LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici znamo da je od 2005. godine u naš sistem visokog obrazovanja uveden bolonjski model koji je osmišljen u cilju integrisanja evropskih zemalja i postavljanju standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama potpisnicama. Bolonjska deklaracija teži da uspostavi sistem u kome bi nestale granice i gde bi se negovao kolektivni duh, zajedništvo i solidarnost.

Neke od osnovnih karakteristika Bolonje su autonomija univerziteta, međunarodna konkurentnost i mobilnost, u smislu slobode kretanja studenata, profesora i naučnih istraživača, što je ujedno i jedan od glavnih ciljeva.

Do uvođenja bolonjskog modela studenti su ispite mogli da polažu u manje ispitnih rokova, dok je obim ispitne materije bio veći. Bolonjski sistem omogućuje određene olakšice, više ispitnih rokova i kontinuiranu podelu obaveza tokom cele školske godine. U tom smislu, Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesora i fakultete da obaveze na predmetu raspodele u toku cele godine.

Početkom primene bolonjskog modela, ostali su na univerzitetu studenti koji su studije upisali po starom planu i programu. Oni su imali zakonsko pravo da u određenom roku okončaju svoje studije po tom starom programu. Iz različitih razloga, rokove za završetak studija, tzv. starih studenata, pomerali smo više puta. Ovi studenti su u svojim zahtevima za produženje studija isticali da nisu loši studenti, da ne očekuju da im se diploma pokloni i da su mnogi od njih zaposleni i izdržavaju svoje porodice. Velikom broju studenata ostao je jedan do dva ispita do diplomiranja, koje nisu u prilici da polože zbog nepodudarnosti studijskih programa.

Danas raspravljamo o još jednom produženju roka za završetak studija studentima osnovnih studija, doktorskih studija, koji su fakultete upisali pre uvođenja bolonjskog sistema i rok se produžava na još dve godine.

Verujem da će i studenti i fakulteti učiniti sve napore da se okončaju studije po starom programu na njihovim fakultetima. Ovo je važno za studente, kako bi mogli da što pre koriste znanje i dobiju odgovarajuće poslove u skladu sa visokom stručnom spremom.

Za fakultete je bitno da učine napor i organizuju polaganje ovih ispita, kako bi što pre izašli iz brojnih problema sa kojima se u prethodnih 14 godina sreću, organizujući istovremeno i nastavu po starom programu i nastavu po bolonjskom modelu, a dobro nam je iz proteklog perioda poznato kakvi su i koliki to problemi za univerzitet, od nedostatka predavača, udžbenika, pa do nedostatka prostora.

Podržavam ovo produženje roka, jer sam uveren da će ovu šansu, da ne kažem poslednju, iskoristiti svi koji su stvarno motivisani da okončaju svoje studije.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 110000.00 RSD 10.12.2010 -
- Institut za šumarstvo (Učešće na IPA projektima i drugim međunarodnim projektima) Javni Mesečno i periodično 35000.00 RSD 01.09.2008 -