| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 5 godina i 11 meseci i 29 dana
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 14 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je izuzetno važna, obzirom da se radi o predlogu zakona kojim se propisuju procedure potrebne za osnivanje, organizovanje i rad budućeg Memorijalnog centra „Staro sajmište“.
Predloženim zakonom, zapravo, stvaraju se pravne pretpostavke za formiranje nove ustanove kulture na republičkom nivou, čiji je osnovni cilj očuvanje sećanja 11.000 Srba i 7.000 jevrejskih i romskih žena, dece, starih i drugih stradalih u nekadašnjem logoru.
„Staro sajmište“ je jedan od simbola tragedije naše zemlje i našeg naroda, u Drugom svetskom ratu i izuzetno je važno što se predlaže formiranja memorijalnog centra, obzirom da do danas ovaj nekadašnji koncentracioni logor ni na koji način nije obeležen kao takav.
Stoga smatram da je uspostavljanje Memorijalnog centra „Staro sajmište“ kao ustanove kulture od ogromne važnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora.
Predlog je da se memorijalni centar sastoji iz dve celine, Jevrejskog logora „Zemun“ i prihvatnog logora i da obuhvata prostor na Novom Beogradu, na levoj obali Save, područje nekadašnje Bežanijske bare, tj. Beogradskog sajma, kao i prostor nekadašnjeg logora „Topovske šupe“.
Zapravo, plan je da u sklopu jedne ustanove funkcionišu dva muzeja. Jasno je da je usvajanje ovog zakona prvi korak kako bi ovaj prostor zaista i postao memorijalni centar.
Ono što je takođe važno, to je da nakon usvajanja predloženog zakona postoji jasan plan njegove implementacije. S tim u vezi, na primer, u toku je priprema projektne dokumentacije za prvi projekat, a tiče se rekonstrukcije centralne kule na Starom sajmištu. Dobro je i što je Vlada Republike Srbije za tu svrhu obezbedila potrebna sredstva i što su se iz resornog ministarstva mogle čuti najave da nakon usvajanja zakona i realizacija ovog prvog projekta bi mogla uskoro da usledi.
Pored sećanja na ono što se desilo na Starom sajmištu, zadatak novoosnovane ustanove biće i da prikuplja, sređuje, čuva, izlaže, stručno obrađuje, istražuje i povezuje muzejske, arhivske i filmske dokumente i predmete.
Uz to, memorijalni centar će se baviti organizovanjem manifestacija negovanja sećanja na žrtve, kao i korišćenjem građe u obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke svrhe.
Cilj je i da memorijalni centar organizuje sopstvenu arhivu, biblioteku, odeljenje za međunarodnu saradnju, što je važno kako bi se uklopio u mrežu muzeja koji se bave kulturom sećanja.
Uverena sam da će Memorijalni centar „Staro sajmište“ na najbolji način otrgnuti od zaborava sve nedužne žrtve ovog nekadašnjeg logora, među kojima su bile i žene i deca i stari i nemoćni. To je naša obaveza iz pijeteta prema žrtvama, ali i zbog stalnog podsećanja na sve strahote ratovanja kako se one nikada više ne bi ponovile.
Polazeći od svega navedenog, poslanička grupa SPS podržaće Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“.
Hvala na pažnji.
Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.
Pred nama je set izuzetno važnih finansijskih zakona. Uz puno uvažavanje i podršku svim predloženim zakonima koji su tema parlamentarne debate današnjeg skupštinskog zasedanja ja želim posebno da se osvrnem na predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Smatram da je predlog ovog zakona izuzetno važan zato što njegovo usvajanje zapravo znači novo finansijska sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivrede naše zemlje. Naime, kako smo čuli iz obrazloženja predstavnika predlagača ovog zakona radi se o sredstvima u iznosu od oko 46 miliona evra koja se planiraju investirati u više različitih programa u oblasti poljoprivrede, među kojima je posebno važan program unapređenja proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača.
Zašto smatram da je predlog ovog zakona posebno važan? Zato što svaka investicija i svaki dinar uložen u naš agrar je dragocen, ne samo za ovaj sektor, već i za ukupan privredni razvoj naše zemlje i njenu ekonomiju. Da je to tako govore, između ostalog podaci o učešću naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni Republike Srbije. Prema njima prosečno godišnje učešće ovih proizvoda u poslednjih pet godina bilo je 20% u izvozu i oko 7,8% u ukupnom uvozu.
Uz to podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana privrede u našoj zemlji koja dugi niz godina obezbeđuje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, a prosečan godišnji suficit za proteklih petogodišnji period iznosio je milijardu i 200 miliona evra. Navedeni podaci nema sumnje dobri su pokazatelji opravdanosti ulaganja, tj. da svaki dinar i svaki evro uložen u našu poljoprivredu višestruko se vraća kroz proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo onih namenjenih izvozu, bilo onih koji su potrebni da se obezbedila prehrambena sigurnost naših građana.
Ipak jasno je i da resursi u našoj poljoprivredi nisu iskorišćeni onako kako bi mogli i trebalo da budu u godinama pred nama. Upravo zbog toga potrebne su nam i nove investicije i nova ulaganja. U tu svrhu uz već raspoloživa sredstva agrarnog budžeta, važna su i sredstva koja se obezbeđuju kroz povoljne zajmove kakav je upravo i zajam o kome danas govorimo. Dobro je što su u fokusu predloga sporazuma o zajmu malih i srednji poljoprivredni proizvođači, a oni danas čine ogromnu većinu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.
Tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine u Srbiji je registrovano oko 540.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih njih 94,% ima posed manji od 10 ha. Iako imaju mali i usitnjen posed ova gazdinstva su ta koja danas generišu više od 80% proizvoda naše poljoprivrede. Uz dugu tradiciju i iskustvo, vredne domaćine, plodno zemljište, dobru klimu, razvijenu naučnu i stručnu bazu za implementaciju najsavremenijih tehničko-tehnoloških dostignuća u poljoprivredi naše male poljoprivredne proizvođače prate i brojni problemi koji se, pre svega reflektuju na njihovu nedovoljnu konkurentnost na tržištu.
S druge strane, dobra poljoprivredna praksa je potvrdila da je efikasan način unapređenja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje podrška investicijama, u objekte i opremu, u nove zasade višegodišnjih kultura, u stočni fond, u mere za adaptaciju na promenjene klimatske uslove, kao što su sistemi za navodnjavanje, u savremenu mehanizaciju i slično. Dakle, jasno je, nove investicije i veća ulaganja u snažnu podršku države, u tom smislu, od presudnog su značaja za unapređenje svih segmenata naše proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U tome je i važan korak ka postizanju definisanog cilja u samo dve reči – konkurentna poljoprivreda.
Uz investicije uređenje tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo bi i te kako važno za budućnost naše poljoprivrede, jer podsetiću vas 2008. godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je između ostalog propisao kratak rok za pripremu našeg agrara za gotovo potpunu liberalizaciju trgovine ovim proizvodima. Tako da 2014. godine kada je stupio na snagu ovaj sporazum naši poljoprivrednici nisu bili dovoljno spremni za otvorenu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz zemalja EU čija proizvodnja je između ostalog i visoko subvencionisana.
Moram da kažem i to da smatram da srpski agrar nije dovoljno pripremljen za takmičenje sa evropskim proizvođačima i da su u tom smislu izgubljene dragocene godine posle 2000. godine, tačnije u periodu od 2000. do 2012. godine.
Zato mi danas na našem tržištu imamo veliku ponudu uvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao npr. mleka iz Hrvatske, mesa iz Austrije, jabuka iz Italije, malina iz Poljske i upravo zbog toga, uz subvencionisanje i kreditnu podršku, uređenje tržišta i plasman naših poljoprivrednih proizvoda je od izuzetne važnosti.
Moramo se založiti i za poštovanje dobre trgovačke prakse, jer iako trgovački lanci se mahom drže pravila da 70% proizvoda bude domaćeg porekla, ipak naši mali i srednji poljoprivredni proizvođači teško ulaze u ove sisteme i ne lako se u tim sistemima pozicioniraju.
Uz to, poseban problem za naše male poljoprivredne proizvođače je taj što često zbog nedostatka obrtnih sredstava za nabavku repromaterijala, za obnovu proizvodnje koriste kredite ili ugovore sa tzv. organizatorima proizvodnje i neretko se dešava da glavni deo profita ne dobiju oni, nego trgovci.
To su problemi koji mi moramo da rešavamo, jer naši poljoprivredni proizvođači za svoj rad i trud moraju da budu i adekvatno nagrađeni.
Na kraju, želim sve nas ovde, kao ozbiljne i odgovorne ljude koji volimo svoju zemlju i želimo joj privredni, ekonomski i svaki drugi uspeh i razvoj da podsetim na čuvenu rečenicu – kupujmo domaće.
U našim vrednim domaćinima, prirodnim resursima je garant neponovljivosti mirisa, ukusa i boje naših poljoprivrednih proizvoda, a naši vrhunski naučni i stručni kadrovi na poljoprivrednim fakultetima, institutima i laboratorijama su tu da sa svoje strane garantuju njihov kvalitet i zdravstvenu bezbednost. I zato kupujmo domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode, jer na taj način najbolje štitimo sopstvene i interese naše zajednice.
Zbog svega ovoga, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog ovog zakona, kao i sve druge predložene zakone koji su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, uverena da je to u najboljem interesu naših građana. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona iz oblasti kulture.
O kulturi ne govorimo često, podstaknuti nekim drugim naizgled važnijim temama, a znamo da je kultura ogledalo društva i važan segment života svakog pojedinca i svake zajednice.
Kultura i umetnost u biti obogaćuju naš unutrašnji svet, ali njihov poseban značaj je u doprinosu ekonomskom i sveukupnom doprinosu razvoja svakog društva.
Otuda smatram da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izuzetno važan, jer se njime, pre svega, vrši dalje usklađivanje i dalja regulacija svih važnih tema u ovoj oblasti, a posebno je važan sa aspekta preciziranja okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.
Podsetiću vas da je Zakon o kulturi krovni, sistemski zakon. Njime se utvrđuju načela na kojima se zasniva opšti interes u kulturi, a nema dileme, kultura je naš opšti interes.
Za ovaj zakon možemo reći da je savremen, moderan, evropski, jer usklađen je sa brojnim konvencijama i drugim relevantnim dokumentima međunarodnih organizacija kao što su UN, odnosno UNESKO. Tu su i novi dokumenti EU iz oblasti kulture, poput nove evropske Agende za kulturu iz 2018. godine.
Ne manje važnim smatram i to što je ovaj zakon usaglašen sa domaćim opštim strateškim opredeljenjima koja su utvrđena i u nekim drugim oblastima kod nas, poput npr. obrazovanja i spoljne politike.
Ono što smatram da je posebno važno je to što se predlogom ovog zakona jasno preciziraju oblasti kulturne delatnosti. Dobro je što je u tom smislu postignuta visoka saglasnost u stručnoj javnosti, na čiji je predlog, između ostalog, dodata kao posebna delatnost i oblast umetničke fotografije.
Poznato je da su budžetska sredstva opredeljena za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi ograničena i zato pozdravljam nameru predlagača zakona da se uspostavi pravni okvir koji će biti obavezujući za kreatore kulturne politike na svim nivoima, kako bi se budžetska sredstva opredeljena za kulturu trošila na krajnje racionalan, planski, ravnomeran i održivi način.
Pri tome, jasna je namera da se i u narednim godinama obezbedi sigurna i stabilna podrška kulturnim aktivnostima koje podstiču razvoj kulturnih potreba, zatim, za promociju i popularizaciju kulturnih delatnosti, siguran i stabilan rad ustanova kulture, zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, a posebno za razvoj sadržaja i programa za mlade i za decu.
Jedna od novina predloga zakona su definisani kriterijumi za procenjivanje značaja manifestacija koje ulaze u domen prepoznatljivih brendova na lokalnom i centralnom nivou, što je izuzetno važno sa aspekta razvoja kulturnog turizma, ali i dalje integracije kulturnog razvoja u sveukupni opšti, socio-ekonomski i politički dugoročni razvoj našeg društva.
Takođe, važna je i namera predlagača zakona da se u oblast kulture integrišu savremena dostignuća informacionih i komunikacionih tehnologija, na taj način što se propisuje pravni okvir za razvoj svih aktivnosti koje se odnose na digitalizaciju našeg kulturnog nasleđa. To je, inače, izuzetno važno, obzirom da je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije zapravo digitalizacija u ostvarivanju vidljivosti i dostupnosti našeg kulturnog nasleđa, a u funkciji ostvarivanja ciljeva kulturne politike naše zemlje.
Svakako treba pomenuti i to da zahvaljujući podršci resornog ministarstva u prethodnom periodu već je realizovano nekoliko projekata kao primera dobre prakse u prezentaciji našeg kulturnog nasleđa, a uz pomoć savremenih tehnologija.
Usvajanjem predloženog zakon nema sumnje stvaraju se važne pretpostavke za unapređenje sveukupnog stanja u oblasti kulture, za razvoj novih kulturnih sadržaja, zaštitu i očuvanje našeg kulturnog nasleđa i posebno za unapređenje uslova rada naših ustanova kulture.
Kada pominjem naše ustanove kulture, ne mogu a da ne pomenem Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, koji su zahvaljujući snažnoj podršci, finansijskoj i svakoj drugoj Vlade Republike Srbije, posle mnogo godina prošle godine ponovo otvoreni za posetioce.
Uverena sam da ćemo i u narednim godinama moći da se hvalimo novim i dobrim rezultatima u sprovođenju kulturne politike naše zemlje.
Naravno, vredan pažnje i pohvale je i Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, budući da se radi o jednom sasvim novom predlogu zakona, čiji je cilj da se urede i unaprede svi segmenti arhivske delatnosti, a posebno da se značajno poboljšaju uslovi rada ustanova koje su nosioci ovih delatnosti.
Na kraju, želim posebno da pohvalim zakon kojim se potvrđuje Sporazum između vlada Republike Srbije i Ruske Federacije, a koji je zapravo preduslov da se realizuje ono što odavno očekujemo, a to je vraćanje 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji. To je za Srbiju izuzetno važan događaj, jer Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvan srpski ćirilični rukopis iz 12. veka. Pisan je perom na pergamentu i danas se čuva u Narodnom muzeju.
Vraćanjem 166. stranice, ovaj dokument, koji je bez sumnje od ogromne i neprocenjive važnosti, biće kompletiran i na taj način sačuvan za naša buduća pokolenja.
Polazeći od svega navedenog i na samom kraju, želim posebno da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz oblasti kulture o kojima danas govorimo, uverena da je to u najboljem interesu naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.
S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.
U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.
Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.
S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.
Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.
Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.
Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.
Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.
Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.
Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.
Zahvaljujem na pažnji.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.
Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.
Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.
Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?
Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.
Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.
Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?
Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.
To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.
Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.
S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.
(Beograd, 01.09.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Ministar | Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine | Republika | Mesečno | 8177.00 | RSD | 27.04.2014 - 11.08.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno -poslanički dodatak-paušal | 27320.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) | Republika | Mesečno | 88826.00 | RSD | 01.11.1987 - |
| - | Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) | Javni | Mesečno | 30992.00 | RSD | 01.01.2011 - |
| Član upravnog odbora | Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije | Republika | Mesečno | 43615.00 | RSD | 26.05.2015 - 01.09.2015. |
| Član upravnog odbora | Fond za razvoj Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 20.09.2015 - 11.08.2016. |
| - | Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) | Republika | Mesečno | 33124.00 | RSD | 27.04.2015 - 11.08.2015. |