LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 24 dana

Poštovani gospodine Rakonjac, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 19 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Hvala, predsedniče Skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovana ministarko, gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za zaštitu životne sredine, na sednici održanoj juče, 12. jula, razmotrio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, u načelu.

Imali smo priliku zaista da se detaljno upoznamo sa izmenama i dopunama ovog zakona, gde su nam vaši saradnici detaljno razjasnili izmene i dopune i dali odgovore na sva pitanja i sugestije koje smo imali.

Razlozi za predložene izmene Zakona o zaštiti prirode su potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj praksi primene zakona, što je dovelo do potrebe za preciziranje već transportovanih obaveza iz dve važne direktive EU, i to: Direktiva o zaštiti prirodnih staništa i divljih ptica životinjskih vrsta, Direktiva o očuvanju divljih ptica, obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i potreba usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Jedan od razloga za predlaganje izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Upravljanje vodama zasniva se, između ostalog, na načelu održivog razvoja. Upravljanje vodama mora se odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa po količini i kvalitetu.

S obzirom na to da je nedavno donetim zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima kao jednog od vidova obnovljivih izvora energije, ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Zaštita prirode može da se ostvari samo uz međuresorsku multi i interdisciplinarnu saradnju u ovoj oblasti. Ukoliko se ne obezbedi ugradnja kriterijuma zaštite biodiverziteta u sektorske politike razvoja, kao što su energetika, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, nećemo moći efikasno da ostvarimo zaštitu životne sredine.

Cilj koji treba da se postigne je izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima koji će obezbediti da ono što je zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno na pravi i održiv način, u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Pošto smo zaista podrobno razmotrili juče sve ove razloge za donošenje izmena i dopuna ovog važnog zakona, gde su vaši saradnici detaljno objasnili sve tačke ovog zakona, jednostavno član po član, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, u načelu. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovana ministarko dr Vujović sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da iskažem zadovoljstvo, poštovana ministarko, da vas često viđamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što znači da se radi dosta u zakonodavnoj aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, tako da tu izražavam zadovoljstvo. Danas su dva značajna predloga zakona na dnevnom redu i to iz oblasti zaštite prirode i voda.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode uređuje planiranje, uređenje, korišćenje prostora, prirode i svih prirodnih resursa, zaštićenih područja i područja ekološke mreže koju čine biljne i životinjske vrste. A prirodu štitimo pre svega od negativnih efekata i posledica ljudske delatnosti, odnosno onda kada su priroda i prirodni resursi istovremeno predmet rudarske poljoprivredne, saobraćajne, turističke, energetske, ribolovačke, šumarske, vodoprivredne, lovačke ili bilo koje druge prerađivačke delatnosti.

Zaštita je nužna jer održivi razvoj možemo definisati kroz princip da nema ekonomskih sloboda i opšteg razvoja čovečanstva bez ekoloških sloboda i održivosti. Dakle, radi se o međuuslovljenosti i nužne usklađenosti između potreba čoveka da bolje živi i više stvara i opstanka prirode koja je uslov života celog sveta.

Suština evropske zelene politike, koja je opet deo globalnih milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija, među kojima je održivi razvoj, jeste upravo uspostavljanje ravnoteže između prirode i čovekove delatnosti. Uspostavljanje programa „Natura 2000“ predstavlja jedan od značajnih procesa u zaštiti prirode. Program proističe iz dve direktive, to su Direktiva o očuvanju prirodnih staništa divljih vrsta, a druga se odnosi na očuvanje divljih ptica. Ove dve direktive ugrađujemo u naš Zakon o zaštiti prirode tako što unosimo principe zaštite i dobijamo najznačajniji instrument – zeleni alat, ali i odgovornost za ostvarenje principa zaštite. Mudrost i snaga naroda i pojedinaca meriće se upravo na svim zelenim verigama održavanja života.

Mi poslanička grupa SPS i Zeleni oduvek smo smatrali da nož i pogača ne mogu da budu u jednoj ruci. Oni koji žele brz razvoj i brz dolazak do kapitala obično ne mare mnogo za prirodu i njeno očuvanje. Pri ovome znamo da se i naša zajednica ljudi, mislim na Srbiju, biološki ne razvija u najboljem skladu sa prirodom. Svedoci smo gotovo decenijskih ataka na prirodu, a prema nekim podacima, Srbiji preti nestanak trećine biljnih i životinjskih vrsta. Ako se zna da Srbija predstavlja jedno od najbogatijih područja Evrope, onda je jasan značaj Srbije na ekološkoj karti Evrope. Podaci kazuju da je u svetu samo u prošloj godini potpuno nestala 31 biljna i životinjska vrsta. To nas još više obavezuje da se vratimo prirodi kao šansi i da je još više čuvamo. Biološka snaga opstanka je u povratku u budućnost prirode i prostora.

Srbija danas ima oko 7,66% zaštićenog područja, ali iskreno sa izuzetkom prirodnih odlika koje Srbija ima na svakom koraku trebalo bi da se ponašamo kao da je svaki deo naše teritorije zaštićeno područje, zato što je svega 7,6% područja zaštićeno i mi se nalazimo pred velikim izazovima. Zaštićena područja u Republici Srbiji predstavljaju područja koja po svojim ekološkim, biogeografskim i drugim karakteristikama predstavljaju prirodne celine od izuzetnog značaja, sa ekosistemima i predelima posebnih vrednosti u pogledu izvornosti i raznovrsnosti vegetacije, flore i faune, reprezentativnih, geomorfoloških, geoloških, hidroloških i drugih pojava i procesa.

Kulturnoistorijske vrednosti nastale su u interakciji čoveka i prirode i kao takve nalaze se pod zaštitom države. Zato uvođenje u zakon načela predostrožnosti, kada postoji pretnja da može nastati značajna ili nepovratna šteta za zaštićeno prirodno dobro, ali i značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja ili celovitosti ekološke mreže, uvodi se obaveza preduzimanja mera za sprečavanje ugrožavanja i degradacije prirode u skladu sa ovim zakonom, čak i kada nedostaju neki naučni podaci.

Dakle, načelo ekološke predostrožnosti zahteva od nas da odgovorno pristupamo prirodi i njenim vrstama. Srbiju je potrebno posmatrati kao celinu, čiji svaki pedalj zaslužuje da bude u statusu zaštićenog područja u kome se usklađuje privredni rast po principu zelene cirkularne ekonomije, bez raubovanja prirodnih sirovinskih snaga i dostojanstvenim ekonomskim dohotkom za sve.

Ekonomija zaštićenih područja pokazuje i pokazivaće da su zelena radna mesta i zeleni razvoj mogući i u najstrožem modelu zaštite prirode. Ako prirodu štetimo rešenjima oslanjanjem na prirodu, onda možemo opstati. Svako nasilje nad prirodom vrati se čoveku kroz klimatske promene koje u krajnjem mogu imati fatalne posledice po opstanak živog sveta i čoveka na planeti. To moramo što pre da razumemo, a ovaj zakon štiti da se to ne desi.

Druga izmena zakona odnosi se na izgradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, posebno kada su u pitanju tzv. mini hidroelektrane kojima se voda stavlja u cevi i time potpuno menja biodiverzitet. Zato je veoma značajno što se ova tema koja je veoma aktuelna sa stanovišta očuvanja prirode i prirodnih vrednosti, posebno voda, nalazi u ovom Predlogu zakona i rešavaju se ta pitanja. Jasno je da je energetskom sistemu Srbije značajan i ovaj vid proizvodnje hidroenergije, ali u isto vreme je važno da se mini hidroelektrane više ne mogu raditi u zaštićenim prirodnim dobrima bilo kog nivoa zaštite. Kada ovo govorim, mislim pre svega na našu obavezu zaštite prirode koja je sagledana i kroz program „Natura 2000“, kojim se Srbija obavezuje na očuvanju i obnovu biljnog i životinjskog sveta.

Male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite i to je zakonom regulisano, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacije malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja. Pregledom i analizom postojećeg katastra malih hidroelektrana, koji je zaista rađen 1980-ih godina, konstatovano je da podaci iz katastra malih hidroelektrana Republike Srbije često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati u današnjim uslovima bez tehnološke i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnom korišćenju raspoloživog potencijala vodotoka.

Usled značajnog protoka vremena od izrade ovih katastara i nastalih promena u prostoru i hidrologiji, neophodna je prethodna provera stanja u prostoru i hidrologiji. Ove objekte je moguće graditi i na drugim lokacijama, uz saglasnost nadležnog ministarstva u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih ministarstava i institucija.

Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započela je sprovođenje masovne gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima, kako je ovim Predlogom zakona regulisano, što će se postići upravo merama koje predviđa ovaj zakon, a pre svega zabranom izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima. Omogućiće se i pravna sigurnost za potencijalne investitore kojima se omogućava da pre preduzimanja bilo kakvih radnji imaju jasna i precizna saznanja o tome gde je izgradnja mini hidroelektrana zabranjena.

Ocena prihvatljivosti određenih projekata koji treba da se realizuju u zaštićenim područjima vršiće se, verujemo, uz primenu programskih mera Ekološke mreže „Natura 2000“, koje podrazumevaju strog kontrolni mehanizam zaštite koji podrazumeva uključivanje Evropske ekološke mreže i preduzimanje mera, odnosno uključivanje mehanizma inspekcijskog nadzora unutar Srbije, a u okviru Evropske ekološke mreže.

Dobro je što će Vlada doneti trogodišnje planove zaštite prirodnih dobara, kao i što se zakonom strogo zabranjuje korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, uključujući i ptice i njihova staništa. Suština je u tome da mi kao savesna i svesna nacija, koja je svojevrstan nacionalni park Evrope, mora biti potpuno odgovorna prema budućnosti života i sveta na planeti.

Drugi zakon, koji danas menjamo, jeste Zakon o vodama i suštinske izmene se odnose na upravljanje i status vodnog područja. Po zakonskoj definiciji vodno zemljište je kao područje korita vodotoka, uz pripadajuću obalu, po zakonu odvodno zemljište se ne može prodavati i njime se mora pažljivo i odgovorno upravljati. Na njemu važe posebni uslovi korišćenja i gradnje. Zakonom je definisano da je vodno zemljište u javnoj svojini i da je potrebno da bude uknjiženo u katastru, kao javna svojina i to pod nazivom - vodno zemljište. Verujemo da će u pitanju uknjižavanja vodnog zemljišta pristupiti još efikasnije, jer je na taj način da se ovaj vid javne svojine bolje zaštiti i efikasnije ekonomski valorizuje.

Kada su konkretne izmene Zakona o vodama u pitanju, dozvolite mi da predložene izmene i dopune Zakona o vodama nazovem svojevrsnim zelenim, pojačanim sistemom upravljanja vodama i vodnim zemljištem, kao javnim resursom. Zato podržavam rešenja koja potvrđuju tu pojačanu gotovost i rešenost države da se ova pitanja reše.

Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, nastavlja se proces reformi u sektoru voda, koji treba da obezbedi uspešno funkcionisanje i razvoj ovog sektora, kao i usaglašavanje propisa u oblasti voda, sa propisima EU. Značaj ovih izmena i dopuna je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima, propisima, koji su doneti posle njega, te se time ostvaruju uslovi da se bolje gazduje vodama, sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenje voda i normalno zaštite od voda.

Donošenje ovog zakona, uređuje se raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno imajući u vidu, da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti. Dobro je rešenje da će Ministarstvo zaštite životne sredine davati saglasnost, u postupku davanja uz zakup vodnog zemljišta, u javnoj svojini, u zaštićenom području i području ekološke mreže.

U skladu sa određenim uslovima zaštite zaštićenog područja i smernicama za upravljanje ekološkom mrežom, značajno i odavno očekivano usaglašavanje je i sa Zakonom o zaštiti prirode. U kontekstu ovog zakona, osvrnuo bih se na pitanje, erozije vodnog zemljišta i posledica ove pojave, čiji smo svedoci poslednjih godina. Činjenica je da lokalne samouprave, koje nemaju stručne, niti finansijske resurse, da se bave posledicama erozija, izazvane bujičnim poplavama, što se pokazalo za vreme katastrofalnih poplava u Srbiji, posebno 2014. godine.

Treba reći da je problematika erozije bujičnih tokova koji su posledica erozije zemljišta u slivu i bujične poplave u nadležnosti države u svim razvijenim zemljama. To je jedna sugestija. Na primer u SAD još 1936. godine proglasile su eroziju zemljišta državnim neprijateljem broj jedan i formirale moćnu državnu kompaniju, službu za konzervaciju zemljišta i voda. Francuska je još sredinom 19 veka formirala moćnu državnu firmu za restauraciju brdsko-planinskog zemljišta. Sličnu državnu službu ima i Austrija. Radove na projektovanju, izvođenju protiv erozirnih radova u cilju zaštite od erozije zemljišta i bujičnih poplava u tim zemljama finansira država.

Treba reći da je Srbija imala sličnu direkciju do kraja 70-ih godina prošlog veka i da smo tada imali veliki uspeh u kontroli erozije i bujičnih poplava, a radove je finansirala država. Pored Direkcije bilo je deset specijalizovanih preduzeća u celoj Srbiji koji su rešavale probleme erozije zemljišta i prevencije i zaštite od bujičnih poplava. Problem erozije zemljišta i bujičnih poplava je vrlo ozbiljan jer je u Srbiji registrovano više od 12 hiljada bujičnih tokova i svake godine imamo štete od njih, jer se u poslednjih 30 godina tom problemu posvećivala minimalna pažnja, a još manje finansijskih sredstava.

Imajući sve to u vidu, ne smemo dozvoliti da problem erozije zemljišta i bujičnih tokova, vodo tokova drugog reda i bujičnih poplava ostavimo u nadležnosti samo lokalnih samouprava koje za to nemaju kadrova, a još manje para i to su bile sugestije i kada je prošli put, u prošlom sazivu donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

Ideja da se ponovo razmatra, razmišlja o nacionalnoj organizaciji koja će se baviti ovim problemom koji u jednom delu je posledica klimatskih promena, uništavanja šuma, nedostatka prevencije naše nebrige. Zato moramo kroz ovaj zakonski okvir pokazati potpunu odgovornost prema resursima bez kojih život na zemlji neće biti moguć, a to su vodu, zemljište, vazduh, biljni i životinjski svet.

Ovi predlozi zakona predstavljaju unapređenje dosadašnjih akata i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona. Hvala vam.

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre, gospodine Nedimoviću, gospodine Kataniću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine još jednom potvrđuje da poljoprivreda zauzima značajno mesto u zakonodavnoj aktivnosti Vlade, a stvaranje dobrih zakonskih uslova potvrđuje i značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj zemlje.

Ako pratimo statistiku, ona kaže da je u 2019. godini učešće poljoprivrede u domaćem BDP bilo 6%. S druge strane, ako pratimo naš poljoprivredni resurs i njegov razvojni potencijal, to svakako može i mora biti više. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prvi put sada pred nama, posmatran je upravo kao ozbiljan korak ka tom razvojnom cilju.

Značaj poljoprivrede i mogućnosti poljoprivrednog razvoja sagledan je i kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koja je doneta za period 2014-2024. godine.

Cilj kome težimo jeste brži razvoj svih sektora poljoprivrede, pre svega kroz modernizaciju sektora ili kroz integralni razvoj sela koji će povećati proizvodnju i omogućiti da naš poljoprivredni proizvod bude dostupan na našem i na svetskom tržištu, odnosno da se naši poljoprivredni resursi što bolje ekonomski valorizuju i time poveća udeo poljoprivrede u BDP, da ne govorim o nekim dalekim vremenima u kojima je srpska poljoprivreda hranila čitavu bivšu SFRJ i pola Evrope.

Vratio bih se u naše vreme u ovih prethodnih 7-8 godina, od kada naša Vlada ozbiljno radi na rehabilitaciji i ubrzanom razvoju poljoprivrede i revitalizaciji sela. Posvećena je sprovođenju strategije, a time i iznalaženju najboljih razvojnih modela poljoprivrede i modela državnih podsticaja koji bi mogli da daju najbolje efekte.

Moram da je istaknem da je za sprovođenje naše poljoprivredne strategije, pa i približavanje evropskim standardima i evropskim zahtevima, veoma važan kvalitet zakonskih rešenja, posebno onih kojima se podstiče proizvodnja i stimulišu proizvođači da razviju i modernizuju svoju proizvodnju, da je učine jeftinijom i kvalitetnijom.

Naši propisi koje smatramo krovnim za razvoj poljoprivrede svakako su dobra i stimulativna zakonska rešenja za naše poljoprivrednike, ali ono što je nedostajalo ovom pravnom okviru jeste upravo regulacija tržišta poljoprivrednih proizvoda. To se, evo, čini ovim predlogom zakona, čije donošenje želim da pozdravim, jer to potvrđuje da se definitivno u sektor poljoprivrede uvode tržišna pravila i tržišni standardi.

Ovaj zakon je takođe rezultat naše obaveze kao kandidata za EU, da i dalje usklađujemo domaće zakonodavstvo sa propisima EU u oblasti zajedničke poljoprivredne politike koja je jedan od prioriteta i u ovoj zajednici, što je i prirodno, jer je u pitanju proizvodnja hrane.

Osim usklađivanja sa propisima EU, ciljevi koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona vezani za omogućavanje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i za uvođenje savremenih mehanizama uređenja ovog tržišta koje do sada nije bilo u potpunosti organizovano.

Pored toga, donošenjem ovog zakona ispunjavaju se važni ciljevi naše strategije. Ti ciljevi su: rast proizvodnje i rast konkurentnosti, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju poljoprivrednog sektora, održivo upravljanje poljoprivrednim resursima uz brigu o zaštiti životne sredine, kao i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Dodao bih ovde i globalni milenijumski cilj, a to je iskorišćavanje siromaštva i gladi, što se svakako proizvodnje hrane i razvojem ruralnih sredina u Srbiji može postići.

Ovde bih pohvalio našu poljoprivrednu politiku i politiku ujednačavanja regionalnog razvoja, upravo kroz intenzivniji ruralni razvoj. Dakle, u pitanju je politika afirmacije nedovoljno razvijenih i devastiranih područja naše zemlje, a to su upravo ruralne sredine u kojima se proizvodi naša hrana.

Ulaganje u život na selu, stvaranje infrastrukturnih i drugih uslova za ostanak mladih na selu, upravo jačaju bazu naše poljoprivrede.

Dalji razvoj poljoprivrede neposredno je vezan upravo za sveobuhvatni razvoj sela i ruralnih područja koja su, mogli bismo reći, i naše bašte i naše njive i naše trpeze, ali i naš zaboravljeni demografski potencijal.

Za postizanje ciljeva naše poljoprivredne politike potrebna je ne samo povećana proizvodnja, već i dobra organizacija plasmana naših poljoprivrednih proizvoda, ali i podrška države u slučajevima kada nepredviđena dešavanja na tržištu unište ogromne količine neke poljoprivredne kulture. Sećamo se, na primer, kada je otkupna cena višanja i malina bila ispod svakog minimuma, a rad naših poljoprivrednika neisplativ.

Zato je važno regulisati odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako bi se s jedne strane zaštitili domaći proizvođači, a sa druge strane postigao kvalitet domaćeg poljoprivrednog proizvoda koji garantuje valorizaciju rada i troškova proizvodnje.

U tom smislu, ovaj predlog zakona ima veliku važnost za našu poljoprivrednu proizvodnju, a njegova implementacija treba da obezbedi nekoliko ključnih preduslova za kvalitetnu tržišnu valorizaciju poljoprivrednih resursa. Najpre treba da se podigne nivo osposobljenosti naših gazdinstava za međusobno povezivanje i jačanje motivisanosti za udruživanje kroz zadruge i druge oblike poslovne saradnje, zatim, treba obezbediti veću vidljivost i prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, jer u moru ponude, posebno uvezenih poljoprivrednih proizvoda, domaći proizvodi, iako su često mnogo kvalitetniji, ne uspevaju uvek da osvoje tržište. U tom smislu je bitno i horizontalno i vertikalno umrežavanje poljoprivrednih proizvođača, od faze proizvodnje do faze plasmana na tržištu.

Ovde bih svakako istakao značaj razvoja i revitalizacije naše prehrambene industrije kojom se na mnogo efikasniji, efektniji, ekonomski isplativiji način plasiraju naši poljoprivredni proizvodi u formi finalnog proizvoda a ne sirovine.

Ne možemo a da se ne setimo da smo imali izuzetno razvijenu prehrambenu industriju širom Srbije. Ovde mislim ne samo na preradu mesa i mleka, već pre svega na preradu voća, povrća i žitarica. Dosta tih fabrika je privatizovano i uspešno radi, ali su nažalost neke od njih potpuno nestale, da ih ne nabrajam.

Kada je u pitanju Predlog zakona, pomenuo bih važnost odredbi čija implementacija treba da doprinese unapređenju kvaliteta naših poljoprivrednih proizvoda tako što se propisuju obavezna standardizacija robe, jer je osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini jasno definisan kvalitet izražen kroz tržišni standard.

Prihvatanje međunarodnih standarda omogućiće pozicioniranje na inostranom tržištu i ravnopravno učešće naših proizvoda u tržišnoj utakmici.

Više puta smo pominjali zlatno pravilo plasmana naših poljoprivrednih proizvoda koje smo, čini mi se, pre šest, sedam godina nazvali „tri K“ srpske poljoprivrede, a do su: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

Kvalitet se unapređuje kroz jačanje konkurentnosti i raznovrsnosti ponuda i bezbednosti hrane koja se isporučuje tržištu. Kvantitet kroz porast proizvodnje, a kontinuitete u redovnosti snabdevanja tržišta.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnost tržišnog lanca koji danas nije potpuno profilisan i razuđen je. Trebalo bi da se uključi širok spektar novih proizvoda, tržišnih usluga i učesnika, mislim na sve učesnike u lancu, od proizvođača do kupca. Ovaj zakon nas približava tom cilju.

Podvukao bih i značaj odredbi kojima se štiti domaća proizvodnja od mogućih iskakanja i iznenađenja na tržištu, što je, koliko sam uočio, jedan od suštinskih ciljeva ovog zakona, i to je dobro.

Intervencija države koja se kao mera uređenja tržišnih poljoprivrednih proizvoda predviđa ovim zakonom je celishodna i neophodna jer znamo da je tržište poljoprivrednih proizvoda osetljivo i sklono čestim i iznenadnim promenama i oscilacijama. Tako da, veoma često cene ostaju ispod svakog minimuma.

Znamo da cene zavise od mnogo faktora, od kvaliteta do kretanja na svetskim produktivnim berzama. Ovde bih podsetio da smo i mi pre dve godine doneli Zakon o robnim berzama kojim su obuhvaćeni i poljoprivredni proizvodi.

Državna intervencija će se kao mera uređenja tržišta sprovoditi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a obuhvatiće pre svega otkup i skladištenje. Ova mera će se primenjivati onda kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

Osim toga, zakonom su predviđeni mehanizmi zaštite od neodgovornih otkupljivača koji često naše poljoprivrednike ucenjuju damping cenama, neretko i ne isplate ni otkupljene proizvode, tako da proizvođači trpe ogromnu štetu koju im u suštini niko nije nadoknađivao. Sada se ta vrsta rizika smanjuje, jer se propisuju uslovi pod kojima će neko moći da bude otkupljivač.

Pomenuo bih i jednu važnu novinu koja bi bila jedna vrsta garanta proizvođaču za siguran plasman svojih proizvoda, a to je uvođenje mehanizma ugovaranja. Proizvođač može da ugovori količine robe koje će proizvesti za određeni trgovinski lanac otkupljivača ili prerađivača. To će doprineti većoj sigurnosti proizvodnje, a time biće i ekonomska isplativosti poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon inovativan, da sledi evropske standarde kojima moramo težiti, ne samo zbog Evrope, već i zbog nas, jer ako hoćemo na svetsko tržište moramo ispunjavati zahtevne uslove tog tržišta.

Zakon stvara pravne uslove za unapređenje svih oblika poljoprivredne proizvodnje, podstiče na udruživanje, odnosno na ukrupnjavanje proizvodnje što je važan uslov za dostizanje rentabilnosti i isplativosti proizvodnje.

Verujemo da će ovaj zakon biti na dobrobit svih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje.

Poslanička grupa SPS koja se zalaže za život od svog rada uvek je bila na strani bolje budućnosti naše poljoprivrede i našeg sela i zato ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam lepo.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 125000.00 RSD 10.12.2010 -