Dame i gospodo, želim da komentarišem ovaj amandman i čudno je da upravo oni koji su podneli ovakav amandman, a radi javnosti ću pročitati šta je predlog podnosioca amandmana, ovih pet poslanika LSV. Oni predlažu da se član 18. ovog predloga zakona briše u potpunosti, a ovaj član glasi: ''Akademija ima Ogranak Akademije sa sedištem u Novom Sadu. Ogranak Akademije je organizacioni deo Akademije. Statutom Akademije uređuje se unutrašnja organizacija i rad Ogranka Akademije''. Njihov predlog za brisanje ovog člana, tj. za ''zatvaranje'' ovog ogranka je obrazložen time da je donošenjem Statuta Vojvodine ozvaničeno postojanje i rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i da ovakav ogranak SANU ne treba da postoji u AP Vojvodini.
Mislim da je to veoma opasna nakana i da treba da zabrine celokupnu naučnu javnost, pre svega u Vojvodini, a i sve koji su podržali donošenje Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i dali saglasnost na Statut Vojvodine, kojim se ozvaničava rad VANU. Tražiti da se zatvori jedan ogranak koji već godinama postoji tamo, gde rade i deluju vrlo ugledni naučni radnici, pre svega sa područja AP Vojvodine, kao što je akademik Kovačević, koji je predsednik ovog odeljenja, ili akademik Čedomir Popov, ugledni istoričar i predsednik Matice srpske, koji se s razlogom i oglasio prošle nedelje u sredstvima informisanja, u jednom pisanom mediju, gde je upozorio našu celokupnu javnost kakva je politika aktuelnog rukovodstva Vojvodine i kuda stremi i koliko već aktivno radi na odvajanju AP Vojvodine od Republike Srbije.
Evo, za neka dva meseca se već pokazuje da smo svi mi koji smo u procesu rasprave i donošenja ovih zakona ukazivali na opasnosti koje mogu slediti nakon usvajanja Zakona o utvrđivanju nadležnosti i potvrđivanja Statuta bili apsolutno u pravu i da ljudi koji vode politiku u Vojvodini, a i sama Vojvođanska akademija aktivno radi na iskazivanju separatizma, ali i na neki način deljenju naučnog prostora i svega ostalog što je i bilo u nekim godinama koje su za nama i koje su bile vraćene u neko normalno stanje, i ponovo se ide ka tim procesima koji su bili.
Kao potvrdu ću izneti da je jedan od značajnih projekata koji radi Vojvođanska akademija izrada Enciklopedije Vojvodine. U predgovoru te enciklopedije stoji da će ona upoznati sa uglednim ličnostima nauke i kulture Vojvodine. Dalje kaže: "Donećemo potpune portrete ličnosti koje su dale svoj prilog onome što čini duhovnu i materijalnu građevinu koja se danas zove moderna evropska regija Vojvodina, a koja je dugo i strpljivo građena". To piše u predgovoru Enciklopedije Vojvodine.
Ako se pogleda ko čini uredništvo i stručne urednike, moram reći da je tu i određeni broj uglednih naučnih poslenika i akademika, ali u uredništvu ima i okorelih i dokazanih autonomaša, čiji se rad u ovakvom projektu svakako ne može apsolutno dobronamerno prihvatiti. Mogu samo neka imena ovde spomenuti: profesor Filozofskog fakulteta Milenko Perović, profesor Ranko Končar, profesor Poljoprivrednog fakulteta Veselin Lazić, Duško Radosavljević (koji je doktorirao 2000. godine), profesor Ljiljana Subotić, profesor Marijana Pajvančić i Dimitrije Boarov, novinar i publicista itd. Znači, to su samo neke od ličnosti koje su uredništvu ove enciklopedije.
Tako da, gospodo, vi koji ste na vlasti, dobro se zamislite koga imate kao partnera, kuda streme pojedine političke inicijative, neki put i naizgled bezazlene. I ovo se tretira bezazlenim aktom, samim tim što je obrazloženo onako objedinjeno - evo, podneli smo nekoliko amandmana i ispričaćemo to, a pozadina i suština je mnogo malignija i mnogo opasnija.
Mislim da to treba sve da nas zabrine i da je vreme da se kaže upravo tima koji imaju takve nakane, a to je, pre svega, jedna maligna autonomaška politika koja će dovesti do novog deljenja Republike Srbije, da se ona mora zaustaviti u korenu i preseći sve aktivnosti koje idu ka tom cilju, a jedan od amandmana koji je podnet u okviru ovog zakona upravo je ovaj amandman na član 18. Za mene je sasvim očekivano i normalno da ga Vlada nije prihvatila. Jedino, ponovo vas sve pitam – kako ćete izglasati ovaj predlog zakona ako ovih pet poslanika ne budu glasali za njega?

Želeo bih repliku gospođi Papuga.

Dobro, gospođo predsedavajuća, koristiću vreme poslaničke grupe. Bio sam ovlašćeni predstavnik, pa mislim da imam još vremena. (Predsednik: Imate još dosta vremena.) Nema problema, koristiću onda vreme poslaničke grupe.
Pomenuo sam VANU zato što su oni upravo u obrazloženju za brisanje ovog člana naveli da je osnovana Vojvođanska akademija i da nema potrebe da tamo egzistiraju nekakve dve akademije nauka. Jasna je njihova nakana i pozadina toga zašto to traže, zato što sad postoji Vojvođanska akademija, koja je ponovo osnovana valjda 2004. godine odlukom Skupštine Pokrajine Vojvodine, kada je predsednik te skupštine bio gospodin Nenad Čanak. No, svakako nije on sam to izglasao, nego je odlukom tadašnje većine osnovana ta akademija.
Ja svakako imam pravo da imam svoje mišljenje o toj akademiji i ljudima koji su tamo izabrani i imam veoma veliko poštovanje za određeni broj ljudi koji su birani u tu akademiju, da pomenem samo neka imena - profesora Rudolfa Kastoria, profesora Papa, Leovca itd., ali isto tako, kao univerzitetski profesor, apsolutno imam pravo i da za neke druge mislim da ne zaslužuju da imaju zvanje akademika.
Isto tako, ako vi osporavate potrebu delovanja akademika Kovačevića ili akademika Popova, a svakako imam izuzetno, da ne kažem uzvišeno mišljenje o tim ljudima koji su članovi SANU, a rade i deluju ne samo u Novom Sadu i na području Vojvodine, nego i ovde u Beogradu, i birani su u SANU, pitam vas samo – zašto ste napravili paralelizam i zašto sad želite nešto što je, po meni, kvalitetnije (imam pravo da mislim tako) želite da zatvorite, da ugasite, a da se razvija nešto što nije, opet po mom mišljenju, interes srpskog naroda i drugih naroda koji žive i rade na području Vojvodine i cele Srbije?
Prema tome, imam pravo da iznesem svoje mišljenje. Možda sam koristio prejake reči, ne znam, možda malignitet, ali pripadam medicinskoj branši i nešto što podriva, nešto što jede iznutra mi je terminološki tako bilo blisko, pa to tako kvalifikujem. Ako sam takvim izrazom povredio vas i sve druge koji su se našli povređeni, izvinjavam se, ali suština je da ovakav zahtev za zatvaranje tog odeljenja nije dobar, nije interes srpske nauke, kulture i tradicije, i ne može još dugo, dugo vremena VANU zameniti SANU, niti joj biti blizu.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da se obratim vama, gospodine Đeliću. Mislim da ste izuzetno dobro medijski pripremili ovu današnju raspravu, potpisivanjem juče tog ugovora o finansiranju naučnoistraživačkog rada u našoj zemlji narednih nekoliko godina, i to je dobro primljeno, ili će, da kažem, biti dobro primljeno kod svih poslanika koji se bave naučno-istraživačkim radom, kako obrazovnim, tako i u naučnoistraživačkim ustanovama.
Dobro ste mesto odabrali za tu promociju i prezentaciju, jedino mislim da tamo nije bilo mesta predsedniku države, da se i on obraća po tom pitanju, jer to onda ja, a i mnogi drugi poslenici u nauci, tretiramo kao stranačku promociju nečega što je od opšteg državnog interesa, čime se država zadužuje za narednih 20 godina i moraju svi građani ove države da vraćaju tih 200.000.000 evra.
Mnogo bolje bi medijski bilo prihvaćeno da je o tom projektu govorio neko drugi, možda je bilo govora od strane nekih ljudi, ali medijski to nije prikazano, da su se ugledni članovi Srpske akademije nauka i umetnosti obratili, da su to podržali, da su se ugledni direktori naučnih instituta, takođe, pojavili na Javnom servisu ili u toj informaciji, jer bi takav jedan projekat onda imao mnogo veću težinu i ozbiljnost.
Moram malo i da se našalim, ali i da iz zbilje jednu istinu iznesem. Vašim dolaženjem na mesto ministra nauke, mnogi poslenici u nauci su računali da ćete vi, u odnosu na vaše sposobnosti ministra finansija, uspeti obezbediti već u startu mnogo veće pare, mnogo veća sredstva za naučnoistraživački rad. Nažalost, do sada niste uspeli u tome i čak ste dozvolili prošle godine, kod rebalansa budžeta, da milijarda dinara koja je izdvojena za istraživački rad bude uzeta i prebačena na neke druge pozicije, što vam ne može ići u prilog kao ministru koji je imao dobru brigu o naučnoistraživačkom radu u Republici, pogotovo za mene.
Da se legitimišem – ja sam i član matičnog odbora za biotehničke nauke pri Ministarstvu nauke, 11 godina sam bio direktor jednog naučnog instituta. Ono što je za mene neprihvatljivo, i s aspekta bivšeg direktora, i člana matičnog odbora, jeste da ste vi uskratili finansiranje naučnoistraživačkog rada najvećem naučnom institutu u ovoj državi tokom prošle godine, upravo zbog nedostatka sredstava, vi znate o kom se institutu radi, s obrazloženjem da taj institut zarađuje iz drugih nekih osnova i da mu, u ukupnom finansijskom skoru, tih nekih 200 i nešto miliona dinara koje treba da dobije po osnovu naučnoistraživačkog rada neće faliti.
Mislim da je falilo i tom institutu i svakom institutu koji se bavi naučnoistraživačkim radom. Ako nema pravog podsticaja od države, onda se to ne može tretirati kao dobra državna politika i državna briga. Nadam se da početkom ove godine nijedan institut, ni po kom osnovu, nije uskraćen u finansiranju naučnoistraživačkog rada. Molio bih vas da ovde javno to i kažete, a meni će sigurno biti lako da to i proverim.
Još par minuta ću iskoristiti da se osvrnem i na Strategiju koju ste ovde promovisali, na ono što ste rekli vezano za ova podsticajna sredstva. Apsolutno je to dobro i nadamo se da će stvarno te pare i pare koje će ova država, pored tih 200 miliona, još izdvojiti znatno pomoći da se revitalizuje naučnoistraživački rad u našoj zemlji. Ali, nažalost, na početku vašeg obrazlaganja, vi ste počeli priču da će se te pare trošiti na adaptacije nekih prostorija, to jest nekih objekata, koje su počele da posrću, na izgradnju rektorata u Novom Sadu, nekih biblioteka, itd.
Ako ova sredstva potrošimo na zidanje i krečenje, onda je uludo sve to što uzimamo. Nadam se da to ipak neće biti vaš prioritet i vaših saradnika u trošenju, nego da će ta sredstva da se iskoriste za jedno kvalitetno opremanje, upravo po ovim ciljevima koje ste postavili u Strategiji, za biomedicinska istraživanja, za istraživanja novih materijala, zaštitu životne sredine, energetiku, poljoprivredu, itd., znači, za opremanje, pre svega, naučnoistraživačkih institucija, koje treba da unaprede, da dostignu neki evropski nivo u tim istraživanjima.
Dalje, ono što je zapušteno ovih poslednjih 10 godina, to je ulaganje u podmladak. Ova država, pre svega, Ministarstvo nauke i Ministarstvo obrazovanja, mora učiniti sve da zadrži školovane mlade ljude, talentovane, s visokim prosečnim ocenama, da više na hiljade mladih ljudi ne odlazi da svoje dalje doškolovanje i svoju profesionalnu karijeru opredeljuju u inostranstvu, nego da im se stvore preduslovi da ostanu ovde da rade, da se bave naučnoistraživačkim radom. Nadam se da će, pored nabavke opreme, kvalitetne istraživačke opreme za ove ključne institucije koje će se baviti ovim ciljnim istraživanjima koje ste definisali u Strategiji, drugi nivo podsticaja biti upravo u školovanju mladih kadrova i u zemlji i van zemlje.
Svesni smo da u našoj zemlji nemamo adekvatne preduslove da kvalitetno iškolujemo naučni kadar i podmladak i da treba obezbediti podsticajne stipendije da u prestižne naučne ustanove odu mladi ljudi da se tamo doškoluju, možda, da urade i svoje doktorske disertacije ili deo tih doktorskih disertacija. Nadam se da će ta sredstva biti iskorišćena, kroz projekte koji će se finansirati u sledećem ciklusu, deo sredstava, za to da svi mladi ljudi koji su se opredelili za doktorske studije, na svim univerzitetima, imaju apsolutnu prohodnost i uključenje na projekte.
Znači, da u sledećem ciklusu, svi oni koji su završili s prosečnom ocenom iznad osam i opredelili se, upisali doktorske studije, ili se zaposlili u naučnim institutima, automatski mogu imati prohodnost i uključenje u projekte, da li su to osnovna istraživanja, tehnološki razvoj ili razvojni projekti, ali, da ne bude – evo, para nema više, podeljeno je sve i nema za mlade ljude da se uključuju. Onda, kako će, sa čim će raditi svoja istraživanja.
Poslednje na šta mislim da treba deo ovih deo para utrošiti, kad je reč o obezbeđenju drugih materijalnih preduslova za mlade istraživače, to je podizanje nekih stanova koje će po povoljnim cenama moći kupiti i time ih vezati da ostanu ovde, ili davanje povoljnih kredita. Znači, omogućiti im i kroz to da ostanu ovde, unaprede naučnoistraživački rad i da podmlade ovih 10 hiljada istraživača koji se vode na spisku istraživača u našoj zemlji.
Iskreno se nadam da ćete ovo, krajnje dobronamerno od mene, da prihvatate, upravo ceneći moje godine i iskustvo, jer sam, kažem, prošao sve izbore u naučnom zvanju, nažalost, tj. izbore vanrednog i redovnog profesora na fakultetu, tako da sam od onih koji imaju najviše naučno i nastavno zvanje, i nadam se da to na neki način daje ozbiljnost ovome o čemu govorim.
Da se sad vratim na ovaj predlog zakona o naučnoistraživačkom radu i da, prvo, kažem o ovom nacionalnom savetu, izmeni članova Nacionalnog saveta. Imam tu nekoliko primedaba. Prva je da se, što se tiče članstva u nacionalnim savetima, na neki način smanjuje broj istraživača, tj. savetnika iz naučnih instituta, Ministarstva nauke, matičnog ministarstva, za naučnoistraživačke ustanove, ljudi koji se isključivo bave naučnoistraživačkim radom. Ne smatram da treba da budu favorizovani oni koji rade u naučnoistraživačkim ustanovama, ali, na nekim mestima, kao što je, recimo, ovaj nacionalni savet, trebalo bi da bude više naučnoistraživačkih radnika, tj. naučnih savetnika, nego, recimo, redovnih profesora s univerziteta, uz svo uvažavanje zvanja redovni profesor.
Prvobitni predlog sastava Nacionalnog saveta je značajno promenjen, tako što je smanjen broj naučnih radnika iz instituta i broj, nažalost, onih s fakulteta. U isto vreme, predlažete da se poveća broj privrednika, lica koja nisu s naučnoistraživačkim zvanjima. Mislim da i to nije dobar predlog. Ako mislite, a pretpostavljam da je to bila motivacija, da će tih pet članova Nacionalnog saveta koji su privrednici, koje delegira Privredna komora ili Savet inostranih investitora, doprineti da će se ti istraživački rezultati, patenti, novi proizvodi itd. efikasnije primenjivati i realizovati, mislim da se varate. Prvo, zato što takvih dostignuća imamo malo. Sami ste rekli da je to 10 ili 15 godišnje. Dalje, ne vidim da će njihovo članstvo značajnije afirmisati i omogućiti da se ti novi proizvodi i patenti operacionalizuju i stave u funkciju.
Moja poslanička grupa nije dala amandmane, zato što je sve ovo išlo po hitnom postupku, a imali smo obaveza oko drugih zakona, ali bismo ovde sigurno dali. Ako bude predloga u smislu izmene, založićemo se sigurno da ne bude pet privrednika. Maksimalno je dva ili tri, ali da bude zato još više naučnoistraživačkih radnika, pre svega, iz instituta.
Sledeće što želim da prokomentarišem je Centar za promociju nauke, koji želite da kao novu instituciju, novo telo, formirate unutar Ministarstva. U suštini, može da ima opravdanja, ali ako idemo ka nekoj ekonomskoj racionalizaciji u našoj državi, smanjenju javnog sektora ili štednji, onda mislim da nije trenutak za formiranje tako nečega sada, ili barem ovako kako ga vi tretirate.
U nekim ranijim vremenima postojao Sajam novih tehnologija, gde su se pojavljivali naučni instituti koji su imali ostvarene rezultate u smislu novog proizvoda, patenta itd., i to je bilo dobro posećeno od strane naučnoistraživačkih radnika, građana, kao i ovo što ste prošle godine promovisali.
Već u Ministarstvu imate neke ljude koji se bave promocijom nauke, ali ako želite da formirate novo telo i da to telo afirmišete, onda nije prihvatljivo da direktor takve institucije bude neko ko nema naučnu titulu.
Zašto je to tako i kako mislite da takvo jedno lice, a ovde ste naveli da direktor Centra može biti imenovano lice koje, pored opštih uslova propisanih zakonom, ispunjava i sledeće uslove – završene diplomske, akademske studije i radno iskustvo od najmanje pet godina, koje ima pet godina radnog iskustva i završene akademske studije, može na pravi način da promoviše nauku i rezultate naučnoistraživačkog rada?
Mislim da je trebalo da stavite kriterijum da direktor mora biti ugledno lice iz naučnoistraživačke oblasti i da ima ostvarene rezultate naučnoistraživačkog rada, da to bude i svojom ličnošću, svojim ''personaliti'', da promoviše tako nešto, funkciju i telo koje osnivate. Kroz ovakvo rešenje ne vidim ozbiljnost vašeg predloga.
Dalje, ono što želim da komentarišem vezano je za formiranje Nacionalnog instituta. U principu, mislim da je to dobro i da sve ozbiljne države imaju nacionalne institute koji su nosioci naučnoistraživačkog rada iz pojedinih oblasti. U neka ranija vremena, da li, čak, u Predlogu zakona ili u fazi javne rasprave, bilo je takvih predloga. Tada sam podržavao i sada podržavam takav predlog, ali ono što smatram da nije u redu jeste kriterijum koji postavljate za ispunjenje, a to je sto naučnoistraživačkih radnika.
Naveli ste da i dva instituta koji to ispunjavaju. Mislim da nema nijednog. Niti to ima Institut za ratarstvo i povrtarstvo, niti Institut "Mihajlo Pupin", koji je treći ili četvrti. Molio bih vas da se izjasnite koja su to dva instituta koja danas ispunjavaju uslov da mogu biti nacionalni institut? Znači, da imaju sto istraživača u naučnim ili istraživačkim zvanjima.
Neki raniji predlog je podrazumevao da takav institut ima 60 istraživača, što mislim da je prihvatljivo, a što je, ipak, znatno viši kriterijum nego što je propisano za naučni institut, od toga, 30 s naučnim zvanjem, a 30 s istraživačkim. Da ste barem stavili 80. Ali, sto istraživača apsolutno diskvalifikuje gotovo sve naučnoistraživačke institucije i nateraće ih na neko objedinjavanje. Ima smisla objediniti nešto što se može objediniti, ali ako objedinite Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Institut u Zemun Polju, da bi bio nacionalni, prvo će se duplirati masa opreme koju imaju i jedan i drugi za istraživanje i mnogo toga drugog.
Lično, ne mislim da je to pravo rešenje, pre bih bio za to da se smanji taj cenzus na, recimo, 60 ili 80 istraživača. Polazim od branše kojoj pripadam, veterinarska medicina, koja ima dva naučna instituta, da se oba spoje neće se ispuniti taj kriterijum da bude nacionalni. Smatram da ova država treba da ima jedan nacionalni veterinarski institut, koji će biti vodeća naučnoistraživačka institucija u oblasti veterinarske medicine, ali, o tom potom.
Razmislite o tome da li je uputno da se smanji taj cenzus i da se osnuju takve institucije, ali da budu utemeljene na nekim realnim činjenicama.
Ono što još želim da prokomentarišem jesu izmene u delu koji se odnosi na upravne odbore. Ovom izmenom vi želite da preuzmete potpunu vlast nad imenovanjem i predsednika i članova upravnog odbora, tj. predlažete da se smanji broj članova upravnog odbora i da budu četiri člana koji će predstavljati društvenu zajednicu, koje će imenovati Vlada, i tri koji će biti iz naučnih instituta. Preuzimate potpuno pravo vi, koji ste sada na vlasti, da imate većinu u svakom upravnom odboru naučnog instituta koji je državni.
Mislim da to nije dobro, ili da treba paritet da se napravi i kod drugih institucija. Kada sam govorio o upravnom odboru, mislio sam na fakultete i imenovanje dekana. Tamo je to drugačije rešeno, a ovde se faktički podržavljuje.
Ono što sam još hteo da kažem, vezano za nacionalne institute, to je mentorstvo. Dobro je što ste to predložili, ali realnost je drugačija. Nažalost, gotovo nijedan naučnoistraživački radnik iz naučnih instituta nije uključen i nema mentorstvo, već fakulteti i naučno-nastavna veća određuju mentore, pa je onda problem kod izbora koje ima naučno zvanje. Neko ko ima naučno zvanje, kada želi da se bira u nastavno, jedan od ključnih kriterijuma je mentorstvo, a to ne ostvaruje.
To što ste predložili usaglasite s Ministarstvom za prosvetu, u Zakonu o obrazovanju, tamo definiše da naučnoistraživački radnik u institutu može biti i mentor i ispunjava se uslov da bude mentor za doktorske disertacije.
Pošto mi vreme ističe, još ću na blic da kažem da bi trebalo da se naprave određene korekcije i u delu koji ste predložili za izbore u zvanja. Ponovo se povećavaju kriterijumi, što može dovesti u opasnost veliki broj istraživača da neće ispuniti jedan od značajnih kriterijuma, a to su radovi u međunarodnim časopisima, međunarodne monografije itd.
Predsedavajući, zahvaljujem, nastaviću, eventualno, u onom drugom delu, u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ministre, hteo bih vama da kažem, pošto ste se vi, rukom pokazujući na mene, meni obratili, da svakako nisam pravi primer za to da li je postojala politizacija i da li postoji politizacija u Ministarstvu za nauku, time što sam član matičnog odbora za biotehničke nauke, jer vi znate da su članovi matičnih odbora u okviru Ministarstva za nauku, pre svega, birani po osnovu naučnog zvanja koje imaju, a to je najviše naučno zvanje – naučni savetnik ili redovni profesor, i da nije ni u kom smislu uzimana u obzir politička pripadnost bilo kog člana. Nadam se da će tako i biti. Upravo ako bi se desilo da me razrešite samo zato što sam član ove stranke, onda bih to tek tumačio kao političku odmazdu.
Naprotiv, konotacija mog izlaganja, a po pitanju politizacije, je upravo vaš predlog da unutar naučnih ili nacionalnih instituta, ili, uopšte, instituta čiji je osnivač Vlada ili država, imenujete sedam članova upravnog odbora. Do sada je bilo, kao što znate, osam, i pola je bilo iz instituta, a pola od predstavnika društvene zajednice. Sada većinu članova upravnog odbora delegira Vlada, čime se daje mogućnost da pojedini kandidati po političkoj pripadnosti budu birani ili imenovani za direktore instituta.
Ne možete nikako osporiti da to ne daje mogućnost, što ne znači da će automatski biti, ali imam primere i upravo sam zbog imena tih ljudi i njihove pripadnosti strankama rekao, neću da navodim, mogu, eventualno, posle, u razgovoru ili nekom drugom prilikom. Voleo bih da to ne bude nikako razlog i da ste obrazložili da je razlog ovakvog vašeg predloga samo činjenica da su stvarane u određenim momentima pat pozicije, da niste mogli da imenujete direktora, pa je to bio razlog da se ovako imenuje. Mislim da je to primarni razlog.
Na ono što sam vas pitao u okviru rasprave niste odgovorili. Ako hoćete, molio bih vas da na to odgovorite – zašto predlažete pet članova Nacionalnog saveta kao privrednike, jer smatram da je to nepotrebno, da oni ne mogu unaprediti, tj. aplikovati rezultate naučnoistraživačkog rada, s obzirom na ukupan broj, ako je to bila primarna motivacija? S druge strane, objašnjenje za povećanje kriterijuma za izbor u naučna zvanja u odnosu na postojeći pravilnik koji to reguliše. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre i saradnici iz Ministarstava, hteo bih da obavestim sve vas, pre svega narodne poslanike, a i javnost, da je Odbor za poljoprivredu na sednici 25….

Hoću, ako mi dozvolite da kažem da je povređen član 79. Poslovnika i u tom smislu, kao predsednik Odbora, želim da dam

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre i saradnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, na sednici Odbora za poljoprivredu izdvojio sam mišljenje u okviru načelne rasprave o Predlogu zakona o divljači i lovstvu, iz nekoliko razloga.
Prvi, suštinski, razlog jesu, pre svega, određene načelne primedbe koje sam izneo u okviru rasprave koja je vođena. One su se pre svega odnosile na definisanje opštih interesa unutar ovog predloga zakona, zatim, organizacije lovstva, opet, ovako kako je predloženo, značaja i načina osnivanja Lovačke komore, njenih zadataka koje ima i naročito sam imao primedbe na planska dokumenta koja se predviđaju usvajanjem ovog predloga zakona, pre svega, što se tiče strategija razvoja lovstva, programa razvoja lovačkih područja i lovne osnove, ali svakako i na Prelaznim i završnim odredbama koje su definisane tako kako su.
Svakako ću širu elaboraciju ovih konkretnih primedbi izneti u okviru dalje plenarne rasprave, tako da prosto i nemam dovoljno vremena. Ali, ovo je bilo nekoliko primedbi suštinske prirode koje su iznete u okviru rasprave.
Ono što me je, takođe, motivisalo da izdvojim mišljenje, da mi se pruži prilika kao predsedniku Odbora za poljoprivredu u Narodnoj skupštini Republike Srbije već duži niz godina, a i u ovom skupštinskom sazivu je želja da još jedanput, iako sam to već danas izneo, da opomenem narodne poslanike, članove Odbora za poljoprivredu, da redovno dolaze na sastanke. Nažalost, nekoliko članova Odbora već duži vremenski period se ne pojavljuju i pogotovo je žalosno da su to predstavnici vladajuće koalicije, i to, pre svega, ometa rad Odbora za poljoprivredu.
Jako se trudim, lično, da najveći deo odluka donosimo konsenzusom, da diskutujemo dobro, i pre svega za interes poljoprivrede koja je, da kažem, jedna od najznačajnijih privrednih grana u našoj zemlji, da imamo jedinstvene stavove, ali, evo, u nekim situacijama ipak dođe do razmimoilaženja mišljenja, što upravo potvrđuje ovaj predlog zakona, koji je u osnovi dobro koncipiran. Najveći deo odredbi koje se regulišu ili koje će biti regulisane ovim novim zakonom su dobre i kvalitetne. Unaprediće i lovnu privredu i divljač i sve drugo što je vezano ili se reguliše ovim zakonom, ali, prosto, ima i određenih primedbi.
Međutim, ne može vladajuća koalicija da očekuje da prilikom izjašnjavanja poslanici, opozicija, apriori podrže baš sve što se predlaže, tako da je moje upozorenje da se ubuduće vodi računa o redovnom dolasku na sednice.
Druga stvar koju želim, takođe, da iznesem ovde jeste, molim u isto vreme pre svega vas, predsednice Skupštine, ali i sve druge, odnos medija prema radu Odbora za poljoprivredu. Sa žaljenjem mogu da konstatujem da juče nije bio nijedan predstavnik medija, izuzimajući samo Službu informisanja Narodne skupštine. Juče, pored rasprave o Predlogu zakona o lovstvu i divljači, raspravljali smo i o problemima vezanim za protivgradnu zaštitu.
Pitam predstavnike medija – da li bi se pojavili da je, ne daj Bože, udario grad i napravio enormnu štetu, a upravo je rasprava bila u smislu predupređenja određenih problema koji postoje u Hidrometeorološkom zavodu i koji treba da se reše u narednom periodu.
Generalno, novinari iz ''Javnog servisa'', godinama se ne pojavljuju na sednicama Odbora za poljoprivredu i mislim da to nije dobro za našu javnost, to je juče na Odboru rečeno. Ja sam sebi dao pravo, upravo danas, da kao predsednik Odbora to iznesem i da upozorim sve, jer je stanje u poljoprivredi naše zemlje dosta teško. Poljoprivrednici se na mnogim mestima bune, protestuju u odnosu na državnu politiku...
(Predsednik: Gospodine Mašiću, vreme. Završite rečenicu.)
…završavam, ali, jednostavno, mislim da nije u redu da ne budu informisani, a u ovom domu ima ljudi koji hoće da raspravljaju o poljoprivredi, jer žele njen napredak i prosperitet. Hvala. Izvinite zbog prekoračenja. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre i saradnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo-Srpske napredne stranke iznesem naše viđenje ovog predloga zakona i želim najiskrenije da kažem da najveći deo ovde ponuđenih zakonskih rešenja i odredbi jesu prihvatljivi, i aspekta lovačkih organizacija i zaštite tog nacionalnog dobra.
Svakako, kao i svaki zakon i ovaj ima ili određenih nedorečenosti ili možda mogućnosti za bolje formulisanje. U tom smislu sam i na samoj sednici Odbora diskutovao, ali želim da se nadovežem na ovaj razgovor oko mišljenja, pre svega, Lovačkog saveza Srbije.
Ne sumnjam apsolutno da su oni bili aktivno uključeni i da su dali doprinos i na neki način saglasnost na ovaj predlog, međutim, morate shvatiti, to je moja lična ocena, ali u odnosu na inicijative koje su imali i prema Odboru za poljoprivredu i dostavljanjem tih amandmana da su najverovatnije reterirali u nekim svojim datim saglasnostima i nekim obećanjima koja su oni dali u fazi i javne rasprave i koncipiranja ovog predloga. No, ne krivim vas iz Ministarstva i ljude koji su radili na tome, ako su oni prethodno dali saglasnost, onda su morali da sami procenjuju koliko je to od interesa za tu organizaciju koja postoji 110 godina u ovoj državi koja je dala, tu ćemo se složiti, nesumnjiv doprinos unapređenju lovne privrede, uzgoju divljači i svega onoga što ova država ima na tom planu.
Istine radi, određena nezadovoljstva postoje u samom Lovačkom savezu i Srbije i Vojvodine. Na isti način su se meni obraćali ljudi iz Lovačkog saveza Vojvodine. Doduše, oni su, navodno, zajednički koncipirali taj set predloga izmena kroz amandmane, koje su, opet, dali nekim poslaničkim grupama da to i predlože, i na kraju se kod rasprave o amandmanima to će se dati i videti koji su to amandmani Lovačkog saveza Srbije, a koji su predloženi od strane pojedinih poslanika i poslaničkih grupa.
Ipak bih se vratio na sam Predlog zakona i rekao nešto o samom tom predlogu i, kažem, određenim manjkavostima koje su možda mogle, u krajnjem, biti drugačije regulisane. Ono što svakako u ovom uvodnom delu želim da kažem, to je da divljač Srbije predstavlja apsolutno nacionalno bogatstvo i mora se očuvati i unapređivati da bi zadovoljile ekološke, ekonomske, socijalne potrebe društva. Dakle, ono je svestrano.
Značaj bilja ne može se meriti samo kroz novac, jer ona poseduje i nezamenljive ekološke i socijalne funkcije na nacionalnom i globalnom nivou. Svakako, boravak u prirodi i te kako utiče na ekološku sredinu, pomaže u sprečavanju širenja određenih vektora koje koristi za svoju ishranu i u svakom slučaju je značajan faktor zaštite životne sredine. I, u tom smislu svakako divljač treba negovati i unapređivati ili održavati u uređenim ekosistemima onaj obim koji je prisutan.
Ono što, takođe, želim da istaknem ovde, to je ocena i viđenje predlagača ovog zakona, da i on u krajnjem ističe da je bitan razlog za donošenje ovog zakona nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, kao dobro od opšteg interesa u Republici Srbiji. Sadašnje stanje je, između ostalog, posledica nedoslednog i nepotpunog određivanja države prema pitanjima svojine na divljači, imovinsko-pravnim problemima koji proističu iz prava gazdovanja nad divljači i svojinskih prava na prostorima u kojima se divljač razmnožava i gaji, kao i neodgovarajućeg definisanja lovstva kao privredne delatnosti i lovstva radi zadovoljenja ličnih potreba pojedinaca ili grupa.
Imajući u vidu tu nezadovoljavajuće stanje postojećih fondova divljači, veoma izraženo odsustvo mera održavanja i poboljšanja stanja populacija divljači i njenih staništa, skromne mogućnosti budžeta Republike Srbije da ozbiljnije pomaže uvećanju fonda divljači, rešenjima u ovom zakonu se više insistira na utvrđivanju obaveza i stvaranju finansijske, organizacije i kadrovske podrške merama zaštite i održavanja postojećih fondova divljači. Mislim da su ta neka opredeljenja u tom smislu apsolutno u redu i nešto što apsolutno i mi podržavamo.
Želeo bih u ovom uvodnom delu da kažem, prema podacima koje sam preko interneta uspeo da pribavim, to je da je trenutno u Srbiji ustanovljeno ukupno oko 323 lovišta koja obuhvataju ukupnu površinu od oko osam miliona 828 hiljada hektara, da se od toga 89 nalazi na teritoriji AP Vojvodine, sa nekih dva miliona 152 hiljade hektara, a na teritoriji centralnog dela Srbije nalazi se 199 lovišta, sa površinom od pet miliona 583 hiljade. Nažalost, na delu naše teritorije koji trenutno ne kontrolišemo, to je AP KiM, nalaze se 33 lovišta, sa površinom od milion i 92 hiljade hektara.
Lovišta su do sada, putem oglasa ili neposredno, data na gazdovanje korisnicima, i to Lovačkom savezu Srbije – 193, JP "Srbijašume" i JP "Vojvodinašume" – 67, nacionalnim parkovima – četiri, Vojsci bivše Srbije i Crne Gore, a pretpostavljam da je to sada Vojsci Srbije – samo tri lovišta, ribnjacima – 16 i nekim ostalim vlasnicima oko pet.
Procenjuje se da je brojno stanje glavnih vrsta divljači u ovim lovištima, otprilike, sledeće: da ima evropskog jelena oko 3.800, srna oko 93.000, divljih svinja oko 12.500, divokoza oko 600, jelena lopatara oko 1000, muflona oko 900, zečeva oko 600.000 i poljskih jarebica oko 330.000. Nisam mogao naći podatke za fazansku divljač, konkretno, fazana, ali u krajnjem, nije bitno. Ovo su pobrojane glavne životinjske vrste koje se nalaze u većini tih naših lovišta.
Svakako da u odnosu na prirodne uslove, u odnosu na naše kapacitete i mogućnosti, mi bismo mogli mnogo veći broj divljači uzgajati ili obezbediti njihovo odgajanje. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, i koji će biti donet, trebalo bi u narednom periodu da doprinese da se pre svega bolje gazduje lovištima, a zatim, i da se značajnije uveća broj glavnih životinjskih vrsta u lovištima.
Ono na šta mi imamo određene primedbe na određena rešenja koja su data u ovom predlogu, takođe, ću u nekom kratkom vremenu izložiti. Pre svega, u delu koji se odnosi na Opšti interes, to je u članu 3, gde je definisano u okviru 10 tačaka ono što će činiti osnov, na neki način, ovog zakona, iako je osnov dat u 1) tački, to je, donošenje Strategije razvoja lovstva Republike Srbije. O tom dokumentu ću nešto kasnije govoriti, imamo ozbiljnih primedbi na način kako vi predlažete da se donese Strategija, šta ona treba da sadrži i na koji vremenski rok bi trebalo da se donosi.
Dalje, isto tako u tački 5) obezbeđivanje sredstava za formiranje i održavanje informacionog sistema o populacijama divljači i njihovim staništima. Apsolutno ne sporim da treba da postoji informacioni sistem, ali mislim da treba vi iz Ministarstva da izbegavate prilikom donošenja svakog zakona gde treba da postoji informacioni sistem da to podrazumeva i neka dodatna sredstva. Ipak, informacioni sistem je multifunkcionalan, dakle, podrazumeva kompjutere i memoriju, da ne bude za svaki zakon, za svako praćenje, uvek novi informacioni sistem. Slažem se, treba program, nemojmo da to sada budu neka posebna finansijska sredstva, doduše, nisu velika, ali, prosto, bode u oči u ovakvoj situaciji kada treba da štedimo na svim nivoima, treba da nađemo načina i kroz ovakva određenja da se ne troše prevelika sredstva.
Isto tako, istraživačko-razvojni rad u oblasti lovstva, tačka 7). Bio bih vrlo srećan, ipak, kao čovek iz struke i nauke da i Ministarstvo poljoprivrede, ne samo u oblasti lovstva nego i u mnogim drugim oblastima, ima dovoljno sredstava za istraživački rad i unapređenje i istraživačkog i stručnog rada. Svedoci smo, nažalost, da pre svega, ono ministarstvo i onaj resor ove vlade koji primarno gazduje sa sredstvima za istraživanje, to je Ministarstvo nauke, nema ni izbliza para koje bi trebalo da ima za finansiranje naučnoistraživačkog rada. Onda mislim da je ovo pretenciozno da to bude i u okviru Opšteg interesa i nešto što će se i ovim zakonom kao polazište ostvariti. Ne sporim da treba da stoji, samo sporim realnost sredstava i realnost nekog istraživanja kroz ovaj zakon.
Dalje, želim da ukažem na Organizaciju lovstva i u članu 5. Nadležnost za poslove lovstva, stav 1. kaže: ''Ministarstvo nadležno za poslove lovstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) nadležno je za lovstvo na teritoriji Republike Srbije.'' A u 2. stavu stoji: ''Autonomna pokrajina nadležna je za poslove lovstva od pokrajinskog značaja na teritoriji autonomne pokrajine.''
Moram reći i sa žaljenjem, čak, da je ovo prvi zakon koji sad jasno pravi distinkciju između onoga što je u Republici, a Republika je ovo što zovemo centralni deo Republike, a pokrajina ima faktički sve ingerencije i nadležnosti po ovom zakonu. Bukvalno, što se tiče divljači sve što je u Vojvodini jeste vojvođansko, a što je u Srbiji – da li je samo centralnog dela Srbije ili ima pravo na to i Vojvodina, to sada ovde niste decidnije odredili. Ako se pogleda član 6. gde se određuju Pojedini poslovi AP Vojvodine, onda ispada bukvalno da je tamo sve njihovo, kompletna organizacija i finansiranje i sve. Tako precizno za Republiku to nije definisano.
Juče sam, u okviru načelne rasprave, pitao što se tiče inspekcije i inspekcijski nadzor, gospodin Pajtić je odgovorio – biće u potpunosti u nadzoru, nekih, pokrajinskih inspektora, iako je sva poljoprivredna inspekcija, dakle, sve ono što je u resoru Ministarstva poljoprivrede i svi inspektori, oni su na republičkom nivou, i sada samo prenošenjem nekih nadležnosti ti ljudi koji će biti inspektori za lovstvo treba da se uposle u pokrajini. Sutra će biti inspektori za stočarstvo, inspektori za veterinu, najverovatnije u nekom narednom periodu.
Mislim da to ne vodi na dobro i nadam se da neće biti tako. Ali, ako inspektor za lovstvo ili inspektori za lovnu privredu i lovstvo budu nadležni za područje AP Vojvodine oni će celokupan svoj inspekcijski nadzor sprovoditi tako što će izveštavati resornog sekretara za poljoprivredu AP Vojvodine i nadzirati taj deo posla.
I, imamo teritoriju Vojvodine, koja je, da kažem, u centralnom delu Srbije, to je upravo deo Mačve, odakle ja potičem. Recimo, tamo iz, ne znam, sela Noćajski salaš ili Zasavica ako divljač pređe u Radenković ili Banovo polje, ili neka druga sela, ko će sad tu kontrolisati i kako. Prosto, bojim se vraćanja na period 1974. godine kada smo imali tih problema u inspekcijskom nadzoru i uopšte nadzoru nadležnosti, da ne počne ovim zakonom, pa da sutra nekim izmenama ili nekim drugim zakonima...
Bio bih srećniji da je rešeno tako da inspekcijski nadzor rade inspektori u autonomnoj pokrajini – da, rade, ali oni su pod ingerencijom Generalnog inspektorata i moraju kompletno sve informacije da dostavljaju u Republičko ministarstvo poljoprivrede i Generalnom inspektoratu. Nažalost, tako juče na Odboru nije potvrđeno.
Što se tiče Komore koja treba da se osnuje, ne sporim da treba da se osnuje i da je to strukovna organizacija, ali mislim da država ne treba da ona bude osnivač i ne treba ona da ima učešće u organima Komore. Ovim zakonom se predviđa da u određenim organima Komore budu predstavnici ministarstva; tako je u Veterinarskoj komori, Zdravstvenoj komori, tako je i u nekim drugim komorama. Ako su to strukovne organizacije, one moraju da imaju strukovna tela, mimo mešanja politike. Ovako, kako je ovde predloženo, osnovano se sumnja da će opet u značajnom broju odluka Komore imati uticaja država i kroz svoje predstavnike u telima.
Ono na šta želim posebno da ukažem jesu Planinski dokumenti – Strategija razvoja lovstva. U članu 45. predviđeno i kaže: ''Osnovni dokument upravljanja i zaštite divljači je Strategija koju donosi Vlada za period od 20 godina.'' Pitam vas – zbog čega takav predlog? Kako realno sami procenjujete? Zar stvarno mislite da će 20 godina biti ova vlada ovako koncipirana i da će takav dokument koji se donese od strane Vlade 20 godina da važi, ili je trebalo realnije to sagledati? Ima značajnijih koje kroz Strategiju treba da se definišu.
Program razvoja lovnog područja, u članu 46, stav 1, kaže: ''Sprovođenje ciljeva i mera za razvoj lovstva i unapređenje stanja populacija divljači u lovnim područjima vrši se na osnovu programa razvoja lovnog područja, koji donosi Ministarstvo, na period od 20 godina'', takođe. A, stav 3. kaže: ''Program razvoja lovnog područja sadrži naročito: naziv lovnog područja, površinu i granice lovnog područja, prirodne i druge uslove za gajenje divljači, vrste lovostajem zaštićenih i trajno zaštićenih vrsta divljači…'' itd, da ne čitam zbog vremena. Mislim da je pretenciozno i da je trebalo juče na načelnoj raspravi uvažiti, naime, ja sam predložio da se smanje ove godine, i mislim da je Odbor za poljoprivredu trebalo da predloži amandman, koji bi podrazumevao smanjenje ovog perioda.
Ista je i Lovna osnova koja se donosi za period od 10 godina, takođe, kao strateški dokument.
I, na kraju, u odnosu na i mišljenje Lovačkog saveza Srbije i u odnosu na potrebu donošenja značajnog broja podzakonskih akata, a to je da će, recimo, osnivanje Lovačke komore da sledi za godinu dana, donošenje propisa za sprovođenje zakona, takođe, će biti doneti za godinu dana, s obzirom na to naše je mišljenje da bi možda trebalo odložiti primenu ovog zakona sa početkom januara sledeće godine, kao i da se reše nerešena pitanja između Lovačkog saveza i predlagača, tj. Ministarstva, koje će sada preuzeti glavnu ulogu. U krajnjem, to je i predlog Lovačkog saveza Srbije.
S toga molim ministra i njegove saradnike, koji su radili na ovome, da razmisle još jedanput o ovim predlozima i da, eventualno, napravimo korekcije kroz Odbor za poljoprivredu. Hvala. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da vas obavestim da sam upravo u razgovoru sa ministrom i njegovim saradnicima koji su radili na izradi ovog predloga,, nacrta dobio saglasnost i obećanje da neke sugestije i primedbe koje sam izneo danas u načelnoj raspravi, da postoji mogućnost da ih korigujemo preko Odbora za poljoprivredu.
Nadam se da će se sa time složiti i većina članova Odbora za poljoprivredu i teme napraviti određene korekcije.
Želim da izrazim zahvalnost ministru i saradnicima na razumevanju. S obzirom na to da sam danas govorio kao ovlašćeni predstavnik 20 minuta i da sam manje – više izneo sve ono što sam mislio da kažem, što je bitno sa aspekta Srpske napredne stranke, po pitanju ovog predloga zakona, ne bih više govorio. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ima isključivu svrhu da još jedanput podsetimo i obavestimo naše poljoprivredne proizvođače da agrarni budžet u 2009. godini u suštini je nominalno veći nego što će biti agrarni budžet u 2010. godini i sve priče, a on je manji za oko milijardu dinara, da ova vlada i ova vlast vode računa o agrarnoj proizvodnji padaju u vodu, jer neke činjenice su neoborive.
Ako je agrarni budžet, sa rebalansom koji je obavljen u aprilu, iznosio 26 milijardi i 690 miliona, agrarni budžet u budžetu koji je usvojen za 2010. godinu iznosi 25 milijardi 621 miliona, znači za neku milijardu i 80 miliona je on manji ili će biti manji u 2010. godini.
To može imati ozbiljne konsekvence i posledice po našu poljoprivrednu proizvodnju, jer ako pretendujemo da postanemo kandidat za članstvo u EU već negde krajem naredne godine ili početkom 2011. godine, naša poljoprivredna proizvodnja mora biti apsolutno pripremljena za taj status, pogotovo korišćenje fondova koje EU daje. Dalje, naša poljoprivredna proizvodnja mora biti u mnogim segmentima unapređenja i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu da bi bili konkurentni na tom evropskom i svetskom tržištu.
Ovakvim odnosom Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivredi je to prosto neostvarivo i nadam se da su poljoprivredni proizvođači, koji su i sami u postupku rasprave o budžetu za 2010. godinu kroz svoja udruženja, a isto tako i ugledni agroekonomisti, navodili da je nužno i neophodno uvećati agrarni budžet u 2010. godini, a da to Vlada nije prihvatila.
Znači da će ti isti poljoprivredni proizvođači znati da na nekim narednim izborima cene ko i kakva im obećanja daje u nekim predizbornim periodima, a kako se ponaša i odnosi prema ovom i ovako značajnom privrednom sektoru kakva je poljoprivreda kada dođe na poziciju vlasti.
Želim još jedanput da podsetim i sve vas i našu javnost da je poljoprivreda i u ovoj godini sa ovakvim podsticajima ostvarila rast bruto društvene vrednosti negde između 2,5 i 3%, da je ta i takva poljoprivreda ostvarila spoljnotrgovinski suficit između 500 i 600 miliona dolara, da je ukupan izvoz negde preko milijardu i 500 dolara.
Zar to nisu dovoljni argumenti da se tom privrednom sektoru posveti mnogo više pažnje, da se mnogo odgovornije pristupi ili da se u krajnjem mnogo veća sredstva izdvoje nego što je to izdvojeno i u ovoj godini, a naročito u sledećoj godini?

Cilj ovog amandmana je bio da se uvećaju sredstva za subvencije u oblasti poljoprivredne proizvodnje i upravu na temelju zahteva primarnih poljoprivrednih proizvođača, zatim raznih udruženja poljoprivrednih proizvođača, da agrarni budžet ove godine bude barem na visini između 5 i 6% ukupnog budžeta.
Međutim, ove godine, kao i prošle godine, Vlada se oglušila o te zahteve, a svakako i Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede. Radi istine, pošto su plasirane određene informacije, čak i preko Javnog servisa da je Agrarni budžet ove godine veći za 25% nego prethodne godine, moram najoštrije da demantujem i da zamolim da Javni servis ne širi takve dezinformacije građanima.
Ukupan agrarni budžet je za milijardu dinara manji nego agrarni budžet u 2009. godini. On iznosi 25 milijardi i 621 milion 810 hiljada. Prošle godine taj isti budžet je bio 26 milijardi i 690 miliona i 456 hiljada, i to nakon rebalansa. Znači, za čak nešto više od milijardu dinara je manji taj agrarni budžet.
Pošto Vlada nije prihvatila ovaj amandman, samim tim sigurno će doći u ugroženost isplata svih subvencija, pre svega tzv. tržišnih mera koje ministarstvo sprovodi, a to je podrška poljoprivrednim proizvođačima po obradivom hektaru ili plaćanje po grlu stoke, ali i naročito za ruralni razvoj i sigurno da ove godine će se moći manje isfinansirati u oblasti poljoprivredne proizvodnje nego prošle godine (Predsednik: Vreme.) smatram da nije u redu, završavam.
Vlada nije imala sluha da prihvati ovaj amandman i da to nije od koristi za poljoprivredu.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, očekivanja poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji, upravo u ovo vreme kada raspravljamo o budžetu za narednu godinu, zatim, očekivanja raznih udruženja poljoprivrednih proizvođača, kao i velikog broja naučnih i stručnih radnika koji se bave poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom bila su da će ovaj budžet imati, tj. Vlada, pre svega, a kroz donošenje budžeta, u vidu potrebu izdvajanja mnogo većih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju nego što je to izdvojeno prošle godine, i da će se uvažiti svi problemi koji su prisutni u oblasti poljoprivredne proizvodnje, a koji su naročito ove godine bili izraženi pre svega kroz nisku cenu žitarica, visoku cenu inputa.
Takođe, kroz činjenicu da je poljoprivreda sve ove protekle godine iznela izuzetno veliki teret u smislu i ekonomske i finansijske stabilnosti naše zemlje i samo zahvaljujući toj poljoprivredi nije bilo izražene gladi i problema, ozbiljnijih socijalnih problema.
Upravo na temelju činjenica da je poljoprivredna proizvodnja i u ovoj godini, kao i prethodnih godina, ostvarila spoljnotrgovinski suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda na svetskom i evropskom tržištu, procenjuje se da će ove godine taj spoljnotrgovinski suficit biti u visini nekih od 500 do 600 miliona dolara, a učešće poljoprivredne proizvodnje i poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu na svetsko tržište je oko 23%.
Dalje, značajno je i učešće u BDP poljoprivrede, ono se kreće zajedno sa prerađivačkim kapacitetima i prerađivačkom industrijom oko 20%. Na kraju, u ovom izveštaju se može videti da je ostvarena bruto društvena vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje u poslednjem kvartalu 3,2% i ta i takva poljoprivredna proizvodnja je doprinela da pad društvenog proizvoda ne bude i veći nego što je on objektivno ove godine prisutan.
Ono što želim, takođe, da istaknem, a što su činjenice i za sve one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, dakle, primarne poljoprivredne proizvođače i sve one druge koji su vezani za poljoprivrednu proizvodnju, a to je da je poljoprivreda u ovom protekom periodu iznela izuzetan teret u procesu tranzicije u našoj zemlji. Procene su da je u oblasti poljoprivredne proizvodnje ostalo oko 60.000 ljudi nezaposleno i da je posle tekstilne industrije, u suštini, najveći broj nezaposlenih ostao u oblasti poljoprivrede. Ako se doda da su to i nosioci gazdinstava, onda je to gotovo 200.000 ljudi koji su bez posla i bez sredstava za izdržavanje.
Sve ovo što sam izneo upravo su i te kako činjenice i argumenti, za sve one koji su u oblasti poljoprivrede, da je agrarni budžet trebalo ove godine da bude najmanje u visini 5% do 6% ukupnog budžeta i da su se uvažile ove činjenice i zahtevi tvorci ovog budžeta bi odredili da visina agrarnog budžeta bude na tom nivou. Međutim, nažalost, kako prošle godine, tako i ove godine, agrarni budžet je manji nego nekih prethodnih godina. Upravo zbog javnosti, zbog tih poljoprivrednih proizvođača, a i zbog vas ovde prisutnih narodnih poslanika, podsetiću samo na cifre agrarnog budžeta od 2007, pa do 2010. godine.

Gospođo predsedniče, takođe pozdravljam goste i drago mi je.
Mislim da je ipak nepristojno bilo da me prekidate u toku rasprave, ali, evo, raspraviću i, stvarno, najsrdačnije pozdravljam učenike ovde, ali se nadam da neću biti dekoncentrisan u odnosu na ono što sam želeo da kažem. Molim vas da ovo vreme koje ste vi potrošili vratite poslaničkoj grupi, a to je oko minut i po.
Što se tiče agrarnog budžeta u 2007. godini on je bio u iznosu od 26 milijardi i 95 miliona. Tada je ukupan agrarni budžet bio 595,5 milijardi dinara i učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu je bilo u iznosu ili u procentima 4,38%. Godine 2008. agrarni budžet je bio 27 milijardi 163 miliona, a ukupan budžet je bio 654,4 milijarde i učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu je bilo sa iznosom od 4,15%. U 2009. godini, i to ću izneti cifru nakon rebalansa budžeta, agrarni budžet je bio 26 milijardi 690 miliona, a ukupan budžet je bio 719 milijardi 871 milion. Učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu je bilo 3,66%, s tim da je ovde bilo malo izdvojeno za subvencije, svega 15,9 milijardi, a učešće tih budžetskih sredstava je bilo svega 2,2% u agrarnom budžetu u 2009. godini, što smo takođe kritikovali.
Na kraju, agrarni budžet za ovu godinu je 25 milijardi 621 milion, a ukupan budžet je 762,9 milijardi. Učešće agrarnog budžeta za 2010. godinu u ukupnom budžetu je 3,36%.
Može se videti apsolutna stagnacija budžeta, naročito u ove poslednje dve godine, a pogotovo u odnosu na prethodne godine, kao što je 2007. ili 2006. godina, nisam izneo da je učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu bilo sa 5,14%.
Svakako, poljoprivredni proizvođači ne mogu ni najmanje da se raduju ovim činjenicama, a pogotovo oni koji su očekivali da će se ostvariti ono što ste pre nepune dve godine govorili u kampanji – da će agrarni budžet u ovoj državi biti u iznosu od 400 miliona evra i da će mnogo toga moći da se finansira i da će se potpomoći na onaj način kako se u razvijenim zemljama pomažu poljoprivredna proizvodnja i poljoprivredni proizvođači.
Navešću samo primer Hrvatske, kao susedne zemlje, da ona izdvaja u budžetu oko 300 evra po hektaru obradive površine, da je po utovljenoj svinji tokom ove godine isplaćivano 15 evra, po priplodnoj krmači ili nazimici 27 evra. Za razliku od Hrvatske, u našoj zemlji u odnosu na ukupno stanje u stočarstvu, uvozili smo svinje iz Makedonije. Po podacima koji su izneti u Privrednoj komori Srbije, ove godine je zaklano oko 60.000 krava muzara. Ako je njihova prosečna cena oko 2.000 evra, to je šteta za ovu državu od oko 120 miliona evra, samo zato što ljudi koji su ušli u kredite, koji su kupili te krave da bi proizvodili mleko, sa cenom mleka na tržištu, sa svim problemima koje prate tu proizvodnju, nisu mogli opstati i bili su prinuđeni da ta grla pošalju na klanje.
Da ne kažem kakva je situacija sa poljoprivrednom proizvodnjom u tzv. ruralnim sredinama i marginalnim područjima gde je potpuna nebriga i gde dolazi do devastiranja naših sela, gde se poljoprivreda gasi, gase se poljoprivredna gazdinstva.
Još samo da kažem dve-tri reči vezano i za sredstva izdvojena za nauku.
Takođe, nedopustivo je u odnosu na strategiju nauke, koja je ove godine raspravljana i koja treba da se donese, i da je zagovarana jedna politika, da se i dalje nastavlja minorno izdvajanje u budžetu za naučnoistraživački rad, tako da je i za ovu 2010. izdvojeno svega 8,5 milijardi za sve naučnoistraživačke projekte koji se finansiraju u našoj zemlji. To je nedopustivo za zemlju koja želi da zadrži mlade, obrazovane ljude da se ovde dalje školuju i ovakva politika će dovesti, kako do urušavanja poljoprivredne proizvodnje, tako i naučnoistraživačkog rada. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, izvinjavam se, ali stvarno reklamiran član 27. vaše staranje o radu ovog parlamenta danas, sve vreme tokom trajanja rada ovog parlamenta mi smo ovde permanentno izloženi rashlađivanju. Ne znam da li neko namerno pušta klimatizaciju, jednostavno, ne znam kako je u donjem delu sale, ali ovde gore postaje nesnošljivo hladno ili ćemo morati da oblačimo bunde ili može tehnička služba da interveniše da isključi barem ovu ventilaciju i da nas više ne rashlađuje.
Molim vas da u skladu sa tim vi ili sekretar, ili ne znam ko je nadležan, nešto učini, jer stvarno ćemo se razboleti. Vi ste lekar, znate da je rashlađivanje stresna situacija koja može pogodovati ako je neko u inkubaciji sa nekim virusom da se pre razboli. Mislim da možemo učiniti toliko da se ambijent prilagodi uslovima rada ovog parlamenta. Hvala vam. Izvinite.