Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam pre, s obzirom da sam ovlašćeni predstavnik ispred stranke G17 plus. Nisam imao nameru da se javljam pre glavne teme, rasprave o zakonima. Međutim, sada sam na neki način prozvan i želim javnosti malo da pojasnim. Kolege su pre mene nešto rekle o opstrukciji Odbora, o opstrukciji rada Skupštine, da zakoni nisu dobri, vrlo kratko, da bi se posle vratili na temu.
Kolega Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, rekao je u jednom momentu da mi, kao pozicija, opstruišemo rad Odbora za zdravlje i porodicu. To nije tačno. Juče se, nekom koincidencijom, desilo da popodne nismo mogli, a pre podne i do pauze za ručak načelno smo usvojili stavove o svim zakonima koji su na dnevnom redu, odradili smo amandmane na dva zakona koja su u proceduri. Dogovorili smo se da nastavimo Odbor i da dalje radimo, nadam se već sutra, vrlo uspešno da završimo sve amandmane.
Za današnju raspravu nije nam neophodno ovo što je trebalo popodne, vrlo usiljeno; svi smo priznali da smo bili jako umorni, jer je bilo dosta posla. Znači, nije korektno da se priča da smo mi ti koji opstruiramo rad Odbora. To nije tačno. Mogu da pohvalim posebno saradnju sa gospodinom predsednikom Momčilovom, da smo do sada vrlo korektno sarađivali.
S druge strane, želeo bih nešto da kažem u vezi sa tim odborima koji su se dešavali pre ovog odbora juče. Pomenuto je moje ime, da sam zahtevao na jednom od odbora da se povuku dve tačke sa dnevnog reda. To je tačno. To stoji u zapisniku. Znate zbog čega? Desilo se zbog toga što su te dve tačke koje su bile na dnevnom redu, zakon o zdravstvenoj zaštiti i o komorama, toliko prodiskutovane na odborima da nije bilo smisla više diskutovati o njima.
Želeo sam da sprečimo, mogu odgovorno da kažem, jednu dirigovanu kampanju protiv zakona o zdravstvu, koju ne kažem da vode radikali, ali neko u ovoj zemlji, želim da javnost čuje, ozbiljno ne želi promene u zdravstvu. To ne želim da kvalifikujem Srpskoj radikalnoj stranci, niti bilo kojoj drugoj stranci. Međutim, ta struktura postoji.
Drugi problem je da neko želi da ozbiljno zavadi Ministarstvo i radnike u društvenim zdravstvenim organizacijama sa privatnim sektorom, što ne stoji, jer smo na istom zadatku i moramo zajednički da dejstvujemo u interesu zdravlja naših građana.
Hteo bih nešto da kažem gospodinu Nikoliću.
(Predsedavajući: Vreme. Vi ste izašli po replici.)
Staću ovog puta. Biće vremena da još na neka pitanja odgovorim. Mislim da imamo važan posao danas i koncentrisaćemo sa na ovaj posao. U međuvremenu, biće i trenutaka kada ćemo da odgovorimo na neke dileme.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, da krenemo sa raspravom, malo smo odužili. Samo kratko bih želeo da se vratim na ove prethodne diskusije, da potvrdim da smo tri od četiri ova zakona imali još u maju mesecu i da uopšte ne stoji da je vreme za upoznavanje sa zakonima kratko.
Jednostavno, javna rasprava o zakonima traje maltene već nepunu godinu dana. Zakoni su prošli javnu raspravu. Bilo je dosta primedbi, dosta je primedbi uvaženo i ne stoji da je ovo neki sirov tekst, nego je ovaj tekst u odnosu na ranije nacrte zakona umnogome izmenjen.
Ovo što gospoda radikali kažu da je situacija u zdravstvu loša, ovo što se kaže da nam Svetska banka sugeriše da zdravstveni sistem u Srbiji nije dobar, mi to odlično znamo. Upravo zbog toga smo danas i ponosni što imamo pred Skupštinom set zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji će na neki način da postane jedna baza za sveobuhvatnu promenu zdravstvenog sistema.
Gospodin ministar je malopre rekao da postoji jedan kontinuitet od 2000. godine. U nekim izjavama ranije, kada je govorio da zdravstveni sistem u Srbiji neće moći tako brzo da se promeni, da nam treba dosta godina, dosta strpljenja i upornog rada, mnogi su to kritikovali, u smislu da ministar nema jasan koncept, da Ministarstvo ne zna šta treba promeniti u ovom sistemu zdravstvene zaštite. Međutim, nije tako. Mi stvarno imamo mnogo nagomilanih problema.
Mi nećemo da pričamo o tome da sistem zdravstvene zaštite u našoj zemlji nije dobar. Taj sistem funkcioniše, taj sistem leči naše najbliže, leči naš narod. Međutim, taj sistem ima mnogo manjkavosti. Ne želimo da ovog puta optužujemo nekog da je kriv za manjkavosti u ovom sistemu.
U svom uvodu ću pokušati relevantno da istaknem činjenice koje su dovele do velikih problema u ovom sistemu. Jednostavno, mi imamo rastuće potrebe stanovništva za zdravstvenom zaštitom i za zdravstvenim uslugama. To je činjenica. Imamo porast opšte zdravstvene kulture.
Nažalost, ovih godina nesrećnih ratova, sankcija, ta zdravstvena kultura je na neki način i opala, jer je vrednost ljudskog života, nažalost, u ovoj zemlji pala na niske grane.
Međutim, moramo da odamo priznanje prvo našim kolegama. Kao što je i ministar rekao, ja se tu negde nalazim sa 25 godina rada u zdravstvenoj službi; nadam se da su najgore godine, a bilo je i dobrih godina, za zdravstvo Srbije ostale iza nas. Želimo da novim zakonskim rešenjima popravimo sistem, koji trenutno nije moguće dalje održavati u životu, jer ne zadovoljava potrebe građana Srbije.
Imamo demografsku situaciju gde nam je produženje životnog veka stanovništva jedan od aktuelnih problema. Imamo dosta starih ljudi. Ti stari ljudi zahtevaju svakodnevnu zdravstvenu negu, zahtevaju svakodnevno lekove. To se odražava na porast troškova zdravstvene zaštite. Jednostavno, troškovi za zdravstvenu zaštitu su u neskladu sa materijalnim mogućnostima države Srbije. Mi smo siromašna zemlja.
Mi smo imali neko vreme, sećam se, dok sam bio mlad lekar, situaciju da je privreda radila, da je privreda finansirala 70% potreba u zdravstvenoj zaštiti. Šta sad imamo? Imamo to desetogodišnje trajanje sankcija, imamo znatan pad privredne aktivnosti, imamo pad životnog standarda, imamo post ratne sindrome. Nećemo javno to da kažemo. Imamo vijetnamske sindrome u našoj zemlji, onda se zovu srpski. Imamo mnogo ljudi koji su bili pod mnogim stresovima, imamo osiromašenje porodice.
Znači, sve to utiče da je ovako koncipiran zdravstveni sistem, kakav trenutno imamo, neodrživ na duži rok, jer su potrebe stanovništva mnogo, mnogo veće.
Imali smo problem neredovnog i nedovoljnog uplaćivanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Imali smo problem izbeglica u proteklim ratovima. Mi smo sve te ljude lečili. Niko nije plaćao njihovo lečenje. Mi smo delili, narod Srbije je delio taj skromni zdravstveni dinar sa mnogim izbeglicama.
Imamo problem, a ministar je na to ukazao u svom ekspozeu, enormnog povećanja broja specijalista i njihov prodor u niže nivoe zdravstva. To nam je jedan veliki problem. Svojevremeno smo imali totalno neplansko stručno usavršavanje. Imali smo te nesrećne volonterske specijalizacije, kada mnoge kolege, a neka se ne uvrede oni koji su tako završili i usavršili se, nisu želeli sa nama podjednako da podnesu teret u zdravstvenim ambulantama, dežuranjima u malim domovima zdravlja noću, u vanbolničkim porodilištima, nego su jednostavno imali para i to su hteli da specijaliziraju. Posle su nam se ti ljudi nametali da ih zapošljavamo i da ih finansiramo. To je veliki problem. Isto je neadekvatno trošen taj zdravstveni dinar.
Imamo jedan opasan problem - paralelno organizovani razvoj najskupljih segmenata zdravstva.
Znate da je savremena zdravstvena dijagnostika jako skupa. Imali smo, iz raznoraznih političkih razloga, dupliranje kapaciteta. Pogledajmo samo prestonicu, koliko tu imamo vrhunskih ustanova koje su maltene bile ranije neke političke tvorevine.
Ne kažem da nisu potrebne ovolikom gradu, ovolikom broju stanovnika. Međutim, troškovi su ogromni.
Znači, postavlja se realna potreba da promena sistema stvori održiv nivo prava stanovništva na zdravstvenu zaštitu. Kako ćemo to da uradimo?
Uradićemo to, zahvaljujući upornosti Ministarstva i našeg ministra i zahvaljujući ovim zakonima koje će, nadam se, Skupština usvojiti jednom velikom većinom, bez obzira na ozbiljne primedbe kolega radikala. Pozivam ih da u svom maniru kritikuju, ali da profesionalno podrže ono što je bolje za građane Srbije.
Kratko ću preći ove zakone, a biće vremena kasnije da detaljno o tome prodiskutujemo. Prvi je zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon o zdravstvenom osiguranju ističe potrebu da se rastuće potrebe stanovništva za korišćenjem zdravstvene zaštite usklade sa raspoloživim finansijskim sredstvima.
Potrebno je da se smanji javna potrošnja, odnosno da se troškovi zdravstvenog osiguranja usklade sa realnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.
Ovde imamo jedan opasan apsurd. Imamo apsurd da je javna potrošnja i potrošnja u zdravstvu ogromna, nekontrolisana, a s druge strane da ne možemo da zadovoljimo minimum potreba stanovništva za zdravstvenim uslugama. Zašto se to dešava? Dešava se zato što je neracionalna potrošnja.
Znači, moraćemo ove stvari da uskladimo, da ukinemo praksu da ljudi mogu da troše zdravstveni dinar po želji, nego jednostavno da moraju da troše zdravstveni dinar prema realnim potrebama, po indikacijama.
Dalje, zdravstveno osiguranje poseduje principe uzajamnosti, solidarnosti i želja nam je da obuhvatimo što veći broj građana u obavezno zdravstveno osiguranje.
Malopre je ministar napomenuo, jednostavno sa novim zakonskim rešenjima, sa novim zakonom o zdravstvenom osiguranju nećemo imati nijednu osobu u zemlji Srbiji neosiguranu, jer planiramo da izbeglice, prognana lica i druge ljude, osobe starije od 65 godina, koje su nesposobne za rad i stvaranje prihoda, zdravstveno osiguramo obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz budžeta Republike Srbije.
Potrebno je usklađivanje sistema zdravstvenog osiguranja i sa tokovima u zemljama EU.
Radi javnosti, radi građana Srbije koji nas prate, želim da kažem da ova rešenja apsolutno nisu slučajna u zakonima, da se vodila jedna ozbiljna uporedna studija jednog tima stručnjaka koji su pratili sve zemlje u tranziciji, pratili zemlje EU i gledali da, prema našim specifičnim prilikama i prema stanju našeg zdravstvenog sistema, određena rešenja inkorporiraju u nove zakone.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju precizira se krug osiguranika. Već sam rekao da zdravstveno osiguranje predviđa za izbegla i starija lica obavezno zdravstveno osiguranje.
Novina je da lica koja nisu obuhvaćena obaveznim osiguranjem mogu sama da se uključe u obavezno osiguranje, za sebe i svoje porodice. Urađen je tzv. paket obaveznog zdravstvenog osiguranja, gde su strogo precizirane usluge koje će se plaćati iz obaveznog osiguranja.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje ubuduće će donositi godišnji plan, upravo ono što sam malopre rekao - plan realne potrošnje i realnih mogućnosti za potrošnju u zdravstvu.
Ovim zakonom o zdravstvenom osiguranju uvedene su liste čekanja za visokospecijalizovane i najskuplje zdravstvene usluge, upravo zbog toga da ne bi bilo neravnopravnosti, da svi građani ravnopravno mogu da konkurišu za najskuplje i najsavremenije metode dijagnostike.
Precizirane su zdravstvene usluge koje se ne obezbeđuju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zatim, predviđa se ugovaranje obaveza iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako ustanova, čiji je osnivač Republika, tako i sa osnivačima privatnih ordinacija, normalno, u zavisnosti od akreditacije.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je novi momenat koji je alternativa obaveznom zdravstvenom osiguranju, ne u smislu alternative, nego jednostavno dopuna, tako da će dobrovoljno zdravstveno osiguranje raditi, pored Republičkog zavoda, i druga osiguravajuća društva. Iskustva u različitim zemljama u okruženju su šarena, tako da kažem laički. Međutim, videćemo šta će u našem slučaju da bude najbolje, ali ta mogućnost postoji.
Nešto kratko bih rekao o Predlogu zakona o Crvenom krstu, pošto nam je on drugi na dnevnom redu. Predlog zakona o Crvenom krstu utvrđuje položaj, prava, obaveze Crvenog krsta Srbije, kao pomoćnog organa vlasti u humanitarnoj oblasti. Zakonom se utvrđuju izvori finansiranja Crvenog krsta Srbije. Crveni krst Srbije se profiliše kao humanitarna, nezavisna, neprofitna, dobrovoljna organizacija, deo društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore. Crveni krst Srbije deluje preko javnih ovlašćenja koja su zakonom poverena nacionalnom društvu i preko programa i aktivnosti koji proizilaze iz ciljeva i zadataka Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Zakon o komorama zdravstvenih radnika je drugi sistemski zakon koji nam je na dnevnom redu. Ovaj zakon je vrlo značajan. Posle 60 godina zemlja Srbija treba da ima ozbiljno esnafsko udruženje. Zdravstvene komore se formiraju radi unapređenja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Planira se: lekarska komora, stomatološka komora, farmaceutska komora, komora biohemičara i komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.
Članstvo u komorama biće obavezno za ljude koji se bave profesijom zdravstvene delatnosti. Znači, svi oni koji rade u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi moraće da se registruju u zdravstvenim komorama. Predviđeno je dobrovoljno članstvo za one koji ne rade, koji se profesionalno ne bave zdravstvenom strukom i biće i počasnih članova.
Komora donosi etički kodeks, vrši upis svih članova, izdaje, obnavlja i oduzima odobrenja za samostalni rad tzv. licence, posreduje u sporovima između članova, organizuje sudove časti, vodi imenik izrečenih disciplinskih mera, utvrđuje članarinu, izdaje legitimacije članovima, izdaje identifikacioni broj. Komora se jednostavno aktivno uključuje u zdravstvenu politiku u skladu sa zakonom i statutom komore.
Četvrti zakon na dnevnom redu je Predlog zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Ovaj predlog zakona ima za cilj sprečavanje zloupotrebe proizvodnje, odnosno prometa supstanci tzv. prekursora, radi dobijanja opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Prekursori se klasifikuju u prvu, drugu i treću kategoriju. Ministarstvo obrazuje komisiju za prekursore, izdaje dozvolu za proizvodnju, odnosno promet prekursora, utvrđuje uslove pod kojima se vrši uvoz, izvoz, tranzit, kao i posebnu ambalažu u kojoj se vrši promet prekursora. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo zdravlja preko inspektora za opojne droge, psihotropne supstance i prekursore.
Peti predlog zakona jeste Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti. Novim zakonom se predviđa podela odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite kako Republike, pokrajine, opštine, grada, tako i poslodavca, odnosno pojedinca.
Definisana su prava pacijenata, izmenjena je organizacija zdravstvene službe, predloženi su novi oblici privatne prakse, organizacija zdravstvene službe u smislu ukidanja glomaznih zdravstvenih centara i pravljenja racionalnih zdravstvenih ustanova koje mogu da zadovolje osnovne potrebe za zdravlje stanovništva. Organizovana je zdravstvena delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. Izvršeno je prenošenje osnivačkih prava na nivo lokalne samouprave.
Želim da istaknem, bilo je dosta špekulacija u javnosti da će lokalne samouprave biti osnivači domova zdravlja i apoteka i da će sredine koje su siromašne i nisu dovoljno razvijene imati i te kako velike posledice. To nije tačno. Jednostavno, u budžetu Republike Srbije planiraće se sredstva za prelaznu fazu, a posle će budžeti lokalnih samouprava da planiraju samo sredstva za osnivačku delatnost, dok će sve druge troškove zdravstvenih usluga, zdravstvene zaštite, opreme i funkcionisanja zdravstvenog sistema da snosi Fond za zdravstvenu zaštitu.
Ovim zakonom preciznije je uređena delatnost zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Predložen je koncept jednakih uslova u pogledu osnivanja zdravstvenih ustanova, kako pravnih, tako i fizičkih lica. Predviđeno je stalno unapređenje kvaliteta i kontrole kvaliteta zdravstvene zaštite, zatim akreditacija zdravstvenih ustanova i program kontinuirane edukacije.
Predloženo je da Narodna skupština donosi strategiju zdravstvene zaštite Republike. Predviđa se bolja raspodela sredstava prema potrebama stanovništva, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Planira se procena zdravstvenih tehnologija, što je vrlo važno, od strane komisije koju obrazuje ministar zdravlja, tako da ćemo sprečiti ubuduće raznorazne ulaske sumnjive opreme u zdravstvene ustanove. Zabranjuje se reklamiranje zdravstvenih usluga, uvodi se kategorija izabranog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Direktori zdravstvenih ustanova biraju se javnim konkursom na četiri godine. Želja je da se depolitiziraju funkcije rukovodilaca zdravstvenih ustanova, čak se predviđa da rukovodilac zdravstvene ustanove može da bude druga struka, da ne bude lekar, sa uslovom da ima završenu edukaciju iz zdravstvenog menadžmenta.
Poslanička grupa G17 plus glasaće za predložene zakone. Pozivam vas da svi podržimo ove zakone i da, kao što je jedan kolega rekao malopre, konačno pokušamo da ozbiljno ozdravimo sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju. Radi se konkretno o članu 27. i o ukidanju starosnog cenzusa za slanje određenih stanja, povreda i bolesti koje realno nemaju uslova da se leče u našoj zemlji.
Ovde smo čuli od kolega prethodnih govornika priče o raznim problemima u zdravstvu. Želeo bih da iznesem svoje mišljenje, s obzirom da sam čovek koji je 25 godina lekar i koji je proveo razne faze u ovom našem zdravstvenom sistemu, bez namere da pričam o istorijatu, bez namere da na bilo koga svaljujem krivicu za postojeće stanje.
Mislim da je ovo stanje u našem zdravstvenom sistemu veoma komplikovano, blago rečeno veoma komplikovano. Toga smo svi mi svesni, a pogotovo mi zdravstveni radnici. Međutim, laka zamerka bi bila mojim kolegama, ne političarima, jer političari imaju pravo, s obzirom da se radi o veoma bitnoj temi za život građana, da određene pohvale, kritike daju; međutim, zameram kolegama lekarima koji eventualno koriste dobru obaveštenost o stanju u zdravstvu da neke ozbiljne probleme u zdravstvu politizuju. Moram da kažem...
(Nataša Jovanović, sa mesta: Koji kolega?)
Ne konkretno, nikom od kolega, čak mogu da pohvalim određene kolege koji su vrlo iscrpno, a konkretno kolegu Momčilova, koji je vrlo iscrpno govorio o problemima u zdravstvu. Međutim, hoću da kažem da svi mi treba da budemo zajedno na jednom frontu i da ovaj zdravstveni sistem popravimo. Nije to problem sada G 17 plus, da treba da hvali svog ministra. Nesporno je i nije tu ministar prisutan, ali nesporno je da ministar zdravlja Tomica Milosavljević ulaže ogromne napore da ovaj sistem prilagodi i popravi što je moguće na jedan pristojniji nivo.
Međutim, problemi su ogromni upravo zbog toga što nismo uspeli da jedan sistem finansiranja zdravstva usvojimo. Upravo taj neki raniji sistem finansiranja zdravstva koji poznajemo, a kao mlad lekar bio sam izuzetno privilegovan, bilo je izobilja lekova i bilo je izobilja sanitetskog materijala, i bili smo veliki entuzijasti, i taj problem korupcije u to vreme nije bio ni pominjan, a kamoli da je postojao. Zašto? Zato što smo imali nekih osamdesetih godina izvanredne uslove za rad.
Naš zdravstveni sistem se u tim godinama izuzetno razvijao. Gde je problem? Tada smo mogli da u nekom trenutku, kada nam nedostaju pare za određene potrebe, jednostavno radimo neke rebalanse i nije bilo postavljeno pitanje odakle su te pare. Kao mlad lekar bio sam u tim nekim rukovodećim strukturama, nekim SIZ-ovima međuopštinskim zdravlja, upravo sam postavljao pitanje ekonomistima, kako možemo da planiramo neke troškove za koje nemamo pare.
Upravo je takva zdravstvena politika tih godina vođena. Ne želim nikome da pridikujem od savremenika i da kažemo da je taj i taj bio na vlasti i to je bilo loše. Nije bilo loše, jer je onda to bilo izvodljivo. Danas to nije izvodljivo.
Mi smo, upravo kao ekipa iz Odbora za zdravlje i porodicu ili na terenu u sklopu naše akcije reforme primarne zdravstvene zaštite, obišli šest domova zdravlja. Na terenu smo videli da realnih problema imam nogo, a pogotovo ekonomskih problema. Zdravstvene organizacije duguju za vodu, za struju, za tekuće svoje neke potrebe. Nažalost, ti dugovi su ogromni, oni su nasleđeni i opterećuju normalno poslovanje zdravstvenih ustanova.
S druge strane, imam u fascikli niz podataka, a sada da ne budem portparol Ministarstva zdravlja, šta je sve urađeno zadnjih godina. Verujte, urađeno je mnogo. Verujte, evo 20 velikih bolnica u Srbiji su velika gradilišta i planiraju se velike investicije.
Međutim, sve to ovog momenta ne popravlja funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Zašto? Zato što moramo da stvorimo nov način finansiranja. Upravo taj nov način finansiranja zdravstvenih ustanova biće osnovica za donošenje novog zakona o zdravstvenom osiguranju, a koji će, kako je ministar i malopre naglasio, biti u proceduri.
Tu moramo maksimalno svi svoju pamet i energiju da usmerimo kako da prevaziđemo te neke aktuelne probleme u zdravstvu, jer smo svedoci da je savremena medicina izuzetno skupa i da tu treba mnogo sredstava.
Kako ne bih razvlačio temu, s obzirom da se radi o jednom kratkom zakonu, želim da naglasim da će stranka G17 plus glasati za ovaj zakon i veoma sam zadovoljan što je Odbor za zdravlje i porodicu postigao konsenzus i što ćemo svi zajedno glasati za promenu ovog zakona.
Problem je bio malopre dilema u primena zakona, primena zakona zbog nedostatka para. Upravo ćemo u međuvremenu, nadam se, doneti novi zakon o zdravstvenom osiguranju, pa ćemo i taj limit sredstava koji je predviđen za ove slučajeve verovatno imati prilike da povećamo. Još jednom G17 plus će podržati izmene ovog zakona. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, želja mi je, zbog efikasnosti rada Skupštine, a ujedno i zbog korektnosti prema kolegama iz G17 plus koji su se prijavili za diskusiju i kojima želim da ostavim vremena da nešto kažu o ovom zakonu, da budem što precizniji i što kraći.
Porodični zakon predstavlja savremen zakon koji reguliše odnose u porodici tako da porodica uživa zaštitu dostojanstva porodičnog života. Stranka G17 plus podržaće nacrt ovog zakona.
Važeći zakon koji se zove Zakon o braku i porodičnim odnosima donet je pre četvrt veka, tačnije 1980. godine, i sasvim je normalno da ima niz manjkavosti u odnosu na trenutak u kome je savremena porodica danas kod nas i u svetu. Porodični zakon predviđa nove institute koji su primereni savremenom zakonodavstvu u svetu.
Postoji niz međunarodnih konvencija koje su u međuvremenu prihvaćene u našoj zemlji ili je neophodno da ih što pre prihvatimo na našem evropskom putu, a koje ovaj zakon uvažava. Zato će G17 plus kao stranka proevropske orijentacije glasati za ovaj zakon.
Porodični zakon reguliše odnose u braku, zatim odnose deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinske odnose u porodici, zaštitu od nasilja u porodici, postupke u vezi sa porodičnim odnosima i najzad lično ime. Model zakona je prošao najširu stručnu javnu raspravu i to nam je garant da su svi kompetentni ljudi iz ove problematike uključeni u izradu nacrta ovog zakona.
Zakon je human jer štiti prava prvenstveno dece, zatim hendikepiranih i ugroženih članova porodice. Posebna pažnja posvećena je pravu deteta na obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj.
Bez ulaženja u detaljniju analizu pojedinih članova zakona, o čemu će biti govora u diskusiji o amandmanima, želim najkraće da se osvrnem na nova rešenja koja donosi porodični zakon u odnosu na važeći zakon.
Za razliku od starog, predlog novog zakona daje, prvo, detetu pravo na mišljenje u članu 65. U članu 75. stav 2. zakonodavac predviđa mogućnost zaključivanja sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljske dužnosti, čak i kada roditelji ne vode zajednički život.
Uvodi se institut hraniteljstva, članovi od 110. do 123, koji u do sada važećem zakonu nije postojao. U članu 188. zakonodavac predviđa mogućnost uređivanja imovinskih odnosa između supružnika potpisivanjem bračnog ugovora.
Porodični zakon tretira nasilje u porodici i predlaže mere zaštite. O tome govore članovi od 197. do 200. Interesantno je da je predviđena i naročita hitnost postupka u sporu za zaštitu od nasilja u porodici. O tome govori član 285. Pojavljuje se i novi institut nagodbe, kao mogućnost da se razreši bračni spor u slučajevima kada mirenje nije uspelo, članovi od 240. do 246.
Poslanička grupa G17 plus glasaće za porodični zakon.

Gospođo predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz ekologije, a ja kao čovek koji se godinama bavi medicinom, specijalista za plućne bolesti i kome je izuzetno stalo da nam bude što zdravija životna sredina, želim da izrazim jedan svoj lični optimizam da ćemo posle usvajanja ovog zakona imati mnogo kvalitetniju i zdraviju životnu sredinu.
Stranka G17 plus u svojim predizbornim obećanjima zalagala se za tvrdu regulativu što se tiče ekologije. Mogu da primetim da su i sve druge političke stranke u svojim predizbornim programima imale puna usta ekologije. Možda je to nekako najzgodnija tema za sticanje političkih poena. Međutim, problem nastaje kada se locira, pa kada se napravi program za rešavanje i kada se ne uradi ništa. Nažalost, evo i u lokalu je tako. Dosadašnje lokalne vlasti uvek su mnogo pričale i mnogo obećavale u lokalu, a ništa se značajnije nije dešavalo po pitanju sređivanja situacije što se tiče životne sredine.
Svedoci smo mnogih deponija totalno neregulisanih. Nažalost, od naših šuma, naših rečica, potoka pravimo mini deponije i to već zadire u jednu moralnu crtu našeg naroda. Većina od nas je sa oduševljenjem putovala po Evropi, gledala uređene predele, divili se tome i kada smo se vraćali u našu zemlju svi smo želeli da i naša Srbija izgleda tako.
U neka ranija vremena upoređivali smo sebe sa okolinom, upoređivali sa komšijama, pa smo znali da budemo arogantni i da kažemo da smo bolji od Bugara, bolji od Rumuna, pa smo se dičili da smo bolji i od Albanaca sa Kosova. Ja sam učesnik rata na Kosovu i verujte da na momente ova naša okolina umnogome podseća upravo na Kosovo koje je u toku rata i pre rata bilo jedno veliko đubrište upravo zbog necivilizacijskog ponašanja stanovništva. Izvinjavam se ako se neko nađe povređen.
Želeo bih da pređem konkretno na zakone koji su u proceduri i opet da kažem da izražavam lični optimizam da će ovi zakoni doprineti, kao i zakoni iz Ministarstva zdravlja, a svedoci smo da smo skoro usvojili Zakon o sanitarnom nadzoru, usvojili smo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, tako da u jednom setu sa ekološkim zakonima imamo šansu da ne samo na rečima nego jednom akcijom delujemo preventivno na očuvanje zdravlja i životne sredine.
Pred nama su četiri zakona, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine i Zakon o zaštiti životne sredine.
Ovi zakoni se uzajamno dopunjuju. Želeo bih da apelujem na poslanike da budemo jedinstveni i da podržimo ovaj zakon, bez obzira što čujemo neke tonove, kritičke tonove. Svaka čast ljudima koji se mnogo intenzivnije i detaljnije bave ovom problematikom, ali moramo da krenemo svi zajedno da jednostavno popravljamo ono što nije dobro i da ne budemo prestrogi u oceni predloga zakona, nego jednostavno da svi budemo na jednom frontu, da zajednički, pomoću zakona, idemo u realizaciju onoga što zakon predviđa.
Složenost, kompleksnost i međuzavisnost pojava i procesa u životnoj sredini zahteva integralni pristup za normativno uređenje ove oblasti. Donošenje Zakona o zaštiti životne sredine nameće za potrebu da se usvoje uniformni propisi na nivou cele Srbije, kao i usklađivanje sa međunarodnim zakonodavstvom i institucionalnom organizovanošću.
Cilj zakona je, normalno, i usklađivanje kriterijuma zaštite životne sredine sa Evropskom unijom. Zaštita životne sredine planira se bez sputavanja razvoja naše zemlje, već, naprotiv, podsticanjem i stimulacijom razvoja u novim uslovima privređivanja. Tu bih želeo lako da kritikujem. Ne želimo da se vraćamo unazad i ne želimo da kopamo po našoj istoriji, da pričamo šta to ne valja, nego jednostavno da krenemo u rešavanje problema.
Međutim, želim da naglasim da je neka ta naša planirana dogovorna ekonomija mnogo široko gledala kroz prste određenim zagađivačima životne sredine, pa se onda išlo logikom - daj, nećemo da kažnjavamo toga i toga što je životnu sredinu zagadio, nego ćemo jednostavno da ga pustimo da preživi, a ovo ćemo, kako je koleginica Čomić rekla, da malo razvodnimo, da razblažimo pa ćemo dalje da guramo.
Međutim, ne smemo više tako da radimo. Moraćemo nove privrednike, nove preduzetnike i tim procesom privatizacije da nateramo ljude koji stvaraju profit da obavezno određena sredstva moraju da planiraju za zaštitu životne sredine i da obavezno ono što upropaste, i ono što pokvare moraju da poprave.
Zakon o zaštiti životne sredine određuje subjekte sistema zaštite životne sredine i njihove obaveze. Dobro je tu što zakon predviđa i određene obaveze lokalne samouprave, a normalno i sredstva za rad tih organa lokalne samouprave.
Zakon utvrđuje precizno načela zaštite životne sredine, kojih svi subjekti treba da se pridržavaju. Posebno poglavlje reguliše upravljanje prirodnim vrednostima, planiranje korišćenja i zaštitu prirodnih vrednosti.
Zatim zakon precizira mere i uslove zaštite životne sredine, preventivno delovanje, standarde i sistem upravlja zaštite životnom sredinom.
U sklopu svih radnji koje Zakona o zaštiti životne sredine predviđa, veoma je značajno praćenje stanja životne sredine, kroz monitoring, informisanje i učešće javnosti. Svedoci smo i toga tj. negativnih trendova od ranije, iz ranije naše prošlosti, da su pojedini opasni incidenti i zagađivači bili na momente prikrivani.
Da bi se obezbedila realizacija ovog zakona predviđeni su i ekonomski instrumenti. To je finansiranje zaštite životne sredine. To uopšte nije beznačajno. Naprotiv, i ovo finansiranje dešavaće se kroz razne naknade koje zakon predviđa da se propišu od strane subjekata zaštite životne sredine, zatim predviđena su i sredstva iz budžeta Vlade Republike Srbije, normalno kroz Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine.
Dalje, predviđene su međunarodne finansijske pomoći, i na kraju predviđena su i sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.
Zakon o zaštiti životne sredine predviđa odgovornost za zagađivanje životne sredine, zatim inspekcijski nadzor preko inspektora i određuje ovlašćenja inspektora prema prekršiocima. Predviđene su i kazne u vidu privrednih prestupa i prekršaja za nepoštovanje odredaba ovog zakona.
Zadovoljenjem potreba sadašnje generacije ne smemo ugroziti pravo budućim generacijama na zaštitu životne sredine, na istom, a svi se nadamo i na višem nivou.
Poslanička grupa G17 plus glasaće za ovaj zakon i opet ponavljam jedan optimizam da ova vlada i naša ministarstva misle i žele ozbiljno da rešavaju probleme stanovništva i normalno misle o zdravlju stanovništva Srbije. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas razmatramo dva zakona iz oblasti zdravstva i meni je kao lekaru, koji se petnaestak godina bavi zaraznim bolestima u pulmologiji, veliko zadovoljstvo da danas i vama i javnosti prezentujem ova dva zakona.
Sasvim je ispravno što smo oba zakona uzeli u proceduru da ih zajednički prezentujemo, jer se oni prepliću u svojim oblastima koje tretiraju. Zato ću ja na početku da kažem nešto o oba zakona, o cilju donošenja i o razlozima za donošenje zakona. Možda ću biti malo monoton, s obzirom da smo već od gospodina ministra i mojih uvaženih kolega prethodnika čuli suštinu, glavni sadržaj, pa ću pokušati da taksativno prođem kroz zakon da bi javnost čula o kojim se problemima radi, koje probleme u stvari rešavaju ovi zakoni.
Zakon o sanitarnom nadzoru i zakon o zaštiti od zaraznih bolesti imaju isti cilj. Njihov cilj je preventivna, odnosno protivepidemijska zaštita, a sve u smislu očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva Republike Srbije. Razlozi za donošenje ova dva zakona su identični, jer se radi o prenošenju nadležnosti sa saveznog na republički nivo, u smislu usklađivanja sa Ustavnom poveljom, jer smo do sada imali i savezni i republički zakon, koji su se na neki način dopunjavali, ali nisu precizirali materiju koja treba da se definiše na nivou Republike Srbije.
Pored toga, razlog za donošenje ova dva zakona je usklađivanje sa drugim republičkim zakonima. Ovde nalazimo i nova sistemska rešenja, a takođe i usklađivanje našeg pravnog sistema u zdravstvu sa propisima EU. Svedoci smo novih izazova koji takođe uslovljavaju donošenje ovakva dva zakona; svedoci smo velike migracije stanovništva, komunikacije sa svetom. Imamo promenu ekoloških uslova u smislu zagađenja životne sredine, gde nam isto trebaju jasni i precizni stavovi o određenim problemima koji se javljaju usled imigracije, usled komunikacije, usled ekoloških uslova.
Ovi zakoni treba da reše i neke nove pristupe problemima usled razvoja medicinske nauke. Sada bih želeo da kažem nešto konkretno o zakonima ponaosob.
Zakon o sanitarnom nadzoru predviđa poslove sanitarnog nadzora. To je u stvari inspekcijski nadzor nad sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti, prostorije, postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor, namenska prevozna sredstva i lica koja podležu sanitarnom nadzoru. Cilj je zaštita zdravlja stanovništva, a nadzor vrši Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.
Glavne oblasti sanitarnog nadzora su zaštita stanovništva od zaraznih bolesti; zdravstvena ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu; javno snabdevanje stanovništva zdravom vodom za piće.
Od objekata koji podležu sanitarnom nadzoru nabrojao bih zdravstvenu delatnost, delatnost proizvodnje i prometa životnih namirnica, delatnost javnog snabdevanja vodom za piće, ugostiteljsku delatnost, delatnost higijene, nege, ulepšavanja i nemedicinskih intervencija koje narušavaju integritet kože. Radi se o estetskim intervencijama. Dalje, delatnost socijalne zaštite, vaspitno-obrazovna delatnost, delatnost kulture i sporta, javni saobraćaj i drugi objekti koji su određeni ovim zakonom.
Ministar zdravlja propisuje opšte i posebne sanitarne uslove za objekte i higijenske uslove za zaposlena lica u njima. Sanitarni inspektori vrše kontrolu u postupku redovnog sanitarnog nadzora. Sanitarni inspektori imaju ovlašćenja da uzimaju uzorke za ispitivanje sa lica mesta, zatim vrše nadzor nad merama za sprečavanje, suzbijanje, eliminaciju i iskorenjivanje zaraznih bolesti, vrše nadzor nad iskopavanjem, prevozom i prenošenjem umrlih, daju sanitarnu saglasnost za objekte pod sanitarnim nadzorom.
Od prava i dužnosti sanitarnih inspektora napomenuću zabranu korišćenja objekata zbog neispunjenja sanitarnih uslova i zbog neposedovanja sanitarne saglasnosti.
Sanitarni inspektori imaju ovlašćenja da narede otklanjanje nedostataka, gde postoji opasnost po zdravlje ljudi; ako se ti nedostaci blagovremeno ne otklone imaju pravo da zabrane naknadno rad određenih ustanova, objekata; prate nedostatke u higijenskim uslovima; imaju pravo da podnesu zahteve za prekršajne postupke.
Na kraju da kažem nešto o kaznenim odredbama. Malopre je i koleginica nešto o tome rekla. Ovaj zakon predviđa primerene kazne. Vrlo interesantna je kazna koja je do sada bila 100 dinara, kazna na licu mesta koju može sanitarni inspektor da odredi usled nepoštovanja higijenskih uslova; sada je predviđeno da ta kazna bude 5.000 dinara. Jer, bilo je apsurda da su određeni prekršioci vulgarizovali kažnjavanje, kažu - daću ti 10 kazni unapred da mi se ne obraćaš više. Znači, treba da regulišemo i tu kaznenu politiku, da prekršioce adekvatno kaznimo.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti određuje zarazne bolesti koje ugrožavaju stanovništvo Republike Srbije. Sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti je od opšteg interesa za našu Republiku. Zakon sadrži listu zaraznih bolesti. Malopre je bilo komentara o tome da li nam je lista dovoljna ili nije, da li je velika ili mala.
Jednostavno, radi informacije za javnost, želim da kažem da lista nije odoka pravljena, rađena je po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, rađena je prema našoj epidemiološkoj situaciji i uopšte epidemiološkim rizicima koje naša sredina nosi i na osnovu prijavljivanja određenih zaraznih bolesti. Prednost zakona i uopšte liste je što omogućuje proširenje u zavisnosti od realnog epidemiološkog rizika.
Da ne ulazim u detalje, želeo bih da pohvalim konkretno prijavljivanje pneumonija koje ovaj zakon predviđa. Do sada su prijavljivane samo pneumonije koje izaziva streptokokus pneumonije; međutim, ovim zakonom se predviđa da se prijavljuju pneumonije i drugih uzročnika, upravo u cilju nadzora nad SARS-om, jednom opakom vrstom pneumonije koja nam preti sa Dalekog istoka, i da bismo imali uvid u to koliko naših stanovnika oboleva, da bismo pravili nekoincidenciju razboljevanja od pneumonija.
Epidemiološki nadzor organizuje Institut za zaštitu zdravlja i referentne ustanove, zavodi za zaštitu zdravlja.
Želim da kažem da ovaj zakon predviđa da sve mere u sprečavanju, u zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti budu prioritetne mere, a takođe predviđa prioritetna sredstva u odnosu na druge mere u zdravstvenoj zaštiti. Time se daje značaj i važnost ovom zakonu.
Osniva se republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao najkompetentnija komisija koja predviđa određene mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
Kratko bih želeo da nabrojim, postoje opšte mere, posebne mere i mere u vanrednim situacijama. Od opštih mera pomenuo bih obezbeđenje zdrave vode za piće, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, obezbeđenje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova u objektima pod sanitarnim nadzorom, uklanjanje ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa i drugih otpadnih materija, i dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u naseljima, objektima pod sanitarnim nadzorom itd.
Od posebnih mera bih pomenuo postavljanje dijagnoze zarazne bolesti; laboratorijska ispitivanja radi utvrđivanja uzročnika zarazne bolesti; zatim vrlo značajnu stavku – prijavljivanje zaraznih bolesti; epidemiološko ispitivanje; zdravstveno vaspitanje; prevoz, izolaciju i lečenje obolelih od zaraznih bolesti; karantin i zdravstveni nadzor; zdravstvene preglede određenih kategorija zaposlenih; imunizaciju i hemioprofilaksu; dezinfekciju, deratizaciju i dezinsekciju po epidemiološkim indikacijama.
Da nabrojim kratko i vanredne mere. To su: proglašenje epidemije, koju proglašava ministar zdravlja, mera sprečavanja unošenja u zemlju zaraznih bolesti i epidemiološki nadzor u vanrednim slučajevima.
Druge mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti podrazumevaju nadzor nad bolničkim infekcijama, higijenski postupak kod pružanja usluga nege i ulepšavanja i postupak sa licima umrlim od zaraznih bolesti.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši sanitarna inspekcija i ona ima pravo i dužnost da naredi poštovanje ovih propisa. Kaznene odredbe su predviđene za zdravstvene ustanove, za druga pravna i fizička lica, kao i za eventualno nesavesne zdravstvene radnike.
Poslanička grupa G17 plus glasaće za ova dva zakona, jer se radi o regulisanju dve značajne oblasti, koje su važne za unapređenje i zaštitu zdravlja stanovništva Republike Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, farmaceutska delatnost predstavlja delatnost od opšteg, ali i od društvenog interesa, jer je u direktnoj funkciji unapređenja, očuvanja i zaštite zdravlja ljudi. Uređivanje propisa u ovoj oblasti je od izuzetnog značaja, jer omogućava kvalitetan, bezbedan i efikasan lek i medicinsko sredstvo za sve građane.
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ima za cilj da harmonizuje naše propise sa propisima EU, a na principima savremenog farmaceutskog marketinga i menadžmenta. Tri najrazvijenija regiona sveta: EU, Amerika i Japan, još 1990. godine formirali su Internacionalnu konferenciju o harmonizaciji - ICH kao stalno telo za praćenje registracije lekova. Evropska agencija za lekove EMEA sa sedištem u Londonu ima zadatak da koordinira poslove i aktivnosti za oblast lekova u zemljama EU.
Upravo novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima usaglašen je sa odredbama EU, te indirektno i sa ICH regulativom koja insistira na kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti lekova, kako humanih, tako i lekova za životinje. Važeći zakon koji je trenutno na snazi, Zakon o proizvodnji i prometu lekova regulisao je ovu oblast na saveznom nivou. I za njegovo sprovođenje bilo je nadležno Savezno ministarstvo za rad, zdravlje i socijalnu politiku.
Kako nam je svima poznato u novom sazivu u novoj našoj Državnoj zajednici ovo ministarstvo ne postoji i zato je novi zakon o lekovima i medicinskim sredstvima bio nužan da se što pre donese upravo, jer on predviđa obavezu Ministarstva zdravlja Republike Srbije i ministra zdravlja da kontroliše njegovo sprovođenje.
Zakon predviđa formiranje agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije po ugledu na zemlje EU, a zadatak Agencije je obezbeđenje kvalitetnih, efikasnih, bezbednih i dostupnih lekova i medicinskih sredstava.
Navešću kratko funkcije agencije. Agencija ima zadatke izdavanje dozvole za proizvodnju, inspekciju proizvođača, davanje saglasnosti za kliničko ispitivanje, praćenje reklamiranja, klasifikaciju lekova i medicinskih sredstava, kontrolu kvaliteta, standardizaciju, zabranu prometa ili povlačenje iz proizvodnje, statističko praćenje i istraživanje, davanje informacija o lekovima, promovisanje racionalne upotrebe lekova.
U strukturi agencije biće zastupljena administrativna, naučna, savetodavna i informaciona delatnost. Obuhvat agencije je farmaceutski, medicinski i veterinarski sektor.
Agencija uključuje uz saglasnost ministra istaknute stručnjake kao članove savetodavnih komisija za stavljanje u promet lekova, za stavljanje u promet medicinskih sredstava, za procenu kliničkog ispitivanja, procenu bezbednosti lekova i medicinskih sredstava, zatim savetodavne komisije za veterinarske lekove. Na sve ovo Ministarstvo vrši nadzor, nad zakonitošću rada i nad stručnim radom agencije.
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima definiše pojam leka, podelu lekova, izričito zabranjuje izdavanje i prodaju lekova van apoteke, što bi trebalo da dovede do suzbijanja sivog tržišta lekovima.
Agencija izdaje dozvolu za stavljanje leka u promet po utvrđenim kriterijumima koje reguliše ovaj zakon. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima precizno određuje uslove pod kojima se izvodi kliničko ispitivanje lekova, kao i promet na veliko i malo. Obezbeđenje kvaliteta lekova vrši se u skladu sa evropskom i nacionalnom farmakopejom. Obeležavanje lekova i uputstvo za pacijente korisnike usklađeno je sa standardima Evropske unije.
Agencija ima obavezu da prati neželjene reakcije lekova i njihove interakcije i uredno o tome obaveštava zdravstvene i veterinarske radnike. Novim zakonom predviđeno je oglašavanje lekova u smislu pozitivnog reklamiranja, ali i zabrane oglašavanja u smislu obmanjivanja javnosti.
Nadzor, nad sprovođenjem ovog zakona, vrši nadležno Ministarstvo zdravlja preko inspektora. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima reguliše i pojam medicinskih sredstava, kao i podelu prema upotrebi i stepenu rizika. On takođe predviđa uslove za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, kliničko ispitivanje, obeležavanje i uputstva za pacijente i obezbeđenje kvaliteta medicinskih sredstava.
Kaznene odredbe zakona o lekovima i medicinskim sredstvima preciziraju krivična dela, privredne prestupe i prekršaje za sve one koji ne budu poštovali propise predviđene ovim zakonom. Pooštrene su mere kaznene politike i uvode se zaštitne mere zabrane delatnosti za kršenje pojedinih odredaba ovog zakona.
Navešću, kratko, i koristi od donošenja zakona.
Građani kao krajnji korisnici dobijaju kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova i medicinskih sredstava na nivou standarda Evropske unije. Standardizovane informacije i bezbednost najvećeg stepena prilikom kliničkog ispitivanja.
Šta dobija društvo u celini?
Agencija za lekove i medicinska sredstva je "regulatorni centar". Ona povezuje nas sa zemljama Evropske unije, uključuje u mrežu informacija o lekovima i medicinskim sredstvima.
Značajno, na dobitku je i farmaceutska industrija. Omogućen je rast, razvoj i otvoreno tržište zbog poštovanja standarda Evropske unije, mogućnost izvoza, kao i vrlo značajan momenat stranih ulaganja u našu farmaceutsku industriju. Veledrogerije dobijaju uslove za rad usklađene sa evropskim standardima, dobijaju dozvolu za distribuciju lekovima i medicinskim sredstvima, mogućnost ekspanzije na evropsko tržište.
Konačno, zdravstveno osiguranje novim zakonom omogućava bolju snabdevenost zdravstvenih ustanova, dogradnju sistema cena lekova i medicinskih sredstava, mogućnost snižavanja cena lekova i medicinskih sredstava, i što je najbitnije, racionalno korišćenje sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja s obzirom na to da znamo koja su to skromna sredstva na raspolaganju.
U oblasti veterinarskih lekova uspostavlja se viši nivo zdravstvene zaštite i bezbednosti životinja, što ima za posledicu i bolju zaštitu zdravlja ljudi.
Pretpostavljate da će poslanička grupa G17 plus glasati za ovaj zakon. Da obavestim kolege, da je u proceduri zakon o sanitarnom nadzoru, da je u proceduri zakon o zaštiti od zaraznih bolesti, da ćemo vrlo brzo, verovatno u prvom redovnom zasedanju, imati i zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zdravstvenom osiguranju i lekarskim komorama i sve će to stvoriti jedan ambijent za jednu korenitu i celovitu reformu zdravstvenog sistema. G17 plus ovo vam obećava.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  dozvolite mi da pre nego što pređem na Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prenesem jednu ozbiljnu zamerku mojih glasača, prijatelja i članova G17 plus iz Aleksandrovca. Upravo su moji Župljani ljuti što narodni poslanici ovoliko sporo i traljavo rade.
Za pohvalu je što radimo usred leta, ali neoprostivo je da ovako sporo radimo, s obzirom da imamo jednu veliku vanrednu sednicu i 11 tačaka dnevnog reda. Neka se prepoznaju oni koji usporavaju rad, neću da ih pominjem, a G17 plus se zalaže da radimo što brže, efikasnije i u tom kontekstu ću i da komentarišem Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Ovaj zakon obezbeđuje sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, gde podrazumevamo obavezno penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje nezaposlenih lica. Ova sredstva koja se ovim doprinosima ubiraju predstavljaju javni prihod, koji je pod kontrolom organizacija za obavezno socijalno osiguranje i taj javni prihod je poželjno da bude što solidniji, da bi korisnici sredstava bili adekvatno zadovoljeni.
Zakon precizno reguliše ko su obveznici, zatim osnovice doprinosa, najniže i najviše osnovice, stope doprinosa, slučajeve kada miruje obaveza plaćanja doprinosa, obračunavanje, utvrđivanje i plaćanje doprinosa, kontrolu obračuna i plaćanja, koja je vrlo značajna, i na kraju postoje kaznene mere za one koji ne budu poštovali odredbe ovog zakona.
Postoji više kvalitetnih razloga za donošenje ovog zakona. Prvo što je ovo vrlo značajna materija i jednostavno ovaj novi zakon pojednostavljuje sistem doprinosa. Vrlo je važno da ovaj zakon uređuje sva bitna pitanja jednim jedinim zakonom, jer smo do sada imali slučaj da je više zakona uređivalo ovu materiju, kao npr. Zakon za socijalno osiguranje, Zakon o PIO i Zakon o nezaposlenim licima. Ovog puta imamo zakon koji kompletno i jedinstveno reguliše ovu materiju.
Vrlo je značajno što ovaj zakon omogućava širenje osnovice na sve oblike rada, tako da automatski širenjem osnovice dobijamo mogućnost da dobijemo masu onih koji plaćaju doprinose i automatski efikasnije i više punimo te fondove koji su neophodni za normalan rad.
Dalje, zakon predviđa načelo obaveznosti, ali predviđa i načelo solidarnosti i uzajamnosti. Uvodi se institut najviše i najniže osnovice osiguranja koji je vrlo značajan. Ukidaju se višestruke stope doprinosa za zdravstveno osiguranje. Raniji zakon je imao 13 stopa, a sada se uvodi jedinstvena stopa za zdravstveno osiguranje od 12,3%. Mogu da komentarišem ovu stopu od 12,3% u smislu da nas ova stopa uvodi u red srednjih zemalja po pitanju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Međutim, moramo da konstatujemo, da ne bismo obmanjivali narod, da ova stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje u našim uslovima nije dovoljna iz razloga što je masa sredstava, na koju se uplaćuje ova stopa, tako mala i skromna da nažalost ne može da pokrije troškove tako glomaznog zdravstva koje imamo.
Navešću vam jedan primer pošto ne želim da polemišem sa prethodnicima iz prethodnih vlasti, koji pričaju da je bilo dobro 90-ih, da je bilo 80-ih, nije mi to cilj, ali samo za vašu informaciju, već sam 24 godine lekar i prošao sam raznorazne reforme i raznorazne doprinose.
Problem je ovog sistema, našeg sistema zdravstvenog osiguranja, jer smo omasovili zdravstvo, razvili i osavremenili zdravstvo, a doprinosi, bez obzira što je ova stopa pristojna, jednostavno ne zadovoljavaju čak ni same plate lekara. O tom problemu diskutovaćemo verovatno početkom jeseni sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, sa novim zakonom o zdravstvenom osiguranju, a da se sada vratim na ovaj zakon.
Imamo još porast stope za penziono i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22% i stopu za nezaposlena lica koja je popeta sa 1,1% na 1,5%. Lako bih tu citirao gospodina ministra Dinkića da nam je ova stopa za nezaposlenost posle Slovenije najmanja u Evropi. Međutim, s obzirom da je bila još manja imamo šanse da ovu stopu popnemo, a popećemo je sukcesivno, polako vremenski, da ne bi sada opterećivala određene inpute.
Pored povećanja stopa vrlo je značajno da se smanjuje fiskalno opterećenje iz više razloga. Prvo, moja prethodna govornica je pomenula, porez na fond zarada od 3,5% je od 1. jula 2004. godine ukinut i automatski su rasterećene zarade, s tim što je porast stope po sva tri osnova ovog zakona 2,2%, tako da je fiskalno rasterećenje evidentno.
Drugo, jedan interesantan detalj kod novog zakona je i taj da končano nema doprinosa kada se ne vrši isplata zarada. Ranije to nije bio slučaj. Znači, svi oni koji ne privređuju, koji nemaju zaradu, automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinos. To isto važi za lica koja se odjave, kao i za zemljoradnike koji ne plaćaju osiguranje. Automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinose.
Na kraju, da ne bih zadržavao auditorijum u smislu efikasnosti, samo ću da napomenem da je ovaj zakon uslov za obezbeđenje harmonizacije sistema doprinosa na nivou Evropske unije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine ministre, nisam imao nameru, kao doktor specijalista, a radim 24 godine u zdravstvu, specijalista sam za plućne bolesti i tuberkulozu, da diskutujem o poreskim zakonima. Čekao sam zakon o lekovima i medicinskim sredstvima. Međutim, evo, koincidencija je da danas moram da se javim zbog toga što imamo jednu provokaciju od strane SRS i kolege Nedeljkovića.
Moram da izrazim svoje negodovanje. U pitanju je komentar na oporezivanje lekova sa pozitivne i negativne liste. Molim vas, da li je to kolega želeo tendenciozno, ili nekako drugačije, da kaže to. Prvo, definicija lekova sa pozitivne i negativne liste nije tačna. Nije tačno, gospodo, da na pozitivnoj listi stoje neki odabrani lekovi, a da na negativnoj listi stoje neki koji su, eto, u nemilosti, ako tako mogu da kažem.
Molim vas, pozitivna lista podrazumeva lekove koji su neophodni za lečenje i koji su najefikasniji, a treće, lekovi koji su odabrani od stručne komisije; a što je najvažnije - lekove sa pozitivne liste plaća socijalno osiguranje, i tu je problem. Problem je i u ceni. Znači, nije uopšte u redu da pričamo o diskriminaciji pojedinih proizvođača, da su privilegovani lekovi sa pozitivne liste, sa stopom od 8%, a da nisu privilegovani lekovi sa negativne liste.
Ne radi se o tome da su lekovi dobri ili ne. Lekovi na pozitivnoj listi su neophodni, a lekovi na negativnoj listi se plaćaju. Toliko o toj temi, da ne bude zablude. Hvala vam lepo.