JOSIP ČIKOŠ

Nestranačka licnost

Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 07:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.04.1998.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, teško je sada  nešto  različito reći kada smo u  pristupu suštinskom problemu Kosova i Metohije manje - više saglasni - i većina ovde u sali i naravno, i većina naših građana da je taj problem unutrašnje pitanje Srbije i da imamo pravo da ga sami rešavamo.
Evidentne su dve ključne ideje rešavanja problema i one se nalaze u inicijativi predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića: prvo, izražavanje volje građana, i drugo, dijalog u interesu svih koji žive na Kosovu i Metohiji.
Dakle, kao što je i ovde već rečeno, ne može biti demokratskiji način da se izađe iz ove situacije, da se problem počne rešavati na način koji je jedino prihvatljiv i koji je, rekao bih, jedino moguć.
Mi ćemo kroz referendum proveriti volju građana, potvrditi naše opredeljenje i pokazati svetu da građani i te kako znaju šta hoće, da niko ni pritiscima ni pretnjama ne može da uništi tu težnju za slobodom, za nezavisnošću, za dostojanstvom i taj, možda svetu nerazumljiv, odnos prema svojoj državi koju mi imamo.
Postoji mišljenje da smo mi skloni podelama i isticanju onoga što nas deli, ali postoje i trenuci kad se ujedinjujemo, kada se mora ujediniti da bi se očuvalo ono što je najvrednije. Svaki naš građanin treba i sada će odlučivati o svojoj sudbini, o svojoj državi, šta će ostaviti svojoj deci, u kakvoj će državi živeti i ubeđen sam da će odgovor biti jedan jedini moguć.
Ovo su trenuci kada samo oni koji ne vide smisao svog postojanja, čiji interesi su negde drugde van ove države i u službi nekih drugih, dakle samo oni mogu da rade protiv interesa sopstvene države i njene budućnosti.
Mi smo građanska država i sva građanska prava podjednako imaju i mogu da ostvaruju i nacionalne manjine. Najbolji primer, kao što je već danas to ovde izneto, je primer Vojvodine, gde živi nas pripadnika 26 nacionalnih manjina i gde mi zajedno živimo, dobro se razumemo, rešavamo probleme i zašto ne bi sada mogli da isto tako živimo i na Kosovu i Metohiji? Zašto Albanci ne bi sada da ostvaruju svoja prava koja imaju ustavno zagarantovana? Doduše, neka i ostvaruju, ali samo koja im odgovaraju. Ali za to je potreban dijalog, strpljiv razgovor, mnogo razgovora da se, prvo, prihvati država u kojoj se živi, da se počne sa ostvarivanjem prava Albanaca kao građana ove države, prava koja su im zagarantovana.
Tu spremnost za dijalog moraju da pokažu Albanci. Dakle, da se jedino mogućim prihvatljivim rešenjem suživota pristupi, pristane, jer separatizam i terorizam nisu put koji dovodi ni do dijaloga, ne mogu dovesti ni do rešenja ovih problema, ne mogu dovesti do tog prihvatljivog i zajedničkog života.
A što se međunarodne zajednice tiče, mislim da će oni morati da prihvate da se ne može ići nametanjem rešenja i nečije volje, da se država ne može samo tako deliti i rasparčavati kad nekom padne to napamet. To se mora prepustiti onima koji su sudbinski vezani da žive zajedno i da nađu rešenje i da se okrenu svojoj zajedničkoj budućnosti. Hvala.