Ne znam ja to o Đeliću, ja ću radije o gradu iz kog dolazim da malo pričam.
Kolege poslanici, čuo sam da je neko od prethodnih govornika pominjao da imamo pozitivno iskustvo iz Vojvodine, ombudsmana u Vojvodini, a imamo i lokalne, opštinske ombudsmane.
Ne bih baš rekao da je to pozitivno iskustvo sa ombudsmanima, jer, uglavnom, ombudsmani donose odluke koje zavise od toga ko je na vlasti. Malo gde, ili jako malo možemo da nađemo slučajeva da su u sporu između lokalne samouprave i građana građani dobili sporove. Tako, isto, i u drugom pravcu, tamo gde je u sporu bila pokrajina sa građanima, da su dobili građani sporove. Mislim da ništa bolji slučaj neće biti ni na republičkom nivou i da to jedno sa drugim ide.
Naveo bih određene primere iz grada iz kog dolazim.
Bilo mi je jako neugodno kad u razgovorima kažu - vi u Subotici, tamo je najveći kriminal, vi ste leglo kriminala. Meni je bilo jako neugodno, pa sam se branio - nije baš tako. Možda je tako i u drugim gradovima, ali vi ćutite o tome, nećete da pričate.
Evo, izneću vam primere iz Subotice, gde smo se mi obraćali i ombudsmanu, i lokalnim i pokrajinskom, ali nema sluha i niko ne reaguje.
Recimo, imali smo izbor dekana na fakultetu gde, očito, Dosovska vlast želi da zadrži profesora protivzakonito; ne može da bude dekan jer nije redovni profesor, zakon to ne dozvoljava, ne poznaje slučaj da dekan može biti vanredni profesor. Istekao mu je mandat, on ne želi da se skloni, njegova katedra ne želi da učestvuje u glasanju i večito je status kvo, a mi u Subotici nemamo dekana.
Obraćali smo se ombudsmanu, da se oni oglase, da pokušaju izvršiti pritisak preko Vlade i legalnih institucija države. Međutim, nije njihova nadležnost kada je njihov interes. I tako redom. Da ne nabrajam druge slučajeve, mada je za svakog njegov slučaj najteži, a posebno kada se tiče naših građana.
Šta se dešava? Isto se dešava i sa lokalnim ombudsmanima, u više navrata. Ne bih navodio ove primere, ali imamo sada u Subotici ovu pljačku. Ne želim da optužujem Demokratsku stranku. Ovde se ne pominju imena iz DS oko ove pljačke, ali DS je sada u Vladi. Tada nije bila, u četvrtom mesecu ove godine, kada je potpisivan ovaj sporazum. Ali sada ima mogućnost da poništi ovako nešto.
Danas sam dobio telefonski poziv kojim me pozivaju jer je vlasnik ovih lokala koje je zamenio spreman na dogovor. Srpska radikalna stranka je uvek spremna na dogovor i razgovor, ali ne o kriminalu i pljački. Mi takve dogovore ne želimo. Ne znam samo kakav je poziv upućen DS-u da ćuti o svemu ovome. Neka se izjasni, neka kaže Demokratska stranka.
Imamo probleme i sa pravobraniocima. Pravobranioci reaguju kada je opština u pitanju i kada su interesi u pitanju.
Ja odgovorno, sa ove govornice, mogu da kažem da su prava Srba u Subotici ugrožena. Mogu da navedem primere, koliko god hoćete primera, upravo oko ovih zamena prostora. Mogu da vam navedem primer kad Srbi učestvuju u privatizaciji, kad srpski biznismeni kupe nešto na privatizaciji.
Imamo primer rasadnika u Subotici, koji su kupili Srbi, organizovali se, njih desetak, i kupili su rasadnik. Šta se dešava? Kada su ga oni kupili, izlicitirana je roba, visoka cena, negde 90 miliona; početna vrednost je bila devet, iako je početna vrednost ovog drugog bila 30 i ostala je tolika. Ali, šta se dešava? Onda imamo čuvenu ministarku za poljoprivredu Dulić, kasnije potpredsednicu Vlade Srbije, koja je sve učinila da ovu imovinu i zemlju otme od ovih Srba i da je prebaci opštini.
I pravosuđe je pomoglo ovim događajima, oko 50 hektara ove zemlje sud je preveo opštini Subotica, evidentirao, uknjižio sve, tako da nijednog trenutka vlasnici koji su bili tamo nisu mogli da reaguju, da kažu bilo šta o ovom slučaju.
To su prava građana u Subotici. Gde su ombudsmani, gde su lokalni, gde su pokrajinski? Ne verujem da će se i republički oglašavati.
Kako to u ovom slučaju, ponovo postavljam pitanje, kako to da se ovde ne pojavljuje ni republički tužilac za organizovani kriminal, kako DS, koja ima direktora u Direkciji za izgradnju grada, opštine Subotica, i ona gospodari ovim prostorima, nije još reagovala?
U našem gradu još uvek nisu održali ni konferenciju. Najverovatnije hoće, ali još nisu reagovali. Ali, ima vremena. Trebalo je da reaguju, da vidimo kakvo je njihovo mišljenje i šta se dešava. Ne može nijedan građanin Subotice ovakvo nešto da prihvati.
Danas nisam imao vremena, pa sam prešao samo letimično preko svega.
Naveo sam primer «Ruskog cara», tj. da bi to bilo isto kao kada bismo «Ruskog cara» zamenili nekim objektom na Labudovom brdu koji se ruši. To su takve vrednosti i takav je jedan objekat na subotičkom Korzou, to je dragstor subotički, na uglu, koji gleda u spomenik i u fontanu. On vredi duplo više od ovog objekta koji je zamenjen «Minervom».
Šta se dešava sa «Minervom»? «Minerva» je kupljena i privatizovana za 30 miliona i to su procenili eksperti iz G17 plus. Ko vodi agenciju, ja više ne znam, ali Vlada sigurno. Šta se desilo sa radnicima? Vlasnik koji je kupio «Minervu» radnicima je ponudio mesta po svojim vinogradima i ne znam gde još, da kopaju njegovu lozu.
Možete da zamislite ljude koji su se bavili štamparijom, štampanjem knjiga itd., da idu u vinograd i da ga obrađuju, ili da idu kući ako neće da to rade. Dobili su otkaze, a država ćuti. Uzeta je na šest godina, i nikom ništa. Sada se ta ista firma, ta ruševina, menja za sedam poslovnih prostora, a ne znamo cenu. Otkud znamo kakva bi bila cena kada bi se to iznelo na licitaciju.
Šta se dešava? Nekoga će zavarati čak i ime direktora «Minerve», zove se Zoran Nikolić. Znate, ti veliki «bosovi» imaju neke nesretnike koje imenuju za direktore, pa ako treba ići u zatvor, oni idu i njima nose cigarete. Iza ovog svega se krije Lajoš Čaka, koji u Subotici ima kompletnu Engelsovu ulicu, još samo da privatizuje Privrednu komoru, zgradu Privredne komore, i završio je celu priču.
Mi imamo ovde poslanike iz Subotice, pa ako nešto izmišljam, mogu da kažu da to nije istina. Lajoš Čaka. Da li treba još jednom da ponovim?
Šta se dešava? Ovi poslovni prostori se nalaze u strogom centru grada i, da ne bude vrag, da li možete da zamislite, evo, nije imao vremena i živaca da čeka, pa je odmah poslao ugovore.
Da ne bih sve ugovore listao, evo, vidite, jedna banka se nalazi u tom prostoru dve-tri decenije. On upućuje jednom našem trgovačkom preduzeću, «Dragstoru», svoj ugovor, da ga potpiše u roku od 15 dana. Cena je 11.000 evra, plus PDV 18%, što iznosi 13.000 evra. Vi sada izračunajte, za 70 dana pod kirijom, ako "Trgopromet" prihvati ovakav ugovor, on plaća svoju «Minervu», on je sve poslovne prostore dobio mufte, tako što se za 70 dana strpio.
Država ćuti. Imamo i predsednika Skupštine i ja se nadam da će, sa sadašnjom većinom koju sačinjavaju, reagovati, da će njegova stranka preduzeti nešto i da će se ovi ugovori poništiti.
Ne treba stati na tome, nije dovoljno samo poništiti ugovore, ovde treba Tužilaštvo da reaguje. Ovde je sprega pravnog faktora i fizičkih lica, u sprezi su u kriminalu, i tu više učesnika ima. Ovo nisu mogla dva-tri čoveka da odrade. Ovde ih više ima.
Znamo da je u Subotici do 2001. godine brisano iz republičke imovine oko 100 prostora poslovnih. To je ustanovio Anketni odbor koga je formirala SO Subotica, da bi na zahtev Tužilaštva, 2003. godine, ušlo Ministarstvo unutrašnjih poslova i ustanovilo da je brisano od 2001. do 2003. godine i da fali još sto i nešto tih prostora, ukupno 200 i nešto poslovnih prostora. Republika ćuti i niko ne reaguje ni na šta.
Gde je društveni pravobranilac i zašto ne reaguje? Znate kada reaguje? Kada Srbi negde nešto zamene ili privatizuju, onda oni kažu - to je društvena svojina i ne može to da ide u privatizaciju, ne može da se prebacuje, i onda oni to otimaju. Nijedan slučaj nemamo, ako su to kupili neki drugi, tj. pripadnici druge nacije u Subotici, da se reagovalo i da se oduzimalo po ovom principu. Ne, ne reaguje se i ja odgovorno tvrdim da su Srbi ugroženi u Subotici i da nemaju prava kao drugi građani u Subotici. Primere imamo.
Gospodo, vladajuća koalicijo, dozovite se pameti, tamo je granica, primenite zakon. Mi Srbi ne tražimo nikakve privilegije u Subotici. Tražimo samo da se primenjuje zakon, za sve isto da se primenjuje. Prevarite Srbe, nešto im prodate, pa kažete - društvena imovina, i kasnije im otmete, a kada prodate drugima, onda nije društvena imovina, onda je to njihovo. Onda im dozvoljavate još da pljačkaju i dalje, raznim zamenama i smicalicama, društvenu imovinu.
Ja sada ponovo pozivam Republičkog tužioca za organizovani kriminal da nešto preduzme. Mi ćemo uputiti službeni dopis i tražiti od Vlade Republike Srbije da hitno suspenduje ovaj ugovor i da ga proglasi ništavnim. Tražimo da Agencija za privatizaciju poništi ugovor o kupoprodaji «Minerve», jer nije ispoštovan, samim teranjem radnika iz firme, i ima puno elemenata da se ovo poništi. Posebno tražimo od predsednika Skupštine da se zauzme za ovo, pošto je stanovnik Subotice, i dalje je tamo prijavljen, a i njegova stranka ima i te kako interese. Ako ne preduzmu ništa, pitanje je kako ćete proći na sledećim izborima.