Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, danas razmatramo zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon je dobar. Poslanička grupa G17 plus podržaće i u danu za glasanje glasaće za ovaj zakon. U njegovoj izradi uzeli su učešća i stručnjaci Instituta medicine rada ''Dr Dragomir Karajović'' iz Beograda, Fakulteta zaštite na radu Niš, predstavnici reprezentativnih sindikata, kao i nevladine organizacije, Savez za zaštitu na radu Srbije i predstavnici Unije poslodavaca Republike Srbije.
Poslanici G17 plus podržaće ovaj zakon pre svega zato što misle na radnike, a svi smo mi to na svojim radnim mestima. Pre nego što pomenem novine koje donosi ovaj zakon, osećam obavezu da kao specijalista medicine rada pojasnim neke od pojmova, s obzirom na to da su mnoge diskusije na neki način konfuzne jer dolazi do zamene pojmova, pa i do zamene teza.
Povređivanje, to je jedan socijalno-medicinski problem za svaku zemlju, pa i za našu zemlju. Definicija povrede na radu ima mnogo. Jedna od njih je Hajnrihova koja govori o tome da je nesreća nepredviđeni i nekontrolisani događaj, u kome je akcija i reakcija jednog objekta, materije, osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. Povrede na radu čine posebnu celinu, imaju pravni i društveni značaj i posledice po radnika, po njegovu porodicu i proizvodnju.
Svake godine zbog povreda na radu izgubi se veliki broj radnih dana. Od intenziteta povrede i oboljenja zavisi i veličina posledica, koje se kreću od bolesnog stanja preko privremene nesposobnosti za rad, smanjenja radne sposobnosti obično trajno, što rezultuju promenom radnom mesta, moguć gubitak radne sposobnosti, kao i telesno oštećenje, narušavanje fizičkog integriteta radnika. Najteži ishod povrede na radu je smrt radnika.
Na osnovu epidemioloških podataka ne možemo uvek pouzdano tumačiti pojavu povređivanja iz razloga što pad broja ovih povreda u jednom periodu koji je, na sreću, iza nas i nadam se da više nikada neće da se ponovi možemo tumačiti smanjenjem obima proizvodnje u svim preduzećima i neredovnim prijavljivanjem povreda, što predstavlja veliki problem.
Podaci za 2004. godinu na teritoriji Republike Srbije govore o tome da je bilo 848 povreda na radu, od toga: 69 povreda sa smrtnim ishodom, a 759 teških povreda.
Za 2005. godinu, za osam i po meseci tekuće godine, bilo je 625 povreda na radu, od toga: 25 sa smrtnim ishodom, 587 teških povreda. Najugroženije grane privredne delatnosti su šumarstvo, vodoprivreda, građevinarstvo, industrije i poljoprivreda. Smrtni ishod najčešće se dešava u vodoprivredi, saobraćaju, građevinarstvu i poljoprivredi. Toliko da znamo da se povrede ne dešavaju samo u građevinarstvu, iako nažalost najčešće o njima slušamo.
Što se tiče neprivrednih grana, povreda na radu, najčešće su u saobraćaju. Zapaženo je da se obično više povređuju i da se veći broj smrtnih ishoda dešava kod radnika muškog pola. Ljudski faktor ima najveći značaj u povređivanju uopšte, pa i u profesionalnom traumatizmu. Izvesne činjenice vezivanje za čoveka, a imaju značaj pri povezivanju, su: godine života, iskustvo, dakle, određeni nivo znanja, adaptacija, bol akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, telesne karakteristike i ličnost radnika.
Faktori iz životnih sredina su takođe značajni i tu možemo pomenuti: međuljudske odnose, organizaciju rada, stanje mašina, uređaja i alata. Dakle, tu su i uslovi pod kojima se posao obavlja, mere zaštite koje se primenjuju i uslovi rada.
Dalje, nepoštovanje utvrđenih uputstava za obavljanje poslova je jedan od uzroka povređivanja. Nepoštovanje preporučenih mera zaštite, nekorišćenje sredstava lične zaštite, problem alkoholisanosti, takođe, ne smemo zanemariti.
Povrede na radu možemo klasifikovati prema načinu nastanka povrede, prema materijalnom uzročniku, uzroku povrede, prirodi povrede i lokalizaciji povrede. Prevencija profesionalnog traumatizma je vrlo kompleksna, predstavlja celovit program i seriju koordiniranih aktivnosti koje su usmerene ka kontroli svih faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu.
Tu ne treba da zaboravimo ni ekonomska rešenja i da ne zanemarimo mere prevencija vezanih za ljudski faktor, tehničke mere zaštite, organizacione mere zaštite, higijenske i sredstva lične zaštite. Medicinske mere zaštite obuhvatile bi prethodne i periodične preglede, profesionalnu selekciju i orijentaciju, kao i kontraindikaciju za rad sa određenim štetnostima.
Dakle, medicinsku i profesionalnu rehabilitaciju, evidentiranje povreda na radu, redovno prijavljivanje, profesionalni trening i sticanje veština, socijalnu zaštitu, ishranu radnika i radna mesta sa posebnim uslovima rada.
Profesionalne bolesti su bolesti, određene bolesti prouzrokovane dužim i neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima, odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. Smanjenje i gubitak radne sposobnosti, telesno oštećenje i smrt mogu biti prouzrokovani i bolestima koje nisu specifične za radna mesta i ne mogu se neposredno vezati za radna mesta, već za opšte životne uslove.
Tako dobijamo bolesti u vezi sa radom, multikauzalne sugeneze i nisu specifične za određenu profesiju. Tu možemo pomenuti povišen krvni pritisak, bolesti srca, hronična nespecifična oboljenja organa za disanje, bolesti lokomotornog sistema i bihegioralne poremećaje.
Brojne su prednosti donošenja ovog zakona. Jedna od novina koju treba pozdraviti je uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete koja je nastala povodom povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. U Norveškoj svaki zaposleni je u obavezi da izdvaja 2% od bruto ličnog dohotka, kako bi u slučaju povrede taj nedostatak bio adekvatno nadoknađen.
Takođe, treba pomenuti da se ovaj zakon odnosi na sve poslodavce i na sve zaposlene u državnom i privatnom sektoru što nije ranije poštovano, kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih. U prvi plan dolazi pravo na bezbedne i zdrave radne uslove za sva lica koja se zateknu na radu, pa čak i za one koja se nalaze na terenu, odnosno za učenike koji se nalaze na redovnoj učeničkoj praksi.
Jasno su definisane obaveze poslodavca i zaposlenog, ali podjednako i opšta kaznena politika, mogućnost postupnog otklanjanja nedostataka i sprovođenje preporučenih mera od strane stručnih i stručno osposobljenih lica, što je novina u našem novom zakonu, pravo zaposlenog da bude informisan, ali i da bez posledica napusti radno mesto ukoliko se steknu uslovi u radnoj sredini, ako bi ona nepovoljno uticala na njegovo zdravlje i ako bi eventualno mogla da dovede do povrede.
Cilj ovog zakona je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja u vezi sa radom i njihovo svođenje na najmanju moguću meru, procena rizika od povreda na radu i profesionalnih oboljenja na radnim mestima u radnoj sredini, primena preventivnih mera za otklanjanje tih rizika. Očekivani rezultat donošenjem ovog zakona biće postupno smanjenje povreda na radu, kao i profesionalnih oboljenja.
Humani efekat ovog zakona je svakako na prvom mestu, ali nisu zanemarljive ni materijalne uštede. Primena zakona uzrokovaće da više novca ostane u malim i srednjim preduzećima, pre svega mislim na novac koji bi se koristio za nadoknadu štete nastale povređivanjem, ukoliko ne bi bilo ovakvog zakona.
Takođe, doći će postepeno do smanjenja troškova zdravstvenog, penzionog i invalidskog osiguranja. Posmatrajmo ovaj zakon kao jedan od instrumenata smanjenja siromaštva.
Donošenjem zakona ispuniće se još jedan cilj koji je na prvom mestu svakom specijalisti medicine rada, da prezentira bolesti i spreči invalidiziranje i prati pacijenta do njegovog prirodnog odlaska u penziju.
Jedna, sticajem okolnosti, marginalizovana grana medicine, odnosno medicina rada zauzeće mesto koje joj pripada na zadovoljstvo radnika, a ne zaboravimo da smo to svi mi na svojim radnim mestima. Zakon je dobar i nužno ga je doneti.
Poslanici G17 plus podržaće i glasaće za ovaj zakon. Ne zaboravimo da smo ovde u Republičkom parlamentu svi predstavnici građana. Oni očekuju da radimo u njihovom interesu. Pozivamo vas da u danu za glasanje konsenzusom usvojimo ovaj zakon.