Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem gospođo potpredsednice, poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, na početku želim da se zahvalim radnoj grupi koja je napravila ovaj tekst rezolucije, koji će podržati poslanički klub URS. U momentu kada sam se vratila u Narodnu skupštinu tekst je već bio maltene gotov i najveći deo posla je stvarno obavila radna grupa i to vrlo dobro.
Ovih dana očekujemo konačno tu odluku o otvaranju pregovora, o pridruživanju sa Srbijom i nadam se da nakon toga više neće biti dileme da proces pridruživanja postaje bespovratan. Pregovori jesu šansa za stvaranje uređene države i nije fraza kada kažemo i ponavljamo da reforme moraju da se urade zbog nas, a ne zbog Brisela. Naši građani zaslužuju nezavisno efikasno pravosuđe, vladina prava, funkcionalnu tržišnu privredu, stabilnu i predvidljivu budućnost.
Srbija istorijski, geografski, kulturno, ekonomski pripada Evropi i potrebno je da ta pripadnost postane politička i institucionalna. Zbog toga je važno da odluka Evropskog saveta u narednim danima bude pozitivna i da se odredi datum održavanja te prve međuvladine konferencije, koja će označiti formalni početak pregovora.
Današnja Evropa nije ista kao pre 12, 13 godina kada je Srbija zakoračila na svoj evropski put, najpre kao deo Savezne Republike Jugoslavije, pa državne zajednice Srbije i Crne Gore, a tek od 2006. godine kao nezavisna država Srbija.
Za razliku od zemalja iz istočne Evrope, bivših komunističkih zemalja koje su po ubrzanoj proceduri, ubrzanom postupku kao regata ušli, kao Ferari ušli u EU za četiri, pet godina. Srbija je svoj evropski put počela u jednim okolnostima, a otpočeće pregovore u drugim okolnostima.
Današnju Evropu sigurno ne bi prepoznali ni očevi EU, počev od Kono Dadena, Euro Degesperija, Šumana, i Evropa se danas vrlo razlikuje od one prve Evropske zajednice za ugalj i čelik iz davne 951. godine.
Na svu sreću današnja Srbija više nema dilemu kuda ide i na svu sreću postoji politički konsenzus među glavnim političkim akterima da evropska budućnost Srbije neupitna. Na svu sreću smo se i oslobodili parola i besmislica i nerealnih očekivanja od te iste EU, poput onih da EU nema alternativu i sličnih i EU shvatili kao racionalan izbor. Evropska unija je potrebna Srbiji, ali je Srbija kao centralna zemlja jugoistočne Evrope potrebna i EU.
Već nekoliko puta su moje kolege rekle da smo prvu i jedinu Rezoluciju pridruživanju Srbije EU doneli 2004. godine. Danas će poslanički klub URS glasati za ovu rezoluciju, a za onu iz 2004. godine glasala je G17 plus. Borili smo se i tada, a i danas za Evropu u Srbiji i za Srbiju u Evropi, i protiv jednog socijalnog utrnulog društva nespremnog i nevoljnog za sistemske aktivnosti i promene. Iskustvo nam pokazuje da je Srbiju teško promeniti, teško pokrenuti, a još teže promeniti. Ali, upravo je taj proces pregovaranja šansa da od Srbije stvorimo tu modernu i uređenu evropsku državu i tu šansu mi ne smemo da propustimo. Dakle, kada bude vreme za glasanje računajte na podršku URS. Hvala.
Želim samo da kažem da će u danu za glasanje poslanički klub URS podržati amandman naših dragih kolega iz SVM zato što mislimo da je zaista krajnje vreme da posle toliko natezanja između pokrajinske i republičke vlasti konačno se odobre pare za dovršetak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici. Ko god je bio tamo, zna da predstavlja simbol grada Subotice i sa tradicijom dugom preko 200 godina.
Molim vas, gospodine ministre, pošto do mene sedi vaš prethodnik koji je, dok je bio ministar finansija 2004-2006. godine, dao novac za izgradnju dečjeg pozorišta u Subotici. Sada vi možete ovu lepu tradiciju da nastavite i da vi odobrite novac za završetak ovog većeg Narodnog pozorišta u Subotici.
Hvala gospodine potpredsedniče.
Ovaj amandman se odnosi na rekonstrukciju, odnosno dovršetak rekonstrukcije nove zgrade Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i radi se o stvarno skromnom sumi od 100 miliona dinara, koja zaista ne bi narušila fiskalnu ravnotežu.
Ovaj projekat je dobio široku podršku javnosti, a to sve u cilju unapređenja obrazovanja mladih, povećanja broja obrazovanih mladih stručnjaka i razvoja sektora komunikacionih tehnologija.
Mi smo, samo da se setimo, strategijom razvoja industrije, kao jedan od prioriteta industrijske politike, postavili razvoj IT industrije, tako da mislimo da je razvoj IT industrije neophodan i hitan zbog zaustavljanja odliva mozgova iz naše zemlje, o čemu pričamo godinama, pa sa tim u vezi treba stvoriti uslove da mladi stručnjaci pronađu posao u svojoj zemlji, ali pre svega investirati u proširenje kapaciteta naučnih i fakultetskih ustanova i obezbediti garancije za investicije u ovoj oblasti i obezbediti opremanje tehnoloških parkova.
Da naše zalaganje za razvoj IT ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, hajde da krenemo od ove skromne sume od 100 miliona dinara za adaptaciju Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.