Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, gospodine ministre, pošto se vodi objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS kažem nekoliko reči povodom obe tačke dnevnog reda. Najpre o sporazumu. Pokušaću da budem kratak i jasan.
Prvo, ovaj sporazum pokazuje da član 15. tj. jedan od članova Zakona pored članova 13, 14, 16, 17, 18, u stvari pokazuje suštinu Ustavne povelje i pratećeg zakona odnosno takozvane državne zajednice Srbije i Crne Gore. Namerno kažem - takozvane državne zajednice, jer on pokazuje da to nije zajednička država, već zajednica dve države, koje treba u roku od tri godine da završe proces zaokruživanja svoje nezavisnosti.
Paradoksalno je ali istinito da Ustavna povelja, prateći zakon i ovaj sporazum pokazuju logiku koja je bila prisutna i kod pojedinih činilaca međunarodne zajednice da treba da se razdvojimo i podelimo, da bi se u budućnosti navodno ponovo sastajali, tj. udruživali. To je logika prisutna na ovim prostorima 1990-tih godina i izgleda da je konačno sa Ustavnom poveljom, pratećim zakonom i ovim sporazumom ona dovedena do kraja.
Drugo, ovaj sporazum pokazuje da smo u stvari došli do dogovornog razvoda između Srbije i Crne Gore unutar te nazovidržavne zajednice. Tačno se precizira šta preuzima Srbija, šta Crna gora, imovinu i ljude i to ne sve. O tome ću nešto reći u Predlogu zakona o ministarstvima. Tačno se tamo pominje da neće biti preuzeti svi ljudi, odnosno da će deo njih biti preuzeto, samo se ne kaže po kom kriterijumu. U ovom sporazumu se utvrđuje šta se gasi ili nikom ne treba, ili sličan organ već postoji u državi članici.
Treće, predviđa se u ovom sporazumu i ostanak nekih organa i na ovom nivou državne zajednice. Pomenuću samo dva.
U vezi Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju moram reći da iako ovaj centar postoji duže vreme, bio je i ostaje suštinski van ove skupštine, iako se odvajaju značajna sredstva u budžetu Repbulike Srbije za njegov rad. Mi kao Narodna skupština Republike Srbije do sada nismo imali nikakav izveštaj o njegovom radu, na osnovu koga bismo mogli videti kako taj Koordinacioni centar radi, kako se i na šta troše sredstva.
Dosta ljudi je nezadovoljno radom Koordinacionog centra, ali se on pojavljuje i kao predstavnik države, ali i kao organ koji zastupa jednu političku opciju, daje podršku koalicija "Povratak". Pitanje je da li i taj Koordinacioni centar, a mi kao Narodna skupština prilikom izglasavanja budžeta izdvajamo značajna sredstva za taj organ, obavezuju dokumenta Narodne skupštine Republike Srbije. Vi se sećate da smo dva puta imali rspravu o Kosovu i Metohiji i da smo doneli smo jednu rezoluciju i jednu deklaraciju, a u praksi se dešava nešto potpuno drugo. Taj centar očigledno vodi samostalnu politiku, vezanu za Kosovo i Metohiju.
Na kraju, povodom ovog sporazuma, vezano za Nacionalni savet. U čemu je svrha njegovog postojanja - da olakša saradnju sa tzv. Haškim tribunalom? Svakako ne, jer se ta saradnja posmatra i odvija krajnje jednostrano! Samo se nama, čak i preko Nacionalnog saveta, zahtevi tog suda i NATO-a prema zemlji isporučuju u formi zahteva za isporučivanjem naših državljana i inicijative koje te isporuke treba da pospeše.
Čak se i predsednik tog saveta sada zalaže za izmenu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, čime bi se stvorili uslovi za krivično gonjenje i predaju optuženih Hagu, bez obzira na vreme u kojem je protiv njih podignuta optužnica, umesto da se tim ljudima koji se optuže sudi u našoj zemlji. Nekoliko puta je bilo izjava i od strane ministra pravde da je pravosuđe u našoj zemlji osposobljeno da sudi ljudima koji su optuženi za ratne zločine. Postoji potpuna kontradikcija između onoga što govori jedan ili drugi predstavnik vlasti.
Dobro bi bilo, ali taj savet to ne radi, da se svima optuženima pred Haškim tribunalom obezbedi i adekvatna pravna i materijalna pomoć, kako bi se suđenje koliko-toliko učinilo poštenim i kako bi se pomogla odbrana optuženih. To se, nažalost, sada ne čini, već je saradnja, ako se to može nazvati saradnjom, jednosmerna. To nije dobro za našu zemlju, a posledice toga ćemo sigurno svi osetiti.
Kada je reč o ovom sporazumu, on očigledno ima i svoju praktičnu stranu, a to je potreba da određeni organi i organizacije rade da se to prevede i na nivo Srbije, ali ujedno produžava rad i delovanje organa i organizacija za koje mi, članovi SPS-a, smatramo da rade ne samo kako nebi trebalo, nego da rade jako loše. Za nas to nije prihvatljivo.
Kada je reč o Zakonu o ministarstvima, moram reći da mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, drugi put raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a suštinski treći put o Zakonu o ministarstvima. Sada je formalni povod za raspravu primena Ustavne povelje i pratećeg Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, zbog čega su pojedini organi i organizacije bivše SRJ ukinuti a njihove nadležnosti prešle u delokrug odgovarajućih organa državne uprave Srbije, zbog čega je i potrebno doneti novi zakon. Predlaže se i jedna mala izmena u zakonu, vezano za ministarstva. Umesto Ministarstva kulture i javnog informisanja, predlaže se da se formira ministarstvo kulture i medija.
Ne želeći da ponavljam ono što sam pre pomenuo o sporazumu, vidi se da se ukidanjem pojedinih organa, koji su bili ranije na nivou savezne države i prenošenje njihovih poslova na nivo Srbije, polako zaokružuje proces uspostavljanja nezavisnosti države Srbije. Ta, nazovizajednica Srbije i Crne Gore ostaje sa malo poslova, koji je suštinski čine zajednicom nezavisnih država. To nije ono što smo mi, poslanici SPS-a, smatrali da ta država treba da bude.
Kada je reč o Predlogu zakona o ministarstvima, za Vladu svakako najvažnijeg, jer održava njen koncept rada, način delovanja, praktično, održava njenu političku i radnu filozifiju, taj predlog zakona, s obzirom na minimalne izmene i negativne rezultate koje je njegova primena proizvela, pokazuje da, po nama socijalistima, Vlada nema jasnu i konzistentnu koncepciju rada i organizaciju ministarstva.
Zakon nije dobar. Rezultati Vlade su, po mišljenju poslanika SPS-a, loši. Šta mislimo o radu Vlade, da ne ponavljam, to smo pomenuli u inicijativi koju smo bili podneli za izglasavanje nepoverenja prethodnoj vladi. Prilikom izbora nove vlade pre dve nedelje, SPS je tada nabrojala najmanje 20 primera lošeg rada Vlade, što potvrđuje i ocena o ovom zakonu, na osnovu kog Vlada radi.
Smatrali smo, ranija i sada, da veštačko spajanje pojedinih ministarstava nije dobro ili ukidanje drugih, da je ono proizvelo više negativnih posledica. Pokazalo se da su pojedini zakonski predlozi bili loši, da je postojala potreba da se oni ovde u Skupštini dorađuju. Neke od njih je Vlada i povukla i bili su ponovo predmet našeg razmatranja. Bilo je mnogo uredbi koje su donošene sa snagom zakona itd, što govori da unutar ministarstava nešto nije kako bi trebalo, čim se dešavaju takve praktične stvari.
Loša posledica je i ono što se vidi kroz ovaj zakon o ministrstvima, što se formira veliki broj agencija koje, praktično, zamenjuju rad ministarstava. Onda se postavlja jedno logično pitanje - da li su nama ministarstva i suštinski potrebna.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, da li koristite i narednih 10 minuta?) Da.
To se može najbolje videti kada se pogleda budžet Republike Srbije i kada se pogleda struktura sredstava, za šta se odvajaju. Neke oblasti su postojećim konceptom rada Vlade, tj. organizacijom ministarstva, ostale potpuno po strani. Mi smatramo da su posledice toga velike i negativne i po Srbiju i po građane.
SPS je predložila ponovo, to je naš koncept, kao i prilikom prethodne dve rasprave o Predlogu zakona, nekoliko amandmana kojima predlažemo stvaranje nekoliko novih ministarstava: za privredu, omladinu i sport, za informisanje. Tvrdnja da bi se povećao broj ljudi u Vladi ne stoji, jer ionako ima, po našem mišljenju, veliki broj potpredsednika Vlade koji su zaduženi za sve, jer objašnjavaju gotovo sve što je delokrug rada Vlade, a pitanje je šta je u stvari delokrug njihovog rada. Umesto toga, smatramo da je bolje formirati nova ministarstva, izdvojiti ljude iz postojećih i fokusirati se na konkretne probleme, tj. njihovo rešavanje.
Putem amandmana smo predložili formiranje ministarstva za privredu, jer se privredom u Srbiji niko ne bavi. Ona je potpuno ostala u senci privatizacije. Logično bi bilo da priča o dva podeljena ministarstva, bar vezano za privatizaciju, ima i jednu svoju praktičnu posledicu - da se postojanje tog ministarstva oroči vremenom trajanja Zakona o privatizaciji i da se zna da je njegova sudbina vezana za sudbinu tog zakona.
Pitanje privrede svakako nije pitanje prodaje fabrika, jer se prodaja u celini vrši samo domaćim kupcima. Ima jedan zabrinjavajući podatak: svega je 7% kapitala, koji je stečen prodajom ovih preduzeća, inostranog porekla, što znači da se unutar zemlje vrši jedno presipanje kapitala i bez velikih inostranih kupaca, što je samo po sebi jako loše. Bavljenje privredom sigurno nije ni uvoz ogromnih količina različite strane robe, niti nereagovanje u pogledu direktnih investicija, a hvalimo se velikim novčanim sredstvima koja poseduju banke, ali država ne preduzima odgovarajuće mere da bi deo tih sredstava ušao u proizvodnju, pospešio proizvodnju i otvorio nova radna mesta.
Smatramo da se ne stvara privredni ambijent i da ne postoji zaštita domaće proizvodnje. Jednom rečju, domaća proizvodnja se prepušta surovom zakonu tržišta, a to ni jedna zemlja na svetu ne radi, čak ni one koje se zdušno zalažu za slobodno tržište i najviše o njemu pričaju.
Ekonomski podaci o stanju privrede su dobro poznati i ne bih želeo da ih ponavljam, ali su stvarno zabrinjavajući. Podaci o stanju u privredi su iskazani i u ovom zakonu, koji će biti predmet naše rasprave kao sledeća tačka dnevnog reda, gde se vidi da je društveno bruto proizvod za 30% manji nego što je bilo planirano. Sigurno postoje i razlozi za to. SPS smatra da je dobro da postoji posebno ministarstvo za privredu koje bi se bavilo privredom, zbog značaja cele te oblasti i za Srbiju i za građane.
Predložili smo da se formira posebno ministarstvo za informisanje. Da postoji posebno ministarstvo, verovatno bi bio usvojen i zakon o informisanju, a njega nema. Zakona nema, a sredstva informisanja vode samostalnu, nazovisamostalnu, uređivačku politiku, u stvari samo slede zahteve Vlade Republike Srbije, ili preko Biroa za informisanje ili direktno.
Mediji su apsolutno kontrolisani, i elektronski i štampani, a sloboda informisanja i pravo na informisanje postoje tako što se iste informacije mogu čuti na različitim medijima ili pročitati na različitim stanicama. Iste političke stranke, izuzev DOS-a, suštinski nemaju mogućnosti da saopšte svoj politički stav, a kamoli da odgovore na izrečene optužbe. Mediji prenose, praktično, presude državnih organa ili ih samostalno izriču i za to ne snose nikakvu odgovornost. Svaki novi dan u toj medijskoj kampanji donosi novu priču, optužbu ili tvrdnju, a ako se ona praktično i ne slaže sa onim što se juče govorilo, onda utoliko gore po nju.
Nema, nažalost, istraživačkog novinarstva, nema razlike između državnih i nazoviprivatnih medija, svi objavljuju isto, niko se ne upita zašto je jedna informacija objavljena samo pre nekoliko dana, zašto više ne važi, odnosno sutradan ima potpuno novu vrednost. Važno je samo da vest, informacija, bude što udarnija i da urednici budu zadovoljni.
Smatrali smo da treba da se formira posebno ministarstvo za javno informisanje koje će doneti zakon, a i potpunu pažnju posvetiti ovom pitanju, s obzirom na njegovu veliku ulogu u životu ovih ljudi iz Srbije.
Socijalistička partija Srbije je predložila da se formira posebno ministarstvo za omladinu i sport, da se razdvoje Ministarstvo prosvete i sporta (pa da se kaže da se formira novo ministarstvo za omladinu i sport), jer smatramo da unutar ovog postojećeg nisu postignuti adekvatni rezultati. Postoje, naime, brojne aktivnosti koje treba i može da radi to ministarstvo za potrebe i u interesu omladine. U svakom slučaju, treba ispratiti i ono što je ranije ministarstvo radilo oko izgradnje sportskih hala, makar da se završi ono što je započeto; bavljenje amaterskim sportom, njegovo unapređenje, regulisanje statusa mnogobrojnih sportskih radnika, stručnjaka, unapređenje njihovog rada, sport uopšte, poštovanje onoga što su naši sportisti uradili u različitim granama. Dakle, ima mnogo toga što može i treba da bude predmet rada ministarstva za omladinu i sport.
Ima još pitanja koja su veoma značajna, a ona nisu obuhvaćena ovim zakonom o ministarstvima. Pomenuli smo Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, znamo kako je nastao, a pitanje je samo šta radi, pošto vidimo da su rezultati njegovog rada neadekvatni finansijskoj i medijskoj podršci koju dobija i.
Na kraju, moram pomenuti još jednu dimenziju, to je u vezi preuzimanja organa, tj. nadležnosti prethodne savezne države i preuzimanje zaposlenih, ali ne svih. Naime, u obrazloženju predloga ovog zakona se kaže da će jedan broj zaposlenih i postavljenih lica biti preuzet, a ne kaže se o kom broju ljudi je reč i po kojim kriterijumima. Loše bi bilo ako se bude sledila praksa za protekle dve godine, odnosno da partijski kriterijum DOS-a bude jedino merodavan za prijem tih ljudi, odnosno njihovo preuzimanje i samim tim regulisanje radnog statusa.
Zanimljivo je da ovaj zakon o ministarstvima nije tretirao pitanje spoljne politike, verovatno da se ne bi, nazovi tako, gušio ministar za spoljne poslove državne zajednice. Kako to ministarstvo radi i kako ministar istupa, to su slobodno mogli da učine! Dakle, zanimljivo je da je Vlada Crne Gore i dalje posle formiranja ovog Saveta ministara, nastavila da radi na način na koji je radila i do sada sa svojim ministarstvom koje je radilo na takav način da se nije mnogo osvrtalo ni na ono što je radilo Ministarstvo za spoljne poslove SRJ, pa sigurno neće ni na ovo što radi ovo ministarstvo.
Ubeđen sam da ćemo vrlo brzo biti u situaciji da ponovo razgovaramo o predlogu ovog zakona o ministarstvima, ali sa ovom izmenom.
U svakom slučaju, zadržavanje postojeće organizacije rada ministarstava i Vlade Republike Srbije uz minimalne kozmetičke promene, po mišljenju SPS, nemaju šanse na uspeh i neće imati efekta.
Mi smo podneli amandmane, ali videćemo kakva je njihova sudbina. Iz prethodnog iskustva, mi mislimo da će DOS zadržati svoj koncept rada koji je za nas neprihvatljiv i mi ćemo biti protiv ovog zakona. Hvala.