Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, predstavnika Vlade nema, pa ih ne mogu ni pomenuti, SPS smatra da je deklaracija o Kosovu o kojoj danas raspravljamo daleko ispod onoga što se zbiva na Kosovu i Metohiji svojim sadržajem i daleko ispod onoga što su državni i nacionalni interesi Srbije kada je Kosovo i Metohija u pitanju.
Vlada Republike Srbije, evo i gospodin predsednik Vlade je tu, kada je Kosovo i Metohija u pitanju u protekle dve i po godine nije napravila nikakav pomak i moram reći da je stanje još gore. Pored proteranih i prognanih Srba, Crnogoraca, Roma i Goranaca posle leta 1999. godine i dolaska UNMIK-a i KFOR-a više hiljada ljudi se iselilo jer je shvatilo da Vlada Republike Srbije nema jasan politički program i koncept rešavanja ovog teškog problema.
Ponuđena deklaracija predstavlja slab dokument, bez snage, dokument nemoći, a moram reći i neznanja. Dokument koji nije smeo da navede i oceni učinak međunarodne zajednice u liku KFOR-a i UNMIK-a, da oceni da je 250 hiljada ljudi oterano, proterano, da su spaljene desetine hiljada kuća, spaljeni i uništeni manastiri i crkve, kulturno-istorijski spomenici Srba, da UNMIK i KFOR imaju dvostruke aršine: jedne za Srbe - za njih ništa ne može da se učini; i druge za Albance - za njih je sve moguće.
Zapad, ta međunarodna zajednica, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nije ništa promenio u odnosu na svoju politiku od 1999. godine. To pokazuje i da agresija na SRJ nije bila u funkciji zaštite albanske manjine, niti navodnog kršenja ljudskih prava, jer se sada, kada su UNMIK i KFOR tu, ta ljudska prava ne samo krše nego i da se sprovodi etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji.
Politika Zapada imala je i ima cilj da Kosovo i Metohiju izuzme iz pravne i faktičke nadležnosti Srbije i da Kosovo i Metohija bude u funkciji interesa velikih sila.
A sada nekoliko reči o stereotipima. Predsednik Vlade je pomenuo zanimljivu temu, da moramo da razbijemo stereotipe. Moram reći da se apsolutno slažem sa tim, ali sam baš od strane predsednika Vlade, gospodina Živkovića, kao i od gospodina Čovića, potpredsednika Vlade, bio kao i drugi u situaciji da čujem dva klasična stereotipa izgovorena s njihove strane.
Bilo je reči da smo pre četiri godine vodili ofanzivu i da slične ofanzive više ne bi vodili. Pre četiri godine, gospodine Živkoviću, mi nismo vodili ofanzivu nego odbrambeni rat, jer smo bili izloženi agresiji 19 zemalja NATO-a i vodili smo borbu protiv terorizma. Nadam se da je u pitanju jezička greška, jer ne verujem da vi možete biti neko ko je protiv odbrambenog rata, a kamoli protiv borbe protiv terorizma.
Šta se zbilo tada, neću mnogo. Henri Kisindžer u svojoj knjizi "Da li Americi treba spoljna politika", Henri Kisindžer koji je tvorac američke spoljne politike, na strani 303, a inače ta knjiga je izdata 2002. godine, kaže - Albanci se nisu borili za autonomiju već za samostalnost i sigurno ne da bi ostali pod jugoslovenskim sizerenstvom. Potvrdili su ovakav stav kada su etnički očistili preko 200 hiljada Srba sa teritorije pod okriljem NATO-a.
Danas je u "Blicu" objavljena izjava nemačkog diplomate, člana OEBS-a, koji je rekao da je sistematsko, masovno proterivanje Albanaca počelo kada je NATO krenuo u vazdušnu kampanju, da su događaji u Račku izmišljeni i da je slučaj Račak stvorio sliku o Srbima kao o čudovištima i postavio smernice za rat.
Niko nam ne može pomoći ako mi ne pomognemo sami sebi i zato ne možemo dopustiti da potpredsednik Vlade kaže - jedna humanitarna katastrofa je zamenila drugu, jer te humanitarne katastrofe nije ni bilo. Naučni rad, podaci Crvenog krsta kažu da humane katastrofe nije bilo. Pominje se 30, 40, 50, 70 pa i 100 hiljada Albanaca koji su napustili teritoriju Kosova i Metohije, ali, molim vas, 700, 800 hiljada, pa to su te laži koje su izmišljene sa Zapada, a kojima smo i mi doprineli.
I, još nešto, kada je o stereotipima reč, jedan od kolega je danas spomenuo Helsinški odbor za ljudska prava, s pravom, kako su oni našli objašnjenje za ono što se desilo u Goraždevcu. Našao sam jedan dokument gde isti taj Helsinški odbor za ljudska prava 2000. godine opravdava albanski terorizam 1998. i 1999. godine, opravdava terorizam. A, evo ponovo kažem - stereotipe pravi vlast, stereotipe pravi opozicija, stereotipe pravi međunarodna zajednica. Vlast onim što čini, opozicija onim što priča, a međunarodna zajednica političi i jedno i drugo da bi to iskoristila za svoje ciljeve.
Ne treba zaboraviti da je i tada od strane naše opozicije, nažalost, bilo reči o tzv. demokratskom pitanju kada je u pitanju Kosovo i Metohija, o manjinskom pitanju, o pitanju poštovanja ljudskih prava, a videli ste kako to izgleda.
Voleo bih i da budem u situaciji da poverujem u ono što je gospodin Živković rekao da neki novi vetrovi duvaju. Ali, od toga za sada nema ništa. I, mi to moramo reći. Posle posete Briselu, posle posete Vašingtonu, imali smo ubistvo u Goraždevcu, imali smo sednicu Saveta bezbednosti i terorizam nije osuđen. Tu pomaka nema, a na ovakav način sigurno ga neće ni biti.
Dokument, deklaracija o kojoj raspravljamo, nije prozvao međunarodnu zajednicu za ono što nije učinila u protekle četiri godine, a to je sprovođenje Rezolucije 1244. Mi smo se danas podsetili šta je obaveza te međunarodne zajednice. Ima tu puno, puno stvari, ali je glavna - bezbednost, bezbednost, bezbednost ljudi. A, kako govoriti o bezbednosti ljudi, kako govoriti o životu uopše, kako govoriti o bezbednosnom okruženju, kako govoriti bilo šta pozitivno kada dobijamo zvanično od strane našeg Ministarstva unutrašnjih poslova podatke, koje su i neki drugi citirali, dozvolite i ja ću, da su od 10. juna 1999. godine do 9. avgusta ove godine albanski teroristi izveli 6.535 napada, u kojima je ubijeno 1.201 lice, a ranjeno 1.328, oteto 1.146 i, molim vas, KFOR i UNMIK nisu nikog od tih, makar da kažem pro forme, optužili. Uvek imamo - počinilac nepoznat.
Pa neće biti da Srbi ubijaju sami sebe, pre će biti da se sprovodi nasilje i teror pod okriljem Zapada. Inače, Zapad, kada je Kosovo i Metohija u pitanju, ima svoje posebne namere. To vide svi. To treba da vidi i Vlada Republike Srbije. Snage pod okriljem Ujedinjenih nacija su postale sponzori terorizma, kriminala, bezakonja, terora, trgovine drogom, a najgore je i etničkog čišćenja svih koji nisu Albanci. Zapad je na Kosovu i Metohiji već četiri godine apsolutni gospodar svega, niko mu ne stoji na putu. Poboljšanja situacije nema.
Naprotiv, sve je gore i gore. Zapad stalno priča svoju priču, govori o opštim stvarima, poziva se na neke principe, utvrđuje navodne standarde, izražava zabrinutost, vrši personalne promene u vojnoj i civilnoj strukturi. Možda se ne zna dovoljno - sedam vojnih komandanata je promenjeno i tri civilna administratora, ovo je četvrti, i svi rade isto. To je uspostavljanje pravne, institucionalne i druge osnove za samostalno funkcionisanje Kosova i Metohije kao nezavisnog pravnog i političkog entiteta, bez obzira da li će formalno dobiti nezavisnost ili će uživati bez toga.
Naravno, nezavisnost uspostavljenu okupacijom NATO-a u vidu organizacije Ujedinjenih nacija. Zašto ovih podataka u deklaraciji nema? Jer oni ujedno i pokazuju nemoć Vlade Republike Srbije da sama nije uspela ništa da uradi, a da međunarodna zajednica, koju, nažalost, toliko sluša, ostaje slepa i gluva za zbivanja na Kosovu i Metohiji, jer vodi svoju politiku, pa je zato ova deklaracija bez konkretnog sadržaja, bez ideja, puna fraza i opštih mesta, nepotpuna, pojmovno i politički nedorečena, bez praktičnog izoštravanja, što ne čudi. Mi smo imali situaciju da Vlada ovo pitanje Kosova i Metohije drži po strani, da se mnogo ne čuje, da se mnogo o tome ne priča, samo kad se mora, kad se, nažalost, desi nešto tragično.
Mediji ćute o zbivanjima na Kosmetu, sem kada Vlada ima nešto da kaže. Samo Vlada, drugi ne. Samo DOS, opozicija nikako. Zato su i formirali političku Koaliciju "Povratak", sa svojim istomišljenicima. Za ostale tu nema mesta, ni za socijaliste, ni za radikale, ni za druge kojih ima na Kosmetu i koji su tamo politički utemeljeni. Nema ih u političkim strukturama.
Vlada u stvari nije ni smela da stvari nazove pravim imenom. Setite se 2000. godine pa nadalje, izraz "teroristi" počeo se javljati, upotrebljavati tek posle rušenja Trgovinskog centra u Americi. Do tada terorizam se stidiljivo pominjao, nije se smelo progovoriti.
Moram reći da DOS nije dozvolio da se u Skupštini Srbije donese neki dokument o Kosmetu. Posle 2000. godine imali smo jednu rezoluciju i jednu deklaraciju. DOS sam nije želeo da govori o Kosmetu, a predloge drugih poslaničkih grupa nije hteo da uvrsti u dnevni red. Glasao je u maju protiv da deklaracija SPS bude uvrštena u dnevni red ove skupštine.
Poslanici SPS-a i SPS žele da razgovaraju o Kosmetu, i ranije, i sada i ubuduće. Ali smo imali situaciju da to DOS ne želi. Zašto, to samo on zna. Sigurno zbog onoga što se zbiva na Kosmetu, ali i zbog onoga što je sadržano u dokumentima Skupštine iz 2000. godine, što je bila obaveza Vlade, a nije ispunjeno. Niti je tražila od UNMIK-a i KFOR-a da to urade.
Stvari koje su bile sastavni deo tih deklaracija nisu sadržane u ovoj. Može se postaviti pitanje zašto je Vlada podelila Srbe, Crnogorce, Rome i ostale na Kosmetu po političkoj osnovi. Zašto je jedne zvala na izbore, a druge ne, zašto se tako slepo slede zahtevi Zapada? Problem je kada se stvari navedu pravim imenom.
Zašto je DOS januara 2001. godine poslušao savet Zapada i pustio teroriste iz zatvora. Mi nismo čuli racionalno objašnjenje. Sada neki od njih izvode te iste terorističke akcije. Da li je Skupština rekla da ne treba izaći na izbore dok se ne ispune uslovi iz Rezolucije 1244? Vlada je tri dana pre izbora donela odluku i pozvala Koaliciju "Povratak" da izađe na izbore i time dala legitimitet tim institucijama na Kosmetu.
Deklaracija se donosi bez konsenzusa, jer DOS tako hoće. Da je želeo stvarni konsenzus, onda bi pozvao stranke na razgovor, na izradu dokumenta pre nego što ugleda svetlost dana, a ne naknadno. Ako je pak to želeo, onda u redu, DOS je autor ovog dokumenta. Onda je licemerno pričati o knsenzusu povodom Kosmeta.
Moram podsetiti da je SPS 2000. godine prihvatila poziv i njen predstavnik, gospodin Zoran Anđelković učestvovao u radu Koordinacionog centra, baš iz namere da se pokaže ta želja za konsenzusom oko nekog značajnog pitanja. Kada smo videli da tu nema konsenzusa, pogotovo zajedničkog rada, napustili smo i rad u centru.
Potom je Vlada donela odluku o formiranju određene političke opcije i povukla svoje političke poteze.
Ima mnogo stvari koje bi trebale da budu u deklaraciji, a kojih nema, a ima i stvari kojih ima, a ne bi trebalo da im tu bude mesto. Na primer, kao deo o Haškom sudu. Ne znam šta to znači da Vlada poziva na saradnju sa Haškim sudom. Bilo bi bolje da pozove Karlu del Ponte, pošto svi koji su do sada pozvani, pozvani su od strane Karle del Ponte i u pitanju su Srbi. Nekoliko njih je optuženo zbog Kosova.
Tačno je da je vojni ministar rekao da se vodi pretkrivični postupak u Haškom tribunalu i da je to razlog smene Lazarevića, da nije nešto drugo. Ako je to tačno, a postupak može da kaže da je neko kriv i da nije kriv, onda je još sramnije što je čovek smenjen.
Na kraju, da ne bi bilo samo kritički, Vlada Republike Srbije trebalo bi da pokaže veću odlučnost i rešenost u odnosu prema pitanjima Kosmeta i da na druge načine, sem usvajanja ovakvih sterilnih deklaracija, reaguje.
Prvo, Vlada bi trebalo da izda belu knjigu o svim zločinima koji su se desili na Kosmetu od dolaska UNMIK-a i KFOR-a 1999. godine, odnosno da dopuni knjigu koju je izdao Centar za mir i toleranciju, koju ćete dobiti danas ovde na ulazu. Knjige ostaju, mi prolazimo, neko drugi to čeka, pa na osnovu toga donosi zaključke.
Drugo, da izda belu knjigu o zbivanjima na prostorima Kosmeta tokom DžIDž i DžDž veka, jer ovo nije pitanje jedne partije, jedne politike ili neke vlade ili pojedinca, ovo je dvovekovno pitanje, pa da se vidi kako je to pitanje u istorijskoj dimenziji.
Treće, da naučno dokumentovano opovrgne dokumenta iz Tirane, Prištine, iz inostranstva, koja govore o projektu velike Albanije.
Četvrto, da konstantno informiše javnost Srbije o zbivanjima na Kosmetu, a ne da prećutkuje stvari.
Peto, da formira posebno ministarstvo i da pokaže odnos prema tom pitanju. Velika Britanija je imenovala državnog sekretara za pitanja određenih teritorija. Možemo i mi da formiramo ministarstvo, ako želimo da pokažemo određeni odnos.
Šesto, da organizuje mirne proteste protiv onoga što se zbiva na Kosmetu, kao što se radi u Španiji kada ETA izvede teroristički akt i slično.
Sedmo, da se donese odluka o povratku vojske. Neka se donese odluka, pa neka nam Savet bezbednosti kaže da ne može. Neka vojni general kaže da ne može i zašto ne može. Neka nas informiše, pa ćemo i mi posle građane informisati o tome zašto ne može.
Osmo, da stalno insistira na sprovođenju Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti i drugim međunarodnim institucijama i organizacijama.
Deveto, da se jasno kaže da se Kosmeta nećemo odreći ni po koju cenu. Neka o tome vode računa i Zapad, i Albanci i svi oni koji prikriveno pozivaju da se odreknemo Kosmeta. Neka vode računa, pa ćemo da vidimo.
Deseto, da se materijalno više nego do sada pomognu prognana i izbegla lica.
Ima još puno toga što bi se moglo reći o Kosmetu. Najvažnije je da oko ovog pitanja mora biti postignut konsenzus, ali pravi. Ako se to želi, onda se mora opozicija zvati, kao što se to činilo i prethodnih godina, naravno opozicija koja to jeste i koja to želi, da bi se postigao dogovor oko državnih i nacionalnih interesa i oko Kosmeta. A ne ovako, konsenzus unutar DOS-a i samo DOS-a, to nije i ne može biti rešenje niti putokaz za poboljšanje situacije na Kosmetu.
Zato ni ova deklaracija nema sadržaj i težinu koju bi trebalo da ima i zato poslanici SPS objektivno ne mogu prihvatiti ovakvu deklaraciju.