SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 6 meseci i 26 dana i 11 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 9 meseci i 15 dana i 6 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, u okviru parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS osvrnuću se na ceo set predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Govoriću najpre o prvom predloženom zakonu, a to je Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan, jer radi se o jednom sasvim novom zakonu, zakonu koji propisuje pravnu regulativu za uspostavljanje jedinstvenog registra centralne i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o stanovništvu.

Koliko je važna namera nedvosmisleno govori podatak da npr. danas državni organi raspolažu relevantnim podacima o stanovništvu koji se vode u čak 13 različitih službenih evidencija i nalaze se u različitim državnim institucijama. Ovakvo stanje onemogućava uspostavljanje moderne, efikasne i racionalne državne uprave, a za naše građane to praktično znači nepotrebne i najčešće dugotrajne procedure u ostvarivanju njihovog prava u pribavljanju potrebnih isprava i dokumenata.

Navešću samo jedan primer, za ostvarivanje prava na dečiji dodatak potrebno je pribaviti skoro 20 dokumenata od različitih službi i institucija. Roditelji suočeni sa procedurama, rokovima utvrđenim procesnim zakonodavstvom i ne fleksibilnom administracijom neretko odustaju od ovog svog prava.

Prema tome, jasno je da je praksa nametnula potrebu ažuriranja i objedinjene evidencije svih relevantnih podataka o građanima, kao što su izvod iz registra matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o prebivalištu, o matičnim brojevima, ličnim kartama, putnim ispravama itd. u jednoj sveobuhvatnoj bazi, tj. Centralnom registru.

Istina, napredak je već načinjen uvođenjem elektronske uprave, jer neke procedure su ubrzane, ali sada sa uspostavljanjem Centralnog registra otkloniće se i ostale prepreke za jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje prava naših građana pred nadležnim državnim organima i institucijama. Dakle, uspostavljen Centralni registar biće od velike koristi za naše građane, ali kao glavni informacioni stub javne uprave u mnogome olakšaće rad i državnih organa, javnih službi, lokalnih samouprava, raznih fondova i slično.

Ono što je važno, to je da ovaj zakon propisuje i sigurnost za građane u smislu da podaci koji se tiču njih ne mogu biti zloupotrebljeni, jer pristup Centralnom registru imaće isključivo ovlašćena lica i biće strogo kontrolisan. S toga, uverena sam da će donošenje ovog zakona i uspostavljanje Centralnog registra za naše društvo značiti bržu, efikasniju i racionalniju državnu upravu, jer naši građani takvu upravu s pravom traže i očekuju.

Drugi predlog zakona na koji želim da se osvrnem je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane. Ovaj zakon je važan jer propisuje pravne pretpostavke potrebne za unapređenje sistema kontrole bezbednosti u procesu proizvodnje, prometa i prodaje hrane i hrane za životinje.

Bezbednost hrane je trenutno među najznačajnijm izazovima za potrošače, proizvođače i distributere u prehrambenoj industriji. Danas, čini se više nego ranije, potrošači su zainteresovani, a neretko i zabrinuti za zdravstvenu sigurnost i poreklo namirnica koje koriste u ishrani, jer upozorenja zdravstvenih radnika su jasna u smislu da jedno od glavnih pitanja za osiguranje i očuvanje zdravlja stanovništva je pitanje obezbeđivanja kvalitetne, zdrave, sigurne hrane i pravilne ishrane.

Proizvođači i distributeri svesni su svog dela odgovornosti i velikih izazova za osiguravanje bezbednosti hrane, jer veliki su i potencijalni rizici kontaminacije hrane na svakom koraku u lancu od sirovine do potrošača. Navešću samo neke od njih, npr. rizik od obolevanja životinja, od zagađenja životne sredine, od neadekvatnih tretmana u primarnoj proizvodnji, od nestručne primene agro-tehničkih mera, nehigijenskog rukovanja hranom, neadekvatnih uslova transporta, skladištenja i čuvanja.

Pitanja bezbednosti hrane poseban su izazov u uslovima nagle ekspanzije trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i ekspanzije turističkog sektora, jer oni sa sobom nose i dodatan rizik od povećanog unosa hemijskih kontaminenata putem hrane i njihovog štetnog dejstva na zdravlje čoveka. Otuda, jasno je da je bezbednost hrane globalan izazov, da je u fokusu pažnje savremenog čoveka i nepresušan izvor interesovanja naučnika i eksperata svesnih velikih zdravstvenih, ekonomskih i pravnih pitanja koje ovo pitanje može da izazove.

Iako je odgovornost za bezbednost hrane proširena i podeljena, među učesnicima, odnosno subjektima u lancu proizvodnje, prometa i prodaje hrane, pri čemu je svaki odgovoran za svoj deo lanca, kako bi konačan ishod bio siguran i zdravstveno bezbedan proizvoda koji se nudi potrošaču, ipak na vrhu piramide su nadzor i kontrole koje sprovode nadležne inspekcijske službe u skladu sa važećim zakonom.

Ono što je važno to je da u proteklih 10 godina bezbednost hrane u Srbiji kontrolisana je na osnovu ili po osnovu Zakona o bezbednosti hrane iz 2009. godine, kao i pravilnika koji su doneseni na bazi ovog zakona. Ovaj zakon pominjem iz razloga što je njim u domaće zakonodavstvo prenet pravni okvir, odnosno određene direktive EU, kao garant sveobuhvatnosti kontrola u integrisanom lancu proizvodnje hrane sa ciljem poštovanja visokih standarda zdravstvene bezbednosti.

Primena ovog zakona i s njim u vezi posvećenost inspekcijskih službi, veterinarske, poljoprivredne, fito sanitarne i sanitarne inspekcije, doprinele su da sistem kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje Republike Srbije bude poznat i priznat u evropskim i svetskim okvirima. Ovo govorim iz razloga zbog slučajeva povremene pojave pojedinih proizvoda sumnjivog kvaliteta koji se nađu na našem tržištu, a o kojima inače javnost biva obaveštena. Neretko, dovodi se u pitanje ceo sistem nadzora i kontrole. To je razumljivo, jer obično ovakve informacije bivaju plasirane tako da izazivaju strah, zabrinutost i sumnju potrošača u postojanje sistema i profesionalan odnos u sprovođenju zakona.

Podsetiću vas da jaja sa salmonelom, zamrznuto meso sumnjivog kvaliteta ili pak, najnovije, otkriveno meso iz Poljske zaraženo salmonelom i ešerihijom koli nisu novina ni na tržištima drugih evropskih zemalja. Ove pojave znače i za tamošnju javnost zabrinutost i strah. Ipak, građani treba da znaju da otkriveni ovakvi slučajevi znače i da funkcioniše sistem nadzora i kontrole na nacionalnom nivou, kao i da s tim u vezi postoji koordinacija među država regiona i šire. Koordinacija i saradnja među državama po pitanjima kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje izuzetno je važna posebno u obaveštavanju i uzbunjivanju u slučajevima pojave incidentnih situacija ili pak pojave zdravstveno nebezbednih proizvoda za koje se pretpostavlja da se mogu proširiti i na druga tržišta.

Uz sve pozitivne efekte 10-godišnje primene Zakona o bezbednosti hrane uočeni su izvesni nedostaci i potreba nadogradnje određenih zakonskih rešenja u skladu sa najnovijim naučnim i stručnim saznanjima.

Otuda smatram da su predložene izmene i dopune zakona važne i potrebne, kao i da unapređenje i osavremenjavanje sistema kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje mora biti naša stalna težnja.

Izmenama i dopunama zakona precizira se nadležnost pojedinih inspekcija, pre svega veterinarske i sanitarne, u postupku nadzora i kontrole. Novina je u tome što se predlaže da kontrola hrane u maloprodajnim objektima bude u nadležnosti sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, s tim što bi kontrola hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao što su npr. klanice, i nadalje bila u nadležnosti veterinarske inspekcije.

Za potrebe laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službenih kontrola predlog je da i nadalje budu nadležne ovlašćene referentne laboratorije koje su akreditovane i nalaze se na listi registrovanih laboratorija za ove potrebe.

Izmenama i dopunama zakona precizira se i uloga i nadležnost nacionalne referentne laboratorije, kao što je recimo saradnja sa nacionalnim referentnim laboratorijama drugih zemalja, zatim propisivanje jedinstvenih kriterijuma i metoda u sprovođenju standarda za rad ovlašćenih laboratorija i slično.

Važan deo zakona odnosi se i na hranu za životinje, sa aspekta propisivanja uslova za proizvodnju aditiva i suplemenata namenjenih za ishranu životinja. Ovo je značajno iz razloga što kvalitetna i bezbedna hrana za životinje važna je pretpostavka kvalitetnih i zdravstveno bezbednih animalnih proizvoda za čoveka, kao što su mleko, meso i jaja.

Uz Zakon o bezbednosti hrane, kao krovni zakon, važni su i prateći zakoni koji se tiču zdravlja bilja, ishrane bilja, kao i sredstava za zaštitu bilja. Važnost ovih zakona proizilazi iz činjenice da globalizacija trgovine, klimatske promene, stalan rast međunarodnog prometa bilja sa sobom nose i sve veće rizike od unošenja i širenja štetnih organizama koji mogu ugroziti naše poljoprivredne kulture i šumske ekosisteme.

Veliki broj štetnih organizama može dovesti čak u pitanje i opstanak neke biljne vrste, pa bi i potencijalne ekonomske posledice mogle biti ogromne. Otuda sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama od strateškog je značaja za Republiku Srbiju. U tom smislu, trgovina biljem mora biti uslovljena zakonskom regulativom kojom se garantuje primena međunarodnih standarda o fitosanitarnim merama, a što smatram da je na adekvatan način i propisano predloženim zakonima.

Kada se radi o sredstvima za zaštitu bilja, procedure za njihovu registraciju i objavljivanje na listi odobrenih za praktičnu upotrebu, prva je i najvažnija mera za dostizanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i zaštite životne sredine.

S obzirom da se radi o potencijalno veoma opasnim, tj. otrovnim rastvorima i jedinjenjima, potrebno je da se poljoprivredni proizvođači striktno pridržavaju uputstva o primeni, kao i da poštuju propisanu karencu. Ogromna odgovornost je i na našim fitosanitarnim inspektorima kojima je poveren nadzor i kontrola, jer izuzetno je značajno da naši građani, naši potrošači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda budu sigurni da voće i povrće koje konzumiraju je zdravstveno bezbedno i da ne sadrži ostatke pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja.

Na dnevnom redu današnje sednice su i dva nova zakona iz oblasti turizma i usluga, i to Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. Predloženim zakonima pre svega se usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Srbija je zemlja sa ogromnim turističkim potencijalima u svim segmentima kontinentalnog turizma. Naše planine, naše reke, jezera, banje, naš glavni grad Beograd, naša sela naši su dragoceni turistički resursi. Oni iz godine u godinu postaju sve zanimljivije i sve posećenije turističke destinacije od strane brojnih kako domaćih tako i inostranih turista.

Srbija u turizmu poslednjih godina beleži dobre rezultate i pozitivne trendove, kako po broju turista, tako i po ostvarenom deviznom prilivu. Na primer, 2017. godine devizni priliv od turizma bio je veći od milijardu i 200 miliona evra. Već naredne 2018. godine, prema preliminarnim procenama, ovaj priliv je povećan za oko 15%. Turizam je oblast koja nesumnjivo pruža velike mogućnosti za razvoj i ekonomski napredak našeg društva. Potencijali su veliki, ali potrebna su i dodatne ulaganja kako bi naše turističke destinacije bile što atraktivnije i što privlačnije za turiste.

Važno je i da naši standardi u turističkom i ugostiteljskom poslovanju budu usaglašeni sa međunarodnim standardima. Važno je i da se osigura dobra saradnja i bolja koordinacija među svim subjektima u ovom sektoru, počev od kreatora turističke ponude, preko nosioca iste, tj. ugostitelja, pa sve do onih subjekata koji se bave promocijom i prodajom turističkih proizvoda. Ta koordinacija podrazumeva i vertikalnu i horizontalnu usklađenost, jer samo na taj način se može osigurati kvalitetna turistička ponuda koja će biti u isto vreme i atraktivna i privlačna, ali i cenovno dopadljiva na probranom svetskom turističkom tržištu.

Verujem da će usvojeni zakoni doprineti unapređenju turističke ponude naše zemlje, u skladu sa ambicioznim, ali i dostižnim ciljevima propisanim Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu i ceneći važnost turizma za razvoj i ekonomski prosperitet našeg društva, značaj moderne, efikasne i racionalne državne uprave, kao i zahtevi i očekivanja naših građana da na našem tržištu bude isključivo zdravstveno bezbedna hrana, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanju su izuzetno važni zakoni iz oblasti obrazovanja, kulture, bezbednosti, kao i važni predlozi zakona kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi, ugovori, protokoli i konvencije iz više različitih oblasti društvenog i privrednog života.

Uz svo uvažavanje predloženih zakona, imajući u vidu da je ovlašćen predstavnik naše poslaničke grupe prof. Žarko Obradović izneo stav poslaničke grupe SPS o većini predloženih zakona, ja ću u skladu sa tim, kao i raspoloživim vremenom osvrnuti se na dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi.

Obzirom da dolazim sa univerziteta, smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu izuzetno važan i vredan, jer se njime propisuju pitanja koja znače uređenje i unapređenje sistema pružanja materijalne podrške učenicima i studentima. Za mnoge od njih i naravno njihove roditelje veoma je značajna podrška u vidu učeničkih i studentskih stipendija i kredita, smeštaja u učeničkim i studentskim domovima, kao i mogućnost korišćenja odmarališta za odmor i rekreaciju.

Podsetiću vas da je, na primer, u protekloj školskoj godini Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansiralo u mesečnim iznosima 12.200 učeničkih stipendija, oko 21.000 studentskih stipendija i kredita i oko 1.000 stipendija za izuzetno nadarene učenika i studente. Uz to u sistemu učeničkog i studentskog standarda Ministarstvo prosvete finansira i 63 ustanove, među kojima su domovi učenika, škole sa domovima učenika, kao i devet studentskih centara. Veoma je važno da i ubuduće naši učenici i studenti mogu računati na ovu vrstu podrške u toku svog školovanja.

Takođe, potrebno je da se stipendiranjem i nadalje nastavi sa podržavanjem i podsticanjem razvoja izuzetno nadarenih učenika i studenata. Važno je i da sistem raspodele sredstava namenjenih za ovu svrhu bude precizan, bude pravičan i efikasan.

Takođe, smatram da je važna i namena predlagača da se našim učenicima i studentima uz odmor u odmaralištima koja su njima namenjena ponude i drugi programi vezani za neformalno obrazovanje i usavršavanje kroz seminare, konferencije, obuke i slično.

Zbog svega navedenog, smatra da će primena predloženog zakona doprineti da se naše obrazovanje u značajnoj meri unapredi, bude dostupnije za što veći broj učenika i studenata, efikasno i da bude još kvalitetnije.

Drugi zakon na koji želim da se osvrnem je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi. Smatram da je ovaj zakon izuzetno značajan, da je vredan pažnje u pohvale, budući da pravno reguliše pitanja važna za opstanak i rad Srpske književne zadruge, jedne od ključnih ustanova nacionalne kulture.

Podsetiću vas, Srpska književna zadruga je naša najstariji izdavač. Osnovana je 1892. godine. Njeni osnivači su bili naši najumniji i najuticajniji ljudi iz tog vremena. Prvi predsednik Srpske književne zadruge je bio Stojan Novaković, državnik, naučnik, književnih. Prvi potpredsednik je bio naš čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj.

Za 127 godina, od osnivanja, do danas, Srpska književna zadruga jedino nije radila za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu i zbog toga se danas sa pravom kaže da je ona ta koja povezuje tri veka.

Prepoznatljiva je po tradicionalnim godišnjim izdanjima, tzv. kola ili plave knjige, kao najstarije i najznačajnije edicije srpske književnosti i srpske kulture. Do sada je izašlo 109 kola sa ukupno 734 numerisane knjige.

Pored kola, Srpska književna zadruga je ostvarila zapažene rezultate i u objavljivanju drugih edicija, kao što je na primer „Istorija srpskog naroda“ u deset tomova, „Srpska književnost“ u 100 knjiga ili „Stara srpska književnost“ u 24 knjige.

Srpska književna zadruga je prepoznatljiva i po tome što su njenu upravu i autorske timove uvek činili naši najeminentniji književnici, profesori i naučni radnici. Dakle, nema sumnje, radi se o izuzetnom nacionalnom izdavačkom brendu koji ima izuzetno veliku vrednost, važnu za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.

Danas je opstanak Srpske književne zadruge doveden u pitanje, obzirom da njena izdavačka delatnost nije bazirana na tržišnim i komercijalnim osnovama, te je u savremenim uslovima potrebno redefinisati njen status i obezbediti dodatne izvore finansiranja. U tom smislu, želim da pohvalim Ministarstvo kulture, da pohvalim predložen zakon, jer je upravo on taj koji će obezbediti rešenje pitanja statusa Srpske književne zadruge, koji će obezbediti i dodatne izvore finansiranja i u krajnjoj liniji, očuvanje i nastavak rada srpske književne zajednice u godinama koje su pred nama.

Polazeći od navedenog, a posebno ceneći i uvažavajući našu kulturu, tradiciju i istoriju, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srpskoj književnoj zadruzi, kao i sve druge zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, prethodni govornici iz moje poslaničke grupe izneli su jasno stav SPS i na argumentovan način obrazložili zbog čega ćemo mi podržati Predlog budžeta za 2019. godinu, kao i sve prateće zakone koji su tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja.

Obzirom da je moja matična kuća, kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti, fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva, želim posebno da se osvrnem na jedan sasvim nov Predlog zakona koji danas razmatramo u kontekstu pratećih zakona.

Radi se o Predlogu zakona o Fondu za nauku Republike Srbije. Smatram da je ovaj predlog zakona izuzetno važan i da je on uz uključivanje hiljadu mladih doktoranata u tekuće naučno-istraživačke projekte, među najvrednijim rezultatima rada resornog ministarstva u protekloj godini.

Zakonom o fondu propisuje se pravni okvir za uspostavljanje Fonda za nauku čiji je prevashodan cilj da se osigura stabilno, predvidivo i održivo finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Smatram da je izuzetno važno i to što se usvajanjem ovog zakona stvaraju i pravne pretpostavke za sprovođenje neophodnih reformi u našoj naučno- istraživačkoj zajednici.

U našoj zajednici prepoznata je potreba za reformama, kao i potreba da se našim naučnim institucijama osigura stabilnost u radu. Zbog toga smatram da je izuzetno važno i to što se kao novina planira i institucionalno finansiranje institucija čija je pretežna delatnost nauka i istraživanje.

Dakle, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, ali i da se naši naučni istraživački potencijali dalje razvijaju i adekvatno koriste.

Poštovani narodni poslanici, nema sumnje, naš najvredniji naučni potencijal su naši istraživači. Našu naučnu zajednicu danas čini 16.592 istraživača, od kojih oko 62% ili nešto više od deset hiljada istraživača su doktori nauka. Naši doktori nauka i istraživači rade pretežno na fakultetima i naučnim institutima, a mali broj ih je angažovan i u nefinansijskom, tj. poslovnom sektoru.

Važan naučni resurs Srbije su i savremene i dobro opremljene laboratorije fakulteta i instituta, naučni centri, ogledna poljoprivredna dobra i mnogi drugi materijalni resursi u koje su proteklih godina uložena značajna finansijska sredstva.

Da naša naučna zajednica ima izvanredan istraživački potencijal, svedoče brojni naši naučni rezultati od kojih, ne mali broj publikovan je u vodećim međunarodnim naučnim časopisima. Pominjem ovaj deo rezultata, jer je njihovom objavljivanju prethodila pozitivna recenzija od strane najeminentnijih stručnjaka za određenu naučnu oblast. Mnoge naše naučne rezultate citiraju naše kolege iz drugih zemalja, a mnogi od njih su korišćeni i za postavljanje novih hipoteza u njihovim istraživanjima.

Važni rezultati naše naučne zajednice su i patenti, nova tehničko-tehnološka rešenja. Na primer, nove tehnologije u prehrambenoj industriji, nove sorte bilja i razne inovacije u mnogim naučnim oblastima važne za ekonomski i svaki drugi prosperitet jednog društva.

Rezultat naše naučne zajednice je i visoka pozicija naših univerziteta na listama kojima se prikazuju rejtinzi svetskih univerziteta. Podsetiću vas da je Beogradski univerzitet na prestižnoj Šangajskoj listi rangiran među 400 najboljih od preko 25 hiljada svetskih univerziteta. Posebno visoko Beogradski univerzitet rangiran je u oblasti nauke o hrani, tehnologije i hrane, gde zauzima izvanredno 42 mesto.

Poštovani narodni poslanici, uz svaki naš vrhunski naučni rezultat utkano je mnogo znanja, truda, objavljenih radova u vodećim svetskim časopisima, entuzijazma mladih i talentovanih istraživača, naučnih saradnika i posvećenosti univerzitetskih profesora. Onda je jasno zbog čega Predlog zakona o fondu za nauku zavređuje i pažnju i pohvalu, jer on pruža nove i veće mogućnosti za našu naučnu zajednicu da ostvari svoje istraživačke ciljeve u oblasti osnovnih, razvojnih i tehnoloških programa kroz četvorogodišnje, dvogodišnje ili jednogodišnje projekte.

Uverena sam da će naša istraživanja i reformski procesi koji slede doprineti jačoj sponi nauke i našeg društva, jer verujem da je zajednički cilj svih nas, da naše društvo bude društvo znanja, a da naši naučni rezultati budu stožeri ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i to sve sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Zbog toga, Socijalistička partija Srbije pruža snažnu podršku nauci i svim nastojanjima da se ona vrati na pijedestal koji joj u našem društvu i pripada. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:57