MILUTIN MRKONJIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1942. godine u Beogradu.

Diplomirao je 1968. na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Počeo je da radi u „Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd“, gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje.

Za direktora u radnoj organizaciji „Centar za istraživanje i projektovanje“ postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa „Zavodom za projektovanje ZJŽ“, a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće „Saobraćajni institut CIP“. Mrkonjić je postao njegov prvi direktor.

Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji…

Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.

Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef „Aeroinženjeringa“ (Kompanija „Braća Karić“).

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Član je i predsedništva te stranke.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine.

Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko 6 odsto glasova. Od jula 2008. nalazi se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast energetike. 2013. smenjen je sa mesta ministra saobraćaja. Poslanički mandat mu je potvrđen 30.avgusta 2013.

U decembru 2009. godine dobio je titulu počasnog doktora nauka Megatrend Univerziteta.

Potpredsednik je Socijalističke partije Srbije i član Izvršnog odbora. Počasni predsednik predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 13.01.2021, 08:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 19 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 4 godine i 1 mesec i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala predsedavajući. Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, zadovoljstvo je kada se govori o infrastrukturnim projektima i ja ću samo o tome danas govoriti. To su tri iz ovog paketa, ali sam siguran da će SPS glasati za sve ove zakone.

Naravno, putevi su dostigli već takav nivo da možemo da se hvalimo i po Evropi. Železnica je u usponu, i to je dobro i ova dva zakona koja se odnose na železnicu, su vrlo važna ministre.

Posebno važna zbog toga što već deo pruge završavamo ka Novom Sadu, i ide sada priprema za deo pruge od Beograda do Niša, dakle taj ceo paket, mora da se obuhvati u celini i to je dobro iz ovih kredita, jer vidim da su pare upravo za to obezbeđene.

Ponavljam još jedanput, nemam ništa protiv Kineskih i Ruskih projekata, a naravno ni Francuzofil, da se razumemo, ali dobro je da se Francuzi umešaju, jer su oni ipak svetska tehnologija u tome i tu mogu mnogo da nam pomognu.

Dakle, deonica Beograd – Niš, je karakteristična po tome što ima raznih ideja i projekata na njoj, i ja bih samo jednu stvar ponovio zbog vas, magistralna pruga kroz Srbiju, treba da bude za 200km projektovana brzina, za 160 kilometara komercijalna brzina i dvokolosečna pruga za mešoviti saobraćaj i elektrificirana.

To je projektni zadatak u jednoj rečenici. Sve ostalo ili neke druge ideje nisu dobre.

Danas već na magistralnoj pruzi od Beograda do Niša, imamo desetak deonica raznih, čak negde počinje gradnja i to nije za vas, to je više za mladog Momirovića, kome sam skrenuo pažnju, za brzine ispod 160 kilometara, i to nije dobro. Čak tamo gde je moguće ići do 200, sa projektnom brzinom, to treba da radimo i zato hoću više da govorim vama o tome, pošto narodni poslanici dobro to znaju.

Dakle, vrlo je važno iz ovih sredstava, izdvojiti odmah deo sredstava i uraditi kompletnu studiju za početak koja će tačno definisati gde mi stvarno treba da imamo kilometre manje od 200 i to mora da bude stvarno ubedljivo. Bojim se da ne uđemo u grešku, jer smo već negde raspisali i tendere, ovim starim zakonima koji su u to vreme bili dobri, ali danas kada već imamo ponudu Evrope od tih 700 miliona, kako se najavljuje stalno, mislim da bi bilo dobro da to sve uravnotežimo, u krajnjem slučaju, to će i Evropa da traži od nas.

Tu vidim ova dva velika zakona i to je njihova najveća, za mene najveći značaj i isto tako su značajni centri Beograd i Niš. Dobro je da se ušlo u realizaciju Prokopa, koliko je znam nađen je investitor koji taj posao radi i da se Prokop stanica završi i dobro je da se završava i tehničko putna stanica u Zemunu i dobro bi bilo da se Niški čvor u paketu već počne realizovati i pripremati, jer je on vrlo važan.

Lepo se u zakonu kaže, bez tih tehnoloških inovacija, magistralna pruga od Subotice, odnosno Budimpešte preko Beograda i Niša, neće biti upotrebljiva onako kako treba.

Bojim se da ne bacimo ponovo neke milione koje smo bacili do sada, ja to priznajem, jer smo stalno krpili nešto. Kažem mlađim kolegama kada kritikuju nas starije što nismo mogli da uradimo - deco, bila su dva uslova, evo, tu je ministar, da ga pohvalim, za realizaciju takvih projekata, a to su politička volja i politička stabilnost zemlje i pare, što imamo danas, kao retko kada posle Drugog svetskog rata. E, današnja Vlada i vlast to obezbeđuju i zato možemo da radimo.

Ja pamtim sve te događaje od 60-ih godina naovamo, u raznim fazama smo imali ili jedno ili drugo, pa čak i u vreme nas socijalista, od 1990. do 2000. godine. Svaka Vlada je sekla, od Vlade do Vlade četiri godine, pa nismo uspeli da završimo sve to. Danas, evo, 10 godina u kontinuitetu ti projekti se rade. To je dobro.

Druga stvar, vrlo važno, ministre, kad se govori o ova dva projekta za železnicu, da rade naši stručnjaci, zajedno sa Francuzima. Tu se govori o metrou. Nemojte da se desi, ne kritikujem, skrenuo sam pažnju ministru Momiroviću.

Recimo, mi smo dogovorili ruski kredit za prugu Beograd-Bar, odnosno Beograd-Gostun i dali Rusima projekat. Ta pruga je remek delo svetskog građevinarstva. Radila su srpska preduzeća i projektanti. I sad Rusi angažuju strane firme da projektuju. To je besmisleno. U principu sam protiv toga da samo stranci projektuju tako velike infrastrukturne projekte. To morate vi o tome odlučivati, jer u krajnjoj liniji verovatno vi i pregovarate oko toga i uvek podsetite ovog mladog ministra da važno da naši projektanti uzmu učešća u realizaciji tih projekata.

Ono što je vrlo važno, posebno kada se radi o pruzi koja treba u narednih 100 godina da bude tehnološka inovacija ne samo u Srbiji nego u ovom delu sveta i Evrope, to je prva brza pruga u ovom delu istočne Evrope. To je tehnološka revolucija i na tom projektu svaka čast.

Što se tiče Moravskog koridora, tu nema šta da se govori. Mislim da su putevi duboko ušli u narod i da ljudi to shvataju, čak možda treba malo i stati, ima i drugih kategorisanih puteva, podsetite Drobnjaka, da ne pravimo svuda auto-puteve. Ali, neću da ulazim u to.

Sad se radi, koliko ja znam, studija razvoja saobraćaja u narednih 10 godina. Mislim da je to kod vas. Izabrana su neka preduzeća, čak tri strana preduzeća. Ali, moraju da se pojave naši projektanti. Znači, sada je momenat. Recimo, izašao je Mika Jokić iz Valjeva, Valjevo-Loznica, tu prugu smo zaboravili i, naravno, gospođo Misala, Raška-Pazar. Ja sam je projektovao barem dva puta pa nismo to uradili. U taj program treba da uđu te dve pruge, to su od ovih koje nisu ušle do sada, ne znam koje su ušle, ali pretpostavljam da je obuhvaćeno dosta toga, tako da sa tim železnički saobraćaj oživi.

Još jedna stvar, vrlo važna, ministre, ljudi koji se bave razvojem moraju da objasne ljudima da su sve ovo projekti na magistrali 10, rentabilni, da su to visoki stepeni rentabiliteta, jer mislim da oko puteva nema više toliko kritika čak ni od strane opozicije, ali, ja se sećam Koridora 10, deset puta smo računali isplativost i kad su videli stopu rentabiliteta samo za ovih poslednjih 350 km, 10, 15 ili ne znam koliko, svi su rekli - dobro, idemo, ulažemo milijardu i po, koliko smo uložili u Koridor 10, za 10 godina se vraća 150 miliona na onih 150 miliona koje smo imali, to ministar razume i vraćamo kredit za 10 godina. To je visoka stopa rentabiliteta.

Svi ovi projekti koji se sada rade imaju takvu stopu rentabiliteta. Ja garantujem da je tako i sa železnicom, samo mora da se uradi ozbiljna studija za celokupnu trasu pruge do Niša, pa dalje neću da komentarišem, to ćemo da vidimo šta će biti dalje, od Niša do Preševa, samo da se objedini za projekat kao pruga velikih brzina. Toliko i hvala najlepše.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, Orliću.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici i građani Srbije, vidim da se ministar dobro pripremio i to je dobro. Mlad ste čovek, ali ne vidim taj strah vezan za te kilometre autoputa.

Moj savet, odmah na početku – nijedan kilometar autoputa nije isti, nema istih kilometara, ali priprema za to postoji u realizaciji tih projekata i glavnim projektom se definiše to, a naravno, obračunom radova se zna i to ta gospođa koja sedi pored vas dobro zna, pa neka vam objasni.

Često sam bio u sukobu sa kolegama ministrima kada istrčavaju sa ciframa unapred. Možemo govoriti o nekim globalnim ciframa.

Drugi savet odmah na početku, neću mnogo da vas davim, oni koji se bave razvojem su stručnjaci koji imaju veliku muku. Dve vrste otpora su i u našoj zemlji i u svetu za ljude koji se bave razvojem, a ovo što vi radite su razvojni projekti. Prvi otpori dolaze od građana koji ne moraju da znaju to što mi planiramo i što radimo, ali je njih lakše savladati. To je moje iskustvo od 55 godina. Drugi otpori dolaze od struktura kojima to ne odgovara, posebno na Balkanu i u našoj zemlji. Ima ljudi koji bi nešto drugo radili.

Upravo sada ulazimo u metro. To je bio razlog zbog čega metro prethodnih 50 godina nije bio završen. Inače, početak realizacije metroa bio je dobar. Branko Pešić, gradonačelnik Beograda iz tih 70-ih godina, definisao je Beograd kao grad razvoja i kao grad usluga i to je značilo da cela industrija ide van grada, a da grad mora da bude povezan brzim saobraćajnicama sa Evropom i celim svetom. To je značilo ulazak auto-puta Gazela, to je značilo izgradnju beogradskog čvora, to je značilo modernizaciju aerodroma, to je značilo čišćenje Dunava i to je za gradski saobraćaj značio metro. Odmah su formirane direkcije koje su to pripremale i radile i uradile koliko su mogle. Nažalost, iza toga, ja svih tih 10, 15 struktura znam i gradonačelnika i ljudi su hteli da grade, nije bilo ili političke volje, čitajte – Vučić, ja to otvoreno kažem, ili para. Često puta je bilo jednog, nije bilo drugog.

Vi danas imate fenomenalnu podršku države, nezapamćenu, i zato imate takve rezultate. I nemojte mnogo da se hvalite da mi nismo pre vas mnogo radili, radili smo koliko smo mogli. To govorim ne za sebe, nego za ove druge generacije koje slušaju sada ovo. Morate ih pohvaliti.

Svih pet zakona iz oblasti građevinarstva su dobri zakoni. Zakon o metrou je dobar, jer najzad definiše početak izgradnje tog velikog projekta. Nikada do sada grad tako nije razmišljao. Danas država tako razmišlja.

Veliki projekat znači da treba puno para, a to ne može Beograd sam. To može Republika Srbija. Stabilnost zemlje van granica i stabilnost zemlje politička u zemlji garantuje da su uslovi politički dobri, to je taj preduslov političke volje i naravno želja i predsednika i Vlade i države da se ti projekti realizuju. Prema tome, neću pričati o detaljima metroa. Kolega Kesar je dobro govorio u ime Odbora šta su to tehnički detalji, a vi ste me iznenadili da ste i vi potpuno savladali tom tehnologijom.

Dakle, priprema je dobra, orijentacija ka francuskim tehnologijama je dobra, orijentacija ka građenju je dobra onih koji daju pare. Naravno, ja uvek stojim iza naših preduzeća i podsećam da su naša preduzeća sposobna, bez obzira na teškoće koje imaju, da rade sve te velike projekte, posebno naši projektanti kojima se morate malo više pozabaviti. Naše projektantske organizacije su dobre, ovo što je kolega Voja pre mene govorio, u svetu su imale veliku afirmaciju, prema tome, imaju i danas.

Dakle, metro, svaka čast. Metro sa ovim zakonom kreće i to je dobro. Neću više o metrou.

Što se tiče ovih drugih zakona, vrlo je važno kod Zakona o planiranju i izgradnji i podržavam apsolutno odluku da se produži rok. Naravno, investitori nisu bili u stanju, takva su vremena bila, da obezbede uslove da mogu da grade i dobro je da se taj rok produžava i svaka čast i na tom zakonu.

Što se tiče voda, tu sedi šef za vode, koliko znam, Veljko, Koridor 7 je isti kao i Koridor 10 u železničkom i drumskom saobraćaju, izuzetno važna saobraćajnica. Evropa je spremna, kada govorimo o tome, zato govorim više o tim drugim elementima, da da pare za realizaciju projekata na Koridoru 7. Koridor 7 mora da ima veću pažnju i dobro je da sad stvarate uslove kroz ovaj zakon da se pomere norme koje su potrebne da bi ispunili strani investitori, da bi mogli da uđu sa ovom koncesijom, i to je dobro. Podrška i tom projektu.

Stanovi. Isti projekat je bio i 1999. i 2000. godine. Hoću da Damjanović to zna. Tada je on bio kršten od strane države kao projekat za mlade bračne parove, Vojsku i policiju, dakle, isti. Potpuno je dobro definisati ovo što ste rekli, 500 evra gradnja, potpuno je dobro uslove definisati i naravno ovo oko tehnologije građenja. Ali predlažem da taj projekat ne stane, nastavite ga u tom duhu, kao što je takođe Voja govorio pre mene, da se stanovi grade i za one ljude, mi smo tada rekli mlade bračne parove, nije bitno, za one ljude koji, naravno, mladi pre svega, jer mladi traže samo dva uslova – posao i stanove u relativno kratkom roku. To država na ovakav način može da obezbedi. I u tom smislu podrška ovom zakonu apsolutno.

Što se tiče rada na realizaciji projekata šinskih sistema, moram da se vratim, evo, šest minuta, neću ni deset minuta. Koristim priliku, e sad ne znam ko se bavi šinskim, da li je tu među vama, nije, žao mi je. Najavili ste izgradnju magistralne pruge od Beograda do Niša, dakle, nastavak. Podsećam, prvi zadatak je tu vrlo jasan. Pruga se gradi za 200 kilometara na sat projektovanu brzinu i komercijalno 130 kilometara. Pošto vidim da ima već negde odstupanja, gledao sam, nekih novih ideja, 120, 160 itd, izvinjavam se na tehničkim podacima, neću dalje, ovo govorim zbog vas, jer vi ste stručnjaci, dakle, za 200 kilometara, gde god je to moguće, a mora da bude moguće na većoj dužini od ovoga što sam čuo u javnosti, da ne spominjem sada to, da bude elektrificirana i da bude za mešoviti saobraćaj. E, to je pruga za velike brzine. Preko 200 već idu druge tehnologije itd. I dobra orijentacija, da se Evropa pojavljuje tu kao kandidat, ne ulazimo u ocenu, to nek država radi, ko će šta da radi, da se Evropa pojavljuje kao kandidat. Ipak su evropske firme i danas u vrhu tih tehnologija šinskih sistema i to je ono što je vrlo važno. Neka uđe u konkurenciju, pa vi vidite kako će to da izgleda dalje.

Dakle, još jedanput, hrabrosti, dobro radite i u tom delu punu podršku države imate. U krajnjoj liniji, ja sam gledao, ponovo ponavljam to kako predsednik države u ime vaše razgovara sa investitorima. Pa to je velika stvar. To znači da imate maksimalnu podršku. Koristite to što imate danas i te uslove koje imate danas. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Moram malo ipak da konfrontiram se sa ministrom.

Nema poklona nigde u svetu danas te vrste. Ono što svi poslanici ovde znaju, pa i vi, interesi su samo bitni. Dakle, Evropa, i nije samo na tom primeru, vidi se i na ostalim primerima gde je prisustvo Kineza, Rusa itd, Evropa shvata da te zemlje rade danas kod nas, a interes Evrope je u tehnologiji. Brza pruga, kao što je rekao predsednik Vučić, definiše novu tehnološku misao. To menja svet i menja naš svet ovde.

Prema tome, neće Evropa da pusti tako lako da vagoni TŽV ili „Simens“ itd, idu, pa da kineski vagoni trče po našim prugama, ja vam to otvoreno kažem i to je dobro za nas. To je rezultat dobre spoljne politike naše zemlje.

Prema tome, nema, deco, poklona nigde, samo su interesi i vodite računa o tome, to je vrlo važno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 88570.00 RSD 17.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 77936.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije) Republika Mesečno 8471.00 RSD 13.05.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77936.00 RSD 03.06.2016 -