Želeo sam, hajde da kažem još nešto gospodinu Čanku, nadam se mi neće zameriti što ću reći rečenicu dve u odbrani svog kolege zamenika predsednika Vlade i potpredsednika i ministra MUP gospodina Dačića, ako mi zameri opet, ja se neću ljutiti. Reč je o slavama koje ste pomenuli, reč je o objektivno zatečenim običajnim normama. Jednostavno on je zatekao takvu situaciju a stvarno postavlja pitanje koje ste vi i postavili i nije on jedini koji treba da da odgovor na to pitanje, s obzirom da slava se ne dešava i ne slavi u MUP nego u brojnim institucijama ove države i pitanje nije samo vezano za jedno ministarstvo nego je mnogo šire. Hvala vam.

Gospodine Jugoviću, hvala na pitanju. Evo, odgovora. Zahvaljujući zakonu koji je usvojila ova Narodna skupština, to jest vi, od oktobra su povećani prihodi lokalnih samouprava. Zašto ovo kažem? Da se ne bi stvarala zabuna u javnosti. Isplata jubilarnih nagrada je obaveza lokalnih samouprava, sa povećanim prihodima oni treba da isplate jubilarne nagrade. Ako slučajno neka lokalna samouprava nije povećala svoje prihode primenom zakona koji je usvojena od Skupština, onda treba da se jave Ministarstvu finansija i da se razreši taj Gordijev čvor, a one lokalne samouprave koje su povećane prihode one treba lokalne, one treba da isplate jubilarne nagrade.

Do sada, prema podacima koje je danas izneo Sindikat obrazovanja, preko 50% lokalnih samouprava u Srbiji su isplatile jubilarne nagrade. Ovde je suštinsko pitanje samo jedno – da li eventualno neke lokalne samouprave nemaju novca, a onda je dežurna adresa Ministarstva finansija ili su te novce potrošile za druge namene? Molim i predsednike sindikata i gradonačelnike da obave razgovore i da razreše dilemu i sumnju da li ima ili nema novca. Ako novca ima, a ogromna većina ima, da se jubilarne nagrade isplate, a ako nema da se jave Ministarstvu finansija. Hvala.

Evo, zamolio sam predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije da i nama, Snežani, Predragu, Oliveru, Mrki i meni da mogućnost, evo, zloupotrebiću Poslovnik da u ime Vlade Republike Srbije svima vama prisutnim poslanicima, bez obzira da li je reč o skupštinskoj većini ili manjini, da čestitam Novu Godinu, Božićne praznike, i oni koji su bili i ove koji dolaze i da vam poželim svima dobro zdravlje.

Koleginice Đerić, izvinjavam se što sam trenutno bio van, tako da nisam čuo u potpunosti vaše pitanje, a koliko razumem odnosi se na stanje škola u Kraljevu.
Kao Vlada Republike Srbije, preko resornog ministarstva, a i uz pomoć privrede Srbije, škole smo doveli u situaciju da rade i da đaci pohađaju one škole u kojima su i bili pre nego što se desio zemljotres 3. novembra prošle godine.
Imamo nerešeno pitanje u nekoliko školskih objekata. Moram vam reći da sam kao ministar govorio tada, što je činjenica, da je potrebno da još ulažemo u te škole i obećao sam da, ako budemo u situaciji da realizujemo jedan kredit Evropske investicione banke, da očekujemo da će deo tih sredstava biti utrošen i na unapređenje stanja škola u Kraljevu. Zašto kažem deo tih sredstava? Zato što ćemo raspisati javni poziv, konkurs i primenjivati sve one uslove koje zakon predviđa.
Kolega Đerić, kao potpredsednik Vlade koji je zadužen za razgovore sa finansijskim institucijama, i ja kao resorni ministar, imamo već sada informaciju da ćemo polovinu sredstava trošiti, reč je o sumi, kako sada stoje stvari, od 13 miliona evra i mi bi ta sredstva, to je naša namera u odnosu na dokumentaciju koja nam je pristigla, da raspišemo već javni poziv i da tu nađu svoje mesto i škole iz Kraljeva, a da se istovremeno obratimo svim lokalnim samoupravama u Srbiji da nam dostave podatke, ukoliko to već nisu učinili, da li postoji potreba za ulaganjem u infrastrukturu škola, da bi zajedno sa konsultantom koga je izabrala Evropska investiciona banka i koji radi već nekoliko meseci, napravili, u odnosu na stanje infrastrukture u oblasti obrazovanja u Srbiji, kriterijume, da bi ostatak novca, otprilike u istom iznosu, opet na osnovu javnog poziva podelili.
Znači, planirano je da oko 27 miliona evra se utroši za te potrebe. Namera je da se taj posao završi, recimo, do juna iduće godine. Govorim recimo iz razloga što ne mogu vremenski da ograničim dužinu trajanja izrade tih kriterijuma. U svakom slučaju, sve te novce koji će biti deo tih kredita imamo nameru da utrošimo u infrastrukturu i da unapredimo stanje škola, bilo da je reč o krovu, bilo da je reč o higijeni, bilo da je reč o energetskoj efikasnosti, bilo da je reč o unutrašnjosti škola, možda malim sportskim halama ili slično. Poenta je da sa što manje novca postignemo što veći efekat.
Inače, mi smo tokom mandata ove vlade uspeli da ipak škole u Kraljevu, i to za vreme koje je bilo limitirano početkom nove školske godine, znate da nismo uspeli sve da dovedemo u željeno stanje iz razloga što se dešavalo da se na pojedinim tenderima ne javi niko da uradi, ali smo uspeli ne samo da to pitanje rešimo objektivno, nego smo za ove tri i nešto godine preko 850 objekata obnovili. Vrednost uloženih sredstava za svaki od tih objekata je preko tri miliona dinara. Uspećemo, praktično do maja ove godine da završimo ciklus sa nekih 28 novih škola, od kojih će oko dvadesetak biti potpuno novo. Ove su renovirane i dovedene su u stanje kao da su nove. Znači, pokušali smo sa onim sredstvima koja smo imali na raspolaganju da napravimo jedan efekat za obrazovanje.
Odmah da kažem, mislim da je to nedovoljno zato što Srbija treba sistematski da ulaže u razvoj obrazovanja, ne samo kroz stručno usavršavanje, ne samo kroz onaj deo koji se odnosi na nastavni plan i program, udžbenike i ostalo, nego i ulaganje u infrastrukturu. Ako mi imamo preko dve i po hiljade objekata u koje godinama, decenijama nismo ulagali, ako imamo situaciju da je preko 500 objekata koji su stariji od devedeset godina, onda možete misliti u kakvom su stanju pojedine škole. Zahvaljujući ljudima koji rade i njihovoj brizi o tim školama, one izgledaju mnogo bolje nego što bi se mogao izvesti zaključak u odnosu na njihovu starost. Nesporno je da moramo u jednom dužem vremenskom periodu, nezavisno od sastava bilo koje Vlade, da ulažemo u obrazovanje, infrastrukturu, da bi stanje u školama bilo primereno onome što želimo da dobijemo kao rezultat vezano za obrazovni sistem i budućnost Srbije, jer bez obrazovanja nema budućnosti. Hvala.

Gospodine Živanoviću, o slučajevima o kojima ste govorili koji postoje u obrazovnom sistemu, oni su izolovani i pojedinačni slučajevi, uzimajući u obzir i broj đaka, i broj zaposlenih i naravno broj škola u kojima se nastava odvija. Govorim ako, zato što tek nakon sprovedenog postupka i prosvetne inspekcije na različitim nivoima, pogotovo drugih državnih organa, može se reći konačni sud. Naravno, ukoliko činjenice potvrde tako nešto, i sankcije su odgovarajuće učinjenom delu. Hvala.

Hvala gospođo Čomić. Ja bih želeo da se zahvalim poslanicima koji su uložili amandmane na sadržaj ovog zakona, i na onome što su rekli ovde u debati povodom tih amandmana.
Javnost bih želeo da obavestim da smo imali 16 amandmana na ovaj predlog zakona, a šest od tih 16 mi smo prihvatili i amandman je prihvatio, odnosno Odbor Narodne skupštine Republike Srbije za nauku je usvojio svoja dva amandmana, procentualno, to je 37,5% amandmana koje smo prihvatili da bi unapredili sadržaj zakona. Ne mogu se složiti sa nekim mišljenjima koja smo čuli ovde u raspravi da ako se amandman prihvati, da nije vredan prihvatanja, a da onaj koji nije prihvaćen, da je sjajan, grandiozan, da ima sve pozitivne strane, u odnosu na onaj koji nije prihvaćen.
Ovo govorim, zato što je izričito pravo predlagača da u odnosu na koncept koji zastupa ovde u zakonu, prihvati amandmane koje smatra da su amandmani koji unapređuju zakon.
Inače, želeo bih da kažem još nekoliko reči. Nekoliko poslanika opozicije koji su kritikovali ovaj zakon su priznali da je predlagač, odnosno Vlada, ministarstvo konzistentno sa stanovišta sadržaja svog predloga, a druga je stvar što se oni ne slažu sa tim predlogom i misle da zakon nije dobar.
Za nas kao Vladu, mislim da donosimo jedan dobar i potreban zakon, jer zakon je opšti, zato što ima nekoliko zakona koji tretiraju pojam poslovne tajne i to su tri posebna zakona, Zakon o lekovima, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o privrednim društvima. Da bi se razumela problematika poslovne tajne, upućujem još na čitanje, razumevanje Zakona o tajnosti podataka, kao i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Onda će verovatno sadržaj cele ove rasprave izgledati mnogo drugačije.
Bilo nam je rečeno od strane par poslanika, nekoliko amandmana se odnosi na pitanje, na pomoć medicinskih sredstava u Zakonu o lekovima i Zakona o medicinskim sredstvima, u članu 171. se naglašavaju koje su te vrste medicinskih sredstava i tu se ističe da opšta medicinska sredstva, da tu spadaju pomoćna sredstva. Nije bilo potrebe da se posebno apostrofira, a medicinska sredstva naravno da su već uključena u opšta, a pro po tih amandmana.
Što se tiče ostalih amandmana, mi smo se trudili da prihvatimo one za koje smatramo da unapređuju zakon i obrnuto, mislimo da neki drugi koje nismo mogli prihvatiti, jednostavno za nas u ovom trenutku nisu prihvatljivi.
Želeo bih da kažem još nešto, bilo je puno reči o formulaciji vezano za poslovnu tajnu o formulaciji suprotno dobrim poslovnim običajima. Moram vam reći da je taj pojam sadržan u međunarodnim dokumentima, pogledajte tri sporazuma, sporazum o trgovinskim aspektima, prava intelektualne svojine, i činjenica je da mi želimo da budemo članice STO i činjenica je da vodimo već nekoliko godina pregovore i činjenica je da sa njihove strane se traži prema nama, koliko god to izgledalo nekome prihvatljivo ili ne prihvatljivo, da i naša zakonska rešenja sadrže formulacije koje su sadržane u dokumentima koja su sastavni deo svih akata STO.
U svim važećim zakonima iz oblasti … (ne razume se) svojine, primera radi, u članu 15. ovog zakona koje je bilo predmet kritike. Ovo vam pominjem, zato što želim da kažem jednu prostu stvar, ali je ona izazvala različita reagovanja. Mi smo želeli ovim predlogom zakona da zaštitimo poverljive informacije koje zakon to kontroliše fizičko ili pravno lice od svih akata nelojalne konkurencije.
Mislimo da će ovaj zakon postići apsolutno svoju svrhu i da je deo ukupne problematike pitanja poslovne tajne i naravno, pozivam NS RS da se u danu za glasanje izjasni pozitivno, odnosno da usvoji predloženi zakon.

Poštovana predsednice, poštovani članovi predsedništva Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Ministarstva prosvete i nauke Vlade Republike Srbije kažem nekoliko reči o sadržaju zakona o kome Skupština danas raspravlja.
Zakon o zaštiti poslovne tajne, osnovni cilj koji se želi postići predloženim zakonom je zaštita poverljivih informacija koje zakonito kontroliše fizičko ili pravno lice od svih akata nelojalne konkurencije. Pravnom zaštitom poslovne tajne stvaraju se uslovi da se sankcioniše svaka radnja neovlašćenog otkrivanja, sticanja ili korišćenja poverljivih informacija. Time se podstiče tržišna utakmica, poštena tržišna utakmica, podstiču istraživačke aktivnosti i inovativnost, stvaraju se povoljni uslovi za privlačenje i održavanje stranih investicija.
Ovim zakonom želimo da rešimo nekoliko problema. Vi znate da pitanje poslovne tajne jeste predmet i sadržaj zakona koji se bavi određenim oblastima, ali ovo je prvi opšti zakon koji se odnosi na poslovnu tajnu. Jer, posebni zakoni tretiraju problematiku poslovne tajne u odnosu na različite oblasti poslovanja.
Predloženi zakon kao jedinstveni opšti zakon ustanovljava pravni osnov za zaštitu poslovne tajne od nelojalne konkurencije u svim oblastima privrednog poslovanja i naučno-istraživačkog rada. Ovim zakonom obezbeđuje se ostvarivanje zaštite od nelojalne konkurencije i u pogledu podataka o testovima i drugih podataka koji se podnose državnim organima radi odobravanja, puštanja u promet farmaceutskih i poljoprivrednih i hemijskih proizvoda. Sistem zaštite poslovne tajne od nelojalne konkurencije usklađen je sa standardima koje propisuje član 39. sporazuma Svetske trgovinske organizacije.
Šta je urađeno predloženim zakonom? Definisan je pojam poslovne tajne, definisane su radnje zakonitog i nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja informacija koja predstavlja poslovnu tajnu, propisane su mere građansko-pravne zaštite u slučaju povrede poslovne tajne.
Pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se smatra bilo koja informacija. Reč ili informacija koje imaju ili mogu imati komercijalnu vrednost, zato što nisu opšte poznate, niti dostupne trećim licima, sa tim rečima informacijama koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama, radi čuvanja njene tajnosti i informacija čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu njenom držaocu. Poslovnom tajnom smatraju se i neotkriveni podaci o testovima ili drugi podaci koji se podnose državnim organima radi dobijanja dozvole za stavljanje u promet lekova, medicinskih sredstava, poljoprivrednih i hemijskih proizvoda i biocidnih proizvoda, drugi podaci koji su posebnim zakonom, drugim propisom ili aktom od pravnog lica proglašeni poslovnom tajnom.
Pitanje je koje informacije se mogu štititi kao poslovna tajna. Kao poslovna tajna mogu se štititi različite vrste informacija, kao što su: finansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki proizvodni podaci, zatim, studije, rezultati istraživanja, različite formule, crteži, planovi, projekti, modeli, programi, metode, tehnike, obaveštenja ili uputstva internog karaktera.
Kao poslovna tajna ne mogu se štititi informacije koje su označene kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, kao i informacije za koje je posebnim zakonom propisano da ne mogu predstavljati poslovnu tajnu.
Uslovi za zaštitu poslovne tajne. To je, pre svega, tajnost informacija. Opšte poznate ili odmah utvrdive informacije ne mogu se zaštiti kao poslovna tajna. Komercijalna vrednost informacija - informacija će imati komercijalnu vrednost zbog koje će se smatrati poslovnom tajnom ukoliko njenom držaocu daje prednost u odnosu na konkurenciju.
Mere zaštite za očuvanje tajnosti. Koje će konkretne mere držalac pojedine informacije preduzeti da bi je držao u tajnosti zavisi pre svega od vrste, značaja i vrednosti te informacije. Primer je potpisivanje ugovora o proverljivosti, obeležavanje oznakom poverljivosti, ograničavanje pristupa dokumentima ili fajlovima u kojima je sadržana poverljiva informacija i sl.
Za ostvarivanje zaštite od nelojalne konkurencije nije potrebna formalna registracija ili odluka o ustanovljenju poslovne tajne. Držalac poslovne tajne ima pravo da prenese pravo korišćenja poslovne tajne na drugo lice i da zabrani drugim licima da neovlašćeno pribave, otkriju ili koriste poslovnu tajnu na način koji je suprotan zakonu i dobrim poslovnim običajima. Zakonitim se smatra pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu ukoliko je izvršeno u skladu sa zakonom, odnosno dobrim poslovnim običajima, čak i bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca. Nezakonitim se smatra pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu, ukoliko je izvršeno bez saglasnosti držaoca poslovne tajne i na način suprotan zakonu i dobrim poslovnim običajima.
Kada je reč o efektima predloženog zakona, predložena rešenja će imati efekat na sve privredne subjekte, fizička i pravna lica koja pokrenu postupak građansko-pravne zaštite poslovne tajne od akata nelojalne konkurencije. Zaštita poslovne tajne od akata nelojalne konkurencije doprinosi pravnoj sigurnosti svih učesnika u različitim poslovnim, privrednim i naučnim delatnostima i dodatno će ih motivisati za dalje unapređivanje poslovanja i naučno-istraživačke delatnosti. Zaštita poslovne tajne predstavlja i stimulans za poslovanje stranih privrednih subjekata u Republici Srbiji. Usvajanje ovog zakona koji je usklađen sa odredbama sporazuma je prioritet utvrđen planom zakonodavnih aktivnosti i on je u funkciji ispunjavanja uslova za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Želim da istaknem još da je o ovom zakonu sprovedena javna rasprava, u periodu od 10. do 30. maja ove godine i da je u okviru te javne rasprave, 16. maja iste godine u Zavodu za intelektualnu svojinu održan okrugli sto o radnom tekstu Nacrta zakona o zaštiti poslovne tajne. Predlozi koji su usvojeni na tom okruglom stolu su inkorporirani u tekst zakona koji je danas pred vama. Hvala.

Moram reći da je ovo bilo veoma inspirativno, slikovito, kako bih rekao, višeslojno izlaganje, koje je malo govorilo o sadržaju zakona, a više o opštim stvarima.
Ima, ima. Za druge će imati. Za vas možda nema i vi ćete se tako ophoditi prema zakonu i kroz amandmane i kroz glasanje, ali ovaj zakon ima i te kako svoj značaj i svoj smisao.
Kada budemo razgovarali u pojedinostima, videćete i na koji način. Jer, predmet poslovne tajne je predmet sadržaja mnogih zakona koji su već doneti, ali je postojala potreba da se donese jedan opšti zakon.
Inače, kad pominjete 1883. godinu, Srbija je bila jedna od 11 zemalja koje su potpisali tu tadašnju konvenciju o zaštiti industrijske svojine. Druga je stvar, što mi u međuvremenu neke stvari nismo normativno odradili, iz opet, samo nama poznatih razloga.
Da vam kažem, s obzirom da ćemo sigurno razgovarati o ovoj temi jako mnogo, pred sobom imam član 39. TRIPS, pa ako bude bilo potrebno mogu ga i citirati, ali samo bih želeo da vam kažem nešto, ne donosimo mi ovaj zakon zbog drugih, nego sebe radi. Jer one kompanije i one zemlje koje su zainteresovane za privrednu saradnju sa nama, one pitaju da li imate ovaj zakon. Druga je stvar sadržaj zakona. Da li je dobar, loš, ovakav, onakav, o tome se uvek može diskutovati. Ni jedan zakon nije idealan sam po sebi, ali apsolutno postoji potreba da se donese ovaj zakon. Mi mislimo da smo našli meru za jedan takav zakon. Razgovaraćemo danas, biće još vremena i prilike.
Da kažem još jednu stvar, pošto ste rekli, vezano za ovu situaciju na jugu Srbije, niste u pravu. Rekli ste da mi, kako ste rekli, ne smemo da kažemo šta je. Ja sam upravo i kasnio na početak ove sednice, pošto sam imao konferenciju za štampu o mogućim tehnološkim viškovima u oblastima obrazovanja, ali je bilo postavljeno pitanje o protestima na jugu Srbije.
Jasno i glasno sam rekao da je to apsolutno jedna zloupotreba obrazovanja u političke svrhe, da ne treba zaboraviti, a ko neće da vidi to je već personalni, da je skup počeo intoniranjem albanske himne, da su nošene albanske zastave, da su parole bile – hoćemo diplome univerziteta u Prištini, da se ignoriše činjenica da je država Srbija dostavila i udžbenike na albanskom jeziku i besplatne, da su u jednoj školi ti udžbenici stigli, ali nisu podeljeni đacima, da se ignoriše da je nabavljen udžbenik iz Tirane koji je, uz delimične izmene, na albanskom jeziku njima, da kažem, stavljen na raspolaganje, da se ignoriše činjenica da smo u oblasti infrastrukture uradili određene stvari, da se ignoriše činjenica da pravimo odeljenje Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu i mnoge druge pozitivne stvari, da se ignoriše činjenica da Savet manjinske albanske zajednice konstituisan nekoliko meseci kasnije, a po proceduri zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, oni predlažu udžbenike koji mogu biti u upotrebi, ali samo predlažu. Tek kada Zavod za unapređenje obrazovanje i vaspitanje utvrdi da su oni u skladu sa nastavnim planom i programom Srbije, oni mogu biti korišteni. Jednostavno, reč je o tome.
Ovaj drugi aspekt, sa kolegom Markovićem sam se čuo. Nema među nama nesporazuma. Nažalost, neke njegove kolege u tom koalicionom telu nisu razumeli postupak izdavanja udžbenika koji se mogu koristiti, pa su dali apsolutno pojednostavne i netačne ocene.
Prema tome, kod mene kao ministra, apsolutno nema dileme šta je suština skupa koja je juče održan i protesta koji je održan. I tu nema nikakve nedoumice. Hvala vam.

Želeo bih da se zahvalim narodnim poslanicima na učešću u ovoj raspravi. Moram reći, sa izuzetkom kolege Munitlaka, odnosno Poturka, pošto sam permutacijom, imao sam jednog prijatelja iz Kosijerića koji se tako zvao, vidite šta je život, koji nije među nama. Izvinjavam se na lapsusu. Sa izuzetkom kolege, ostali su imali kritički stav prema ovom zakonu.
Ne sporim pravo na kritički odnos prema zakonu ali mislim da brojne primedbe koje su ovde iznete danas apsolutno ne stoje. Dve su, da kažem, najvažnije: tvrdnja da je zakon suviše opšti i da će biti neprimenljiv. Mi u Vladi se ne slažemo sa tom ocenom. Mislim da je zakon vrlo precizno određuje šta je poslovna tajna. Mi u Vladi se ne slažemo sa tom ocenom, mislim da je zakon vrlo precizno određuje šta je poslovna tajna, da je reč o nepoznatoj informaciji koja može nekome doneti korist, odnosno onome ko poseduje tu informaciju, može naneti štetu.
Dobri poslovni običaji su nešto što se izgrađuje, to je do standarda, konvencija koje regulišu ovu vlast i dokumenata i to će biti nešto što će se verovatno pokušati različito tumačiti. Mi smo i pokušali ovde da damo jedno bliže određenje da bi pomogli i jednima i drugima. Nemojte molim vas, misliti da sve ovo donosi ovaj zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo zbog toga što imamo obaveze prema EU.
Hoću da znate da želimo da budemo članice Svetske trgovinske organizacije, da ne možemo postati članica a da ne donosimo zakone koje regulišu tu oblast, ne možemo prvo postati član pa sve uraditi nego je potrebno da uradimo da bi smo postali član. Ovaj zakon je pored Zakona o optičkim diskovima bio jedan od zakona koji su isticani kao potreba da se donesu.
Želim da znate, jednostavno dobro je da stvorimo jedan milje pravni, da bi sutra imali partnera u oblasti ekonomije. I nije reč samo o stranim kompanijama što se često pokušava reći, imamo i domaćih problema, imamo ali nije na meni o tome da pričam iz jedne naše domaće kompanije jednu osobu koja je prijavila ono što je radila u svom preduzeću kao lični partner. I sada se vodi sudski spor i to je urađeno iz naravno, vrlo konkretnog razloga da bi se stekla imovinska dobit, nije neki drugi opšti cilj bio na umu do lične koristi. Onda je čovek napustio firmu i onda je projekat na kome je radio, patentirao kao svoj i naravno biće šta će biti. Da li će se voditi spor, da li će se proces rešiti na ovaj ili onaj način ostaje da se vidi. Ali je ovim zakonom, smo pokušali da napravimo jedan okvir za rešavanje ovog pitanja. Nisam slučajno rekao da je predmet poslovne tajne deo sadržaja više posebnih zakona i možda će i biti još neka oblast i poseban zakon gde će ovo biti tretirano ali je postojala potreba da se donese jedan ovaj opšti zakon.
Danas je bilo u raspravi puno stvari koje su rečene i koje se objektivno ne odnose na ovaj zakon, reč je o pre svega primeni zakona o tajnosti podataka, to je druga tematika o kojoj ja ne bih trošio reč. Slažem se sa kolegom Munirom da će biti dobro da i same firme urede ovo pitanje svojim aktima i time pomognu svima nama da se definiše šta se smatra podatkom koji može biti poslovna tajna, odnosno koja ima komercijalnu vrednost i može sutra ostvariti određenu dobit.
Prigovara nam se na broju članova 20 da je malo, relativna stvar, mislimo da je sasvim dovoljno za ovaj zakon i ne vidimo ništa loše u tome što je objašnjenje obimno. Dobro je da objašnjenje bude obimno, da svako pročitao ovaj zakon, da pročita sadržaj pojedinih rešenja. Kolege iz Intelektualnog zavoda su mi rekli da američki zakon o poslovnoj tajni ima svega četiri člana. Opet to nije čudno s obzirom na karakter pravnog sistema i sudskoj praksi da kažem izgrađuju svoj pravni sistem i na pojedinim slučajevima. Mi smo u oblikovanju sadržaja ovog zakona koristili iskustva iz zemalja Evrope.
Konstultovali smo sva ministarstva, moram vam reći i to je bila jedna od primedbi da ovo ne pripada nama, nego bi bilo logično da se čuje od drugih, i pravdu i ekonomski razvoj, i ostala ministarstva i napravili zakon čiji je sadržaj pred vama. Mislimo da će on imati svoj smisao sa stanovišta pravne sigurnosti i sa stanovišta mogućnosti poslovanja, sa stanovišta zaštite onih koji ulažu u istraživanje, razvoj i posed informacija koje se mogu tom preduzeću doneti, odnosno gde mogu doneti ekonomsku korist ili razvoj.
Mislimo da je zakon apsolutno dobar.
Na ostale primedbe, pokušaćemo da odgovorimo u odnosu na amandmane koje budemo dobili.
Čuli smo da ih ima svega 15, pa ćemo videti šta je njihov sadržaj i na njih odgovoriti.
U svakom slučaju, ja se svima vama zahvaljujem na ovoj raspravi i nastavićemo razgovor kada bude razgovor o amandmanima. Hvala vam.

Kolega Buha, čini mi se da je vaše objašnjenje toliko logično da ga ne treba ponavljati. Jer ako ste primetili član 7. stav 1. objašnjava šta je patent i konstatuje da je patent pravo koje se priznaje i za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenjiv. U članu 13. se konstatuje šta je industrijski primenjivo. Onda bi trebalo da ponovimo u članu 7. dodatak svega ovoga.
Mi smo vrlo jasno rekli – uključuje bilo koju granu industrije, uključujući i poljoprivredu. Nema potreba da samo naglašavamo i poljoprivredu, kako ste vi ovde rekli – industrije i poljoprivrede. Jer, u članu 13. je objašnjeno da imaju i u drugim granama industrije, uključujući i poljoprivredu.
Vrlo je logično objašnjenje. Stvarno je logično. Koliko god se vama činilo čudnim zašto nismo prihvatili amandman, objašnjenje je vrlo logično, ili da proširimo član 7. pa da ne postoji stav 13, ili ako već postoji stav 13. nema potrebe da proširimo član 7. stav 1. Hvala.

Vrlo zanimljiva diskusija. Moram vas samo podsetiti da smo mi prethodni zakon usvojili 2004. godine i ne verujem da je tada odnos prema srpskom jeziku bio drugačiji u odnosu na vreme sad. Ove primedbe se tada nisu čule, ni od jednog poslanika, koliko me pamćenje služi. Bio sam jedan od onih koji je glasao za prethodni zakon i ovakve primedbe nisu bile suštinske primedbe.
Ne verujem, na prste jedne ruke bi se mogao izbrojati neko od poslanika da je tada govorio o sadržaju zakona i o pojedinim terminima načina na koji se sad govori. Ovo su tehnički termini. Zakon o patentima postoji, čini mi se, od 1921. godine, pa smo imali i krajem 90-ih godina prošlog veka, zakone koji su se bavili ovim oblastima. Ako sad promenimo termine koji su tehnički, pa izazovemo, da kažem, određenu zabunu među ljudima koji treba da budu korisnici ovog zakona, onda možemo napraviti više štete od koristi, objektivno.
Ponavljam još jednom, reč je o tehničkim terminima, o terminima koji su sastavni deo nekih drugih zakona koji se odnose na ovu oblast i u nečemu što već postoji kao praksa. Nije ovo u potpunosti novi zakon, kako može izgledati. To sam govorio i kada sam govorio i o zakonu u načelu, kako je nastao ovaj zakon i zbog čega ga menjamo. I to treba znati. Hvala.

Gospođo Vojić-Marković, ne znam zašto se vi osećate prozvanom vezano za 2004. godinu. Čuli ste kolegu Perića, lepo je objasnio ko su bili poslanici i koji je parlament usvojio. Moje je bilo samo da skrenem pažu da se te reči tada nisu čule. Uopšte nisam govorio o bilo kojoj pojedinačnoj poslaničkoj grupi ili ko je činio skupštinsku većinu ili manjinu, samo sam ukazao na jedan aspekt koji je, bar prema onome što se moglo pročitati u stenogramima, bio prisutan prilikom usvajanja tog zakona i ništa drugo. Ali, vremena se menjaju, tu ste u pravu, i kada se promeni vreme menja se i odnos prema nekoj temi i argument. Tu nije ništa sporno.
Što se tiče drugog, nadam se da mislite na učenike viših razred, jer učenici prvog, drugog i trećeg razreda jesu dobili komplete besplatnih udžbenika. Naime, 228.800 đaka prvog, drugog i trećeg razrada su dobili. Danas smo imali sastanak sa načelnicima školskih uprava. Oni su potvrdili da su izdavači ispunili svoje obaveze. Ako mi vi kažete da to nije tačno, u ponedeljak ću proveriti. Samo znam da su prva tri razreda osnovnih škola dobila te komplete besplatnih udžbenika. Beograd je tu akciju proširio, Skupština grada je donela tu odluku. To je njihovo pravo, kao što su i pojedine lokalne samouprave preuzele obavezu mimo toga da nabave udžbenike.
Naravno, voleo bih da se u narednim godinama, nezavisno od tog ko bude vlast a ko opozicija, ovaj projekat stvarno proširi, da svih osam razreda osnovne škole, odnosno svi đaci u Republici Srbiji budu deo tog projekta i da dobiju besplatne udžbenike i, što vi kažete, da se na bilo koji način ne oseća podvojenost u pojedinim delovima Srbije u odnosu na to gde se živi i kakve su materijalne mogućnosti lokalne samouprave, nego da Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo o tome vodi računa. Hvala vam.

Apsolutno se slažem sa vama. Da je sa ovim započeto 2001. godine, sada bi već bilo oha-ha, ali pošto nije, tu smo gde smo. Počeli smo 2008. godine i onda svake godine povećavamo po jedan razred, zato što nemamo dovoljno sredstava i to je jedini razlog, ništa drugo.

Pre svega bih se zahvalio svim poslanicima koji su podneli amandmane i koji su učestvovali u raspravi o amandmanima na Predlog zakona o patentima, na izgovorenim rečima. Mislim da, nezavisno od toga što su neki amandmani prihvaćeni, a neki nisu, da je dobro da razgovaramo o zakonu i o sadržaju zakona zato što je reč o važnom zakonu za razvoj Srbije.
Po našem mišljenju, uneli smo izmene u ovaj zakon, praktično ga učinili novim, iz razloga što smo želeli veću pravnu zaštitu, što smo želeli na onim greškama koje su se pojavile prilikom primene prethodnog zakona, da te greške ispravimo, da usaglasimo zakon sa odredbama direktiva EU i da obezbedimo domaću i međunarodnu zaštitu patenata i time da i domaćoj i stranoj javnosti uputimo poziv da je ova oblast pravno detaljno regulisana i da postoji jedna sigurnost investiranja, da se time stvaraju bolji uslovi za budući razvoj Srbije preko patenata.
Što se tiče ovog pitanja, time se svima vama zahvaljujem i ne bih želeo da razmišljam na način na koji je kolega Delić pokušao da postavi pitanje, da se jedni amandmani prihvataju zato što nisu suštinski važni, a da se drugi ne prihvataju, u prethodnih tri i nešto godina, koliko sam bio vaš gost u Narodnoj skupštini u oblasti prosvete, sada i nauke, stvarno sam se trudio da ne gledam i ne gledam, kao predlagač, u ime Vlade, niti Vlada, na to ko je predlagač amandmana, nego da li su amandmani takvog karaktera da poboljšavaju sadržaj zakona. Dozvolićete, ipak, pravo predlagaču da odlučuje o tome koje amandmane ceni da su amandmani kojima se unapređuje sadržaj zakona, a koji ne, iz bilo kakvih drugih odnosa prema tom amandmanu, pogotovo prema predlagaču.
Što se tiče pitanja koleginice Donke Banović, mislim da je u pitanju jedna zabuna. Nismo mi u Ministarstvu neko ko utiče na broj časova fizičkog vaspitanja. Što se tiče ministra lično, znam da smo sa koleginicom Marković i sa Olimpijskim komitetom Srbije pokrenuli inicijativu da se poveća broj časova fizičkog vaspitanja u školama. Ovde je reč o nečemu drugom, o nečemu što je bilo deo obrazovnog sistema i objektivno se pojavljuje kao problem, da su za isti posao bili plaćeni i učitelji i nastavnici fizičkog vaspitanja. Tu je problem. Tu se pojavio višak jednih nastavnika zato što su bili plaćeni za isti posao i jedni i drugi, a jedni su radili, drugi nisu. To se nama nije prijavljivalo i tu je nastao taj mogući višak. To nema veze sa odnosom prema deci, niti ima veze sa odnosom prema sadržaju časa fizičkog vaspitanja, nego ima veze sa odnosom prema poslu koji se obavlja. Da li je korektno ne raditi a primati novac? Nije. To je suština, a ne ovo što vi navodite. Nema potrebe da kucate na vrata i da pitate da li ja kao ministar ili mi kao ministarstvo mislimo da li deca treba da imaju više časova fizičkog vaspitanja i koliko je to važno za njihovo zdravlje. Ne, nije to. Zato imamo sada problem, što se u pojedinim školama nastavnici fizičkog vaspitanja pojavljuju kao mogući tehnološki višak i zato smo se dogovorili sa sindikatima da napravimo te liste od 15. avgusta do 1. septembra, da pokušamo da im pomognemo da nađu posao.
Mi ćemo iduće nedelje izaći u javnost sa detaljnim brojkama po školskim upravama, koliko je ljudi koji su mogući tehnološki višak, ali je kud i kamo manji broj nego ove cifre koje se pominju u javnost. Jednostavno želim da ovim putem uputim poziv javnosti, ovoj obrazovnoj, da su te brojke kud i kamo manje i da smo baš želeli sa reprezentativnim sindikatima da obavimo razgovore, da proverimo njihove navode da se u pojedinim školama primaju mimo naših saznanja, naravno, direktor to može ako ima pravnog osnova, ali se tvrdi da i mimo pravnog osnova direktori primaju određene zaposlene, iako bi među kolegama koji su tehnološki višak moglo da se reši pitanje izvođenja nastave za taj predmet. Znači, nije bilo potrebe, sve proveravamo. Mi iduće nedelje, mislim u sredu ćemo izaći u javnost sa svim tim podacima.
Ovo pitanje koje ste vi postavili nije takvog karaktera kako ste ga nama danas predočili, ili možda kako je vama predočeno da jeste. Taj problem ne postoji od juče, postojao je i prošle godine i postoji iz prostog razloga što se pojavio, da kažem, za isti posao višak izvršilaca, od kojih su jedni stvarno radili, a drugi nisu radili. Za nas je bilo sasvim logično da reagujemo.
Inače, mislim da nije, kako bih rekao, prava mera upoređivati projekat besplatnih udžbenika i, evo, govoriti o, vi ste pomenuli moguću cifru od 200 ljudi koji su mogući višak. Znam da je svaki čovek vredan i da o svakom čoveku treba voditi računa, ali projektom besplatnih udžbenika je obuhvaćeno 228.800 đaka prvog, drugog i trećeg razreda, između 228.800 i činjenica je da dobiju od države jedan komplet besplatnih udžbenika i ove druge cifre postoji ogromna, ogromna razlika, ali mi pokušavamo i za ove kolege da nađemo rešenje.
Nadam se da ste primetili da smo mi u protekle tri godine ipak uspeli da obrazovni sistem, baš zbog toga što smo vodili jedan ozbiljan socijalni dijalog sa zaposlenima, ali, moram vam reći, i vrlo ozbiljne razgovore sa misijom MMF, da ih upoznamo sa onim šta je sadržaj obrazovnog sistema Republike Srbije, sa aspekta specifičnosti, zašto moraju da postoje odeljenja, zašto želimo da zadržimo odeljenja i mimo matičnih škola, da imamo značajan broj pripadnika manjinskih zajednica, da imamo osam manjinskih jezika na nivou osnovne škole, pet na nivou srednje škole, itd, da sve te specifičnosti postoje zbog demografske situacije, mehanički priliv stanovništva u pojedine sredine i ostale stvari, a pogotovo što želimo da podignemo kvalitet obrazovanja. To je podatak koji ste malo pominjali a izgleda da ako ga mi ne pominjemo, drugi se ponašaju kao da ne postoji.
Mi smo na poslednjim pisa-testovima, i ako nismo u rangiranju države Srbije napravili značajan pomak time što smo smanjili funkcionalnu nepismenost sa 51 na 32, odnosno smanjili smo za 19% zahvaljujući tim rezultatima. Vezano za rezultate pisa-testova, u tom ciklusu smo, bar tako kažu ljudi iz OECD-a, napravili najveći pomak koji je ijedna zemlja u poslednjih 10 godina napravila. To je nešto što treba znati. Jer, ako u funkcionalnoj pismenosti napravite takav pomak, ako u naučnoj pismenosti i ako u matematičkoj pismenosti napravite bolji rezultat za 7-8 poena, a mi to jesmo, to se uzima kao dobar pokazatelj da je obrazovni sistem počeo da se kreće napred i da se podiže kvalitet.
Nije lako nadoknaditi ili brzo rešiti nešto što objektivno postoji godinama unatrag. Nije važno ko je prethodno bio ministar ili ko je vodio resor, to je problem koji postoji godinama unazad. Jednostavno, mi smo prišli sad sistemski da taj problem rešavamo i nailazimo na mnogo problema, koje nije lako rešiti. Jedan od tih problema su i časovi fizičkog vaspitanja i činjenica da su isti ljudi primali platu za posao, od kojih su ga samo neki obavljali. Hvala.

Jesmo mi pogrešili što smo prihvatili vaš amandman? Dobro.