Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, gospođo državni sekretare, gospođo Pavlović, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu set vrlo važnih zakona iz oblasti zdravlja. G17 plus podržava zdravstvene zakone koji će doprineti stvaranju zdravstvenog sistema finansijski i institucionalno održivog na duži rok, sistema koji unapređuje zdravlje stanovništva. U danu za glasanje poslanička grupa G17 plus glasaće za ove zakone.
Imali smo u prošlosti teških trenutaka u zdravstvu koji su trajali duže, pa i više od decenije. Prisutne su bile finansijske teškoće i pesimizam zaposlenih. Gomilali su se decenijski dugovi. Rezultat svega toga je bilo veliko nezadovoljstvo kako zaposlenih, tako i korisnika. Slaba motivisanost zaposlenih bila je primetna. Plate zaposlenih bile su niske, ulaganja u infrastrukturu minimalna, skoro da ih nije ni bilo. Dostupnost zdravstvenih usluga bila je ugrožena. Neadekvatno finansiranje zdravstvenih ustanova bilo je prisutno, a značajno za taj period je i odsustvo mehanizama kontrole troškova i kvaliteta zdravstvenih usluga.
Dobar zdravstveni sistem ogleda se kroz smanjenje troškova, kroz porast efikasnosti zdravstvene zaštite, zadovoljstvo pacijenata radom zdravstvene službe, kao i u povećanju mogućnosti izbora za korisnike i davaoce usluga u zdravstvu.
Reforme u zdravstvu su u toku. Do sada smo usvojili jedan sistemski i dva prateća zakona. Sistemski zakoni o kojima danas raspravljamo, zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zdravstvenom osiguranju, zakon o komorama zdravstvenih radnika, doprineće ubrzanju reformi.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa decentralizaciju organizacije zdravstvene službe i podelu odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite između Republike, pokrajine, opštine, grada, poslodavaca, odnosno pojedinaca.
Organizacija zdravstvene delatnosti biće jasno razdvojena na primarni, sekundarni i tercijarni nivo. Urediće se delatnost zdravstvenih ustanova i privatne prakse i njihov odnos sa organizacijama za zdravstveno osiguranje. Pri tome, mislim na obavezno i dopunsko osiguranje.
Sprovođenje zaštite biće podržano osnivanjem i radom agencije za akreditaciju.
Reformom zdravstvenog osiguranja obezbediće se dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita na svim nivoima.
Zakon o komorama zdravstvenih radnika omogućiće, posle šest decenija, formiranje komora. Zakon je potreban Srbiji i vrlo je značajan. Komora predstavlja glavni mehanizam jačanja kvaliteta i postizanja odgovornosti u struci. Najvažnije ovlašćenje komore je davanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad tzv. licenci. Dakle, licenciranje, relicenciranje i oduzimanje licenci.
Formiranjem komore vratiće se dostojanstvo struci, lekaru i pacijentu, a lekari će imati obavezu kontinuirane edukacije. Zakon je održiv i ostvariv i iziskuje minimalna sredstva iz budžeta za početak rada.
O zakonu o Crvenom krstu Srbije kolege su već govorile. Reći ću samo da ga je svakako neophodno doneti i da je neophodno i domaćim zakonodavstvom utvrditi položaj, prava i obaveze Crvenog krsta Srbije, kao pomoćnog organa vlasti u humanitarnoj oblasti.
Primenom zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci sprečiće se zloupotreba u proizvodnji i zloupotreba prometa prekursora. Cilj zakona je izvršavanje obaveza države iz ratifikovanih konvencija. Na taj način, oblast proizvodnje, prometa prekursora i pojedinačni uvoz, izvoz i tranzit prekursora usklađuje se sa direktivama EU za ovu oblast.
Usvajanje ovih zakona je još jedan korak dalje u reformama, još jedan korak ka evropskim integracijama. Ovde smo da bismo radili za dobrobit građana i države. Građani znaju i dobro pamte, ali osuđuju i loše činjenje.
Učinimo zajednički, u danu za glasanje, nešto što će koristiti građanima u pogledu sigurnosti kada su bolesni, ali i izgradimo mogućnost da ostali građani očuvaju svoje zdravlje kontinuiranom prevencijom. Pozivam vas da u danu za glasanje, sa poslaničkom grupom G17 plus, podržite i glasate za ove zakone. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, danas razmatramo zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon je dobar. Poslanička grupa G17 plus podržaće i u danu za glasanje glasaće za ovaj zakon. U njegovoj izradi uzeli su učešća i stručnjaci Instituta medicine rada ''Dr Dragomir Karajović'' iz Beograda, Fakulteta zaštite na radu Niš, predstavnici reprezentativnih sindikata, kao i nevladine organizacije, Savez za zaštitu na radu Srbije i predstavnici Unije poslodavaca Republike Srbije.
Poslanici G17 plus podržaće ovaj zakon pre svega zato što misle na radnike, a svi smo mi to na svojim radnim mestima. Pre nego što pomenem novine koje donosi ovaj zakon, osećam obavezu da kao specijalista medicine rada pojasnim neke od pojmova, s obzirom na to da su mnoge diskusije na neki način konfuzne jer dolazi do zamene pojmova, pa i do zamene teza.
Povređivanje, to je jedan socijalno-medicinski problem za svaku zemlju, pa i za našu zemlju. Definicija povrede na radu ima mnogo. Jedna od njih je Hajnrihova koja govori o tome da je nesreća nepredviđeni i nekontrolisani događaj, u kome je akcija i reakcija jednog objekta, materije, osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. Povrede na radu čine posebnu celinu, imaju pravni i društveni značaj i posledice po radnika, po njegovu porodicu i proizvodnju.
Svake godine zbog povreda na radu izgubi se veliki broj radnih dana. Od intenziteta povrede i oboljenja zavisi i veličina posledica, koje se kreću od bolesnog stanja preko privremene nesposobnosti za rad, smanjenja radne sposobnosti obično trajno, što rezultuju promenom radnom mesta, moguć gubitak radne sposobnosti, kao i telesno oštećenje, narušavanje fizičkog integriteta radnika. Najteži ishod povrede na radu je smrt radnika.
Na osnovu epidemioloških podataka ne možemo uvek pouzdano tumačiti pojavu povređivanja iz razloga što pad broja ovih povreda u jednom periodu koji je, na sreću, iza nas i nadam se da više nikada neće da se ponovi možemo tumačiti smanjenjem obima proizvodnje u svim preduzećima i neredovnim prijavljivanjem povreda, što predstavlja veliki problem.
Podaci za 2004. godinu na teritoriji Republike Srbije govore o tome da je bilo 848 povreda na radu, od toga: 69 povreda sa smrtnim ishodom, a 759 teških povreda.
Za 2005. godinu, za osam i po meseci tekuće godine, bilo je 625 povreda na radu, od toga: 25 sa smrtnim ishodom, 587 teških povreda. Najugroženije grane privredne delatnosti su šumarstvo, vodoprivreda, građevinarstvo, industrije i poljoprivreda. Smrtni ishod najčešće se dešava u vodoprivredi, saobraćaju, građevinarstvu i poljoprivredi. Toliko da znamo da se povrede ne dešavaju samo u građevinarstvu, iako nažalost najčešće o njima slušamo.
Što se tiče neprivrednih grana, povreda na radu, najčešće su u saobraćaju. Zapaženo je da se obično više povređuju i da se veći broj smrtnih ishoda dešava kod radnika muškog pola. Ljudski faktor ima najveći značaj u povređivanju uopšte, pa i u profesionalnom traumatizmu. Izvesne činjenice vezivanje za čoveka, a imaju značaj pri povezivanju, su: godine života, iskustvo, dakle, određeni nivo znanja, adaptacija, bol akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, telesne karakteristike i ličnost radnika.
Faktori iz životnih sredina su takođe značajni i tu možemo pomenuti: međuljudske odnose, organizaciju rada, stanje mašina, uređaja i alata. Dakle, tu su i uslovi pod kojima se posao obavlja, mere zaštite koje se primenjuju i uslovi rada.
Dalje, nepoštovanje utvrđenih uputstava za obavljanje poslova je jedan od uzroka povređivanja. Nepoštovanje preporučenih mera zaštite, nekorišćenje sredstava lične zaštite, problem alkoholisanosti, takođe, ne smemo zanemariti.
Povrede na radu možemo klasifikovati prema načinu nastanka povrede, prema materijalnom uzročniku, uzroku povrede, prirodi povrede i lokalizaciji povrede. Prevencija profesionalnog traumatizma je vrlo kompleksna, predstavlja celovit program i seriju koordiniranih aktivnosti koje su usmerene ka kontroli svih faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu.
Tu ne treba da zaboravimo ni ekonomska rešenja i da ne zanemarimo mere prevencija vezanih za ljudski faktor, tehničke mere zaštite, organizacione mere zaštite, higijenske i sredstva lične zaštite. Medicinske mere zaštite obuhvatile bi prethodne i periodične preglede, profesionalnu selekciju i orijentaciju, kao i kontraindikaciju za rad sa određenim štetnostima.
Dakle, medicinsku i profesionalnu rehabilitaciju, evidentiranje povreda na radu, redovno prijavljivanje, profesionalni trening i sticanje veština, socijalnu zaštitu, ishranu radnika i radna mesta sa posebnim uslovima rada.
Profesionalne bolesti su bolesti, određene bolesti prouzrokovane dužim i neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima, odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. Smanjenje i gubitak radne sposobnosti, telesno oštećenje i smrt mogu biti prouzrokovani i bolestima koje nisu specifične za radna mesta i ne mogu se neposredno vezati za radna mesta, već za opšte životne uslove.
Tako dobijamo bolesti u vezi sa radom, multikauzalne sugeneze i nisu specifične za određenu profesiju. Tu možemo pomenuti povišen krvni pritisak, bolesti srca, hronična nespecifična oboljenja organa za disanje, bolesti lokomotornog sistema i bihegioralne poremećaje.
Brojne su prednosti donošenja ovog zakona. Jedna od novina koju treba pozdraviti je uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete koja je nastala povodom povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. U Norveškoj svaki zaposleni je u obavezi da izdvaja 2% od bruto ličnog dohotka, kako bi u slučaju povrede taj nedostatak bio adekvatno nadoknađen.
Takođe, treba pomenuti da se ovaj zakon odnosi na sve poslodavce i na sve zaposlene u državnom i privatnom sektoru što nije ranije poštovano, kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih. U prvi plan dolazi pravo na bezbedne i zdrave radne uslove za sva lica koja se zateknu na radu, pa čak i za one koja se nalaze na terenu, odnosno za učenike koji se nalaze na redovnoj učeničkoj praksi.
Jasno su definisane obaveze poslodavca i zaposlenog, ali podjednako i opšta kaznena politika, mogućnost postupnog otklanjanja nedostataka i sprovođenje preporučenih mera od strane stručnih i stručno osposobljenih lica, što je novina u našem novom zakonu, pravo zaposlenog da bude informisan, ali i da bez posledica napusti radno mesto ukoliko se steknu uslovi u radnoj sredini, ako bi ona nepovoljno uticala na njegovo zdravlje i ako bi eventualno mogla da dovede do povrede.
Cilj ovog zakona je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja u vezi sa radom i njihovo svođenje na najmanju moguću meru, procena rizika od povreda na radu i profesionalnih oboljenja na radnim mestima u radnoj sredini, primena preventivnih mera za otklanjanje tih rizika. Očekivani rezultat donošenjem ovog zakona biće postupno smanjenje povreda na radu, kao i profesionalnih oboljenja.
Humani efekat ovog zakona je svakako na prvom mestu, ali nisu zanemarljive ni materijalne uštede. Primena zakona uzrokovaće da više novca ostane u malim i srednjim preduzećima, pre svega mislim na novac koji bi se koristio za nadoknadu štete nastale povređivanjem, ukoliko ne bi bilo ovakvog zakona.
Takođe, doći će postepeno do smanjenja troškova zdravstvenog, penzionog i invalidskog osiguranja. Posmatrajmo ovaj zakon kao jedan od instrumenata smanjenja siromaštva.
Donošenjem zakona ispuniće se još jedan cilj koji je na prvom mestu svakom specijalisti medicine rada, da prezentira bolesti i spreči invalidiziranje i prati pacijenta do njegovog prirodnog odlaska u penziju.
Jedna, sticajem okolnosti, marginalizovana grana medicine, odnosno medicina rada zauzeće mesto koje joj pripada na zadovoljstvo radnika, a ne zaboravimo da smo to svi mi na svojim radnim mestima. Zakon je dobar i nužno ga je doneti.
Poslanici G17 plus podržaće i glasaće za ovaj zakon. Ne zaboravimo da smo ovde u Republičkom parlamentu svi predstavnici građana. Oni očekuju da radimo u njihovom interesu. Pozivamo vas da u danu za glasanje konsenzusom usvojimo ovaj zakon.

Javljam se povodom amandmana, a htela bih da kažem nešto vezano za opštu zdravstvenu sposobnost.
Bez obzira ko zasniva radni odnos, da li se radi o licu koje ispunjava neku zakonsku obavezu, znači, lice starije od 15 godina ili je to radnik koji je već bio u radnom odnosu, mora da donese lekarsko uverenje. Lekarsko uverenje se radi tako da se utvrde opšte psihofizičke sposobnosti te osobe, dakle, za rad i njeno ili njegovo zdravstveno stanje.
Međutim, pre stupanja na posao to lice koje se zapošljava i koje zasniva radni odnos mora da obavi jedan pregled koji se zove, prethodni pregled. Taj pregled obavlja lekar specijalista medicine rada i program za taj pregled je specifičan za svako zanimanje. Program je objavljen u "Službenom glasniku" i sve službe, instituti i zavodi medicine rada se toga pridržavaju.
Znači, da pojasnimo samo nešto, opšta lekarska uverenja o opštoj zdravstvenoj sposobnosti sama za sebe ne znače ništa. Potrebno je da se uradi lekarski pregled, da to uradi stručnjak, specijalista medicine rada, i tim, on sa svojim konsultantima, i da se na kraju da lekarsko uverenje za strogo specifično zanimanje. Da li će to biti zanimanje i radno mesto sa posebnim uslovima rada, da li će to biti rad na visini ili, pomenuo je gospodin Krasić, rad ronioca, znači specifično zanimanje, nema značaja.
Dakle, lekarsko uverenje izdaje se po strogo utvrđenim kriterijumima za svako zanimanje posebno. Hvala vam.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovane damo i gospodo narodni poslanici, nalazimo se na kraju rasprave zakona o radu. Poslanička grupa G17 plus podržaće i glasaće za ovaj zakon.
Glasaćemo zato što je ovo jedan od zakona koji doprinosi harmonizaciji radnog i socijalnog zakonodavstva sa evropskim. Bilo je u prethodnim diskusijama i izlaganju gospodina ministra dosta govora o ovome, ali nije na odmet ponoviti još jednom šta ovaj zakon pozitivno donosi.
Donosi poboljšanje rešenja koja su na snazi u postojećem Zakonu o radnim odnosima. Pozitivnu ocenu ovog zakona dali su sindikati, Unija poslodavaca i MOR. Poslanici G17 plus su podneli amandmane na pojedine članove ovog predloženog zakona u cilju manjih korekcija i postizanja boljih rešenja. Nadam se da će biti prihvaćeni. G17 plus glasaće za njihovo usvajanje.
Primenom ovog zakona postići će se ravnoteža između prava i obaveza zaposlenog, sigurnost poslodavca i zaposlenog i unaprediće se socijalni dijalog. Stvoriće se obaveza kolektivnog pregovaranja, koja će na kraju rezultovati usvajanjem i potpisivanjem kolektivnog ugovora.
Brojne pozitivne odredbe ovog zakona su zabrana diskriminacije po svim osnovama i sankcionisanje takvog ponašanja. Pravo diskriminisanih lica na naknadu štete, gde teret dokazivanja podnosi poslodavac. Regulisanje prava zaposlenih kod promene poslodavca, novi poslodavac preuzima sve ugovore o radu i postojeći opšti akt. Tako više nikada nećemo doći u situaciju da radnici ostanu bez prava na rad i bez posla.
Treba istaći pravo zaposlenog kod utvrđivanja viška, biće donet program uz konsultaciju Nacionalne službe za zapošljavanje i reprezentativnog sindikata. Tako se smanjuju socijalne posledice koje nastaju, ali ovog puta trajno. Pravo na otpremninu, primereno situaciji u kojoj se trenutno nalazi zemlja, što sada iznosi tri prosečne plate.
Fond solidarnosti pojavljuje se prvi put kao institucija i, ono što je značajno, znamo da smo u prošloj godini usvojili budžet za 2005. godinu, značajno je da su sredstva u budžetu izdvojena ukoliko takvih sredstava nema u stečajnoj masi.
Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca definišu se takođe ovim zakonom, a to je pravo na usavršavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju u slučaju dolaska nove tehnologije.
Učešće zaposlenog u raspodeli ostvarene dobiti na taj način da se stimulišu radnici, da efikasno rade u fabrici, a to je dobro za radnika, dobro i za kapital. Suzbiće se rad na crno, tako da poslodavac obavezno dostavlja radniku kopiju prijave za obavezno zdravstveno osiguranje. Bilo je već govora o ovom delu zakona, ali mislim da je to jako značajno, jer znamo da prema evidenciji 380.000 ljudi u Srbiji je zaposleno na crno.
Definiše se pozicija zaposlenog u odnosu na vršenje radne obaveze. Razdvaja se radnik od neradnika i konačno se rešava dilema kako stimulisati onog koji radi, a kazniti onoga ko ne radi.
Godine 2004. usvojili smo Zakon o stečaju, usvojen je i set finansijskih zakona. Podsetiću na brojne poreske olakšice za poslodavce koji zaposle radnike preko 40 godina. Svi znamo da se G17 plus zato najviše zalagala. Usvojili smo i budžet u kome su izdvojena sredstva i, posle usvajanja Zakona o radu, svi ovi zakoni koje sam nabrojala biće primenjivi i zaživeće u praksi.
Poslanici G17 plus glasaće za ovaj zakon i očekujemo podsticanje rada u Srbiji. Dovešćemo strane investitore, ali ovog puta prave, i vratićemo dostojanstvo radu.
Pozivam vas da zajedno sa poslaničkom grupom G17 plus glasate u danu za glasanje za ovaj zakon.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane dame predstavnice Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo šest zakonskih predloga iz oblasti finansija. Poslanici G17 plus podržaće i glasaće za ove zakone.
U periodu tranzicije u kome se mi nalazimo nužno je zakonski regulisati mnoge oblasti. Međutim, građani treba da budu svesni činjenice da ti novi zakonski propisi u prvom trenutku ne mogu da donesu poboljšanje životnog standarda, međutim kada protekne jedan kratak period svakako da dolazi do boljeg funkcionisanja države i do poboljšanja standarda građana. Svakako da te nametnute mere dovode do poboljšanja i građani iza toga samo mogu da budu zadovoljni.
Nedavno smo u Skupštini usvojili rebalans budžeta kojim smo smanjili deficit. Stekli su se uslovi za poresko rasterećenje i četiri od šest predloženih zakona odnose se na poresko rasterećenje. Građani treba da znaju da se G17 plus zalaže za porast broja zaposlenih i prednost jednog od ovih zakona je da se uvode posebne olakšice za poslodavce koji zaposle nezaposlene. Dakle, za novozaposlene poslodavac će plaćati 52 dinara doprinosa na 100 dinara. To je značajno poboljšanje u odnosu na prethodni period, a za zapošljavanje radnika preko 50 godina poslodavac će plaćati samo 26 dinara doprinosa.
Na ovaj način povećava se broj zaposlenih, a svi zaposleni biće uredno prijavljeni. Dakle, dolazi se do prelaska na legalne tokove i na motivaciju poslodavaca da zaposle što veći broj radnika, a da ne pričamo o socijalnom osiguranju, zaštiti na radu i o povređivanju, koje će na taj način biti regulisano, jer samim prijavljivanjem radnik će dobiti sve ono što mu pripada, dakle zaštitu kod bolesti i zaštitu kod povređivanja.
Svakako, ovom merom smanjiće se i broj onih koji su prijavljeni na biro rada. Činjenica je da je sada 250.000 lica prijavljeno, a svakako da su mnogi od njih prijavljeni samo da bi dobili zdravstveno osiguranje, te ovom merom i taj broj će se smanjiti.
Poreska stopa za paušalce smanjuje se sa 14% na 10%. G17 plus je u svom predizbornom programu obećao tri puta veći agrarni budžet i to obećanje smo ispunili, a ono što ovog puta donosimo kao novinu našim poljoprivrednicima je da sada postoje neke nove olakšice, a ukidaju se akcize na dizel gorivo za traktore. Cena goriva će biti 30% manja od januara 2005. godine.
Subvencije i regresiranje goriva je novina, tako da one neće ući u porez za 2004. i 2005. godinu. Novina je i PDV naknada.
Poljoprivrednik koji distribuira poljoprivredne proizvode moći će od kupca, čoveka koji od njega kupuje poljoprivredne proizvode, da traži povraćaj cene od 5%, a kupcu će taj novac biti vraćen kasnije. Građani će plaćati dva puta manji porez na prenos automobila kupljenih sa 5%. Sad taj poraz ide na 2,5%. Za prenos kupljenih stanova građani više neće plaćati porez, taj porez je bio 5%.
Novina je dobrovoljno i dodatno penzijsko osiguranje, koje je takođe oslobođeno poreza. Umetničke delatnosti svakako se oslobađaju poreza tako što se poreska osnovica smanjuje za 40%, a tih 40% su normirani troškovi koje svaka umetnička delatnost ima. Značajna stvar u svemu ovome je da isplatioci i organizatori priredbi i kulturnih događanja moraju da budu registrovani i da plaćaju porez.
U turizmu, koja je jedna značajna grana i koju treba razvijati, dolazi do promena, tako da će poreza biti oslobođeni i oni koji redovno plaćaju takse. Za naše građane vrlo je važno da se ukida zakon o porezu na promet, na premije i osiguranja. Stimuliše se razvoj dugoročnog osiguranja, npr. životnog i kolektivnog osiguranja, ukoliko ga poslodavac plaća, a to je značajno za radnike, jer se tako ne plaća porez na naknade koje se daju u slučaju povrede na radu i profesionalnih bolesti.
Ovo su samo segmenti poboljšanja, već ste mnogo toga čuli od mojih prethodnika, a još bih rekla da je smanjenje rashoda dovelo i do smanjenja poreza. Uvođenjem PDV doći će do toga da se u junu ponovo smanje porezi i još će biti više olakšica za građane.
G17 plus će u danu za glasanje podržati ove zakone, a ja vas pozivam da se pridružite i da ga glasate za njih. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set sistemskih zakona vezanih za ekologiju. Poslanici G17 plus glasaće za ove zakone. Posebno nas raduje da u našoj sredini raste svest o nužnosti zaštite životne sredine. Govoriću o Predlogu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. Ustava Republike Srbije.
Zakon uređuje i obezbeđuje sistematsku zaštitu i unapređivanje životne sredine. Razlozi i ciljevi ovog zakona su jasni. Pre svega normativna uređenost sistema životne sredine, usklađivanje razvoja sa uslovima i mogućnostima životne sredine, procena uticaja na životnu sredinu koja se ogleda u identifikaciji, u proceni i objavljivanju uticaja nekog projekta ili eventualno neke aktivnosti na životnu sredinu. Ovim zakonom se određuju i načini i mere, mere prevencije, minimizacije, ublažavanja i remedijacije mogućih posledica, odnosno štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Drugi razlog donošenja ovog zakona je usaglašavanje sa međunarodnim zakonodavstvom i institucionalna organizovanost koja će se postići ovim zakonom. Pre svega treba otkloniti nasleđena zagađenja, preventivno delovati i kontrolisati nova zagađenja. Problem koji imamo sada je nekontrolisani privredni i ekonomski razvoj i uvođenje novih tehnologija je nužno.
Svakako to podrazumeva izbacivanje prljavih tehnologija koje su do sada bile prisutne. Kontrola nad aktivnostima planiranim u prostoru ili kontrole same izgradnje. To je jako bitno jer, priznaćete, ako izgradimo neki objekat u kome će se odvijati neka tehnologija koja ugrožava životnu sredinu biće problema i u našoj zemlji, a biće problema i u okruženju ukoliko se nalazi blizu naše granice.
Evropska unija teži ujednačavanju kriterijuma sa zahtevima u pogledu očuvanja i podizanja kvaliteta života. Najbolja politika zaštite životne sredine je sprečavanje stvaranja zagađivanja ili posledica po životnu sredinu na samom izvoru, odnosno pre izgradnje objekata ili preduzimanja aktivnosti u životnoj sredini. Direktivama se svakako obezbeđuje usaglašavanje nacionalnog pristupa radi postizanja zajedničkog i istovetnog cilja, a to je zadovoljavajući nivo proizvodnih aktivnosti i željenog nivoa zaštite životne sredine.
Ne sumnjam da je prethodna vlada imala spremljen tekst ovog zakona, samo je šteta da se tim dobrim stvarima nije bavila već se bavila nekim drugim stvarima. O njima smo mnogo puta govorili i nema razloga da sada skrenemo temu i da o tome raspravljamo. Svakako, mi ćemo ovaj zakon podržati i glasaćemo za njega, jer G17 plus želi i cilj je G17 plus je da Srbija u što kraćem roku ispuni norme koje je pred nas postavila Evropska unija, ne samo zarad što bržeg priključivanja porodici evropskih zemalja, već zarad našeg života i života našeg potomstva.
G17 plus vidi Srbiju kao modernu državu u kojoj je značajan prostor posvećen ekologiji i iz tog razloga još jednom ću reći da ćemo glasati za ovaj set zakona, podržaćemo ih i nadam se da će među nama biti većina, mnogo onih koji će ovaj zakon podržati, a bilo bi dobro da se svi izjasnimo o tome konsenzusom, jer ovi zakoni važni su za naš budući život.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva vrlo važna zakona. To su zakon o sanitarnom nadzoru i zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Poslanička grupa G17 plus će glasati za ove zakone. Nesporno je da je donošenje ovih zakona nužno, pre svega zato što je potrebno da se zakonska regulativa uskladi sa novim pravnim sistemom. Zakon donosi modernija i efikasnija rešenja, to je neosporno.
Osnovnim odredbama zakona o sanitarnom nadzoru definisana su polazišta za potpuno uređenje sanitarnog nadzora. To je skup svih prava, obaveza i ovlašćenja sanitarnog inspektora. Uspostavlja se jedinstveni sistem sanitarnog nadzora na području Republike. Stvara se mogućnost da se određeni poslovi povere Pokrajini Vojvodini. Svi građani Republike Srbije mogu svoja prava ostvarivati pod jednakim uslovima.
Sanitarni inspektori su ravnomerno raspoređeni, a kontrola je kontinuirana i ujednačena. Kontrola se obavlja nad svim objektima nad kojima se vrši sanitarni nadzor. Definisan je i obim ovlašćenja sanitarnog inspektora u postupcima sanitarnog nadzora, u slučaju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.
Novina je u delu propisivanja novih ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupku sanitarnog nadzora zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze. Javno snabdevanje ispravnom vodom za piće je oblast pod stalnim sanitarnim nadzorom.
Izuzeti su poslovi koji se odnose na promet otrova i drugih opasnih materija i dejstva jonizujućeg zračenja koje se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da obezbede opšte i posebne uslove pre započinjanja delatnosti. Jasno su utvrđeni prekršaji, ali i novčane kazne kao jedna od mera. Novčane kazne su višestruko uvećane.
Poslanici G17 plus glasaće za ovaj zakon jer će se njegovom primenom ostvariti sveukupna preventivna zaštita stanovništva. Nedonošenje ovog zakona prouzrokovalo bi svakako nepravilnosti u radu sanitarnih inspektora, neusklađenost u radu državnih organa i pravnu neusklađenost svih učesnika u sanitarnom nadzoru.
Nešto o zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Svakako, kao i za prethodni zakon, imamo obavezu da ovaj zakon donesemo i zato što nam to nalaže Ustavna povelja.
Lista bolesti je sastavljena po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, uz sagledavanje epidemiološkog trenutka u našoj zemlji i poštovanje prispelih obrazaca gde se prijavljuje svako zarazno oboljenje. Dakle, lista i šifriranje su usklađeni sa Desetom međunarodnom klasifikacijom bolesti. Sada postoji mogućnost postupanja u slučaju da se neka nova bolest pojavi.
Svakako, definisana su i ovlašćenja. Dakle, jasno je definisano ko proglašava epidemiju, karantin i zdravstvenu kontrolu na granici.
Donošenjem ovog zakona uvodi se red u jednu značajnu oblast i čini mi se da svi shvatamo važnost donošenja ovog zakona. Podsetimo se nekih epidemija koje su bile prisutne ili od kojih nam je pretila opasnost, podsetimo se epidemije variole, ebole i SARS-a.
Ova dva zakona su prateći zakoni. U svom predizbornom programu G17 plus je predvidela donošenje neophodnih zakona, zakonske regulative koja podrazumeva Zakon o prometu lekova i medicinskih sredstava, koji smo usvojili, formiranje komora u zdravstvu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju i još osam pratećih zakona.
Jako sam zadovoljna što ćemo posle ovog zasedanja imati još dva prateća zakona usvojena i što ćemo tako ostvariti cilj koji smo zacrtali, a to je zdravstveni sistem održiv na duži rok, koji će dati dugoročni rezultat, a to je poboljšanje zdravlja stanovništva.
Svakako, ovde treba da se čuju različita mišljenja, ali mislim da politici nema mesta u jednoj ovakvoj raspravi, kada se govori o zakonima koji će unaprediti zdravlje stanovništva. Ne možemo odbaciti ove zakone. Predlažem, pre svega, da se danas, ali i ostalih dana držimo teme.
Mnogo činjenica je izneto, neke su tačne, neke su netačne. Nikako ne bih personalizovala diskusije i ne bih želela da se u ovom parlamentu vodi lična hajka protiv određenih ljudi. Ne mogu da prihvatim da smo kada je zaštita zdravlja stanovništva u pitanju na različitim stranama, to ne može da koristi našim građanima; oni će svakako znati da procene ko zaista radi u njihovom interesu i znaće da ignorišu diskusije koje ne idu u prilog donošenju ovih vrlo važnih zakona koji će zaštititi zdravlje stanovništva.
Rekla bih samo nešto vezano za diskusiju jednog poslanika. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, objavljen u "Službenom glasniku" novembra meseca 1998. godine, govori o koncentraciji teških metala u flaširanoj vodi.
Reći ću samo da su to restriktivniji standardi. Znači, nije tačno ovo što je za ovom govornicom izneto, da se ne kontroliše koncentracija teških metala u flaširanoj vodi, naprotiv, kontroliše se i standardi su restriktivniji u odnosu na običnu vodu za piće.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici pred nama je Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Zakon stvara uslov za razvoj farmaceutske industrije, za inostrane investicije i izvoz lekova i medicinskih sredstava.
Poslanici poslaničke grupe G17 plus će podržati i glasati za ovaj zakon.
U junu 2003. godine usvojen je Akcioni plan za usklađivanje više od 50 zakona sa propisima Evropske unije. Potrebno je uskladiti kako zakonodavni tako i institucionalni sistem. Usvajanjem ovog zakona ostvariće se višestruka korist, u prvom redu za građane, koji su i krajnji korisnici i koji će dobiti kvalitetnije i efikasnije lekove. Dobiće svakako i informaciju o medicinskim sredstvima. Društvo će dobiti agenciju - specijalizovanu instituciju koju imaju sve države, što će svakako omogućiti i garantovati i veći kvalitet i veći standard.
Prvi put se pojavljuje pojam farmakovigilanca, koji označava neželjena dejstva leka i interakcije lekova.
Farmaceutska industrija će imati koristi od ovog zakona, biće postignuta standardizacija, a svakako i Dobra proizvođačka i distributivna praksa. Na taj način postiže se rast, razvoj, a i konkurentnost proizvodnje.
Veledrogerije će svakako imati pozitivne efekte posle donošenja ovog zakona. Svakako će uslovi za rad i razvoj biti usklađeni sa standardima Evropske unije. Dobijanjem dozvole stiču se uslovi za ekspanziju tržišta i mogućnost osvajanja inostranog tržišta.
I, još jednom o brojnim pozitivnim efektima ovog zakona: imaćemo kvalitetne lekove, razvićemo konkurentnost, potpunu sigurnost u kliničkom ispitivanju, adekvatno uputstvo za pacijenta, novi način reklamiranja leka, kao početak i uvod u standardizaciju i novi vid reklamiranja; sistem kontrole, nadzora i reklamacija, što će nam omogućiti i stručnost proizvođača, pooštravanje kaznene politike - imaćemo zabranu delatnosti kao krajnje zaštitnu meru.
U oblasti veterine, donošenjem ovog zakona obezbediće se kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi, a svakako, uz adekvatnu i racionalnu upotrebu i primenu ovih lekova doći ćemo i do krajnjeg rezultata, a to su kvalitetne i sigurne životne namirnice.
G17 plus se zalaže da nestane sive ekonomije sa ulica, ali i lekova sa pijačnih tezgi. Ne dozvolimo našim građanima da lekove kupuju prema boji ili prema dizajnu kutije u kojoj je lek upakovan, često sa proteklim rokom, zatim, lekove koji su izmenjeni od lošeg skladištenja! Priznajmo da svako svoj posao obavlja najbolje i ne plašimo se da pravi ljudi dođu na prava mesta! Ne sumnjajmo u njihovu stručnost, jer na kraju jedino ćemo tako sprečiti nemile pojave koje su opasne po život i laku zaradu na tuđoj nesreći!
Budimo savremeno društvo i budimo odgovorni prema sebi, ali budimo odgovorni, pre svega, prema generacijama koje dolaze. Ostavimo im mogućnost da imaju sigurnost i šansu za kvalitetno izlečenje.
G17 plus ispunjava svoja obećanja. Kao što znamo, u predizbornoj kampanji, u decembru 2003. godine, obećali smo novu zakonsku regulativu u oblasti zdravstva. Pred nama je prvi od četiri sistemska zakona. Znamo da su zakoni prvi korak u stvaranju novog zdravstvenog sistema.
Krajnji cilj G17 plus je stvaranje zdravstvenog sistema održivog na duži rok i dugoročno, sveopšte poboljšanje zdravlja stanovništva. Pozivam vas da glasate za ovaj zakon. Neka to bude prvi korak i doprinos zdravstvenim reformama i još jedan korak ka savremenom i uređenom društvu. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Ovaj zakon je prvi put donet 1991. godine i od tada je pretrpeo izvesne promene. Neophodno ga je dalje menjati i, svakako, prilagođavati i usklađivati sa socijalnom situacijom i potrebama.
Stav G17 plus je da je ovaj zakon dobar. Poslanici poslaničke grupe G17 plus će podržati i glasati za ovaj zakon. Zakon je dobar zato što utvrđuje jedinstveni minimum, tj. minimalni nivo socijalne sigurnosti za sve građane. Građani će pod istim uslovima ostvarivati pravo na materijalno obezbeđenje.
Posebno bih pomenula uvećanje dodatka i pomoći za negu drugog lica. Sadašnji mesečni iznos biće povećan sa 2.394 dinara na 4.000 dinara. Iznos će biti usklađivan svakog meseca. Važno je da će svi korisnici biti izjednačeni, i na taj način građani 122 opštine u našoj Republici biće izjednačeni.
Podsetiću vas da je gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, u budžetu predvideo dovoljno novca koji će pokriti ovu zakonsku regulativu. Uvećanje dodatka za negu i pomoć drugog lica otvara više pozitivnih mogućnosti. Jedna od njih, na prvom mestu, jeste da se pruža podrška i mogućnost porodicama da zadrže lica sa posebnim potrebama u porodicama, a ne da te osobe budu smeštene u pojedine ustanove socijalne zaštite. To je daleko skuplje rešenje, a rešenje da lica sa posebnim potrebama ostanu u svojim porodicama je svakako bolje i za porodicu a i za državu.
Na drugom mestu značajno je da lica smeštena u ustanovu socijalne zaštite zadržavaju pravo na materijalno obezbeđenje, tako da aktivno mogu da učestvuju u podmirivanju troškova koje naprave boravkom u određenoj ustanovi.
Posebno bih pohvalila uređenje hraniteljskih porodica. Toplinu roditeljskog doma svakako ništa ne može da zameni, ali, ipak, hraniteljska porodica je oblik zaštite koji je najpovoljniji za decu bez roditeljskog staranja. Poboljšanja u ovom segmentu ogledaju se, pre svega, u ograničenju broja štićenika koje hraniteljska porodica može da ima, što će svakako dovesti do kvalitetnije usluge. Hranitelji će, svakako, biti obučeni za ulogu koju dobijaju, a biće određen i minimalni i maksimalni iznos nadoknade za rad hranitelja. Predviđeno je i obavezno penzijsko osiguranje hranitelja.
Brojna su poboljšanja koja će nastupiti donošenjem ovog zakona. Prvi put se uvodi nadzor, inspekcija nad radom ustanova socijalne zaštite, kako na nivou kontrole kvaliteta usluga, tako i na nivou kontrole poslovanja. Prvi put su korisnici usluga u sastavu upravnih odbora socijalne zaštite i aktivno su uključeni u njihov rad.
Podsetiću vas da ovaj zakon pripada grupi zakona koji su vrlo važni za državu, a njegovim usvajanjem bićemo bliži dobijanju značajne kreditorske i donatorske pomoći.
Poslanici G17 plus će glasati za ovaj zakon. G17 plus se na ovaj način zalaže da se status nepravedno marginalizovanih lica sa posebnim potrebama poboljša. Nama su opšte dobro i opšti interesi uvek bili iznad stranačkih, i nemojmo pitati ko je pisao ovaj zakon, jer to nije ni važno. Važno je da ga podržimo i da stavimo interese 24.000 građana sa posebnim potrebama na prvo mesto. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se danas kao jedna iz grupe od 31 poslanika G17 plus. G17 plus je osnovana da pomogne građanima Srbije i na to nas obavezuje pola miliona glasača, građana koji su nam verovali, koji nam sada veruju i glasaju za nas.

Naša predizborna obećanja bila su upućena svim građanima Srbije i oni znaju da je G17 plus stranka sposobna da ispuni obećanje i ostvari saradnju sa svima. U novu vladu ušli su oni koji su spremni da preuzmu odgovornost. G17 plus je spremna da preuzme odgovornost tamo gde smo već imali uspeha i gde ćemo ostvariti dobre rezultate.

Kao i većina građana, bili smo u situaciji da budemo suočeni sa nizom nedostataka vezanih za oblast zdravstva. Šta nas je do toga dovelo? Pre svega, nepostojanje jasno određenih ciljeva i osmišljenih strategija reformisanja i razvoja zdravstvenog sistema.

Rezultat ovakvog rada su nezadovoljni građani, korisnici zdravstvenih usluga s jedne strane i nezadovoljni zdravstveni radnici s druge strane. Zdravstveni radnici su nemotivisani za rad. Lekarske plate su male i zdravstveni objekti su u veoma lošem stanju. Oprema je zastarela. Dostupnost zdravstvenih usluga je ugrožena. G17 plus ima viziju i strategiju budućeg zdravstvenog sistema.

Preduslovi za jedan novi početak i dovođenje u red stanja u zdravstvu su donošenje novih zakona. G17 plus predlaže usvajanje četiri nova zakona: zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, zakon o komorama zdravstvenih radnika, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju. Fond zdravstvene zaštite omogućio bi savremeno zdravstveno osiguranje na ekonomskim temeljima, da predstavlja logistiku u sprovođenju zdravstvene politike. Saradnja Ministarstva i Fonda svakako će biti kvalitetna, bolja i drugačija nego do sada. Zakoni su prvi korak, a sledeći je izrada glavnog plana i mreže za poboljšanje zdravlja stanovništva, a zdravstveni sistem održiv na duži rok.

Vratićemo dostojanstvo kako korisniku i primaocu zdravstvenih usluga, tako i zdravstvenim radnicima. G17 plus se ne plaši izazova. Ušli smo u Vladu da uradimo konkretne stvari. Pružamo punu podršku Vladi i stavićemo interese građana na prvo mesto i, kao i uvek, ispunićemo obećanja.