PREDRAG MARKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1955. godine u Čepurama u blizini Paraćina. Studirao je Fakultet političkih nauka, ali nije diplomirao.

Jedan od osnivača mreže G17 plus. Kada je 2002. godine G17 plus prerasla u stranku postao je potpredsednik stranke i na tom mestu bio je do 2006. godine. Nakon toga imenovan je za počasnog predsednika stranke.

Bio je predsednik Skupštine Srbije od marta 2004. do februara 2007. godine. Po odlasku sa mesta predsednika parlamenta povukao se iz političkog života. U politiku se vratio 2010. godine kao jedan od osnivača Unije regiona Srbije i tvorac Programa URS-a. Početkom marta 2011. godine izabran je za ministra kulture, informisanja i informacionog društva.

Uređivao je više časopisa. Član je PEN centra Srbije. Vlasnik je izdavačke kuće „Stubovi kulture“.

Poslanički mandat mu je prestao 2.sptembra 2013.
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:50

Osnovne informacije

  • G17 Plus
  • Čepure
  • 01.01.1901.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Šesta posebna sednica, 31.08.2013.

Ozbiljan sam čovek, ne mislite valjda da bih učestvovao u onome što može da zvuči neozbiljno.
Konačno, poštujem građane, poštujem temu dnevnog reda, poštujem činjenicu što ste vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, danas u nekoliko navrata objasnili šta su tačne nadležnosti predsedavajućeg po Poslovniku kako bi građani shvatili, jer pretpostavljam da oni, kao i građani koji su kandidati za članove Vlade i koji su ovde, šta stvarno jeste rasprava o dnevnom redu, a šta su razne političke poruke ili želje: pozdravite moga tatu, moja stranka će da ispuni obećanje samo, juče nije mogla, a sada čim bude u prilici ona će to da uradi, da ljudi ne pomisle da su baš svi neozbiljni. Nešto mora da se radi onako kako je uređeno po Poslovniku.
Sa druge strane, Poslovnik samo uređuje kako bi mogla da se vodi Skupština. Poslovnik ne uređuje život. Poštujem činjenicu da ljudi ovde sede, po Poslovniku nemaju pravo na reč. Isto tako, poštujem građane koji sigurno ne žele da slušaju, jer znaju da u njihovim porodicama od toga nema vajde, kada se takmičite šta je bilo juče, ko je kriv prekjuče, ko je kriv pre 10 dana, ko pre 10 godina. Primeri na koje ću se pozivati će biti samo primeri iz ovih nedelju dana, iz onoga što vidite ovde u Skupštini, ali ako dajem neke zvanične podatke, daću podatke koji su zvanični državni podaci iz jula.
Ako mašem nekim papirom, to neće biti papir za televizijsku emisiju za koji ne znate da li je tačan i koji građani ne mogu da provere, nego onaj papir koji su građani dobili, ako su penzioneri, ono što su dobili lično na kućnu adresu, ako su oni koji plaćaju struju, ono što im piše, pa mogu da provere sami šta im tačno piše, jer je važno šta ćemo stvarno da radimo.
U tom smislu, i tek sada počinjemo ono što je tema dnevnog reda. Tema je izbor novih članova Vlade i važno je, kada govorite u Skupštini, da sve možete da pokažete na ličnom primeru, ne šta su lepe reči, nego ako ste u stanju da obećavate, pokažite da možete da ispunite obećanje. Moje obećanje je bilo da ću svakom, dao sam ga pre tri dana, svakom od vas, poštovani kandidati za članove Vlade, da ću da poželim dobrodošlicu u Dom Narodne skupštine, ja imam i dodatnu obavezu, ja sam ovoj zgradi dao ime, i da ću da vam poželim dobrodošlicu na način koji vas obavezuje da nešto radite u interesu građana sa praktičnim primerima.
Nije tema dnevnog reda premijer i nije lako, to i vi kandidati dobro znate, svih ovih sati sedeti u Skupštini. Ja ne sedim sve vreme u klupi. Izađem, pratim preko televizora, vratim se. Zbog toga ja nemam ništa da kažem gospodinu Dačiću. Šta da vam kažem gospodine Dačiću?
Pošto ste rekli – tek kad završe šefovi poslaničkih grupa ili ovlašćeni, kao što sam ja, naravno, ovlašćen uvek ispred URS, da ćete tek onda uzeti reč, nema ni jednog razloga da ja vas prozivam. Slobodno prošetajte, odmorite, obavite neke poslove, sve je korektno. Posebno jer ste upravo vi juče, isto ste potvrdili kao i danas gestom, podsetili da postoje ljudi koji jedno pričaju kada su na vlasti, a drugo kada su u opoziciji i da postoje oni koji sve to znaju i može da im se kaže – znamo se, pa ste potvrdili da sam ja bio i predsednik Skupštine i ministar, da niste imali primedbi ni na jedno ni na drugo, a da nisam menjao svoje stavove ni tada, pa neću ni sada.
Prvo, gospodine Raduloviću, gospodine Krstiću, Glamočiću, Rodiću, Udovičiću, Miroviću, gospodine Tasovac, gospodine Jovanoviću, nadam se već danas da ćete položiti zakletvu i onda ne samo da ste dobrodošli ovde u Dom Narodne skupštine, nego ste dobrodošli u Vladu Srbije. Naravno i vi, gospodine Vulin, nisam vas video, oprostite, pošto ste već u Vladi. Gospodine Antiću, vi ste sve vreme u Skupštini, pa ljude koji su poslanici bili u prethodnom periodu, ali i vama više nego dobrodošlicu.
Uzgred budi rečeno, ovde se mnogo pričalo o rekonstrukciji, naravno, jer je najavljena na jedan način, završena na drugi, pa je to zbunjivalo građane Srbije, ali pustite, to je bilo juče. Danas imamo posledicu svega toga. Posledica jeste posao koji vas čeka kada krenete kao ovlašćena lica da ulazite u zgradu Vlade Srbije i da obavljate svoj posao. Moja molba je da tom prilikom vodite računa o dve stvari. Prva je – kakve ljude imate na raspolaganju, koliko novca imate na raspolaganju i šta možete da uradite svakog dana. Pustite šta su vam obećavali oni koji su vas zvali. Pitanje je šta će da ispune. Nagledao sam se ja obećanja.
Drugo, koliko god da će biti teško, a ovo je Srbija i videćete šta sve utiče, da ne poverujete, utiče i to kakva je „Farma“, neki rijaliti program, počeće sutra, utiče i to da li se vodi rat na zemaljskoj kugli, da li je neko napao Siriju, možda će i to početi sutra, utiče i to šta će se događati sa Kosovom, Metohijom, državom Srbijom, to ne počinje sutra, to se nastavlja. Ali, šta god bilo, vaš posao je, i ja vam u tome želim uspeha, da se ne opterećujete time da li će vam Vlada, to ne zavisi od vas. Kao što znate ili barem ozbiljni ljudi pretpostavljaju, ja ću se potruditi, a to zavisi i od mene i od ostalih građana Srbije, ali nemojte se opterećivati da li će to biti tri meseca, šest meseci, godinu dana, tri godine, uradite svakog dana ono za šta imate stvarno na raspolaganju i novac i ljude i zakonsku osnovu. Za nešto nećete imati zakonsku osnovu. Donošeni su različiti zakoni, pa ih mi ispravljamo. Međusobno su nesaglasni.
Ako vam zatreba pomoć, čuli ste i sami, videli ste i sami, u mnogim resorima, sve jedno da li su sad u njima ministri ili nisu, sve jedno da li govorimo o finansijama, privredi, prosveti, regionalnom razvoju, odbrani, sve gde su ministri dali ostavke, svuda ćete, poznajem sve te ljude, sve jedno iz koje su stranke, svuda ćete imati pomoć da vam daju tačne podatke, ako radite posao u korist države.
Ali, imate ljude koji mogu da vam pomognu, tako i među građanima. Imate građane koji mogu da zanemare šta se sve dešavalo i da kažu – hajde da uradimo nešto za svoju zemlju, to će biti i za mene dobro. Imate građane koji to ne mogu. Toliko su izgubili svaku nadu, toliko ne znaju šta će sa svojom porodicom i sa sobom, da nema načina da vam oni pomognu. Njima morate vi da pomognete. Kad god donosite neku meru, šta god morali da pričate na televiziji, povedite računa o tim ljudima. Njima nije lako. Oni to nisu zaslužili. To se ne vodi računa time što ćete govoriti na mitinzima ili u Skupštini.
Znate, ako šaljete poruke penzionerima, moji su, na žalost, svi pomrli, ali ja sam radničko dete i meni ne treba politika i lupanje u grudi da zastupam radnike. Znam šta se dešava sa onim porodicama koje su nekad bile radničke. Borite se vi kada je u pitanju MMF i Svetska banka i unutar Vlade, ali pazite da slučajno penzioneri ne dobiju na svoje kućne adrese da treba da vrate novac jer je ovo malo što su primili, i tu je neko napravio grešku. Nikoga tu politički ne optužujem. Ne optužujem ljude ni iz jedne političke stranke, nego optužujem što su više pričali na televiziji i u Skupštini, a nisu ušli u svoj resor, pa imaju šljampavost.
Videli ste juče da sam u dva navrata podsetio, ono što građani vide, da naprosto raspored sedenja sadašnjih članova Vlade koji su prisutni i onih koji treba da postanu nije dobar, nije pristojan. Zna se gde ko sedi. U svakoj kući se zna gde ko sedi. Negde vlada deda, negde dete, ali se zna gde sedi.
Zašto sam to govorio? Ne da bih vas terao da razmenjujete mesta, ne da vas podsetim da je najgore ako tvrdite da niste rođeni u fotelji, a teško je i da zamenite mesta u parlamentu. Ne, ne zbog toga. Zbog nečeg sasvim drugog. Zato što je vaš izbor i ja se nadam da ćete biti izabrani, nikad se ne zna da se neko od vas ne predomisli zbog ovoga što su pričali ovih dana svi ovi ljudi, ili iz nekih drugih razloga, ili da neko iz poslaničke većine odustane od glasanja iz nekog razloga, ali ja se nadam da ćete biti izabrani i to je kraj procesa koji je počeo izmenama i dopunama zakona, pa smo mi ovde gospodinu Selakoviću, jedan sjajan mladi ministar, sjajan je jer je redovno dolazio na Skupštinu i pokazivao šta radi, šta ne može da radi. U predlogu izmena i dopuna neko je šljampavo, to nije greška ni tog ministra, ni predsednika Vlade, ni potpredsednika, nego nekog ko je trebalo da uradi posao, on je samo u obrazloženju kopirao, kopi-pejst, kopirao je ono što je pisalo u obrazloženju prethodne Vlade.
Kada se prošlog puta, pre godinu dana birala vlada, pisalo je: „ovo se radi zbog racionalizacije, da se smanji broj“ i u odnosu na Vladu gospodina Cvetkovića bio je prisutan manji broj ministara. I ovde je pisalo, pa su poslanici ustajali i rekli – pobogu, piše vam „racionalizacija“, a biće vas više. Ja sam se malo šalio juče, jer da ste se rasporedili i da su se odazvali svi postojeći ministri i kandidati, videlo bi se da nemate gde ni da sednete. To je šala u odnosu na ono šta je neko, još jednom kažem da to nije ministar, uradio. Ja sam u toj diskusiji, takođe, i to je sad ono što vas ja molim, obavestio formalno i ministarku energetike. Ona za to sigurno nije odgovorna. Ona vodi računa o političkim ciljevima. Ja sam za njih glasao, ali građani su, i tu nema veze koja je stranka, svi su dobili u svojim domovima ova dva rešenja. Da li treba da vam čitam šta piše u njima? Jedno od onog EPS kome smo plaćali struju, a šta god se okolo dešavalo, i kada su bombe padale, i kad su se menjale vlade, i kad smo imali posao, i kada nismo imali posao, mi koji smo odgovorni građani, dokle god smo imali nešto u džepu, mi prvo platimo struju. Ti ljudi su nam adekvatno odgovorili.
Kada već pominjem bombardovanje, setite se šta su ljudi iz EPS, šta su ljudi iz Vodovoda činili, gde su trčali i šta su radili. Meni se ne sviđa ko je sve i kakve plate primao. Meni se ne sviđa kako izgledaju te poslovne zgrade i ko u njima sedi, ali to je jedna stvar. Ali, nemojte se igrati pa da šaljete ljudima – imaćete popust. Kažete – imaćete popust ako platite do prekjuče. To se igrate sa ovim ljudima koji su sve vreme odgovorno plaćali. O tome vodite računa, a o ovome drugom vodiće računa politika. Naravno, to sam izgovorio zbog građana i na sednici, a i danas. Inače, to će biti ispravljeno, jer sam ja, naravno, odmah zvao. Nisam zvao ministarku, ona uživa sve moje simpatije, ali nema potrebe, zvao sam ko god može o tome da odluči da se to reši. Ne samo zato što je 2.000, toliko sam ja u pretplati, važno, meni jeste, ja nemam hiljade eura, nego zbog toga što je to pitanje osnovnog poštovanja.
Ono što golim okom građani mogu da vide, šta god im neko priča, oni će vam reći da li Vlada, kada je pogledamo, liči na Srbiju, da li liči na Evropu. Jer, uvek se u ekspozeima poslednjih godina kaže – mi smo za Srbiju i mi smo za Evropu. Ne liči. Hvala Bogu, ja poznajem svaki deo Srbije. Nisam ja slučajno napisao Program URS i nije slučajno da on nije stranački, nego državni i znam da su u toj Srbiji 53% žene. Žene su bolji deo društva. To se samo zaboravi kada treba odgovorno pokazati da to stvarno mislite.
Poštovani građani, pozivaće vas ove stranke na izbore, možda za tri meseca, možda za tri godine, i govoriće – mi hoćemo da brinemo o vama ženama, o vama građankama. Gde ste bili kada ih je trebalo predlagati? Da li je to teško? Nije teško. Da li treba da budete pozicija ili opozicija? Nebitno je. Kod Ujedinjenih regiona Srbije uvek je dama ili šef ili zamenik šefa poslaničke grupe. Kada su ministri u pitanju, od naša tri ministra bile su dve dame i jedan ministar. To se tu pokazuje. Da vam kažem nešto, u Evropi to rešavaju zakonom. Nama zakon ne treba, mi smo to radili i pre tri godine i pre pet godina, kada nije bio zakon, a i sada ćemo da uradimo. Odlučili smo da tri poslanika, po raznim osnovama, različito, odu iz Skupštine, a i opet će biti, ne 30%, sada je preko 40%, biće 50% žena. To nije teško. Ja sam to radio i u svojoj firmi i nisam se pokajao. Molim vas, ako ćete da ličite na Evropu i na Srbiju, uradite to i pojedinačno.
Pretpostavljam da mi predsednik, koliko god bio danas tolerantan, neće dozvoliti ona dva minuta kojima sam objašnjavao vezano za Poslovnik, da govorim duže, dozvolite mi samo, na ličnom primeru takođe, da vam kažem dve stvari. Za jednu, evo ga gospodin Tasovac pa će vam reći – nije sve u parama. On je bio u ustanovi kulture kada sam došao na mesto ministra. Pozvao sam vas, direktore, i rekao sam – samo ovoliko para ima, nemojte da počinjete prazno, da vidimo šta može da se završi, sami se dogovorite, ja ću da izađem. Je li tako bilo? Dogovorili ste se vi ljudi iz kulture i za prva tri meseca je bila gotova i Kinoteka i Lepenski Vir i Narodna biblioteka. Dajte da završavamo poslove. Pošto ja završavam i pošto sam obećao svojim ličnim primerom, ja ne volim da radim zaludne poslove. Meni ovo što se dešava poslednjih nedelju dana ovde u Skupštini ne uliva mnogo poverenja. Voleo bih da vi uradite tako dobar posao da kada ja odlučim da ponovo ili biram ili postavljam ministre da mogu nekog od vas. Zbog toga, da bih taj posao obavio, odlučio sam da vam za ovu vrstu diskusije pošaljem za poslanika bivšeg ministra Mlađana Dinkića, a ja ću od ponedeljka da pripremim sve. Ništa ne brinite, vi radite svoj posao, posle izbora biće sve u redu. Hvala vam.

Šesta posebna sednica, 31.08.2013.

Kao što smo javno obećali i vi i ja, a i kao što sam ja omogućio gospođi Mihajlović da ovo izgovori, jer nije korektno da neko pomisli, mada sam jasno i naznačio prethodnih dana, a kao što sam i vas i sve ostale obavestio, ne brinite već sam se ja pobrinuo, ali je lepo da vi to obavestite, jer znate vođenje energetske politike je politički cilj. Ne mislite valjda da se ja pogrešno izražavam, nego izražavam se malo sa zadrškom, pa neko će da shvati odmah, neko sutra, neko prekosutra.
No, vaš odgovor je primer i zato mi je gospodin Stefanović omogućio ovu repliku, da definišem koja je razlika između toga što imate resor i velika ovlašćenja. To građani misle, za svaku stvar pojedinačno i toga šta stvarno možete. Ovo je lepa prilika.
Vi ćete gospodine Raduloviću imati priliku da proverite, da li je ono što ste pišući blog verovali da može da se uradi za mesec dana, imaćete priliku da proverite da li može za mesec dana. Što ste mislili za godinu, da li može? Pazite, odgovorni ljudi znaju, Mislim da ste svi vi odgovorni, želim da ste svi odgovorni. Neke stvari ne mogu za mesec dana, neke ne mogu ni za deset godina. Suviše je složena država i treba ogromno iskustvo koje se stiče ili se ministrima stavlja na raspolaganje. To je iskustvo administracije i tačnih podataka. Imaćete ga, ali nešto možete, nešto ne možete da uradite. Vi ćete, naravno se suočiti i sa nekim nerešivim problemima.
Unapred mi je žao, nadam se da se nećete pokajati, ali vas još jednom molim, ako vam treba pomoć zovite, gospodine Tasovac ako vam treba savet zovite, ali samo do ponedeljka je besplatan, pošto sam odlučio čuli ste, da posle toga budem nezaposlen. Šalim se, još jednom dobro došli i kako narod kaže – pamet u glavu i vodite računa da ne nasednete na ove političke priče, ua lopovi, dajte da dođu da dođu naše budale…

Šesta posebna sednica, 30.08.2013.

Hvala gospodine predsedniče. Održavanje reda na sednici, član 105. želim da pomognem. Pustite politiku, jer danas se ovde raspravlja o novim ministrima i veliko je zadovoljstvo da to uradimo tačno kako i nalaže red, Poslovnik i činjenica da sedimo u najvišem telu vlasti, najvišem zakonodavnom telu, pa da poštujemo dostojanstvo Skupštine.
Kao što znate tokom ove sednice oni kandidati za ministre, inače dobro došli u Narodnu skupštinu dame i gospodo, nadam se uskoro i u Vladu Srbije, oni ne mogu da govore. Nemaju pravo reči. Svi postojeći ministri imaju pravo da govore. Korektno je, tako je bilo i prilikom prethodnih rekonstrukcija, na jednoj strani, jer to su klupe za ministre, sede ministri, a kandidati na drugoj strani. Na taj način je svima i pred očima jasno, ako žele da pomognu budućim ministrima u radu, obraćaju se njima, a ako žele da nešto kritikuju ili hvale ili podrže od postojećih ministara, obraćaju se njima. Time se održava lakše red na sednici, jer nećete sve vreme moći da vi pretsedavate, moraće neko i od potpredsednika. Molim da zamene mesta i da sednu onako kako i mogu u skladu sa Poslovnikom, kandidati i ministri. Hvala.