... Da i ovako osiromašenu poljprivredu, koja se nalazi u teškoj situaciji, jednostavno dovedemo u situaciju i da izložimo konkurenciji svetske proizvodnje koja uz sebe ima državu. Još uvek ova poljoprivreda, kada je u pitanju izvoz, nema državu i ne postoje podsticajne mere i doći ćemo u jednu situaciju , da najintenzivniju granu u okviru poljoprivredne proizvodnje svedemo u okvire nekih skromnih razmera. Uložili smo unazad sigurno 7-8 godina...
(PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Radovančev, ušli ste u 7 minut. Ovo je druga opomena za vreme.)
.... možda i negde oko 500 miliona maraka. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, zakon o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu pre svega predstavlja najvažniji zakon na ovom skupštinskom zasedanju, kako za Vladu i državu, tako i za građane koji pune budžet. Kao što je i uvek bilo, tako i ovog puta biva, budžet punimo svi, a troše ga odabrani, odnosno izabrani. Tako je to svuda u svetu.
Građanima je ovaj zakon o budžetu vrlo važan, pošto ga oni pune kroz poreze na dohodak, poreze na imovinu, kroz poreze na promet, akcize i ostala zahvatanja. Građanima će ova materija biti jasnija nakon završetka ovog skupštinskog zasedanja, kada usvojimo paket poreskih zakona, odnosno kada se suoče sa poreskim uplatnicama ili većim cenama proizvoda, odnosno skupljim životom.
Strana budžetske potrošnje je autonomno pravo Vlade da predloži Narodnoj skupštini i da ga Narodna skupština, snagom vladajuće većine, sigurno usvoji. Iz predloga raspodele budžeta po pojedinim pozicijama možemo prepoznati raspoloženje Vlade da usmeri više ili manje sredstava u pojedine oblasti potrošnje. Ako je suditi po tome, možemo zaključiti da je poljoprivreda pastorče ove vlade. Kako drugačije zaključiti ako je učešće pozicije Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije smanjeno sa 4,7%, koliko je projektovan u 2000. godini, na 3,9% u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu.
Kako objasniti da je predloženo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije samo 3,9%, a učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu 19%? Da relaciju učešća Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije prati učešće agrarnog stanovništva u ukupnom stanovništvu zemlje zalagao se sadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Veselinov, u okviru prošlogodišnje rasprave.
Verujem da je gospodin Veselinov i danas na istom stanovištu i uveren sam da nije u pitanju njegova nedoslednost, već, rekao bih, njegova nemoć da izbori za poljoprivredu prioritetno mesto i razumevanje u Vladi značaja poljoprivredne proizvodnje za ukupan brži razvoj naše privrede.
Izgleda da tog razumevanja u Vladi nema ili ga bar nema dovoljno. Kako objasniti tako malo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, ako znamo da je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u formiranju društvenog proizvoda zemlje oko 40%, a samo primarne poljoprivredne proizvodnje 16%? Da li je Vlada, predlažući ovakav Agrarni budžet, ostala samo na verbalnom priznanju i razumevanju stanja i doprinosa poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, slobodno možemo reći, očuvanju države i njenog dostojanstva.
Da li je ovakav Agrarni budžet potvrda tog priznanja? Da li je poljoprivreda zaslužila takav odnos Vlade prema njoj? Ako je zamerano i ocenjivano da je prethodna vlada bila pomalo trgovačka, onda je sigurno ova sadašnja vlada, što bi rekli u kraju odakle dolazim, pomalo gospodska vlada, koja više oseća gradski i beogradski asfalt, nego plodnu crnicu, selo i seljake. Lako je doći do ovog zaključka, slušajući pojedine članove Vlade, koji vide razvojnu šansu ove zemlje u velikim metalskim kompleksima, automobilskoj industriji, elektronskoj industriji, pre nego u bržem i ozbiljnijem razvoju poljoprivrede.
Poruka sa terena na ovu temu je da smo trku sa svetom u tim delovima privređivanja izgubili još pre 10, 20 ili 30 godina, a da je najveća šansa i lokomotiva razvoja naše zemlje i društva, pored energetike i turizma, poljoprivreda i prehrambena industrija. Kada je poljoprivreda u pitanju, takođe jedna poruka ministrima saveznog, republičkog i pokrajinskog nivoa, da je dobro da se razlikuju u mišljenjima ako ta borba vodi interesu poljoprivrede i zemljoradnika. Loše je ako se tri ministra ne mogu dogovoriti oko običnih stvari, a da za posledicu imamo nedostatak mineralnih đubriva, različite i nepovoljne paritete za zamenu mineralnih đubriva za pšenicu i mnoštvo nerešenih pitanja.
Jugoslavija je, da podsetim, jedna mala zemlja, mnogo mala da bi imala tri agrarne politike i tri ministra, koja dosta teško koordiniraju ili možda razgovaraju preko sredstava informisanja, i jednu isuviše tešku, ali za poljoprivredu izuzetno nepovoljnu monetarnu vlast koje se finansiranje poljoprivredne proizvodnje uopšte ne tiče, kao da merama te naše monetarne politike treba da podstičemo poljoprivredu Rumunije, Mađarske ili Bugarske. Na samom kraju generalna ocena i komentar na osnovu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu. (Predsednik: vreme.) Nerazumno je od ove vlade da je poljoprivreda uopšte ne interesuje. Ovu ocenu neumoljivo potvrđuju iznosi koji su predviđeni za mere u ovoj oblasti. Nerazumno je da se ova vlada tako lako odriče činjenice da je Srbija, pre svega, poljoprivredna zemlja i da je svaki njen ozbiljniji razvoj uslovljen prethodno bržim razvojem poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, slušao sam pažljivo ekspoze mandatara nove Republičke vlade gospodina Đinđića. Sa posebnom pažnjom sam očekivao deo ekspozea koji bi se odnosio na politiku buduće vlade prema poljoprivredi, prema toj važnoj, rekao bih najvažnijoj grani privređivanja u ovoj zemlji i nisam dočekao. To je najblaže rečeno neočekivano, neću da upotrebim drugi izraz.
Politika buduće vlade prema poljoprivredi se u ekspozeu mandatara morala naći na prvom mestu. I po poziciji, i po prostoru i sadržini i po konkretnim i jasnim porukama iz kojih bi zemljoradnici i svi oni koji žive na zemlji i od zemlje mogli da prepoznaju svoje mesto, kao i očekivanja od politike nove vlasti prema njima.
Za poljoprivredu se u ekspozeu moralo naći mesta zbog značaja ove grane, ali i zbog uvažavanja činjenice da su zemljoradnici svojim zalaganjem i naporima u prethodnoj deceniji proizveli dovoljno hrane i ishranili stanovništvo. Poljoprivreda je, radeći i u nepovoljnim klimatskim i ekonomskim uslovima, često bez dovoljno goriva, veštačkih đubriva, repromaterijala, zastarelom mehanizacijom i bez odgovarajuće finansijske podrške, dovedena u dosta težak ekonomski položaj.
Jednostavno, drugog izlaza i nije bilo, u uslovima sankcija poljoprivreda je morala da nosi teret vremena i u uslovima u kojima smo živeli. Jednostavnije rečeno, ostali smo i kao država i kao narod dužni poljoprivredi i zemljoradnicima. Dužan je zemljoradnicima ostao danas i budući predsednik Đinđić, i manje je važno što je danas ostao dužan, više je bitno da svi zajedno, od sutra premijer, i komplet nova vlada, ne ostanemo dužni poljoprivredi u budućem periodu.
Sada radimo i poslujemo u uslovima bez sankcija i očekujem da će se nova vlada politikom prema agraru odužiti poljoprivredi, ne samo zbog zemljoradnika, nego i zbog shvatanja činjenice da je Srbija agrarna zemlja i da je svaki njen ozbiljniji razvoj uslovljen razvojem poljoprivredne proizvodnje.
Osvrnuo bih se na pitanje kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, na bolna i u zadnjih pet šest godina nerešena pitanja kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Čuli ste u svakodnevnom razgovoru da se vraćamo na analizu uzroka teškog stanja u poljoprivredi i imam dilemu šta je u najvećoj meri doprinelo tom teškom stanju.
Pod jedan, činjenica je da je proizvodnja ostvarivana u poslednjih desetak godina u uslovima brojnih ograničenja, često bez dovoljno repromaterijala, bez kreditne podrške, u uslovima narušenih pariteta, kako eksternih, tako i internih. Svakako da i ova suša, koja se dogodila u 2000-toj godini, je u značajnijoj meri samo otežala ionako teško stanje u ovoj oblasti.
Direktne posledice suše ili štete, kao posledice suše, iznose za 2000. godinu negde oko milijardu i 480 miliona maraka. Takođe je na ovako teško stanje u ovoj oblasti, u poljoprivrednoj proizvodnji uticala još jedna, da je nazovemo elementarna nepogoda, koja traje od 1994. godine, i ona još uvek traje, iz vremena kad je čuveni profesor Avramović prepoznao direktno štetno dejstvo kreditiranja poljoprivredne proizvodnje pod povoljnijim uslovima na pokretanje inflacije.
Slobodan sam da iznesem svoje mišljenje, da su ekonomske posledice ovakve ekonomske politike značajno veće u materijalnom smislu, nego ova dva prethodna uzroka. Profesor je pogrešio, posledice su ostale, ali se izuzetno plašim protagonista nove monetarne vlasti i politike, da slede politiku profesora Avramovića, što bi značilo definitivno kraj ozbiljnije ili ozbiljne robne poljoprivredne proizvodnje.
Stoga, na prvom mestu poteza nove vlade u ovoj oblasti očekujem da se ustanovi već provereni model finansiranja poljoprivredne proizvodnje, pod uslovima koji uvažavaju sve specifičnosti ove proizvodnje, da se vratimo na onaj model koji smo imali do 1994. ili da usvojimo neki od u svetu već poznatih modela u ovoj oblasti, u oblasti kreditiranja poljoprivredne proizvodnje.
Na drugom mestu, ne manje značajnom, očekujem da se za 2001. godinu, i naredne godine, ustanovi agrarni budžet, koji bi bio autonoman u izvorima formiranja i autonoman u svojoj funkciji od budžeta Republike Srbije. Agrarni budžet živi od 1995. godine. Izdržao je sve kritike i borbu vremena i moramo se složiti da je, i pored svih kritika i određenih slabosti, odigrao značajnu ulogu u očuvanju poljoprivredne proizvodnje, naročito stočarske, a posebno proizvodnje mleka.
Sugerirao bih predlagačima novog budžeta da agrarni budžet, bez obzira gde on bio i kako se on zvao, iznosi najmanje onoliko koliko je iznosio 1995. godine, kada smo agrarni budžet ustanovili, a da podsetim da je tada agrarni budžet iznosio 14% od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
Očekujem da će buduća vlada i poslanici vladajuće većine, koji će donositi odluku i bez opozicione manjine, da prelistaju stenografske beleške svojih diskusija ili da se priseti predizbornih priča na temu poljoprivrede i položaja zemljoradnika i da shvate da ih tada izgovorena reč, misao ili ideja danas obavezuje.
Ako je neko zaboravio ili se trudi da naprečac zaboravi šta je rekao na temu poljoprivrede, podsećam da zemljoradnici to svakako nisu. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, osećam potrebu, pre svega kao privrednik, da uzmem učešće u današnjoj raspravi po pitanju paketa poreskih zakona kako bih, pre svega, svojom diskusijom podržao predlog Vlade koja je u svim dosadašnjnim situacijama ostala dosledna reformskom kursu, interesima privrede i interesima građana Srbije.
Kada sam rekao - u svim situacijama - naravno mislio sam na teške i složene situacije sa kojima se ova vlada u svom radu suočavala. Uostalom, ova vlada i ne zna za lako rešive situacije i probleme. Ova Vlada je zajedno sa građanima Srbije, policijom i vojskom uspela da odbrani zemlju od vojne agresije i pokaže celom svetu kako se bori za očuvanje slobode, nezavisnost svoje zemlje.
Ova vlada je dobila još jednu veliku bitku upravo ovih dana koja se zove - uspešna obnova zemlje od posledica ratnog razaranja, čija je prva faza uspešno završena ovih dana.
Bez obzira na partijsku pripadnost, patriotska ili izdajnička osećanja, priznavali ili osporavali uspeh Vlade, šetali i protestvovali ili radili, izgrađivali porušeno, ovaj i ovakav uspeh u obnovi zemlje je pred sudom javnosti. Sud javnosti je očigledan i nepogrešiv.
Sada moramo biti jedinstveni, kao što smo bili u ratu, u obnovi zemlje i odbrani zemlje od ekonomske agresije koja se čini spolja i iznutra, a radi očuvanja ekonomske i socijalne sigurnosti i stabilnosti društva, i, što ne reći, očuvanja osnovnih nacionalnih interesa zemlje.
Upravo poreski paket rešenja u fiskalnoj sferi, koji je na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja, je potvrda doslednosti i opredeljenja Vlade narodnog jedinstva u pravcu nastavka programa reformi i ciljeva zacrtane ekonomske politike.
Osnovni cilj ekonomske politike ove vlade je ekonomska, socijalna, cenovna i valutna stabilnost u uslovima mnogih ograničenja. Poreski paket zakona koji je danas na dnevnom redu ima zajednički cilj da nizom olakšica privredi stvori realne uslove za veću privrednu aktivnost, realizaciju socijalnih programa, podsticanje donatorstva radi brže obnove zemlje, olakšice za mala preduzeća, olakšice za nastradale u bombardovanju NATO avijacije.
Posebno bih se osvrnuo na Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza preduzeća po osnovu javnih prihoda, kao najznačajnijem rešenju u paketu novih poreskih rešenja.
Ovim zakonskim rešenjem privreda se oslobađa obaveza prema budžetu i fondovima u iznosu od 5 milijardi dinara, što čini 505 ukupnih obaveza u periodu do kraja 1998. godine.
Ovo su značajna sredstva koja će prihvatanjem Predloga ovog zakona ostati privrednim subjektima za njihovu privrednu aktivnost i povećanje proizvodnje i zaposlenosti. Uveren sam da ćemo danas usvojiti predloženi paket poreskih zakona kao nastavak reformskog kursa Vlade u fiskalnoj sferi.
Usvajanje ovih predloga pre svega treba shvatiti kao meru bezrezervne podrške Vladi narodnog jedinstva za ono što je do sada učinila i meru poverenja za budući rad Vlade. Hvala.