u nekim lokalnim samoupravama bili godinama, svi smo bili u nekim vladama u prethodnim periodima, a imali smo i neke ranije situacije. Šta je sa tim rečnim koritima? Zašto nam se to dešava? Zašto jedna Turija, koja je praktično potok, odnese dva dečija života? Zašto sve to nismo uradili, a stalno govorimo o standardima i o svemu ostalom što je potrebno da ispunimo da bismo bili deo EU?
Neko je juče sa podsmehom saslušao, neko čak i prečuo, šta sam rekao kada sam govorio o tome da mi izgrađujemo auto-put, Koridor 10 kao Skadar na Bojani, nikako da ga završimo. U Titovo vreme je počet da se gradi. Mnogi ministri se hvale kako su ne znam šta uradili. Nismo ništa uradili. A ja sam rekao samo jedan primer – u toj istoj Evropskoj uniji, a to je isto životna sredina, a to je isto nacionalno bogatstvo i to je nešto što predstavlja naše, državno bogatstvo, ista ta divljač, znači, imaju podvožnjake za sitnu divljač i nadvožnjake preko auto-puta za prelazak krupne divljači. Niko o tome kod nas ovde nije ništa rekao. Mi se raspravljamo da li treba da bude 15, 16, 17 ministarstava. Ne.
Mora da bude efikasna Vlada. Moramo da radimo, i u Vladi i u parlamentu i moramo da imamo rezultat, zbog naših građana. Nije dovoljno da izgledamo lepo, da pričamo, da govorimo.
SNS i naši koalicioni partneri je ubedljivo pobedila na ovim izborima. Imamo dvotrećinsku većinu u parlamentu. Ja se ne sećam ni kad je tako bilo. Mi smo pobedili na ovim izborima. Ja bih ovo pre svega poručio mojim kolegama, a i onima koji budu seli u Vladu i budu imali dovoljno hrabrosti, posle svega što se desilo u Srbiji poslednjih godina, posle svega što smo doživeli i posle svega što i dan danas doživljavamo, da smo sad mi ti koji odlučujemo. Mi ćemo biti zaslužni i odgovorni za sve činjenje i nečinjenje ili loše činjenje u narednom periodu. To je narodna volja. Ići ćemo na sud narodne volje jednog dana, kada se završi ovaj mandat.
Taj isti narod će nama, mislim na nas koji ćemo sada formirati i izabrati Vladu, reći šta misli za četiri godine i zbog toga mislim da su sada manje nego ikada potrebni kompromisi, da je Srbija u takvoj situaciji i da je potrebno da izaberemo na osnovu ovih zakona jaku Vladu sa jakim energičnim, odlučnim i hrabrim premijerom, kakav će sigurno biti Aleksandar Vučić.
Zbog toga ove zakone donosimo, da bismo sve to pripremili, jer je narodna volja da to uradimo. Narodna volja je da to uradimo. Kada to završimo u nedelju, onda sve ostalo moramo da popravimo i da promenimo situaciju u kojoj se sada Srbija nalazi i da ono što se dogodilo u Aleksincu juče se više nikada ne dogodi, da uredimo celu Srbiju na taj način da naši građani mogu da žive sigurno, bezbedno, da imaju posla, da zarade za svoje porodice i, naravno, da se ponose zato što žive u Srbiji. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kao neko ko je poslanik već 15 godina bez prestanka u Narodnoj skupštini Republike Srbije govoriti iz nekog svog ugla i iskustva koje imam o tome kako treba da izgleda parlament i kako treba da se vodi.
Izborom Maje Gojković ubeđen sam da će ovaj sastav parlamenta i svi mi ovde zajedno, jer ona je samo prva među jednakima, ubeđen sam da će ovaj saziv parlamenta u stvari dati najbolje rezultate i da će biti najefikasniji u svom radu i da će taj rad biti najplodonosniji za naše građane i državu, barem za ovih poslednjih 15 godina, a ako ne i nešto duži period.
Da govorim mnogo o Maji Gojković, i moje prethodne kolege su govorili, mislim da nema potrebe. Ponoviću neke osnovne stvari. Ona je iskusan političar. Bila je više puta republički i savezni poslanik i zna kako parlament treba da se vodi. Pobeđivala je na lokalnim izborima u drugom našem gradu po veličini i bila je gradonačelnik tog grada četiri godine. Mnogi je i dan danas u tom gradu zovu naša Maja, što je teško čuti za političare da se izgovara i da se tako nekome obraća.
Ubeđen sam da će naša koleginica Maja Gojković dobro raditi ovaj posao i dobro voditi parlament i da ćemo imati jedan miran, ali plodonosan rad, što je za Srbiju sada i te kako potrebno. U Srbiji je razorena privreda. Potrebna nam je reindustrijalizacija. Potrebne su nam nove investicije. Potreban je što veći broj, naročito mladih obrazovanih, ali i svih drugih mladih ljudi da uposlimo, a to ćemo moći samo, ne radom Vlade, kako neki vole da predstave, nego zajedničkim radom Vlade i parlamenta, jer Vlada ništa ne može da uradi bez parlamenta. To je nešto što je osnovno u demokratiji.
Kolege socijalisti često kada se govori o demokratiji malo …, ali to su neka ranija vremena, sada i oni polako dolaze ka tome. Slušaće i oni druge kada govore sve više i više.
S druge strane, moram reći još jednu stvar, razvoj poljoprivrede je potreban. Zbog toga mi je žao što ima malo ljudi u parlamentu koji se bave poljoprivredom. Mislio sam da ih je dvojica ili trojica, do sada koliko sam video, ali me ubedi malopre gospodin Rističević da ima još nekih. Razvoj poljoprivrede i izgradnja infrastrukture. Da bi Vlada sve to uradila, nama su potrebni dobri zakoni. Da bismo te zakone donosili, potreban nam je rad u parlamentu i stabilna situacija u parlamentu.
Hoćemo da idemo putem EU? Moramo da završimo koridore npr. Ne znam da li neki znaju da su standardi EU ne samo izgrađen auto-put, nego i izgrađeni podvožnjaci i nadvožnjaci za prelaz i prolaz divljači preko tog istog auto-puta. Koliko smo mi daleko onda od EU kada i o tim stvarima ne razmišljamo i ne razgovaramo, a to je nešto što nam je i te kako potrebno. Posao narodnih poslanika je upravo da na to podsećaju Vladu, da pokreću takve inicijative i da sve to zajedno radimo. To ćemo moći ako imamo tolerantnu i mirnu atmosferu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ja sam ubeđen da će tako biti dok gospođa Maja Gojković bude predsedavala.
Hvala Bogu da je SNS sa svojim koalicionim partnerima ostvarila toliko ubedljivu pobedu na izborima, pa ćemo i mi, naravno uz svoju odgovornost koju imamo i obavezu, pomoći njoj u tom radu, a nadam se i opozicija, da budemo efikasni i da za četiri godine posle rada ovog parlamenta, a ja uvek govorim parlamenta, manje Vlade nego parlamenta, budemo daleko bliži, ako ne već i na samoj kapiji ulaska, na vratima ulaska u EU, jer to je nešto što je najvažnije u ovom trenutku za građane Srbije. Važnijeg zadatka mi kao poslanici nemamo, nego da našim radom i zalaganjem, donošenjem dobrih zakona, donošenjem na efikasan i brz način velikog broja zakona koji nas približiti EU, promenom našeg društva, gde će pravosuđe raditi svoj posao, promenom obrazovnog sistema i, naravno, većim zapošljavanjem ljudi stići dotle da jednog dana, vrlo brzo, već na isteku mandata ovog parlamenta, budemo možda i blizu ulaska u EU, ili da tamo negde 2019. ili 2020. godine već budemo punopravan član. To ćemo moći samo svakodnevnim dobrim radom ovde, efikasnim radom ovde, a tako nešto ćemo, ubeđen sam, ostvariti i uz dobro predsedavanje gospođe Maje Gojković.
Tako da, svi mi iz SNS podržavamo ovaj izbor, sa nadom da ćemo u dobroj saradnji sa Vladom Republike Srbije na kraju ovog mandata imati mnogo drugačiju sliku i mnogo drugačiju Srbiju, naravno na bolje, nego na ono što smo navikli, da iz mandata u mandat ulazimo u neke sve teže i teže situacije. Ubeđen sam da ćemo na kraju ovog mandata svi živeti u boljoj Srbiji i da će naši građani biti zadovoljni. Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine, predsedniče Vlade, gospodine Dačiću, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da se izvinim zbog lošeg tona, ali navijao sam za naše rukometašice onog dana i od tada me nekako drži grlo.
Želim da postavim dva pitanja u ovih tri minuta, pošto vidim da su neki nervozni. Da ubrzamo rad. Uvaženom ministru odbrane, gospodinu Rodiću. Prvo želim da kažem nešto, da treba svi mi ovde da se zapitamo posle onoga što smo doživeli 90-tih, šta nas u stvari više košta? Da li nas više košta ulaganje u odbranu ili ne ulaganje u odbranu? Ja sam uvek bio pristalica toga da treba da se ulaže u odbranu, u Vojsku Republike Srbije, u naš odbrambeni sistem, više nego što to sada radimo. Čak sam to i kao poslanik činio amandmanima u pokušajima da se ispravi taj balans i smatram da to treba i u narednom periodu da radimo. Jer, kada su naši građani bezbedni onda mogu i normalno da vode računa o svojim porodicama, o svom radnom mestu i normalno da vode svoj život. Važnost ulaganja u Vojsku Srbije je zbog toga nemerljiva, kao i važnost ulaganja u namensku industriju kao privrednu granu u Srbiji.
Takođe je bitna međunarodna saradnja. Ja mislim da su nas 90-te takođe naučile da izolacija nije dobra. Mene čude baš neki koji stalno sada govore o tome kako je Srbija sama sebi dovoljna, a u stvari treba da radimo i u okviru UN, u okviru jednog dana EU, a sada sarađujemo sa EU, NATO paktom, da razvijamo bilateralne odnose, da razvijamo parlamentarnu demokratiju, parlamentarnu diplomatiju. Zbog toga postavljam dva pitanja, zato što znam da će ministar to razjasniti, zbog nekih pitanja koja su se u javnosti pojavila.
Šta za Republiku Srbiju i Ministarstvo odbrane znači potpisivanje sporazuma sa Evropskom odbrambenom agencijom? Drugo pitanje – zašto ministarstvo od sledeće godine povećava broj vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka? Toliko od mene.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, danas je ovo naša rezolucija. Ovo niti ima veze sa Vladom Republike Srbije, već smo predlagač mi, radno telo koje smo odlučili. Mislim da zaslužuje Narodna skupština da se na, bar na onaj način na koji smo počeli ovu raspravu, da je na isti način privedemo kraju, da ne upadamo u ovakve situacije u kakve smo malo pre upali, što, naravno, oni koji su protivnici evropskih integracija žele, jer oni ne žele da se vidi slika jedinstvenog parlamenta, kakav jeste.
Neću se složiti sa jednom od prethodnih govornika koja je rekla da dve trećine parlamenta podržava evropske integracije. Kada smo glasali o Briselskom sporazumu i ovde kada o ovome budemo glasali vidi se da to nije dve trećine, nego više od 90%. Slika i treba da bude takva jer tako jeste. Znači, treba da se vidi da je više od 90% parlamenta, više od 90% naroda za evropske integracije, a da je jedan mali broj protiv, onih koji imaju pravo da tako misle. Ne smemo mi da dozvolimo, zato apelujem i na one koji predsedavaju i koji vode sednicu, da ne ispadne da se sada odavde vidi da postoje dve Srbije. Ne, postoji jedna Srbija koja želi da ide u EU i postoji jedan mali deo političkog dela spektra u Srbiji koji je takav kakav jeste, mali, koji je protiv i ima pravo da iznese svoj stav, ali ne treba sada da se stvori slika da je to toliko velik pitanje o kome treba da se raspravljamo ne znam ni ja koliko dugo.
Ja ću glasati za ovu rezoluciju, kao i poslanička grupa SNS, koju podržava 50% građana Srbije, sa trendom rasta, što se videlo i juče na lokalnim izborima. Ako smo mi koji predstavljamo građanima Srbije našu politiku za to, valjda je logično, kada već pričamo o tome da li je nešto merljivo ili ne, da su građani Srbije većinski, pa plus sve ostale stranke koje se za to zalažu, većinski za ulazak u EU. Govorilo se ovde o stanju svesti, o raspoloženju, o istraživanjima, o postavljenim pitanjima. Da li je to merljivo, da li nije? Možemo da se sa tim složimo, ali su potpuno merljivi rezultati izbora. Oni kažu – oni koji su za EU dobijaju 90% glasova u Srbiji, oni koji nisu za EU dobijaju maksimalno 10% glasova u Srbiji. Pet, šest, sedam, osam, petnaest tih organizacija dođe do 5% zajedno i jedna koja je parlamentarna tu oko 5%, kako gde, juče u dve opštine ispod, u jednoj iznad. To je situacija u Srbiji. Takva je kakva je. To je merljivo, ako ništa drugo nije merljivo.
Protivnici ulaska Srbije u EU, kažem, ima ih kada nabrajamo verovatno dosta, ali po podršci su malobrojni, u Srbiji govore o tome kolika nam je šteta od ulaska u EU, nikada nekim konkretnim argumentima, ali nekom pričom. Međutim, nikada ne govore koliko bi nas koštao, ne ulazak u EU, već nikada ne kažu koliko bi Srbiju koštalo to kada Srbija ne bi bila deo EU u skorijem periodu.
Kolega Andrić je malo pre čitao neke podatke, a ja ću ih namerno ponoviti da bi se čuli. Dakle, sadašnja situacija, a znamo u kakvoj je ekonomskoj situaciji Srbija, a kako bi tek bilo kada završimo sve procese. Ja sam jedan od onih koji se zalaže za to da ne žurimo u EU, nego da uradimo sve ono što je potrebno u standardizaciji našeg društva u svim oblastima, u svim sferama, kako bismo jednog dana kada uđemo u EU, a moguće je 2020. godine, ako gledamo kako su druge države radile, Hrvatska npr. Godinu i po dana skrininga, četiri i po godine pregovora, to je 2020. godina. Znači, to je moguće u tehničkom smislu. Da li ćemo mi to uspeti, to opet zavisi od nas. Na nama kao poslanicima i na ovom parlamentu je da doprinesemo našim radom, efikasnijim, bržim i bez bespotrebnih i besmislenih podrasprava u parlamentu da li treba ili ne treba da uđemo u EU, kada je 90% Srbije za ulazak u EU. Ne treba da gubimo vreme na to, nego da što pre ostvarimo to što naši građani žele.
Znači, ako ti podaci kažu da je od 2001. godine do sada u Srbiju uloženo 19 milijardi evra direktnih stranih investicija, a od tog iznosa 60% su investicije zemalja EU, što potvrđuje visok stepen ekonomske povezanosti Srbije i EU. U poslednje dve godine skoro 90% ukupnih ulaganja u Srbiju je iz EU. Korist koju su ostvarili srpski izvoznici se meri do juna 2013. godine sa preko 2,5 milijardi evra, a uvezeno sa tržišta EU je skoro 866 miliona evra. Šef sam Grupe prijateljstva sa državom Finskom koja je član EU i pristalica sam toga da uvek kažem da je potpuno moguće biti u takvoj poziciji, da budete u EU, da budete vojno neutralna država i da imate odlične odnose sa, recimo, Rusijom, kao Finska. Znači, već to postoji u EU i mi ne bismo imali ništa novo po tom pitanju.
Ako imamo ovakve ekonomske odnose sa državama članicama EU, a sa druge strane imamo, recimo, sa Rusijom potpuno drugačiju situaciju, jer mi ne možemo izvozom jabuka i breskvi da pokrijemo koliko uvezemo gasa i nafte iz Rusije, mi možemo da idemo na tržište nafte i gasa, da tražimo tržište i na drugoj strani, ali smo se opredelili i Sporazumom, koji je dobar, o Južnom toku, a Južni tok ide ka državama, odnosno krajnji korisnici su države članice EU. Mi smo samo država kroz koju prolazi Južni tok, a već je završen Severni tok. Hajde sada da se pitamo kada govorimo i o tome kako drugi sarađuju sa EU. Najviše sarađuje Rusija sa EU. Najviše sarađuje Nemačka sa Rusijom. Direktno je napravljen Severni tok, dok smo mi još pričali o Južnom toku Severnim tokom je tekao gas. To je nešto što je činjenica koju ne može niko da ospori.
Pored toga, celokupna donacija državi Srbiji od EU čini ukupno 58,1% ukupne razmene svih donacija u Srbiji, donacija, pomoći koje imamo. Kada pogledate, nemerljiv je doprinos i pomoć koju dobijamo od EU do sada u odnosu na sve ostalo. Sve druge stvari, kada govorimo o našoj istoriji, o tradiciji, o privrednim odnosima, i o tome je ovde govoreno, gospodin Čikiriz je govorio, uvek je kroz istoriju Srbija sarađivala sa Evropom. Srbija je i privredno i kulturno sarađivala sa Bečom, sa Nemačkom, sa Vatikanom, sa Grčkom. Sve su članice EU. Kada smo stvarali državu najviše smo sarađivali sa državama koje su sada EU. Najveću pomoć smo od njih imali i one su sve sada u EU. Ne vidim zašto. Srbija je uvek bila saveznik tih država. Protiv nekih je, između ostalog, i ratovala, ali bože moj. Isto je ovde rečeno – pa, koliko su vekova između sebe ratovali Nemci i Francuzi, Francuzi i Englezi, Englezi i Nemci, a sada su zajedno u EU, sarađuju i rade.
Te priče o tome kako će neko da raspiše referendum o izlasku iz EU, videćemo, ali do tog referenduma neće doći. Sva javnost u Engleskoj to zna. To su unutrašnje stvari Engleske, pre svega njihovih situacija. Oni potpuno normalno rade u Evropskoj komisiji i na svim drugim mestima, tako da sam ubeđen da do toga sigurno neće doći. Ali, opet kažem, šta to nas briga, to je njihovo. Ako bude odluka, to će biti njihova odluka. Naša unutrašnja odluka i naš unutrašnji dogovor, što treba i ovaj parlament da predstavi, je ono što mi želimo i što žele građani Srbije, a to je da jednog dana budemo deo evropske porodice.
Najviši standardi u svetu, u bilo kojoj oblasti, su standardi u državama članicama EU, tih 28 – i ljudska, i socijalna prava, ekonomska situacija, pravosuđe, itd. Evropska unija ima najviše standarde u odnosu na ostale delove ove naše planete.
To su standardi koji su potrebni i Srbiji i mi u takvoj državi treba da živimo. Da bismo do toga došli, mi bi trebali u procesu pregovaranja, a tvrdim da je u vezi sa pregovorima pogrešna slika u našoj javnosti, da mi kao pregovaramo tamo sa nekom evropskom komisijom. Ne, mi prvo pregovaramo između nas samih. Prvo vodimo dijalog sa nama samima, između nas, o tome kako koja od tih 35 oblasti treba da bude uređena na osnovu onoga na osnovu čega već funkcioniše EU i 28 država članica. Kada usaglasimo i kada dostignemo taj nivo, onda njima predstavljamo. Jeste termin „pregovori“, ali mi u suštini pregovaramo ovde, u našem društvu, a sa njima samo usklađujemo. Sa njima nemamo šta da pregovaramo. Oni imaju standarde i zna se kakvi su – u zdravstvu, pravosuđu, odbrani, obrazovanju, itd. A zna se gde smo mi na tom nivou, hteli mi to da priznamo ili ne. Da bismo to dostigli, mi moramo između nas o tome da pregovaramo. Moramo nas da menjamo da bismo onda jednog dana bili u EU.
Tek onda dolazimo i na ulogu parlamenta. Znači, parlament mora da bude efikasan, brz u donošenju tih odluka, zakona koji budu bili u evropskoj agendi. Po mogućstvu, a bilo je takvih parlamenata, čak i bez rasprave, mislim na plenumsku raspravu, ako dobro odradimo raspravu po odborima, javne rasprave i sve ostalo u tom usaglašavanju, onda jednog dana da dođemo u takvu situaciju da u parlamentu imamo toliku saglasnost da možemo i te zakone da donesemo. Recimo, naše komšije Hrvati su tako radili, na jednom odboru su sve dogovarali i posle toga u plenumu nisu ni raspravljali, nego usvajali te zakone. Znači, moramo brzo, u interesu naših građana, da usvajamo te zakone da bismo što pre mogli da završimo ovaj proces. Ali, naravno, ne samo da ih usvajamo, nego da ih i primenjujemo. Onda je opet uloga parlamenta da kroz kontrolu izvršne vlasti prati da li se ti zakoni primenjuju ili ne i koje su smetnje i gde treba još vršiti promene.
To je proces. Neće to biti lako uraditi. Znate, EU menja svoja pravila dok mi raspravljamo o tome kako da dostignemo određene standarde, oni već menjaju neka druga pravila, uvode, koje mi opet treba da stignemo. I mi moramo da budemo veoma spretni u tom procesu i veoma sposobni da ga ispratimo. Administrativni kapaciteti države Srbije su zaista pohvaljeni od svih u EU da može to da izdrži i da uradi.
Sada dolazimo i na političku volju – koliko smo mi spremni da sve te standarde prihvatimo, brzo sprovedemo i da sa njima država Srbija postane efikasnija država, pravednija i država koju čine građani koji su zadovoljniji, bogatiji i spremniji da rade unutar našeg društva, kako bi nam svima bilo bolje. Ako se mi ne trudimo da svakom pojedinačno građaninu bude bolje, naravno da nećemo doći u situaciju niti da budemo deo EU. Jer, EU čini stabilnom upravo to što su građani, velika većina građana, 28 država članica EU, zadovoljni životom koji imaju i zbog toga podržavaju to što su deo jedne velike porodice.
Znate, to je tržište od 600 miliona ljudi. Na kraju se svede i na to – ogromno tržište i bogato tržište. Postoji tržište i od milijardu ljudi, recimo u Kini, ali se zna kolika je kupovna moć tržišta od milijardu ljudi u Kini a kolika je kupovna moć tržišta od 600 miliona ljudi u EU. Daleko je veća u EU. A i nama bliža i za naše proizvode mnogo bolje tržište.
Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje ovu rezoluciju podržati i u parlamentu u narednom periodu raditi tako da parlament bude efikasan, brz i da doprinese tome da država Srbija vrlo brzo, ako je moguće, daćemo sve od sebe, barem mi iz SNS, do 2020. godine postane deo EU. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih – mnogo buke ni oko čega, to kada se neko nađe u situaciji u kojoj se nalazi, pa onda govori o tome. Ako je nešto politizacija, politizacija je ovo što sada slušamo.