Molim vas, omogućite gospođi Pop-Lazić da se obrati, vratiću vam vreme, samo trenutak.

Izvinite, molim vas, gospođo Pop-Lazić, molim vas...
Molim vas! Pobogu! Molim vas, sedite, ovo je Narodna skupština, pobogu, pa ne znam ko kome preti iza vrata. Pobogu, vodim računa po Poslovniku o tome kako se poslanici ponašaju u Narodnoj skupštini. Sada vas molim da omogućite gospođi Pop-Lazić da se obrati. Izvolite, gospođo Pop-Lazić, ponovo i izvinite, molim vas.

Sada vas upozoravam.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas... Replika? Oprostite, molim vas, gospodine Vučiću, kome repliku?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Vama.)
Pošto nisam govorio na današnjoj sednici, ne možete da mi date repliku. Predsednik Skupštine se nije obraćao. Da je želeo da se obrati stao bi za govornicu i obratio se.
Molim vas, molim vas, molim vas, gospodine Vučiću, dozvolite mi da radim po Poslovniku. Imam puno strpljenja za sve. Vidim koliko je strasti. Upozorio sam na to, niste bili ušli u salu kada sam na početku upozorio... molim vas, strogo držim, nisam video nigde nijednu lopužu. Ovde postoje samo narodni poslanici i sve sam vas upozorio, molim vas, sve narodne poslanike, u interesu narodnih poslanika sam upozorio da se radi isključivo po Poslovniku i da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS, DS i SRS.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Kako može pre?)
Po Poslovniku? Izvolite, gospodine Mirčiću, pa onda ...
Samo sekund, da pojasnim. Dozvolite mi, gospodine Mirčiću, samo da pojasnim - po tome što je očito prvo stigla prijava govornika SPS-a, pa govornika DS-a, pa govornika, naknadno, uz malo zakašnjenje, poslanika SRS. Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Mirčiću, po Poslovniku.

Vreme, gospodine Mirčiću, završite.

Ovo je bilo po Poslovniku.
Dakle, obratio sam se u oba slučaja poslanicima po članu 99. stav 2, da niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom, kao i na osnovu trećeg stava - za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora, te sam sa ovog mesta koristio mogućnost da to sprečim.
Da li ste zadovoljni objašnjenjem? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, kao što sam najavio, a potom neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čomić.
Da vam pročitam član koji je zbunio mnoge, a to je član 91. stav 2, ukoliko su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.
Poslanička grupa, naravno, ne mora da iskoristi vreme do kraja. Izvolite.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić, na izlaganje gospodina Kekića.

Gospodine Vučiću, nema razloga da obmanjujemo javnost. Predsednik Skupštine, ko god da je, ne može nikome da oduzme novac, sem ako ga nešto nasilno prepadne ili na ma koji drugi način.
Pozivajući se na Poslovnik, može to da uradi tako što prvo upozori jednom, drugi i treći put, pa tek onda izrekne opomenu, što sam radio. Može i bez toga, onda poslanik koji je došao u tu situaciju, za to, na osnovu opomene, ide pred Administrativni odbor i Administrativni odbor odlučuje da li će mu se oduzeti, ne znam da li, tri ili četiri hiljade.
Vrlo je nekorektno pominjati mene kao čoveka koji je nekome oduzeo novac.
(Dobacivanje iz sale.)
Molim vas, gospodine Krasiću. Molim predsedavajućeg da mi omogući da govorim bez dobacivanja.
Dakle, nikada nikome nisam oduzeo novac, iz vrlo jednostavnog razloga, što ne postoji potreba za tim. Svoj novac sam uredno zaradio, vrlo dobro znate. Opominjao sam, pa i vas danas, da je ružno u današnje vreme pred građanima Srbije razbacivati se novcem, a naročito ovde, te ni na jedan način ne snosim odgovornost ako poslanik dođe u situaciju da, prekršivši Poslovnik, bude opomenut, te mu Administrativni odbor za to izrekne kaznu. Ne može ni na jedan način da za to bude kriv predsednik Narodne skupštine, a sasvim sigurno on novac ne oduzima.

Pošto je predsednik Skupštine dužan objašnjenje, još jednom, član 101. stav 3: "Na osnovu mere iz stava 2. ovog člana Administrativni odbor izriče i novčanu kaznu u skladu sa odredbama člana 105. ovog poslovnika".
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, pa onda Gordana Pop-Lazić, pa Ljiljana Nestorović, pa Milorad Mirčić.

 U pravu ste, gospodine Nikoliću, danas mi neki tepaju, neki se dive napisima u novinama, a nije korektno ni jedno ni drugo. Ovo je Narodna skupština i moramo da sačuvamo ozbiljnost.
Gospođo Čomić, zbilja vrlo teško razumem da ljudi zameraju nekome što radi po zakonu i stalno moram o tome da govorim. Vrlo korektno ste citirali, jeste, predsednik Narodne skupštine ima pravo da, kada zatraže nešto 84 narodna poslanika, dakle trećina, da to prolongira 60 dana ili da 60 dana odlučuje. To istovremeno znači, naravno, mogućnost da na njega neko utiče, da se raspituje, i znam da iz toga mnogi mogu da izvuku različite zaključke. Ne razumem zašto se nikada ne izvuče normalan zaključak.
Dakle, predsednik Skupštine može da izađe u susret poslanicima, jer kao što postoji 60. postoji i prvi dan. Ovo je moj lični stav i nisam navikao da se sklanjam od problema. Ako postoji problem o kome hoće da govori 104 narodna poslanika, pa naravno da ću omogućiti po zakonu da to bude urađeno, jer ću uvek na isti način postupati, nastojeći da ne pravim razliku među političkim strankama.
Moguće je i mislim da ste vi u pravu, ljudi nisu naučili da svaka institucija snosi odgovornost za ono što radi, pa otud je moguća vaša analogija da je neko dogovarao sa nekim, odlučuju ovakvi ili onakvi opozicionari ili ne. Žao mi je, meni nijednog trenutka ne pada napamet da na taj način razlikujem narodne poslanike.
Niti meni smeta da kada, recimo, sinoć iz sve snage DS, poslanici, podržavaju amandmane SRS; zašto, to su narodni poslanici. Da li oni time utiču da se ide brže u Evropu ili sporije, oni odlučuju, građani su ih birali, neću valjda ja da odlučujem. Čime se rukovode 84 ili 104 narodna poslanika, neću da odlučujem, ne sudim o motivima. Predsednik Narodne skupštine mora da vodi računa o slovu zakona i o Poslovniku. Ako to danas nije bilo vidljivo, i prethodnih dana; nije me lako iznervirati. Nemam razloga da se nerviram jer razumem da postoji rasprava i da postoji strast, ali mi ne pada na pamet da kršim Poslovnik, i ne pada mi na pamet da ne dozvolim narodnim poslanicima da ostvare ono na šta imaju pravo po Poslovniku ove Narodne skupštine, i nadam se da je to u interesu svih.
I, još jednom vas molim, kao što sam to morao da pojašnjavam malopre gospodinu Vučiću, tako i vama, žao mi je, ne pada mi na pamet da radim drugačije. Radiću po Poslovniku i po zakonu, a nadam se da je u interesu svakoga od nas, svakoga od vas pojedinačno, da se u celoj zemlji tako radi. Nama trebaju promene. One su moguće samo ako su zakonite. Ako nisu zakonite one su svakako nasilne. Nasilje ne trpim, ali ga se ne plašim. Hvala.

Ne, ne, izvolite, gospodine Petroviću, znam da ste se vi pre javili, ali poštujem, predsedavajući je bio ovde i poštujem predsedavajućeg. Izvolite.
Izvinite, gospodine Petroviću, dakle samo da razjasnim da ne bi bilo problema. Molim vas, istina je, javio se pre toga narodni poslanik Vučelić i poslanik Kostić, ali budite ljubazni, pošto predsedavajući daje reč, poštujem predsedavajućeg koji je dao reč. Izvolite, gospodine Petroviću. Molim vas....

Naravno, reč prvo ima predstavnik predlagača, gospodin Nikolić. Ali, molim vas, pošto sam dužan da obaveštavam o toku sednice, i na početku ove sednice je rečeno, i nema razloga da obmanjujemo javnost, molim vas, da je sednica zakazana u skladu sa dogovorom šefova poslaničkih grupa i, nemojte molim vas, govorim o datumu. Izvolite. Govorim samo o datumu. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Tri replike su sada, prvo gospodin Vučelić, gospođica Kostić, pa gospođa Čomić.

Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić, pa narodni poslanik Gordana Čomić. Ovo prvo je replika na izlaganje gospođe Čomić, a ovo drugo je replika na izlaganje gospodina Nikolića.

Narodni poslanik Gordana Čomić, a pre toga, po Poslovniku, gospodin Dačić.