SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 29 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona iz oblasti kulture.

O kulturi ne govorimo često, podstaknuti nekim drugim naizgled važnijim temama, a znamo da je kultura ogledalo društva i važan segment života svakog pojedinca i svake zajednice.

Kultura i umetnost u biti obogaćuju naš unutrašnji svet, ali njihov poseban značaj je u doprinosu ekonomskom i sveukupnom doprinosu razvoja svakog društva.

Otuda smatram da je predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izuzetno važan, jer se njime, pre svega, vrši dalje usklađivanje i dalja regulacija svih važnih tema u ovoj oblasti, a posebno je važan sa aspekta preciziranja okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Podsetiću vas da je Zakon o kulturi krovni, sistemski zakon. Njime se utvrđuju načela na kojima se zasniva opšti interes u kulturi, a nema dileme, kultura je naš opšti interes.

Za ovaj zakon možemo reći da je savremen, moderan, evropski, jer usklađen je sa brojnim konvencijama i drugim relevantnim dokumentima međunarodnih organizacija kao što su UN, odnosno UNESKO. Tu su i novi dokumenti EU iz oblasti kulture, poput nove evropske Agende za kulturu iz 2018. godine.

Ne manje važnim smatram i to što je ovaj zakon usaglašen sa domaćim opštim strateškim opredeljenjima koja su utvrđena i u nekim drugim oblastima kod nas, poput npr. obrazovanja i spoljne politike.

Ono što smatram da je posebno važno je to što se predlogom ovog zakona jasno preciziraju oblasti kulturne delatnosti. Dobro je što je u tom smislu postignuta visoka saglasnost u stručnoj javnosti, na čiji je predlog, između ostalog, dodata kao posebna delatnost i oblast umetničke fotografije.

Poznato je da su budžetska sredstva opredeljena za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi ograničena i zato pozdravljam nameru predlagača zakona da se uspostavi pravni okvir koji će biti obavezujući za kreatore kulturne politike na svim nivoima, kako bi se budžetska sredstva opredeljena za kulturu trošila na krajnje racionalan, planski, ravnomeran i održivi način.

Pri tome, jasna je namera da se i u narednim godinama obezbedi sigurna i stabilna podrška kulturnim aktivnostima koje podstiču razvoj kulturnih potreba, zatim, za promociju i popularizaciju kulturnih delatnosti, siguran i stabilan rad ustanova kulture, zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, a posebno za razvoj sadržaja i programa za mlade i za decu.

Jedna od novina predloga zakona su definisani kriterijumi za procenjivanje značaja manifestacija koje ulaze u domen prepoznatljivih brendova na lokalnom i centralnom nivou, što je izuzetno važno sa aspekta razvoja kulturnog turizma, ali i dalje integracije kulturnog razvoja u sveukupni opšti, socio-ekonomski i politički dugoročni razvoj našeg društva.

Takođe, važna je i namera predlagača zakona da se u oblast kulture integrišu savremena dostignuća informacionih i komunikacionih tehnologija, na taj način što se propisuje pravni okvir za razvoj svih aktivnosti koje se odnose na digitalizaciju našeg kulturnog nasleđa. To je, inače, izuzetno važno, obzirom da je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije zapravo digitalizacija u ostvarivanju vidljivosti i dostupnosti našeg kulturnog nasleđa, a u funkciji ostvarivanja ciljeva kulturne politike naše zemlje.

Svakako treba pomenuti i to da zahvaljujući podršci resornog ministarstva u prethodnom periodu već je realizovano nekoliko projekata kao primera dobre prakse u prezentaciji našeg kulturnog nasleđa, a uz pomoć savremenih tehnologija.

Usvajanjem predloženog zakon nema sumnje stvaraju se važne pretpostavke za unapređenje sveukupnog stanja u oblasti kulture, za razvoj novih kulturnih sadržaja, zaštitu i očuvanje našeg kulturnog nasleđa i posebno za unapređenje uslova rada naših ustanova kulture.

Kada pominjem naše ustanove kulture, ne mogu a da ne pomenem Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, koji su zahvaljujući snažnoj podršci, finansijskoj i svakoj drugoj Vlade Republike Srbije, posle mnogo godina prošle godine ponovo otvoreni za posetioce.

Uverena sam da ćemo i u narednim godinama moći da se hvalimo novim i dobrim rezultatima u sprovođenju kulturne politike naše zemlje.

Naravno, vredan pažnje i pohvale je i Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, budući da se radi o jednom sasvim novom predlogu zakona, čiji je cilj da se urede i unaprede svi segmenti arhivske delatnosti, a posebno da se značajno poboljšaju uslovi rada ustanova koje su nosioci ovih delatnosti.

Na kraju, želim posebno da pohvalim zakon kojim se potvrđuje Sporazum između vlada Republike Srbije i Ruske Federacije, a koji je zapravo preduslov da se realizuje ono što odavno očekujemo, a to je vraćanje 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji. To je za Srbiju izuzetno važan događaj, jer Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvan srpski ćirilični rukopis iz 12. veka. Pisan je perom na pergamentu i danas se čuva u Narodnom muzeju.

Vraćanjem 166. stranice, ovaj dokument, koji je bez sumnje od ogromne i neprocenjive važnosti, biće kompletiran i na taj način sačuvan za naša buduća pokolenja.

Polazeći od svega navedenog i na samom kraju, želim posebno da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz oblasti kulture o kojima danas govorimo, uverena da je to u najboljem interesu naših građana i našeg društva u celini. Hvala na pažnji.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SPS izneo je jasan stav naše poslaničke grupe i na argumentovan način obrazložio zbog čega će poslanička grupa SPS podržati sve predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet debate današnjeg skupštinskog zasedanja.

Iz seta predloženih zakona, o kojima danas govorimo, ja želim posebno da se osvrnem na Predlog zakona o žigovima. Naime, nakon desetogodišnje primene važećeg zakona, predlaže se novi sa namerom da se uredi i unapredi postupak u ostvarivanju prava i zaštite u oblasti žigova, a u skladu sa najboljim praktičnim iskustvima i pozitivnim pravnim rešenjima. Predložen zakon je izuzetno važan i iz domena je zakona kojima se štite prava intelektualne svojine.

Podsetiću vas da samo pre nekoliko meseci usvojili važne zakone kojima se unapređuje pravna zaštita i nekih drugih oblika intelektualne svojine, kao što su patenti, autorska i srodna prava i topografija poluprovodničkih proizvoda. Zato za novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je on u stvari nastavak dobre prakse i posvećenosti resornog ministarstva i Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku predlaganja pravnih akata kojima će se ostvariti najviši stepen zaštite svih vidova intelektualne svojine.

Predloženim zakonom propisuje se precizan pravni okvir u postupku registrovanja i zaštite žiga kojim se zapravo pravno reguliše znak, a koji u prometu služi za razlikovanje roba ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Izuzetno je važno to što žig kao pravno zaštićen znak, reč, logo ili njihova kombinacija može biti validan neograničeno dugo naravno pod uslovom da se ispravno koristi i održava. Uz to, važna je i činjenica da zaštićen znak povezan sa popularnim imenom, tj. brendom može biti od ogromne važnosti za vlasnika.

Naime, pravna zaštita roba i usluga putem žiga iako nije obavezna uvek je dobrodošla jer nudi brojne koristi za njegovog vlasnika kao što je na primer isključivo pravo titulara ili monopola da svojim žigom obeleži svoju robu ili svoje usluge u prometu i na teritoriji zemlje gde je ta zaštita priznata.

Koliki je značaj žigova najbolje se može uočiti kroz posmatranje potrošačke kulture jer registrovan žig često je garancija kvaliteta, ali i eventualnog životnog stila. Stoga nema dileme, žig je moćno komercijalno oruđe za osiguravanje prepoznatljivosti na tržištu, sigurno i stabilno poslovanje, postizanje dobrih ekonomskih i ukupnih poslovnih rezultata.

Da je to tako ilustrovaću samo jednim primerom svima nama dobro poznatom, a to je čuveni zaštitni znak „Koka Kole“ koji ima svetsku reputaciju i prepoznatljivost, dugu tradiciju i deo je poslovne politike i uspeha ove kompanije.

U Srbiji u proteklim decenijama i godinama naše kompanije i pojedinci ostvarili su pravo zaštite žiga. Od dvadesetih godina prošlog veka kada je ustanovljen Registar žigova u našoj zemlji do danas registrovano je oko 75 hiljada žigova, od kojih je njih oko 25 hiljada još uvek u važnosti. Inače, najviše žigova imaju velike kompanije koje imaju u stvari dugu tradiciju u zaštiti poput na primer „Galenike“, „Soko štarka“, „Pionira“, „Bambija“, „Jafe“ iz Crvenke, „Merime“, danas „Henkela“ iz Kruševca i drugih.

Ove kompanije su vlasnice i najstarijih žigova registrovanih u našoj zemlji koji su još u važnosti, ali moram da kažem i to da među njima ipak najstariji žig je žig kompanije „Merima“, danas „Henkel“ i to za naše sapune, pri čemu je posebno poznat zaštitni znak ili žig za dečiji sapun.

Sve ovo nedvosmisleno govori da se radi o izuzetno važnom Predlogu zakona. Novi Zakon o žigovima mogli bismo reći da je savremen i moderan, pa i evropski jer je usklađen sa brojnim propisima koji su iz ove oblasti, aktuelni su i u primeni su u zemljama članicama EU.

Pored neophodnih usklađivanja sa relevantnim međunarodnim dokumentima izuzetno je dobro i to što se ovim zakonom uklanjaju nedostaci terminološke prirode, a koji su ukočeni u toku primene važećeg zakona. Važna novina ovog zakona je ta što se uvodi sistem prigovora u postupku ispitivanja prijave žiga, pored sistema prigovora, odnosno sistema ispitivanja razloga za odbijanje prijave žiga po službenoj dužnosti. Ovo predloženo rešenje je u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom i s tim u vezi dobrim praktičnim rezultatima u zemljama EU.

Dobro je i što se ovim zakonom propisuje obaveza uvođenja elektronskog registra žigova čime se moderna dostignuća informacione tehnologije integrišu i u ovu izuzetno važnu oblast zaštite intelektualne svojine.

Uz niz i drugih novina koje donosi predloženi zakon, a koje će zasigurno imati pozitivan efekat na brže, bolje i efikasnije ostvarivanje prava zaštite žiga, smatram da je izuzetno važno i to što se zakonom reguliše efikasan i precizan postupak u slučaju povrede prava žiga.

Takođe, sva predložena rešenja u ovom zakonu su, nema sumnje u funkciji jačanja pravne sigurnosti nosioca prava, kako u momentu registrovanja žiga, tako i u slučajevima pokretanja postupka kada je to pravo ugroženo. Ali, ne treba izgubiti iz vida da ovakav pristup izradi ovog zakona svakako je i u funkciji jačanja tržišne konkurencije i to poštene tržišne konkurencije na našem tržištu.

U tom smislu, uverena sam da će poseban doprinos, istina indirektan, primene ovog zakona biti stvaranje novih privrednih subjekata u našoj zemlji. Zbog toga, kao i zbog svega onoga što sam već istakla, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog Zakona o žigovima, kao i sve druge predložene zakone iz oblasti obrazovanja, a koji su predmet današnje skupštinske debate. Zahvaljujem na pažnji.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, moja pitanja tiču se sprovođenja politike zaštite očuvanja promocije i popularizacije našeg kulturnog nasleđa i potrebe da se ova pitanja više zastupe u našim obrazovnim politikama, te s toga pitanja upućujem ministru kulture i informisanja i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Činjenica je da je kulturna baština Srbije od neprocenjive vrednosti i od izuzetnog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naše vere i tradicije, kulture i istorije.

S ponosom ističemo da je Srbija zemlja bogatog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i da je naša obaveza da kroz iskazan aktivizam, ali i ulaganja u njegovo očuvanje ovaj dragocen resurs učinimo dostupnim i sadašnjim generacijama i budućim pokolenjima.

U tom smislu izuzetno su važni programi očuvanja restauracije i obnavljanja, kao i programi kontinuirane promocije i popularizacije kulturnog nasleđa sa ciljem da se najširoj javnosti našim građanima, ali i inostranim turistima na najbolji način približi njihova vrednost, istorijat, simbolika i trajanje.

Posebna važnost očuvanja kulturne baštine i ulaganja u kulturne istorijske znamenitosti je sa aspekta turizma, što pokazuju i rezultati, ankete, turističke organizacije Srbije po kojima kulturna baština je ta koja privlači čak 65% turista u našu zemlju.

S druge strane, turizam i kulturna baština ogroman su potencijal za lokalni, ekonomski i svaki drugi razvoj. To se posebno odnosi na gradove i opštine, geografska područja gde su locirani spomenici kulture, arheološka nalazišta, prostorne kulturno-istorijske celine.

Koliko je pred nama ozbiljan izazov i nemali zadatak, očuvanja kulturne baštine, nedvosmisleno govori podatak da kada je reč samo o nepokretnim kulturnim dobrima u Centralni registar upisano je 2.306, od kojih 2.023 su spomenici kulture, a 151 je arheološko nalazište.

Od impozantnog broja kada se radi o spomenicima kulture, 512 ih je proglašeno za dobra od velikog značaja, 200 ima najviši stepen zaštite po domaćem zakonodavstvu, a 10 spomenika kulture su na listi UNESKO, kao deo svetske kulturne baštine. Među njima, kada se radi o našim spomenicima kulture su Stari Ras Sopoćanima, Studenica, ali tu su i srednjovekovni manastiri koji se nalaze na KiM: Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Crkva Bogorodice LJeviška.

Dakle, jasno je, naše kulturno nasleđe je naše bogatstvo, ali i naša obaveza stalne posvećenosti i ulaganja u njegovu obnovu i očuvanje.

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu i velikim ulaganjima Republike Srbije obnovljeno više spomenika kulture u našoj zemlji, pomenuću samo neke: Subotička sinagoga, Tvrđava u Baču, Pirotska tvrđava, ili Momčilov grad, crkveni kompleks u Jablanici, Golubačka tvrđava u Smederevu.

Obzirom da je za sprovođenje programa očuvanja kulturne baštine potrebno dosta sredstava i velika ulaganja su iz nacionalnog budžeta znamo da su nam na raspolaganju i neki drugi fondovi, poput Fondova EU za kulturu i zbog toga ja upućujem pitanja ministru kulture i informisanja i to sledeća.

Da li su utvrđeni prioriteti za naredne godine u obnavljanju i restauraciji kulturnih dobara i koji su objekti u pitanju? Da li postoje pripremljeni projekti obnove kulturne baštine kojima Srbija može da aplicira za sredstva EU fondova? Da li Ministarstvo sarađuje sa UNESKO, posebno kada je u pitanju naša baština koja je pod zaštitom UNESKO, a nalazi se na prostoru KiM? Pitanje za ministra prosvete, da li postoje mogućnosti uvođenja obaveznog obrazovnog sadržaja, a kroz predmet nacionalne istorije koji bi se odnosio na bogatu kulturnu baštinu Srbije, a čiji bi cilj bio da naša deca, od najranijeg uzrasta se upoznaju sa bogatstvom našeg kulturnog nasleđa i važnošću njegove zaštite i očuvanja.

Zahvaljujem na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.