Gospodine Vučiću, dame i gospodo, cenim ljude po tome da li su sposobni da ispune svoja obećanja. Ne mogu da odgovaram za tuđa obećanja, ni vaša, ni drugih poslanika.
Nema potrebe da lažno obaveštavate javnost, dakle, sa ove govornice sam obećao da ću pomagati poslanicima i molio sam da poslanici pomognu meni i svakome ko sedi na tom mestu, da vratimo dostojanstvo Skupštini na taj način što ćemo poštovati Poslovnik.
Kao što znate, nisam učestvovao u donošenju tog poslovnika. Poslovnik ne poznaje pojam pozicije i opozicije, samo poznaje regulisanje odnosa u radu Skupštine među poslanicima. Dosledno, a to sam i malopre radio, nisam pominjao nijednu stranku, niti ću ubuduće to raditi. Nadam se da je svima vama bolje kada se tako radi. Dakle, citirao sam u oba slučaja član Poslovnika. Dobro je kada se poštuje zakon. Dobro je za sve u ovoj zemlji. Poslanici u Skupštini moraju, takođe, da pokažu da su sposobni i spremni da poštuju onaj zakon koji se na njih odnosi.
Poslovnik je zakonski akt koji se odnosi baš na... podzakonski, da li je tako, ispravite me, vi ste pravnik, ja nisam... dakle, podzakonski, koji se odnosi baš na poslanike. Uvek ću nastojati da regulišem tolerantno odnose među poslanicima. Ko će obezbeđivati većinu, to se mene ne tiče. Šta je ko obećavao, to se mene ne tiče.
U Srbiji sam se, kao i svi građani Srbije, naslušao obećanja. Interesantno je hoćemo li jednom videti one koji obećanja ispunjavaju. Znate i sami, dokazao sam da sam u stanju da ispunjavam obećanja, jer ne dajem lažna i prevelika, a nisam to dokazao sam.
Dokazali su mnogi poslanici i pozicije i opozicije u prethodnom periodu, a ja ih molim da nastavimo da to radimo, a ne da se nepotrebno svađamo i da koristimo priliku za reklamne kampanje. Mislim da to nikome ne koristi, a najmanje koristi ovoj zemlji koja je u teškom stanju. Sve što mi radimo ovde građani Srbije plaćaju. Hajde onda da uradimo nešto što će njima koristiti, da donosimo zakone, da se borimo za svoje političke ideje, a ne da dajemo netačne podatke o drugima. Hvala.