Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane dame i gospodo, Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija, o kome danas raspravljamo, zapravo je realizacija mogućnosti koja je bila predviđena Zakonom o privatizaciji još iz 2001. godine. O podeli besplatnih akcija prilikom privatizacije javnih preduzeća pričalo se od 2001. godine. Tokom mandata prošle Vlade, a takođe i tokom mandata ove Vlade, javnost to jest građani su intenzivirali pitanja vezana za privatizaciju javnih preduzeća.
Privatizacija preduzeća je ubrzana ove godine i jasno je da će biti aktuelna i privatizacija ovih velikih javnih preduzeća.
S obzirom da su to bila društvena preduzeća, s obzirom da su građani učestvovali u stvaranju ovih preduzeća, pravedno je i jasno je i podrazumeva se da građani treba da učestvuju ne samo u procesu odlučivanja na koji način će se izvršiti privatizacija ovih javnih preduzeća, nego i u samom procesu privatizacije. Praktično, javna rasprava o ovom pitanju traje od 2001. godine.
Proces dogovora sa sindikatima je takođe obavljen i svedoci smo da sindikati su učestvovali praktično u ovom procesu sve do početka rasprave u načelu o ovom predlogu zakona. Na osnovu svih ovih rasprava, takođe i pregovora i dogovora sa sindikatima, napravljen je Predlog zakona koji je predložen od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na čelu sa gospodinom Dinkićem, koji je na čelu tog ministarstva.
Neću govoriti o detaljima ovog predloga zakona, jer smo imali priliku da čujemo već o tome. Izneću samo nekoliko komentara i činjenica.
Kao što smo imali priliku da čujemo poređenja kako je izvršena privatizacija javnih preduzeća u državama u okruženju, imali smo da čujemo primere iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, jasno je da ovaj predlog zakona o besplatnoj podeli akcija nije urađen ni u jednoj od ovih zemalja. On je specifičan i originalan za našu zemlju. Ovim postupkom se neće dobiti neki vaučeri bez pokrića, već realne pare kroz akcije.
Takođe, ovim predlogom zakona pokušavamo da ispravimo nepravdu iz prošlosti, ako je to uopšte moguće, ali i da se pojača motiv građana za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća. Svi koji do sada nisu dobili besplatne akcije u procesu privatizacije, ovim zakonom dobijaju pravo na njih. To podrazumeva da će morati da se evidentiraju i da na taj način iskažu zainteresovanost da žele da uzmu ove akcije.
Najčešća zamerka Predlogu ovog zakona jeste činjenica da svi dobijaju jednako, a pogotovo to pogađa one koji imaju duži radni staž. To su građani koji su godinama radili, savesno plaćali poreze i savesno učestvovali u razvoju našeg društva. Sa njihove tačke gledišta, jasno je da oni vide tu nepravdu. Međutim, ne možemo zaboraviti i na naše mlađe građane koji, zbog svega onoga što nam se dešavalo devedesetih godina, nisu bili u prilici da realizuje svoje planove i snove. Trebamo im dati šansu, jer ono što se tada dešavalo je bila nepravda. Ako dobiju šansu, podrazumeva se, naravno, da će moći da realizuju bar deo nekih svojih planova koji su imali u onom vremenu, a, takođe, na taj način imaju motiv da i dalje i oni učestvuju u razvoju ovog društva i da ostanu u Srbiji.
Besplatne akcije su, takođe, motiv da se kroz proces restrukturiranja i promene vlasništva i privatizaciju javnih preduzeća skine veo tajnosti u poslovanju. Zbog toga ćemo imati pojačanu dinamiku u toku privatizacije, takođe ćemo biti u fokusu finansijskih centara, a pospešićemo i direktne strane investicije, koje će u narednom periodu premašiti sve rekorde koje smo do danas imali ili nismo imali. Sve u svemu, trebalo bi da dostignemo neki rekordni nivo od početka tranzicije. Još jednom naglašavam, privatizacija javnih preduzeća se mora desiti, što pre to bolje. Svi građani će učestvovati u procesu privatizacije i postupak je transparentan.
Zbog svega ovog navedenog, pozivam sve poslanike da glasamo za ovaj predlog zakona o besplatnoj podeli akcija, kao što će to učiniti poslanička grupa G17 plus.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem govor, dozvolićete mi samo jedan komentar.
Stvarno nisam iznenađena kada čujem gospodina Vladana Batića da citira tekstove ''Kurira'', ali sam zaista duboko iznenađena i razočarana kada čujem da gospodin Žarko Korać takođe citira ''Kurir''. Molim vas da se držimo činjenica i da ne citiramo ''Kurir'', koji je, između ostalog, dobio presudu gde treba da plati milion dinara odštetu za klevete i laži. Ako svi počnemo da citiramo ''Kurir'' stvarno bi svašta moglo da se čuje za ovom govornicom, tako da mislim da nema nikakve potrebe.
Danas kada se vodi rasprava o kandidatu za guvernera NBS, htela bih da vas podsetim na osnovne rezultate koje je u proteklom periodu, dok je na njenom čelu bio gospodin Jelašić, ostvarila NBS. Podatke sam uzela iz izveštaja o implementaciji Strategije borbe protiv siromaštva.
Pošto se ovde većina poslanika zalaže za borbu protiv siromaštva, a takođe iz ocene Studije izvodljivosti, mnoge poslaničke grupe se takođe zalažu za evropske integracije.
Dakle, nakon nešto veće inflacije 2005. godine, naredne 2006. godine NBS je vodila pretežno restriktivnu monetarnu politiku, koja je bila usmerena na realizaciju glavnog cilja, a to je stabilnost cena.
Mere koje je NBS preduzela u prvoj polovini 2006. godine u pravcu smanjenja fonda novca uticale su na smanjenje inflacije, tako da su najveći ekonomski kritičari gospodina Jelašića i rada NBS bili iznenađeni kada je inflacija na kraju 2006. godine iznosila samo 6,6 posto.
Ne treba posebno naglašavati da je obuzdavanje inflacije, pored značaja sa aspekta siromaštva, izuzetno značajno i sa aspekta makroekonomske stabilnosti i što je naročito bitno za podizanje nivoa investicija. U tom smislu, posebno ističem činjenicu da je u 2006. godini ostvaren najveći priliv direktnih stranih investicija od početka perioda tranzicije od 4,8 milijardi evra ili 16,1 posto bruto društvenog proizvoda.
Želim, takođe, da istaknem da je u 2006. godini NBS promenila monetarnu politiku, prešavši sa deviznog kursa na tzv. ciljanu inflaciju, koja je uvedena 31. avgusta 2006. godine. Ovaj okvir podrazumeva sve veću upotrebu referentne kamatne stope Centralne banke, kao osnovnog instrumenta za podsticanje unapred postavljenog cilja za godišnju inflaciju.
Za razliku od prethodnog okvira, koji se oslanjao na aktivniju ulogu Narodne banke na tržištu deviznih sredstava, nova monetarna politika nagovestila je veću fluktuaciju deviznog kursa i uspešno povlačenje Narodne banke iz intervencije na tržištu deviznih sredstava, naravno, osim u slučajevima sprečavanja destabilizacije neregularnih fluktuacija.
Dakle, ciljana inflacija je postavljena u intervalu od 7 do 9 posto u 2006. godini i od 3 do 5 posto u 2007. godini. Novi okvir za sprovođenje monetarne politike podrazumeva visok stepen poverenja u namere Centralne banke i jačanje očekivanja javnosti u pogledu ostvarivanja postavljenog cilja inflacije.
Dalje, NBS tokom 2006. godine unapredila je svoj kapacitet u 2006. godini za vođenje odgovorne monetarne politike i za kontrolu bankarskog sektora. Istovremeno, novouvedena politika predstavlja dalje jačanje kapaciteta Centralne banke za razvijanje odgovarajućih modela predviđanja i praćenja efekta mera monetarne politike.
Svakako da se u zasluge gospodinu Jelašiću i NBS mogu pripisati i dalji rast devizne štednje. Naime, u 2006. godini devizna štednja je dostigla nivo od 3,3 milijarde evra, što je za 1,1 milijardu više nego na kraju prethodne 2005. godine. Mislim da bi ipak trebalo da vas podsetim, poštovani poslanici, i da je devizna štednja 2000. godine bila svega 10 miliona evra.
Takođe, ističem dalju reformu finansijskog sektora. Tokom 2006. godine privatizovane su tri državne banke: Vojvođanska, Panonska i Niška.
Na taj način je na kraju decembra 2006. godine državno vlasništvo u bankarskom sektoru svedeno na 14,9 posto ukupne aktive. Danas je preko 80 posto ukupne aktive bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka, a većinsko privatno vlasništvo u bankarskom sektoru, kao što je poznato, povoljno sa stanovišta efikasnosti finansijskog posredovanja i tržnog ponašanja banaka doprinosi stabilnosti i kredibilitetu bankarskog sistema.
Najzad, efikasan finansijski sistem značajno doprinosi boljim rezultatima privrede. U prethodnom periodu, u okviru NBS, uspostavljen je i poseban sektor, čija je nadležnost nadzor i kontrola osiguravajućih društava i dobrovoljnih penzionih fondova.
Naravno, za bolje funkcionisanje finansijskog sektora i sprečavanje pojava većih rizika od nevraćanja dugova, neophodno je i jačanje svesti građana putem boljeg poznavanja i razumevanja finansijskih usluga i funkcionisanja finansijskog tržišta.
To treba da doprinese jačanju tržne discipline na finansijskom tržištu i da smanji rizik od prekomernog zaduživanja građana i bankrotstva firmi. U tom smislu NBS organizovala je centar za zaštitu potrošača za korisnike finansijskih usluga, koji je počeo sa radom u 2007. godini.
Zbog sveta navedenog, duboko verujem da će u narednom periodu NBS, na čelu sa guvernerom Radovanom Jelašićem, očuvati makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, popraviti kreditni rejting zemlje ka međunarodnim kreditnim institucijama, povećati konkurentnost i reputaciju Srbije među potencijalnim stranim direktnim investitorima.
Sve što je učinjeno za vreme guvernera Radovana Jelašića, a što sam se trudila u najkraćim crtama da istaknem, daje mi za pravo da zaista verujem da će navedene i druge prioritete NBS zaista i ostvariti.
Javljam se po Poslovniku, član 106, i tražim od gospodina predsednika Skupštine da izrekne opomenu narodnom poslaniku gospodinu Ivanu Andriću, zbog uvreda koje su rečene na računa poslaničkog kluba G17 plus, da je to interesna grupa. To ne samo da je uvreda nama poslanicima, nego je uvreda svim građanima koji su glasali za G17 plus.