Sedmo vanredno zasedanje, 30.07.2014.

  Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, predlaže se donošenje ovog seta medijskih zakona, i to Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima po hitnom postupku zbog potrebe usaglašavanja medijske regulative Republike Srbije sa propisima EU.
Skrininzi za poglavlja II, X i XXIII su završeni i za nastavljanje daljeg procesa pridruživanja nužno je imati usklađene medijske propise sa evropskom regulativom. Pristup fondovima EU u okviru projekta „Kreativna Evropa“ uslovljen je donošenjem nove medijske regulative.
Predlog za donošenje ovih medijskih zakona u potpunosti ispunjava obaveze koje proizilaze iz odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma koji se odnosi na normativnu sadržinu propisa.
Takođe, u potpunosti se poštuje predviđen rok za usvajanje pomenutih zakona i to je treći kvartal tekuće 2014. godine.
Ovi zakoni su usklađeni sa sledećim propisima EU: Ugovor o osnivanju EU, Povelja EU o osnovnim pravima, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ugovor o funkcionisanju EU, Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta koordinacije odredaba predviđenih zakonima i drugim propisima u državama članica o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga.
Potpuna usklađenost jedino nije postignuta u pogledu odredaba koje su takve prirode da ih može implementirati samo država koja je članica EU.
Donošenjem krovnog zakona o uslugama od strane nadležnog ministarstva u oblasti trgovine, kao i donošenjem planiranih zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti javnog informisanja, izvršiće se potpuna harmonizacija sa svim propisima EU.
Stručnu analizu predloga zakona uradio je ekspert Evropske komisije. Sve primedbe, predlozi i sugestije ugrađeni su u tekst predloga zakona.
Za razvoj demokratskih odnosa u društvu sistem javnog informisanja ima poseban značaj i reguliše se zakonom. Ustav Republike Srbije garantuje slobodu mišljenja, izražavanja i slobodu medija.
Zakonom se obezbeđuje i štiti sloboda iznošenja, primena i razmena informacija, stavova i mišljenja putem medija i štiti se pravo građanina na istinito i blagovremeno informisanje. Ogroman uticaj imaju različita tehničko-tehnološka dostignuća.
Do sada važeći Zakon o javnom informisanju donet je 2003. godine i u najvećoj meri je tada pratio međunarodne standarde, ali standardi su se u međuvremenu menjali, unapređivali. U sprovođenju se pokazali određeni nedostaci i nedorečenosti i pojedine oblasti javnog informisanja bile su regulisane drugim zakonima i nastala je potreba da se postojeći zakon promeni, odnosno da bude zamenjen novim.
Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine usvojena je septembra meseca 2011. godine. Donošenje Strategije bio je jedan od ključnih uslova da Republika Srbija tada, 1. marta 2012. godine, stekne status kandidata za članstvo u EU.
Pri koncipiranju zakona pošlo se od potrebnih ciljeva, od kojih ja izdvajam: povlačenje države iz medija, posebno u određenim slučajevima, neophodnost jasnog definisanja javnog interesa, transparentnost vlasništva u medijima.
Elektronski mediji imaju značajnu ulogu u sistemu javnog informisanja. Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da se sve članice EU moraju da do 2015. godine pređu sa analognog na digitalni način emitovanja programa, da se u digitalnom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao do sada, kao emiteri, da se uvode nove audio-vizuelne medijske usluge.
Da sada važeći Zakon o radio-difuziji donet je 2002. godine. U međuvremenu su ISO standardi unapređivani. Praksa je pokazala određene nedostatke u tim zakonskim rešenjima. Prelazak na digitalni signal i pitanje audio-vizuelnih medijskih usluga doveli su do neophodnosti da se ide na novi zakon i da postojeći bude zamenjen novim, koji bi uhvatio korak sa novim vremenom i trendovima u oblasti elektronskih medija.
U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za čije izvršenje je bio predviđen rok od 18 meseci, predviđeno je utvrđivanje predloga zakona kojim se reguliše oblast elektronskih medija. Od ciljeva koje je potrebno ostvariti ovim zakonom, ja izdvajam: neophodnost normativnog regulisanja rada, nadležnost i poslove regulatornog tela u oblasti elektronskih medija, potrebe definisanja i određivanja vrste audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa direktivom EU.
Javni medijski servisi u Republici Srbiji osnovani su 2002. godine. Zakonom o radiodifuziji, i to kao radiodifuzna ustanova Srbije i kao radiodifuzna ustanova Vojvodine. Ova dva javna medijska servisa počela su sa radom 2006. godine. Javni medijski servis mora da ostvaruje javni interes zadovoljavanjem informativnih i komunikacionih potreba pojedinaca i svih građana Republike Srbije.
Nepristrasnost i nezavisnost informacija i raznovrsnost sadržaja programa moraju biti u skladu sa najvišim etičkim i međunarodnim standardima.
Zakonom se stvaraju mogućnosti da se javni medijski servisi razvijaju u novom tehnološkom okruženju i da njihovi programi budu dostupni na različitim platformama. Zakon mora obezbediti nezavisnost medijskog servisa, odgovarajući stabilan sistem finansiranja javnog servisa, pristup javnog servisa svim odgovarajućim elektronskim komunikacionim mrežama - zemaljske, satelitske, kablovske, internet i drugih, kako bi njegov programski sadržaj bio dostupan najvećem broju građana.
Znam za težnju mnogih lokalnih zajednica da postoje i regionalni javni servisi i o tome nam je i ministar u ime Vlade objasnio o čemu se radi, a pokušali su i mnoge kolege poslanici da dotaknu tu temu. Konkretno, dolazim iz Niša i znam da je tamo bilo velike podrške pravljenju tzv. regionalnih javnih servisa. Naime, 35 hiljada građana Niša je svojim potpisom za 21 dan podržalo transformaciju Niške televizije u regionalni javni servis. Tri puta se o tome izjašnjavala i Skupština grada, čak se pominjao i referendum. Podršku tome je dao Niški univerzitet, dekani fakulteta, akademici iz Niša, većina poslanika iz Niša, regionalna privredna komora, klaster jugoistočne Srbije, udruženje poslodavaca, javne ličnosti, sportisti, glumci, muzičari, naučnici, profesori univerziteta, intelektualci, ustanove kulture, sindikati.
Znam i primio sam kao poslanik i stav nama dole na jugoistoku najbliže nacionalne manjine Bugarske, koja nije zadovoljna načinom finansiranja medijskih nacionalnih manjina jer, kako kaže, isti ne garantuju opstanak manjinskih medija. Smatraju da novi predlog zakona i dalje produbljuje podele nacionalnih manjina i kažu da se time stvaraju nejednake mogućnosti i stvara nerealan razvoj manjinskih zajednica.
Primio sam i računice nekih koji kažu da 5% od onoga što dobijaju RTV i RTS bi mogli da finansiraju šest regionalnih javnih servisa. Kažu da RTV ima 1.450, a niška, primera radi, 86 zaposlenih.
Primio sam i koliko primaju pojedinci u 2012. godini, koliko su primali u RTV, piše – 244 hiljade dinara, a za to vreme u Niškoj televiziji prosek je 26 hiljada dinara.
Primio sam i očekivane predloge izmena pojedinih članova, koji traže da se pre svega javni servisi osnivaju na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou, koji predlažu čak i sistem finansiranja, da se 2% izdvaja iz lokalne zajednice na ime javnog informisanja i da se kasnije ta sredstva dele, 60% finansiranju regionalnih javnih servisa a 40% projektnom finansiranju komercijalnih sadržaja.
Ima još mnogo drugih dopisa, gomila papira je ispred mene i gomilu papira sam po tom osnovu pročitao.
Ali, ja verujem Vladi Republike Srbije, verujem ministru koji je obrazložio zakon i koji je rekao da jeste sedište javnog servisa u Beogradu, ali da je on javni servis Republike Srbije, da je on javni servis svih građana koji žive na teritoriji Republike Srbije. Prema tome, kako onih u Beogradu, tako i onih u Nišu, tako i u svim drugim krajevima Srbije odakle smo čuli inicijative za postojanje regionalnih servisa.
Verujem da će za predviđenu taksu, koja će po novom zakonu biti umesto pretplate, Javni servis Republike Srbije zastupati interese svih nas koji živimo u Srbiji i dati informacije svima nama i da ne stoje primedbe da će građani na jugu ili istoku slušati samo o tome u kojoj ulici u Beogradu se izvode radovi. Verujem da će se naći sistem i da će se pratiti nadalje eventualno, znam da ništa nije savršeno, sada su sa ovim predlogom zakonskih rešenja napravljene velike uštede i napraviće, ali, da će se naći sistem tako da svi građani Srbije budu podjednako zastupljeni i podjednako informisani.
Još jednom, verujem Vladi Republike Srbije, verujem predloženom zakonu koji je izneo prisutni ministar, tako da ću ja i moja poslanička grupa u Danu za glasanje dati potpunu podršku ovim zakonskim rešenjima. Hvala.