LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Hoću samo da se osvrnem na nekoliko informacija, odnosno dezinformacija koje su objašnjenju prethodnih amandmana istakle kolege iz SRS i da kažem da to može dovesti do zabune u javnosti. Mislim da su to oni istakli iz nepoznavanja samog zakona. Ne bih pomislio da su to rekli iz neke loše namere, kao što je istakla koleginica Nataša, da naučno veće određuje i ocenjuje rad instituta. To je ministar jasno i definitivno rekao da to ne radi naučno veće instituta, nego da to rade nadležni matični naučni odbori, da je to jasno definisano u samom zakonu, ranije i sada, tako da predlažem da se taj amandman ne prihvati.

Hoću da istaknem još jednu činjenicu. Nigde skoro, kao u naučno-istraživačkoj delatnosti, nisu jasno definisani kriterijumi za izbore u zvanja gde skoro svaki kandidat tačno zna da li ispunjava uslove za izbor u istraživačko ili naučno zvanje. Već na početku postupka postoje jasni kriterijumi i on jednostavno pokreće ili ne pokreće izbor u zvanje na osnovu samih parametara koji su jasno definisani. To sam rekao jedino iz razloga da ne bi stvorili zabunu u javnosti, da se to ne radi po utvrđenim kriterijumima i da se radi nezakonito, što nije tačno. Hvala lepo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, neće se ljutiti ako imenujem i prof. Popovića i prof. Lazovića, i da iskažem zadovoljstvo što ste vi danas tu, što nam prezentujete Predlog zakona o nauci i istraživanjima.

Poštovani ministre, moje prvo obraćanje u Narodnoj skupštini 2016. godine, odnosilo se na Zakon o visokom obrazovanju, gde sam tada govorio o potrebi usaglašavanja visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i o potrebi približavanja ta dva društvena sektora.

Tada sam istakao da neke stvari koje su pozitivne i koje su urađene u Zakonu o visokom obrazovanju nisu urađene u Zakonu o nauci, o naučno-istraživačkoj delatnosti i da te stvari je potrebno uskladiti.

Poštovani ministre, to sam tada više izrekao kao potrebu i želju instituta, bez nade da će to pitanje i još decenijama iko uzeti u razmatranje. Zaista, desilo se sve najbolje. Vi ste tada ovde nama, narodnim poslanicima, rekli da će se raditi novi Zakon o nauci u kojem će ta pitanja biti rešena. I, zaista, sve poštovanje vama na tome što se držite obećane reči i što ste ispoštovali brojne naučne radnike i institucije.

Poverovao sam u to, jer sam znao da ste čovek sa ogromnom energijom i čovek od uspeha. Hvala, normalno, i svim drugim učesnicima u ovom procesu i predsednici Vlade i svima koji su učestvovali u donošenju zakona, prof. Popoviću, radnoj grupi. Zahvaljujući tom sveobuhvatnom radu danas je ovaj zakon pred nama u najboljoj mogućoj formi. To je pokazala i javna rasprava i javno slušanje, gde je zaista pokazalo se jedno visoko jedinstvo da je zakon dobar i da ga treba što pre usvojiti. Moram reći da sam kao istraživač koji se oko 25 godina bavi naučnoistraživačkim radom, veoma zadovoljan. Zašto? Zato što decenijama u velikom broju te vrhunske naučnike su svrstavali u neke specijalizovane usluge. Šta je to, ni meni sada nije jasno, bili su vrhunski, a nisu bili ničiji.

Iako je država Srbija osnivač naučnih instituta, zaposleni nisu imali zarade, već su bili na klasičnom tržištu. U svakom osnivačkom aktu, svakog instituta stoji za šta ga država osniva i tu su nabrojani poslovi koji su neophodni za državu i koje treba da rade istraživači i zaposleni u institutima.

S druge strane, niko im nije obezbeđivao te poslove nego su morali da se snalaze i dovijaju na različite načine. Iako govore da je projektno finansiranje bila socijalna kategorija, moram da kažem, ona ni kao takva nije bila dovoljna. Čak i kada se uzmu sve zarade istraživača, direktni materijalni troškovi, oko 55% je bilo dovoljno za funkcionisanje institucija.

Bilo je veoma često, znam u prethodnim periodima, da prođe samo pola projekata, ako ste prijavili četiri projekta, prođu dva projekta ili jedan, nekome prođu i četiri. Koji će projekat proći, da ne kažem apsolutno, zavisilo je od saradnje i odnosa institucije, rezezenta ili recezenta istraživača. Na taj način uvek je neko ispadao iz projekta i ako je imao dobre reference i ako su postojali tačni kriterijumi i ljudi su tada ostajali bez zarade.

Ali, neću više o nedostacima tog sistema rada koji definitivno odlazi u istoriju, kako se nadam, govoriću o potrebi unapređenja rada u nauci i potrebi sagledavanja njenog značaja za sveukupni razvoj zemlje.

Dileme više ne sme da bude. Da li nam trebaju naučna znanja i iskustva i ne treba da se pitamo, jer to bi bilo isto kao da smo se u prošlim decenijama pitali da li nam trebaju lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari. Sada je 21. vek i tu dileme ne treba da postoji.

Rezultati naučnih istraživanja predstavljaju osnovu ili temelj na kome počiva celokupna savremena, naučna, tehnološka civilizacija. Uloga nauke kao zbira svih postojećih znanja o svetu u kome živimo i naučnih istraživanja kao delatnosti kroz koju ta znanja proširuju, u savremenom društvu je mnogostruka.

Aktivna naučna politika kojoj nužno vode sve razvijene države pokušava da uskladi sve komponente ove najsloženije ljudske delatnosti. Apsolutni iznosi koje pojedine države ulažu u ovu delatnost, direktno su proporcionalne njihovoj moći, a uzvratno njihova moć u današnje vreme u najvećoj meri zavisi od tog iznosa. Dokaz za to su najkonkurentnije i najdinamičnije svetske ekonomije, zemlje kao što su Japan, Kina, Nemačka, skandinavske i mnoge druge.

Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Moram takođe reći da Evropa sada nije zatvorena za naš naučni potencijal. Moram reći da je veoma otvorena i da ne postoji ni jedna naučna institucija ili visokoškolska obrazovna institucija koja nema bar jedan međunarodni projekat finansiran iz Brisela po raznim programima.

Nauka i istraživanje su prepoznati od strane Evropske komisije kao ključni nosioci razvojnih politika, koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Znanje kao najvažniji intelektualni resurs sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju, kvalitetu života u modernom društvu.

Iz tog razloga i države, članice EU, su odlučile da postepeno uvećaju sredstva koja ulažu u nauku, istraživanje, dok se ne stigne do nivoa ulaganja koje iznosi 3% BDP. Očekuje se da će sve veće ulaganje u nauku i istraživanje podstaći i konkurentnost i rast privrednih aktivnosti.

EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koje obezbeđuju kvalitetan okvir za sprovođenje naučnog istraživanja i razvoja inovacija. Kroz istraživanja iz Poglavlja 25. koje se kroz ispunjavanje zadataka iz Poglavlja 25, Republika Srbija treba da se u potpunosti uključi u evropski naučni prostor i zajedno sa ostalim članicama, kroz uspostavljanje inovativne unije, kao inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača.

Nauka i istraživanje obavezuju zemlje članice da razviju sposobnost za njenu implementaciju, kako bi sledile ciljeve i aktivnosti u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.

Kao članica EU, Srbija će u narednom periodu imati priliku da pozicionira svoju istraživačku zajednicu u okviru evropskog istraživačkog prostora i time omogući svoj dalji naučno-istraživački razvoj u cilju povećanja opšte obrazovanosti društva, podsticanja kvaliteta nauke kroz sprovođenje brojnih istraživanja i inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, doprineće se povećanju konkurentnosti srpske ekonomije.

Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima će biti omogućena intenzivna mobilnost i usavršavanje širom EU, gde će im biti na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor će kao deo evropskog istraživačkog prostora postati interesantniji evropskom i svetskom naučnom istraživačkom kadru.

Istorijski uspesi srpskih naučnika su poznati u svetu. Kultura i nauka predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani i vrednovani postignutim i priznatim rezultatima.

Nemam vremena govoriti o svim prednostima i detaljno o samom zakonu i njegovom doprinosu razvoju nauke i razvoju Republike Srbije. Samo ću na kraju reći da će ova istraživanja povećati privredni i društveni razvoj Republike Srbije i doprineti javnim istraživanjima, društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovedu istraživanja i izvan akademske sfere.

Još jedna rečenica. Smatramo da duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno se menja sa predlogom ovog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, čije usvajanje predlažem u ime SPS i Zeleni Srbije koji su na toj listi. I Socijalistička partija Srbije i poslanici SPS će u danu za glasanje glasati za Zakon o nauci i istraživanjima. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu u aspektu zaštite životne sredine. Moram reći da grad Beograd i rukovodstvo grada Beograda, stručne službe, javna preduzeća, Sekretarijat za zaštitu životne sredine mnogo rade na poboljšanju i unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Istovremeno moram reći da to nije zaista ni lako ni jednostavno, iz razloga što se Beograd danas razvija neverovatnom brzinom. Danas možete videti na Novom Beogradu, Čukarici i u celom gradu hiljade kranova. Znači, on se razvija i gradi puno i sve to treba u segmentu zaštite životne sredine izdržati i ispratiti.

Danas grad Beograd u oblasti zaštite životne sredine sprovodi sledeće aktivnosti – vrši kontrolu kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda, lokalnu mrežu mernih stanica za sistematsko praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda čini 36 mernih mesta na kojima se prati koncentracija sumpor-dioksida, čađi, azotovih oksida i drugih štetnih materija, takođe se prate i koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida i na 15 raskrsnica na teritoriji grada Beograda. Rade se i druge aktivnosti na poboljšanju kvaliteta vazduha.

Grad je 2012. godine započeo realizaciju programa gašenja kotlarnica u objektima koji koristeći ekološki nepovoljne reagente negativno utiču na kvalitet vazduha u neposrednoj okolini. Do sada je 17 objekata, uglavnom škola, priključeno na daljinski sistem grejanja. Grad je u 2016. godini sproveo nabavku niskopodnih električnih autobusa za sistem javnog prevoza. Ovi autobusi ne emituju štetne materije ni ugljen-dioksid koji negativno utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene, čime znatno povoljnije utiču na kvalitet vazduha u Beogradu u odnosu na konvencionalne autobuse.

Takođe, realizuje se projekat smanjenja izduvne emisije vozila javnog prevoza na teritoriji Beograda uvođenjem sistema „eko-drajving“. Nabavljeno je 90 autobusa za javni gradski prevoz koji ispunjavaju ekološke standarde Euro 5, kao i 12 minibuseva za prevoz školske dece, izgrađene su brojne biciklističke staze, proširene su pešačke zone u sledećim ulicama – Knez Mihailova, Ivan Bego, Topličin venac i drugo i počela je realizacija Strategije pošumljavanja grada Beograda.

Donošenje i sprovođenje Strategije pošumljavanja područja Beograda 2011. godine je od velikog značaja ne samo za povećanje šumovitosti, već i za očuvanje postojećih šumskih resursa, njihovo obnavljanje i održivo korišćenje, kao i za ukupno podizanje kvaliteta životne sredine i zaštitu biodiverziteta.

Pošumljavanjem se obezbeđuje smanjenje zagađenosti vazduha, smanjenje nivoa buke, efikasna zaštita izvorišta vodosnabdevanja, zaštita poljoprivrednog i šumskog zemljišta, smanjenje erozije zemljišta, poboljšanje klimatskih i mikroklimatskih uslova, zaštita ugroženih staništa i drugo. Danas Beograd ima 14,6% ukupne teritorije pod šumama, što je na neki način zadovoljavajuće za jedan ovako veliki grad.

Takođe, grad Beograd čini i značajne napore u pogledu zaštite i unapređenja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji grada Beograda. Trenutno su zaštićena 44 prirodna dobra, dok je u postupku još tri za stavljanje pod zaštitu. Takođe, Beograd čini značajne aktivnosti na zaštiti voda na teritoriji Beograda, a to su kontrola kvaliteta podzemnih i površinskih voda na teritoriji Beograda, kontrola kvaliteta javnih česmi, kao i kontrola kvaliteta reka i jezera.

Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i revitalizacije voda, kao i kontrolu kvaliteta zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda. Grad realizuje više projekata u oblasti sanacije i remedijacije zemljišta. Takođe, vrši se i realizacija projekta javno-privatnog partnerstva grada Beograda u pružanju usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada. I još brojne aktivnosti u pogledu zaštite životne sredine se danas rade na teritoriji grada Beograda. Zaista mogu reći da se dosta čini na unapređenju stanja životne sredine u gradu Beogradu.

Zato ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 110000.00 RSD 10.12.2010 -
- Institut za šumarstvo (Učešće na IPA projektima i drugim međunarodnim projektima) Javni Mesečno i periodično 35000.00 RSD 01.09.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17