SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 9 meseci i 2 dana i 7 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 22 dana i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna obzirom da se radi o izboru Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Uspostavljeni institut Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odlika je demokratskih društava, jer predstavlja svojevrsnu kontrolu javnosti nad radim državnih organa. Da se podsetimo, institut Poverenika u Srbiji ustanovljen je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, kao slobodan državni organ, nezavistan u sprovođenju svojih nadležnosti, sa ciljem da se osigura pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Osim toga, treba imati u vidu pre svega da Ustavom naše zemlje, svim našim građanima jemči se pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja, a posebno se jemči pravo svakom pojedincu na pristup podacima koji su u vlasništvu da tako kažemo, državnih institucija i organa kojima je povereno obavljanje javnih funkcija u skladu sa zakonom.

U tom smislu, uloga i funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izuzetno je važna u svakom demokratskom društvu, pa samim tim i u našoj zemlji, jer zapravo ona se tiče zaštite ljudskih prava, kao civilizacijske tekovine koja je između ostalog i potpisana u svim međunarodnim dokumentima koje je naša zemlja i potpisala i na kraju verifikovala, odnosno ratifikovala. Uz zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, izuzetno važna funkcija Poverenika je da u isto vreme štiti pravo na privatnost podataka o licima.

Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2009. godine, Povereniku su stavljeni u nadležnosti poslovi koji se tiču zaštite podataka o ličnosti. Ono što želim posebno da istaknem, to je dosadašnja praksa nedvosmisleno pokazala da Poverenik za informacije od javnog značaja je izuzetno važna institucija kojom se osigurava i obezbeđuje veća javnost u radu organa vlasti, počev od lokalnog, do onih najviših državnih nivoa i za 15 godina, koliko postoji ova institucija u našoj zemlji, do sada je odgovoreno na više od 100.000 zahteva naših građana.

Podsetiću vas da smo na prethodnoj sednici razmatrali godišnji izveštaj Poverenika za 2018. godinu i da smo iz tog izveštaja saznali da samo prošle godine Poverenik, odnosno ova institucija je rešila više od 14.000 predmeta. Ono što smo takođe iz ovog izveštaja saznali, jeste da je sasvim sigurno da veliki broj informacija od javnog značaja ne bi bio dostupan građanima bez posredstva Poverenika i to je zapravo ono što praktično znači izuzetnu važnost i korisnost postojanja ove institucije.

Takođe, želim da istaknem da kada govorimo o Povereniku, izuzetno je bitno, značajno, važno da to bude osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, sa adekvatnim stručnim kvalifikacijama, ali i sa zavidnim radnim iskustvom. To mora biti osoba koja će biti vrhunski profesionalac imun na sve vrste političkih i drugih neprofesionalnih uticaja u donošenju odluka na zahteve građana. Verujem da su upravo ove osobine bile prepoznate kada je kao kandidat za novog Poverenika predložen gospodin Milan Marinović, dosadašnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, i da su to zapravo bili razlozi zbog kojih je Odbor za kulturu i informisanje, gospodina Marinovića predložio za budućeg Poverenika.

Od gospodina Marinovića, obzirom na reference koje su ga preporučile za ovu funkciju, mislim da sa pravom možemo očekivati izuzetno kvalitetnog budućeg Poverenika koji će predano raditi na daljem unapređenju rada ove institucije, ali koji će u isto vreme biti i siguran i veran oslonac svim našim građanima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajemčenih prava.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS pruža snažnu podršku instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i kandidatu za novog Poverenika gospodinu Milanu Marinoviću, jer uvereni smo da je to u najboljem interesu svih naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je jedan izuzetno važan zakon iz oblasti nauke. Reč je o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima, čija posebna vrednost proizilazi iz činjenice da se radi o vodećem, to jest krovnom zakonu, kojim se propisuje pravni okvir potreban za sprovođenje važnih reformskih procesa u ovoj sferi našeg društvenog života.

Jasna je namera predlagača zakona da se urede i unaprede uslovi za celokupno funkcionisanje svih segmenata u oblasti nauke i istraživanja Republike Srbije, kao i da se uspostavi pozitivan ambijent za neophodne reforme.

U predlaganju ovog zakona pošlo se od činjenice da društvo zasnovano na znanju, kakvom teži i naša zemlja, zahteva visok nivo znanja i transfer tog znanja u nove proizvode, procese i usluge.

To je i razumljivo, jer savremena društva su odavno prepoznala nauku i obrazovanje kao dinamičke faktore ekonomskog, društvenog i ukupnog civilizacijskog razvoja. Osim toga, nema sumnje, nauka i inovacije su ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja.

Stoga, koncept savremene ekonomije baziran je na znanju, a razvoj, rast bruto nacionalnog dohotka, standard građana i bolji kvalitet života nezamislivi su bez nauke i obrazovanja.

U razvijenom delu sveta konstantno ulažu se značajna materijalno finansijska sredstva u istraživanja, inovacionu delatnost i ljudske resurse. Tako na primer, zemlje EU za nauku, odnosno istraživanja i razvoj izdvajaju u proseku 2% BDP-a, pri čemu više od polovine ovih sredstava dolazi iz privatnog sektora, tj. od zainteresovanih kompanija.

Cilj EU je da sve zemlje članice do 2020. godine postignu nivo od 3% BDP-a za ulaganja u nauku, sa strukturom 2% iz privatnog sektora i 1% iz budžeta, koji treba da obezbede vlade država članica. Njihova kalkulacija je jasna - veća ulaganja za veći broj inovacija, koje vode otvaranju novih radnih mesta i povećanju BDP-a.

Tako prema procenama iz Strategije „Evropa 2020“ 3% BDP-a za ulaganja u istraživanja, razvoj i inovacije trebalo bi da donesu 3,7 miliona novih radnih mesta i povećanje BDP-a od 795 milijardi evra 2025. godine.

Srbija, takođe, ima ambiciozne planove. Našom strategijom „Istraživanja za inovacije“ planiran je kontinuiran rast ulaganja u naučna istraživanja i mi danas možemo da kažemo da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva za naučno-istraživački rad za 35,8%.

Namera je da se i u narednim godinama nastavi pozitivan trend većih izdvajanja iz budžeta za nauku, ali i da se značajno poveća udeo sredstava i iz drugih izvora, koji je sada skroman i iznosi oko 10%.

Sve ovo nedvosmisleno govori da su pred našim društvom i pred našom naučnom zajednicom godine velikih izazova i velikih očekivanja. Jasno je da srpska ekonomija i društvo moraju zakoračiti u novo polje razvoja bazirano na rezultatima naučnih istraživanja i na inovacijama. Samo tako Srbija može pratiti i ići u korak sa savremenim trendovima civilizacijskog razvoja, a srpska ekonomija biti ravnopravan i konkurentan partner na globalnom ekonomskom tržištu.

Poštovani narodni poslanici, znanje, obrazovanje, nauka, istraživanja i inovacije ključ su razvoja i daljeg preporoda Republike Srbije. Od naše naučne zajednice, nauke i tehnologije koje ona razvija s pravom se očekuje da bude pokretač svekolikog nacionalnog prosperiteta.

Svesno svoje uloge i odgovornosti, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije hrabro ide u susret izazovima, trasirajući put neophodnim reformama sa namerom da se osiguraju što je moguće bolji materijalno-tehnički uslovi, ali i sigurno, stabilno i predvidivo finansiranje naučnih istraživanja naše brojčano male, ali i te kako kvalitetne i prosperitetne naučne zajednice.

Kada govorimo o tehničkoj podršci i uslovima za naučno-istraživački rad u prethodnom periodu načinjeni su značajni pomaci. Pomenuću samo neke. Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i time je širom otvorila vrata za naše istraživače i njihov rad na najsavremenijoj opremi za istraživanja u ovoj naučnoj oblasti.

U značajnoj meri unapređena je i infrastruktura za podršku nauci i istraživanjima, kao što je na primer razvoj i opremanje naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, itd.

Poboljšana je saradnja između nauke i privrede kroz brojne projekte, finansirane od strane Fonda za inovacione delatnosti. Uz to, prethodnih nekoliko godina izdvojena su i investirana i značajna finansijska sredstva u opremanje postojećih i formiranje novih laboratorija sa jasnim planom i za buduća ulaganja.

Sada pred nama je novi važan cilj reforme koji je ujedno pretpostavka i za uspeh drugih reformskih procesa, a to je uspostavljanje novog modela finansiranja naučnih istraživanja. U tom smislu, prvi konkretan korak je već načinjen usvajanjem zakona o Fondu za nauku.

Ovaj zakon usvojen je decembra meseca prošle godine kao nov zakon, za novu instituciju kakva postoji u gotovo svim zemljama koje imaju razvijenu nauku. Inače, da se podsetimo, bio je to posle punih 12 godina prvi, sasvim nov, zakon iz ove oblasti.

Ovaj prvi korak bio je i te kako uspešan, jer danas šest meseci nakon donošenja ovog zakona možemo reći da je Fond konstituisan i da je operativan. Naime, pre nekoliko dana, tačnije 21. juna, raspisan je prvi javni poziv za predlaganje projekata koji će biti finansirani sredstvima Fonda.

Ovaj prvi poziv upućen je mladim istraživačima, što smatram da je izuzetno važno i značajno, jer i na ovaj način, kao društvo, šaljemo jasnu poruku da nam je i te kako važno da naši mladi ostaju u Srbiji i da zapravo ovde u svojoj zemlji imaju mogućnosti da rade na svojim projektima i ostvaruju svoje profesionalne ambicije, a na svoje lično dobro i dobro cele naše zajednice.

Vredne pažnje i pohvale su i najave iz Fonda da se uskoro mogu očekivati još dva nova poziva za predlaganje projekata i to jedan iz programa unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije i drugi iz programa saradnje sa srpskom naučnom dijasporom.

Iz navedenog, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja snažna podrška daljem razvoju naših naučnih istraživanja.

Sledeći važan korak, koji je ujedno i ključan u reformi sistema, je donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima, o kome danas diskutujemo. Ono što je posebna vrednost predloženog zakona je to što je on temeljno pripreman u saradnji sa naučnom zajednicom i što je Predlog zakona ovakav kakav je danas pred nama, rezultat širokog konsenzusa postignutog u zajednici.

Za naša naučna istraživanja predlog ovog zakona donosi brojne novine. Među njima posebno važna novina je predlog za institucionalno finansiranje instituta. To praktično za naše institute znači sigurnost, jer njihov opstanak više neće zavisiti od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. Oni će, naime, za realizaciju svojih programa rada, odobrenih od strane osnivača, biti finansirani sigurnim institucionalnim sredstvima.

Druga važna novina predloženog zakona je pravni okvir za projektno finansiranje sredstvima Fonda za nauku. Dakle, uz institucionalno, ovaj model uključuje i mogućnost korišćenja sredstava za projektno finansiranje. Tako naši istraživači, bilo da dolaze sa fakulteta ili iz instituta, moći će ravnopravno, dakle, pod istim uslovima, da apliciraju i ostvare pravo na korišćenje sredstava Fonda za nauku.

Na ovaj način, zapravo, uspostavlja se i suštinski mogućnost za sprovođenje komptetivnih projektnih poziva, što je, inače, dugi niz godina i zahtev i očekivanje naše naučne zajednice. Uz komptetitivnost i naučnu izvrsnost, kao važan kriterijum za evaluaciju predloga projekata, srpska nauka i istraživanja dobiće novu energiju i kvalitet za još bolje naučne rezultate i još veću prepoznatljivost na nacionalnom nivou i u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Dakle, još jednom se potvrđuje da je politika Vlade i Ministarstva prosvete da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, a njih je danas 63 akreditovanih, kao i da se naučni i istraživački potencijal kojim Srbija raspolaže dalje razvija i adekvatno koristi. Uz to, važan je i predložen zakonski okvir za formiranje novih naučnih instituta i za osnaživanje instituta od nacionalnog značaja.

Novim predlogom Zakona o nauci i istraživanjima uvodi se princip otvorene nauke. Propisuju se mehanizmi za bolju saradnju fakulteta i instituta, kao i za čvršće povezivanje naučnog rada između institucija, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Posebno važan segment odnosi se na uređenje pitanja koja se tiču tehničke podrške transferu tehnologija kroz osnivanje novih strart ap kompanija. Za naše društvo i našu naučnu zajednicu od posebne važnosti je i snažna podrška reintegraciji i uključivanju naučnika iz dijaspore u naš naučnoistraživački sektor kroz brže i pojednostavljene procedure.

Takođe, izuzetno je važno to što zakon nudi predlog za rešenje statusa istraživača angažovanih na tekućim naučnoistraživačkim projektima pri inovacionim centrima fakulteta.

Bez predloženih rešenja ovi istraživači bi vrlo brzo bili izvan sistema naše naučne zajednice, tačnije, njihovo angažovanje bi prestalo sa završetkom tekućih projekata, tačnije 31. decembra ove godine. To, naravno, nije dobro ni za njih, za našu naučnu zajednicu i zato je važno da ovaj zakon bude donesen, jer on nudi i dobra i moguća rešenja za ovaj ne tako mali problem.

Navela sam samo neke od novina i rešenja koja ovom Predlogu zakona daju epitet novog, modernog i reformskog. Uverena sam da će primena ovog zakona za našu nauku značiti unapređenje naučnoistraživačkog rada, bolje, efikasnije i delotvornije korišćenje materijalnih, finansijskih i svih drugih resursa za nauku i istraživanje.

Uverena sam i da će primena ovog zakona doprineti boljem oblikovanju naučnoistraživačke zajednice Srbije koja će svojom naučnom izvrsnošću biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

U godinama pred nama verujem da će ovaj zakon doprineti i jačoj sponi naše nauke i društva u celini, jer uverena sam da je zajednički cilj svih nas da naše društvo bude društvo znanja, a rezultati naših naučnih istraživanja stožeri našeg ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i sve to sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Najzad, verujem da će najveći i posebno dragocen doprinos primene ovog zakona biti taj da naši mladi istraživači ostaju u Srbiji, jer u našem naučnom sistemu prepoznaju dobru mogućnost za svoj naučnoistraživački rad, baš kao što je to prepoznalo i njih 1157 mlađih od 30 godina i sa prosekom iznad devet, koji su prošle godine uključeni u sistem tekućih naučnoistraživačkih projekata, a koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zbog svega navedenog, SPS pruža snažnu podršku našoj nauci i svim nastojanjima da se ona unapredi i dalje razvija i da u našem društvu zauzme mesto kakvo joj zasluženo i pripada. Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o nauci i istraživanjima. Hvala na pažnji.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, u okviru parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS osvrnuću se na ceo set predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Govoriću najpre o prvom predloženom zakonu, a to je Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan, jer radi se o jednom sasvim novom zakonu, zakonu koji propisuje pravnu regulativu za uspostavljanje jedinstvenog registra centralne i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o stanovništvu.

Koliko je važna namera nedvosmisleno govori podatak da npr. danas državni organi raspolažu relevantnim podacima o stanovništvu koji se vode u čak 13 različitih službenih evidencija i nalaze se u različitim državnim institucijama. Ovakvo stanje onemogućava uspostavljanje moderne, efikasne i racionalne državne uprave, a za naše građane to praktično znači nepotrebne i najčešće dugotrajne procedure u ostvarivanju njihovog prava u pribavljanju potrebnih isprava i dokumenata.

Navešću samo jedan primer, za ostvarivanje prava na dečiji dodatak potrebno je pribaviti skoro 20 dokumenata od različitih službi i institucija. Roditelji suočeni sa procedurama, rokovima utvrđenim procesnim zakonodavstvom i ne fleksibilnom administracijom neretko odustaju od ovog svog prava.

Prema tome, jasno je da je praksa nametnula potrebu ažuriranja i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o građanima, kao što su izvod iz registra matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o prebivalištu, o matičnim brojevima, ličnim kartama, putnim ispravama itd. u jednoj sveobuhvatnoj bazi, tj. Centralnom registru.

Istina, napredak je već načinjen uvođenjem elektronske uprave, jer neke procedure su ubrzane, ali sada sa uspostavljanjem Centralnog registra otkloniće se i ostale prepreke za jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje prava naših građana pred nadležnim državnim organima i institucijama. Dakle, uspostavljen Centralni registar biće od velike koristi za naše građane, ali kao glavni informacioni stub javne uprave u mnogome olakšaće rad i državnih organa, javnih službi, lokalnih samouprava, raznih fondova i slično.

Ono što je važno, to je da ovaj zakon propisuje i sigurnost za građane u smislu da podaci koji se tiču njih ne mogu biti zloupotrebljeni, jer pristup Centralnom registru imaće isključivo ovlašćena lica i biće strogo kontrolisan. S toga, uverena sam da će donošenje ovog zakona i uspostavljanje Centralnog registra za naše društvo značiti bržu, efikasniju i racionalniju državnu upravu, jer naši građani takvu upravu s pravom traže i očekuju.

Drugi predlog zakona na koji želim da se osvrnem je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane. Ovaj zakon je važan jer propisuje pravne pretpostavke potrebne za unapređenje sistema kontrole bezbednosti u procesu proizvodnje, prometa i prodaje hrane i hrane za životinje.

Bezbednost hrane je trenutno među najznačajnijm izazovima za potrošače, proizvođače i distributere u prehrambenoj industriji. Danas, čini se više nego ranije, potrošači su zainteresovani, a neretko i zabrinuti za zdravstvenu sigurnost i poreklo namirnica koje koriste u ishrani, jer upozorenja zdravstvenih radnika su jasna u smislu da jedno od glavnih pitanja za osiguranje i očuvanje zdravlja stanovništva je pitanje obezbeđivanja kvalitetne, zdrave, sigurne hrane i pravilne ishrane.

Proizvođači i distributeri svesni su svog dela odgovornosti i velikih izazova za osiguravanje bezbednosti hrane, jer veliki su i potencijalni rizici kontaminacije hrane na svakom koraku u lancu od sirovine do potrošača. Navešću samo neke od njih, npr. rizik od obolevanja životinja, od zagađenja životne sredine, od neadekvatnih tretmana u primarnoj proizvodnji, od nestručne primene agro-tehničkih mera, nehigijenskog rukovanja hranom, neadekvatnih uslova transporta, skladištenja i čuvanja.

Pitanja bezbednosti hrane poseban su izazov u uslovima nagle ekspanzije trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i ekspanzije turističkog sektora, jer oni sa sobom nose i dodatan rizik od povećanog unosa hemijskih kontaminenata putem hrane i njihovog štetnog dejstva na zdravlje čoveka. Otuda, jasno je da je bezbednost hrane globalan izazov, da je u fokusu pažnje savremenog čoveka i nepresušan izvor interesovanja naučnika i eksperata svesnih velikih zdravstvenih, ekonomskih i pravnih pitanja koje ovo pitanje može da izazove.

Iako je odgovornost za bezbednost hrane proširena i podeljena, među učesnicima, odnosno subjektima u lancu proizvodnje, prometa i prodaje hrane, pri čemu je svaki odgovoran za svoj deo lanca, kako bi konačan ishod bio siguran i zdravstveno bezbedan proizvoda koji se nudi potrošaču, ipak na vrhu piramide su nadzor i kontrole koje sprovode nadležne inspekcijske službe u skladu sa važećim zakonom.

Ono što je važno to je da u proteklih 10 godina bezbednost hrane u Srbiji kontrolisana je na osnovu ili po osnovu Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine, kao i pravilnika koji su doneseni na bazi ovog zakona. Ovaj zakon pominjem iz razloga što je njim u domaće zakonodavstvo prenet pravni okvir, odnosno određene direktive EU, kao garant sveobuhvatnosti kontrola u integrisanom lancu proizvodnje hrane sa ciljem poštovanja visokih standarda zdravstvene bezbednosti.

Primena ovog zakona i s njim u vezi posvećenost inspekcijskih službi, veterinarske, poljoprivredne, fito sanitarne i sanitarne inspekcije, doprinele su da sistem kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje Republike Srbije bude poznat i priznat u evropskim i svetskim okvirima. Ovo govorim iz razloga zbog slučajeva povremene pojave pojedinih proizvoda sumnjivog kvaliteta koji se nađu na našem tržištu, a o kojima inače javnost biva obaveštena. Neretko, dovodi se u pitanje ceo sistem nadzora i kontrole. To je razumljivo, jer obično ovakve informacije bivaju plasirane tako da izazivaju strah, zabrinutost i sumnju potrošača u postojanje sistema i profesionalan odnos u sprovođenju zakona.

Podsetiću vas da jaja sa salmonelom, zamrznuto meso sumnjivog kvaliteta ili pak, najnovije, otkriveno meso iz Poljske zaraženo salmonelom i ešerihijom koli nisu novina ni na tržištima drugih evropskih zemalja. Ove pojave znače i za tamošnju javnost zabrinutost i strah. Ipak, građani treba da znaju da otkriveni ovakvi slučajevi znače i da funkcioniše sistem nadzora i kontrole na nacionalnom nivou, kao i da s tim u vezi postoji koordinacija među država regiona i šire. Koordinacija i saradnja među državama po pitanjima kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje izuzetno je važna posebno u obaveštavanju i uzbunjivanju u slučajevima pojave incidentnih situacija ili pak pojave zdravstveno nebezbednih proizvoda za koje se pretpostavlja da se mogu proširiti i na druga tržišta.

Uz sve pozitivne efekte 10-godišnje primene Zakona o bezbednosti hrane uočeni su izvesni nedostaci i potreba nadogradnje određenih zakonskih rešenja u skladu sa najnovijim naučnim i stručnim saznanjima.

Otuda smatram da su predložene izmene i dopune zakona važne i potrebne, kao i da unapređenje i osavremenjavanje sistema kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje mora biti naša stalna težnja.

Izmenama i dopunama zakona precizira se nadležnost pojedinih inspekcija, pre svega veterinarske i sanitarne, u postupku nadzora i kontrole. Novina je u tome što se predlaže da kontrola hrane u maloprodajnim objektima bude u nadležnosti sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, s tim što bi kontrola hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao što su npr. klanice, i nadalje bila u nadležnosti veterinarske inspekcije.

Za potrebe laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službenih kontrola predlog je da i nadalje budu nadležne ovlašćene referentne laboratorije koje su akreditovane i nalaze se na listi registrovanih laboratorija za ove potrebe.

Izmenama i dopunama zakona precizira se i uloga i nadležnost nacionalne referentne laboratorije, kao što je recimo saradnja sa nacionalnim referentnim laboratorijama drugih zemalja, zatim propisivanje jedinstvenih kriterijuma i metoda u sprovođenju standarda za rad ovlašćenih laboratorija i slično.

Važan deo zakona odnosi se i na hranu za životinje, sa aspekta propisivanja uslova za proizvodnju aditiva i suplemenata namenjenih za ishranu životinja. Ovo je značajno iz razloga što kvalitetna i bezbedna hrana za životinje važna je pretpostavka kvalitetnih i zdravstveno bezbednih animalnih proizvoda za čoveka, kao što su mleko, meso i jaja.

Uz Zakon o bezbednosti hrane, kao krovni zakon, važni su i prateći zakoni koji se tiču zdravlja bilja, ishrane bilja, kao i sredstava za zaštitu bilja. Važnost ovih zakona proizilazi iz činjenice da globalizacija trgovine, klimatske promene, stalan rast međunarodnog prometa bilja sa sobom nose i sve veće rizike od unošenja i širenja štetnih organizama koji mogu ugroziti naše poljoprivredne kulture i šumske ekosisteme.

Veliki broj štetnih organizama može dovesti čak u pitanje i opstanak neke biljne vrste, pa bi i potencijalne ekonomske posledice mogle biti ogromne. Otuda sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama od strateškog je značaja za Republiku Srbiju. U tom smislu, trgovina biljem mora biti uslovljena zakonskom regulativom kojom se garantuje primena međunarodnih standarda o fitosanitarnim merama, a što smatram da je na adekvatan način i propisano predloženim zakonima.

Kada se radi o sredstvima za zaštitu bilja, procedure za njihovu registraciju i objavljivanje na listi odobrenih za praktičnu upotrebu, prva je i najvažnija mera za dostizanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i zaštite životne sredine.

S obzirom da se radi o potencijalno veoma opasnim, tj. otrovnim rastvorima i jedinjenjima, potrebno je da se poljoprivredni proizvođači striktno pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju propisanu karencu. Ogromna odgovornost je i na našim fitosanitarnim inspektorima kojima je poveren nadzor i kontrola, jer izuzetno je značajno da naši građani, naši potrošači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda budu sigurni da voće i povrće koje konzumiraju je zdravstveno bezbedno i da ne sadrži ostatke pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja.

Na dnevnom redu današnje sednice su i dva nova zakona iz oblasti turizma i usluga, i to Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. Predloženim zakonima pre svega se usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Srbija je zemlja sa ogromnim turističkim potencijalima u svim segmentima kontinentalnog turizma. Naše planine, naše reke, jezera, banje, naš glavni grad Beograd, naša sela naši su dragoceni turistički resursi. Oni iz godine u godinu postaju sve zanimljivije i sve posećenije turističke destinacije od strane brojnih kako domaćih tako i inostranih turista.

Srbija u turizmu poslednjih godina beleži dobre rezultate i pozitivne trendove, kako po broju turista, tako i po ostvarenom deviznom prilivu. Na primer, 2017. godine devizni priliv od turizma bio je veći od milijardu i 200 miliona evra. Već naredne 2018. godine, prema preliminarnim procenama, ovaj priliv je povećan za oko 15%. Turizam je oblast koja nesumnjivo pruža velike mogućnosti za razvoj i ekonomski napredak našeg društva. Potencijali su veliki, ali potrebna su i dodatne ulaganja kako bi naše turističke destinacije bile što atraktivnije i što privlačnije za turiste.

Važno je i da naši standardi u turističkom i ugostiteljskom poslovanju budu usaglašeni sa međunarodnim standardima. Važno je i da se osigura dobra saradnja i bolja koordinacija među svim subjektima u ovom sektoru, počev od kreatora turističke ponude, preko nosioca iste, tj. ugostitelja, pa sve do onih subjekata koji se bave promocijom i prodajom turističkih proizvoda. Ta koordinacija podrazumeva i vertikalnu i horizontalnu usklađenost, jer samo na taj način se može osigurati kvalitetna turistička ponuda koja će biti u isto vreme i atraktivna i privlačna, ali i cenovno dopadljiva na probranom svetskom turističkom tržištu.

Verujem da će usvojeni zakoni doprineti unapređenju turističke ponude naše zemlje, u skladu sa ambicioznim, ali i dostižnim ciljevima propisanim Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu i ceneći važnost turizma za razvoj i ekonomski prosperitet našeg društva, značaj moderne, efikasne i racionalne državne uprave, kao i zahtevi i očekivanja naših građana da na našem tržištu bude isključivo zdravstveno bezbedna hrana, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:57