LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 14 dana

Poštovani gospodine Rakonjac, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 9 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, uvaženi potpredsednici, uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim vam srećan rad i uspešan rad danas na današnjoj sednici. Imate podršku rukovodstva Skupštine, imate podršku celog Odbora i svih narodnih poslanika.

Kratko ću izvestiti samo o onome što je Odbor za zaštitu životne sredine doneo odluku i o šta je raspravljao, tako da ću upoznati narodne poslanike sa tim, a cenjena ministarka je govorila o razlozima, ciljevima, sadržaju i štetama ako se ovaj zakon ne bi doneo, a takođe i o obavezama.

Moram reći da je Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo veoma obimnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, da je predstavilo Nacrt zakona u šest gradova. To su bili Novi Sad, Kragujevac, Beograd, Niš, Pirot i Prijepolje. Takođe, učestovao je veliki broj predstavnika civilnog sektora, nevladine organizacije, naučne institucije, kao i sektor privrede. Na osnovu toga, na osnovu rasprave koja je održana na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, 15. marta u 12,00 sati, ovde u Skupštini Republike Srbije, Odbor je razmotrio ovaj Predlog zakona u načelu i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je jednoglasno usvojio.

Moram da izrazim zadovoljstvo jer je danas sa nama ministarka, gospođa Vujović. Ona je i ranije najavila intenzivnu zakonodavnu aktivnost što ovim predlogom zakona danas i potvrđuje jer kako mi se čini da dugo nije bilo zakona iz oblasti zaštite životne sredine i čekali smo dugo ovaj zakon i dobro je što je on danas na dnevnom redu.

Takođe da kažem da ćete i u sledećem poslu, sledećim predlozima zakona, nacrtima zakona, imati podršku i mene i Odbora za zaštitu životne sredine svih narodnih poslanika ovde u Skupštini, jer su to putevi kojima se svi mi zajedno vodimo i idemo prema čistijoj Srbiji.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se uspostavi sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Ovo je posebno važno jer smo sve češće svedoci pojave poplava i suša, kao i neočekivanih toplotnih talasa, što se sve nepovoljno odražava na poljoprivredne useve, sušenje šuma, ali i na dostupnost pijaće vode, kao i sve češćih požara.

Svi se još sećamo katastrofalnih poplava 2014. godine, kada smo u najgorem obliku mogli da vidimo rušilačku snagu prirodnih sila koje su prouzrokovane klimatskim promenama, itd, da ne navodim poplave koje su se dešavale u narednim godinama, gde su lokalne samouprave proglašavale vanredne situacije.

Nažalost, pored toga i naša ekonomija i privreda veoma mnogo trpe usled posledica klimatskih promena. Prepolovljen je rod kukuruza u 2019. godini, kada je pogođena istočna i južna Srbija i Vojvodina. Novembar 2020. godine zabeležen je kao četvrti najsušniji novembar od 1951. godine.

Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispuniće obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i Sporazuma iz Pariza, ali će i na taj način uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU.

Ono što je za nas posebno važno je da tokom izrade Poglavlja 27 Srbija što pre dostigne nivo kvaliteta životne sredine građana u EU.

Ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, jedan je od pet strateških ciljeva EU koje je ona proklamovala 2009. godine i predstavlja jedan od osnovnih zadataka zelene i kružne ekonomije. Da bi se ovaj cilj postigao, neophodno je uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje adaptacije na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice Konvencije i Sporazuma. Republika Srbija je članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine i Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine.

Ministarka je u svom izlaganju govorila o svim dokumentima koja treba doneti u okviru ovog zakona i ja to ne bih ponavljao, ali bih se osvrnuo na jednu važnu odredbu ovog zakona koja je posebno značajna i koja se tiče takođe i naše Skupštine i našeg Odbora za zaštitu životne sredine, a odnosi se na učešće javnosti. Naime, predviđeno je da će Ministarstvo u nacrtu strategije Akcionog plana i programa prilagođavanja obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedbi.

Ovaj aspekt Predloga zakona ističem zato što Odbor za zaštitu životne sredine godinama neguje jedan važan mehanizam za unapređenje komunikacije građana i udruženja građana sa zakonodavnim organom, kako bi se uticalo na poboljšanje zakona u oblasti životne sredine, a to je „zelena stolica“.

Ovaj jedinstveni mehanizam omogućava kontinuirano i koordinisano učešće predstavnika civilnog društva u radu odbora i jedan je od najvažnijih mehanizama uključivanja građana u rad skupštinskih odbora, a uspostavljen je u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Moram da kažem da je ministarka za ovih nekoliko meseci ili vremena u prethodnom periodu pokazala veliku otvorenost prema javnosti.

Na osnovu svega iznetog, mogu da zaključim da je donošenje ovog zakona neophodno, pa je Odbor za zaštitu životne sredine odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o klimatskim promenama u načelu. Zahvaljujem što ste mi omogućili da završim izlaganje. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Vujović, uvažene koleginice i kolege, ja sam ovlašćeni predstavnik SPS, a pripadam političkoj partiji Zeleni Srbije na listi SPS i ovo je poverenje koje mi je ukazao SPS da govorim o ovom zakonu na današnjoj sednici kao ovlašćeni predstavnik.

Počeo bih od jedne informacije, da sam pre neki dan video da je gospođa ministarka bila u Kosjeriću. Bilo je reči o zameni kotla sa mazuta na gas. Zaista podražavam ove inicijative i akcije ministarke, da je uvek na licu mesta, tamo gde postoje problemi i gde treba rešavati te probleme.

Štete i rizici izazvane klimatskim promenama po prirodni i ekonomskih razvoj Srbije su nedvosmisleno očigledni. Zabrinjavajuće je to što rizik i pretnje u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i, što je najvažnije, mogu ugroziti javno zdravlje naših građanki i građana.

Zbog ove zabrinutosti, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i ja kao poslanik Zelenih Srbije, jedine ekološke partije u Narodnoj skupštini, voleo bih da ih zaista ima više, ali nije tako, odlučili smo da u Danu za glasanje podržimo Predlog zakona o klimatskim promenama.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Sada niko to više ne može da dovede u sumnju. Poslednja decenija je najtoplija unazad 150 godina. U Srbiji je primetan porast ekstremnih vremenskih prilika i njihovih pogubnih efekata. Nakon 2000. godine zabeleženo je 10 najtoplijih godina od kako su u Srbiji počela meteorološka merenja. Glavna odlika ovih promena su ekstremi, tako da je broj dana sa jakim i obilnim padavinama veći, a takođe se i povećavaju dugi periodu bez padavina.

Srbija je pretrpela štetu usled klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika procenjenu na minimum 6,8 milijardi evra otprilike od 2000. do 2020. godine. Samo u 2014. godini poplave su izazvale ogromnu štetu i procenjeno je da je potrebno 1,35 milijardi evra da bi se te štete nadoknadile.

Posebna priča za koju veoma žalimo jesu razoreni domovi i uništeni ljudski životu u Obrenovcu, Valjevu, Ubu, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Koceljevi i drugim gradovima, za čim posebno žalimo.

Od 2012. godine Zeleni u Narodnoj skupštini se bore za čistiju i zdraviju Srbiju, a sada smo posebno ohrabreni u toj borbi za ekološke vrednosti donošenjem ovog zakona. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i Zeleni Srbije naglašavaju da najnoviji podaci pokazuju prosečan rast temperature od 0,36 stepeni po deceniji, počev od 1961. do 2017. godine, dok je u isto vreme prosečna suma padavina smanjena za 10%. Prema nekim klimatskim scenarijima, predviđa se porast temperature do 2010. godine između 2 i 4,3 stepena. To je zaista ogromno povećanje temperature koje se predviđa, koje može doneti nesagledive negativne posledice na biodiverzitet, na stanje životne sredine, na stanje biljnih i životinjskih ekosistema.

Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet ovog predloga zakona i naša poslanička grupa je uverena da ćemo nakon usvajanja ovog zakona svi zajedno naporno raditi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i da ćemo naći načina da podstaknemo i privredu da radi isto po ugledu na privredu EU i kompanija koje tamo posluju, poštujući principe zelene i kružne ekonomije.

U ovom delu izlaganja osvrnuo sam se na neka prošla vremena i slobodno mogu reći da je Srbija naporno radila u oblasti pošumljavanja. Kao što znate, šume akumuliraju ugljenih iz ugljen-dioksida i na taj način smanjuje efekte staklene bašte. Već od šezdesetih godina prošlog veka su rađena obimna pošumljavanja u zaštiti od bujičnih poplava i erozije, a takođe u cilju akumulacije gasova sa efektom staklene bašte. Tadašnje šumarske i vodoprivredne organizacije su uradile brojna antierozivna pošumljavanja u skoro svim krajevima. To je posebno značajno, još jednom da napomenem, ako 1.000 kilograma drveta ima 500 kilograma ugljenika, koliko je dejstvo šuma na smanjenje tih negativnih efekata zagađenja?

Reći ću nešto što sam u svojoj praksi istraživao i bio učesnik dela tih događaja, da su vrhunac te brige bila pošumljavanja na velikim površinama, omladinskim radnim akcijama, na Pešteru, Ibarskoj klisuri, Vlasini, gde su brojne goleti pretvorene u prave šume. Taj period od 1974, pa od 1978. do 1988. godine, kada su organizovane omladinske radne akcije na Pešterskoj visoravni, Vlasini i Ibru, smatra se jednim od najboljih perioda u šumarstvu Srbije, gde su pošumljene velike površine i stepen šumovitosti Srbije povećan sa 19% na 30%.

Uostalom, ja sam čovek koji je rođen na Pešterskoj visoravni, u Štavlju, i kao dečak sam učestvovao na omladinskoj radnog akciji. Ponosim se time da sam doprineo pošumljavanju i povećanju stepena šumovitosti, makar za neki hektar. Sa poštovanjem se sada sećamo tog perioda i kod šumara je poznato da je podršku takvim grandioznim delima najveći doprinos dao, moram da pomenem ime, i pored svih učesnika ostalih u tim akcijama, Dušan Škrebić, koji je tada, mislim, bio predsednik Izvršnog veća. Mislim da je drug Škrebić dobrog zdravlja. Pozdravljam ga. Tadašnje i ove generacije mu neće to zaboraviti.

Sada je 31% šumovita Srbija, a optimalno je 41%. Znači, potrebno je da radimo na povećanju stepena šumovitosti, a ima prostora u cilju zaštite od erozije, vetrozaštitni pojasevi, drvoredi, a posebno u Vojvodini gde je stepen šumovitosti mali.

Projekte za sva tadašnja pošumljavanja za sadnju koja je vršena u letnjem periodu, sadnja koja je rađena zaista u letnjem periodu pred ekstremno visokim temperaturama, ali da je uspeh pošumljavanja bio preko 80% je zadivljujući, je radio Institut za šumarstvo, a takođe i proizvodio sadni materijal.

Zato bih sada pozdravio program ministarke i Ministarstva, da izdvoje sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje neobraslih površina i dao ideju da se to radi uz obaveznu projektnu dokumentaciju, jer je onda uspeh pošumljavanja veći i zagarantovaniji.

Takođe, moram reći da sadašnji i prošli napori predsednika Vučića, Vlade, predsednika Skupštine Dačića, daju nadu stanovnicima visokoplaninskih područja, Pešterskosjeničke visoravni i ostalim rubnim delovima Srbije za boljim životom, a posebno je značajna izgradnja autoputa od Požege do Boljara, koja ide preko Golije, Duge Poljane i Brnjice, do Crne Gore. To je nada za razvoj ovog kraja i za povratak svih onih koji su otišli u beli svet.

Poštovana ministarko, imate veliku odgovornost i ogroman teret, jer zaštita životne sredine nije samo jedan sektor, nju čine svi sektori i čini je celokupan život našeg društva. Zato, svaki i mali pomak u ovom delu je veliki doprinos unapređenju stanja životne sredine. Osim obaveza koje treba da ispune i druga ministarstva i institucije, potrebno je i podizanje svesti svih građana Srbije, jer ne možemo zaboraviti da ono što mi trebamo uraditi sada da su mnoge druge evropske zemlje uradile pre sto i više godina.

Navešću samo jedan plastičan primer iz života. Kako izgledaju sela u nekim drugim zemljama? Ona su ušorena, red kuća, pa trotoar, pa kanal, pa put. To su civilizacijska dostignuća tih zemalja koja mi tek treba da ostvarimo. Ovo je dugoročan proces i zahteva ogromna sredstva, ali vi ne čekate, već sa ovim potencijalima, kao i uz podršku Vlade, rešavate probleme i zato vas u prethodnom periodu veoma često viđamo na terenu gde rešavate probleme. Vlada Republike Srbije i resorno vaše ministarstvo ne čekaju da odjednom odnekuda dođu ogromne pare, nego radite na terenu sve što je u vašoj moći.

Zato bih narodski rekao, da ne čekajući da nam nešto samo padne sa neba, moramo se osloniti u se i u svoje kljuse. Zato je dobro da predstavnike Ministarstva što više viđamo na terenu, kao pre neki dan u Kosjeriću, tamo gde su problemi i gde treba rešavati probleme.

Poštovane narodne poslanice i poslanici, jedan momenat bih posebno želeo da istaknem, pored toga da idealno rešimo pitanje emisije štetnih gasova u Srbiji. Klimatske promene su globalni problem, u najmanjem stepenu regionalni, zato je važna inicijativa našeg rukovodstva o Mini Šengenu, jer povezivanje i saradnja zemalja u regionu i zajedničko delovanje u rešavanju problema, a i problema emisije gasova sa efektom staklene bašte je garancija da ono što budemo uradili neće biti anulirano sa velikim emisijama u regionu. Zato je i u ovom pogledu Mini Šengen velika stvar.

Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Očekujemo da se oko devet pravnih akata razmatra u okviru procesa pregovora Srbije u oblasti klimatskih promena u vezi sa Poglavljem 27. Kada sam već pomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju u Brisel i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa Evropskom unijom. Naime, Poglavlje 27 je u januaru, tako da kažem prozaično, otišlo u Brisel i time se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u ovoj godini u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i, nažalost, to sada ne zavisi više od nas, nego od činovnika u Briselu.

Posebno ističem, u ime poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, da smo veoma aktivno i anagažovano učestovali u pisanju i kreiranju ovog poglavlja kao deo Vlade Republike Srbije i da smo uticali na kvalitet ovog dokumenta i da on bude na boljem nivou. Naši eksperti i članovi bili su ključni u delovima tima koji je izgradio pregovaračku poziciju.

Pregovaračka pozicija je veoma kompleksan dokument u čijoj je izradi učestvovalo 150 predstavnika iz 28 institucija i državnih organa Republike Srbije. Osim teksta, pregovaračka pozicija sadrži ukupno 14 priloga, odnosno 1.650 stranica, ponavljam, 1.650 stranica teksta, i obrazlaže finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu, kako bi Republika Srbija dostigla standard Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i omogućila svojim građanima kvalitetan život, kao što imaju građani Evropske unije.

Ovaj zakon je koncipiran tako da sadrži 11 poglavlja. Neću o tome govoriti, o tome je govorila ministarka i uvaženi predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini. Ali, posebno je interesantan i važan član 43. Predloga zakona kojim je propisana odredba o istorijskim emisijama – operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama i njenim istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine, što je u skladu sa odredbama i direktivama Evropske unije.

Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržavaju stav Ministarstva koje smatra da je propisivanje odredbe u opštem interesu Republike Srbije. Ovo je veoma važna odredba u pregovorima sa Evropskom unijom. Ovo je od posebnog značaja kako bi se u isto vreme obezbedila zdrava životna sredina, uz optimalni privredni i ekonomski razvoj. Zeleni Srbije smatraju od dana svog osnivanja da ulaganje u zaštitu životne sredine ne predstavlja trošak, nego ulaganje u budućnost, u zeleni razvoj, u zdravlje građana Republike Srbije.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, treba da znate da je Srbija dostigla napredni nivo u sprovođenju uredbi o materijama koje oštećuju ozonski omotač, gasovima sa efektom staklene bašte, a cilj ovog zakona jeste stvaranje pravnog osnova i za uspostavljanje sistema monitoringa izveštavanja. Kao što već znate, Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. marta 2001. godine i Sporazum iz Pariza 25. jula 2017. godine. Prema Sporazumu iz Pariza, Srbija je planirala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. Krajnji cilj ovog zakona u skladu sa Konvencijom je da se dostigne smanjenje nivoa emisija koja se sa stanovišta nauke smatra neophodnim kako bi se izbegle promene klime na globalnom nivou.

Vlada do sada kao ni resorno ministarstvo nisu imali zakonski osnov da propišu obaveze smanjenja emisija sektorima, što je ključni preduslov za postizanje identifikovanog cilja. Kako bi zacrtani ciljevi smanjenja emisije bili ostvareni u predviđenom roku, dakle do 2030. godine, neophodno je donošenje zakona i uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju.

Sa druge strane, ukoliko se ne bi usvojio ovaj zakon, a ne sumnjam da će se usvojiti, Zakon o klimatskim promenama, prema nekim proračunima i troškovi takvog nečinjenja i nedelovanja u periodu između 2020. i 2050. godine iznosili bi 113 milijardi evra. Zamislite Srbiju zemlju koja bi izgubila preko 100 milijardi evra za taj period, kako bi se to odrazilo na naše stanovništvo, na našu omladinu. Sigurno da naša deca i mnoga druga deca, mi građani i građanke Republike Srbije možda ne bi želeli da živimo o takvoj zemlji.

Apsolutno, uvažena ministarko Vujović, poslanički klub SPS i Zelenih Srbije će u danu za glasanje podržati i glasati za Zakon o klimatskim promenama. Takođe budite sigurni da ćete imati punu podršku naporima da zajedno gradimo čistiju i zeleniju Srbiju. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije i o trgovini žitaricama.

Pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu od velikog je značaja za našu poljoprivredu, a posebno za proizvodnju i promet žitarica.

Kao osma država na svetu po izvozu žitarica smo pre gotovo godinu dana primljeni u Međunarodni žitarski savet, a sticanjem punopravnog članstva u ovoj organizaciji ušli u grupu najvećih svetskih proizvođača žita.

Od ovog članstva očekujemo benefite za našu dalju proizvodnju i plasman žitarica. Inače, ovo je pored američkog Ministarstva poljoprivrede žitarstva organizacija koja raspolaže najvećim brojem informacija o žitaricama.

Zato je prijem u članstvo priznanje našoj državi, našim proizvođačima, našim poslovnim udruženjima, ali i našim naučnim institutima u oblasti poljoprivrede.

Da podsetimo da je Srbija posebno prostor AP Vojvodine još u vreme druge Jugoslavije bila žitnica koja je mogla da hrani Evropu i u teškim godinama u vreme raspada SFRJ i kada smo bili pod sankcijama, i kada je privreda propadala zbog tranzicije imali smo veliku proizvodnju i obilne robne rezerve zahvaljujući kojim smo prebrodili te krizne periode.

Zato sam bio slobodan i sada sam slobodan da kažem - žito nas je održalo, njemu hvala. Zato je značajno da uvek imamo dovoljno žita, da povećavamo zasejane površine, ali i da obezbedimo siguran plasman i dobre cene našim proizvođačima.

Veliku ulogu mora imati država, upravo zbog činjenice da su žitarice strateški proizvod. Žitarice su, u suštini, osnov ljudske ishrane i zato njihova proizvodnja je usko vezana za kvalitet života i kvalitet ishrane. Posebno je to u nerazvijenim zemljama sveta gde nedostatak hrane izaziva dramatične posledice i glad. Tom nedostatku hrane na globalnom nivou u prošloj godini doprinela je i pandemija Kovid 19, koja je ostavila posledice po ukupan život čovečanstva. Najpogođenije su ekstremno nerazvijene zemlje.

Zato je dragocena činjenica da Srbija spada u red zemalja velikih proizvođača žitarica, ali i u velike izvoznike, tako da naši viškovi žita mogu da dođu i do onih zemalja koje nemaju dovoljno proizvodnje.

Još boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu žitarica treba da doprinese upravo naše članstvo u svetskom žitarskom Savetu, koji je za potrebe svojih članica ali i drugih korisnika poseduje elektronsku bazu relevantnih podataka o količinama proizvedenog žita o cenama, o ponudi i tražnji.

To za Srbiju kao članicu znači da će moći preciznije da planira razvoj ovog sektora poljoprivrede i da obezbedi bolji plasman svojih viškova žita.

Ono što bi želeo da naglasim jeste kvalitet naših žitarica. Tome nesumnjiv doprinos daju naši instituti, naučnoistraživačke ustanove koje se decenijama bave proizvodnjom i semena, i pre svega, domaćih sorti.

Kada su žitarice u pitanju, ovde bih posebno naveo Institut za kukuruz u Zemun Polju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, čija je zasluga veoma važna u tome što smo postali osma zemlja na svetu po izvozu kukuruza.

Naveo bih samo neke od podataka o radu naših instituta kako bih ilustrovao koje bogatstvo leži u njima. Institut u Zemun Polju je proizvođač ZP hibrida kukuruza, soje i strnih žita.

Banka gena sadrži 5.500 uzoraka domaćih inostranih genotipova kukuruza, imaju šest istraživačkih stanica i 1.400 hektara sopstvenih obradivih površina na kojima se proizvodi seme žitarica.

Novosadski institut za ratarstvo i povrtarstvo ima 1.500 registrovanih sorti i hibrida, a semenski kukuruz izvozi u 33 zemlje.

Ovi resursi su važni i zbog toga što je izvoz semena žitarica izuzetno značajan izvozni potencijal naše poljoprivrede. U suštini, pravi efekat se podstiče izvozom poluproizvoda i proizvoda, a ne samo sirovinom.

Važno je da ovom trendu težimo i u oblasti žitarstva, jer i na ovom planu osim žita i semena možemo izvoziti proizvode od žitarica. To se odnosi na sve sektorske poljoprivrede, na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal koji treba iskoristiti. Kolika je primena nauke u poljoprivredi važna to vidimo iz rada instituta o kojima sam govorio.

Kako sam i sam član jednog instituta, pomenuo bih i značaj Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za agroekonomiju, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Institut za šumarstvo, čiji su rezultati rada vidljivi i dragoceni.

Iskoristio bih priliku da skrenem pažnju i na Institut za krompir, koji je postojao u Guči do 2010. godine, i proizvodio domaće sorte semena krompira koji su bili među najboljim evropskim sortama.

Bilo bi dobro da se rad ovog Instituta obnovi i unapredi, jer se kod ove povrtarske kulture čiji smo veliki proizvođač sada sve više koriste uvozne sorte semena. U kontekstu različitih informacija koje dobijamo iz medija o uvozu krompira, čak i pomfrita, smatram da treba kao država da stimulišemo, pa i zaštitimo domaću proizvodnju, ali i da edukujemo naše proizvođače i usmeravamo vidove poljoprivredne proizvodnje.

Naša podsticajna politika u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i dalje treba da bude usmerena na male i srednje proizvođače, a velike proizvođače treba stimulisati da grade prerađivačke kapacitete kako ne bismo prodavali samo sirove proizvode već ih prerađivali. Tako se rad naših proizvođača više isplati i stimulativnije je.

Jasno je da se na međunarodno tržište, koje je veoma zahtevno, najpre izlazi proizvodnjom sirovina, odnosno sirovog voća, povrća, žitarica, ali mi moramo da državnim podsticajima stimulišemo i razvoj prehrambene industrije i za tu namenu se možda više mogu koristiti i pretpristupni fondovi EU.

Srbija ima više međunarodnih sporazuma u oblasti trgovine i poljoprivrede, a oni treba da budu prostor za izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane u celini. Ono što ohrabruje je da postajemo značajni izvoznici na velika i veoma zahtevna svetska tržišta, kao što su tržište EU, Ruske Federacije i Kine, a da bismo obezbedili trajnije prisustvo na svetskom tržištu za naše proizvođače i posrednike je važno da se obezbede tri osnovna kriterijuma poljoprivredne proizvodnje. Ta tri standarda su pre par godina u Ministarstvu poljoprivrede definisana kao 3K srpske poljoprivrede, a to je kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Tako će nam u svetu veliki proizvođači i izvoznička tržišta biti otvorenije i sigurnije i tako ćemo najbolje iskoristiti neograničene potencijale naše poljoprivrede.

Na kraju, želim da kažem, kao i naša ovlašćena predstavnica, koja je to rekla, da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o proizvodnji žitarica. Hvala vam.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 125000.00 RSD 10.12.2010 -