Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj predlog rebalansa, a ja ću ukratko da objasnim razloge zbog kojih se Poslanička grupa G17 plus odlučila na ovakav potez. Imali smo iscrpnu elaboraciju ministra, a ja ću da probam da posvetlim neke stvari o kojima ministar nije dovoljno govorio.
Za dve i po godine koliko traje ovaj saziv, odnosno koliko traje ova vlada, ovo je šesti zakon o budžetu. Usvojili smo tri budžeta i ovo je treći rebalans. Ako bismo sve te zakone hronološki poređali, mogli bismo da uočimo jedan trend poboljšanja kvaliteta, počev od budžeta za 2004. godinu, preko rebalansa, pa do ovog rebalansa za 2006. godinu.
Ukratko bih se osvrnuo na ranije predloge budžeta i rebalansa, s tim da vas podsetim da smo u tim budžetima videli puno stvari koje su bile potpuno zaboravljene u javnim finansijama Srbije. Govorio bih o suficitu kao kategoriji koja se posle ko zna koliko godina prvi put pojavila u budžetu za 2005. godinu.
Govorio bih o smanjenju javne potrošnje, koja se isto tako pojavila i omogućila suficit budžeta. Ono što je, takođe, pozitivno i novo to su ne samo zakoni o budžetu, nego i ostali zakoni koji su doneti iz oblasti finansija, na predlog Ministarstva finansija, to su zakoni koji su omogućili rasterećenje privrede, a samim tim i proširenje baze za prikupljanje poreza, jer je poznato da su u svim budžetima poreski prihodi procentualno najveći prihodi. U srpskom budžetu je to preko 80%, najčešće i blizu 90% otpada na poreske prihode.
Šta je omogućilo ovaj rebalans budžeta? Ovaj rebalans budžeta omogućilo je ostvarenje budžeta za 2006. godinu. Mi smo pre budžeta za 2006. godinu doneli budžete za 2004. i 2005. godinu i pokazalo se da su to bili održivi budžeti, a ostvarenje u prvih osam meseci budžeta za 2006. godinu je bilo proporcionalno vremenskom periodu, tako da su prihodi budžeta ostvareni sa 66%, što je, otprilike, dve trećine protekle godine, odnosno tačno, jer za osam meseci je proteklo dve trećine godine.
Poreski rashodi su isto tako ostvareni proporcionalno vremenu, a u skladu sa Predlogom budžeta. Razlika se pojavila, 32 milijarde suficita, na osam meseci. Ako se to projektuje na celu godinu, biće oko 49 milijardi, što je povećanje u odnosu na projektovani suficit za 10 milijardi dinara. To je nešto što je omogućilo da se razmišlja o suficitu. O suficitu je moglo da se razmišlja i na osnovu toga što su makroekonomski parametri u Srbiji postali stabilni.
Došli smo do toga da su devizne rezerve u Srbiji 10,5 milijardi dolara, došli smo do toga da će najverovatnije inflacija biti jednaka projektovanoj, odnosno jednocifrena, a iz izlaganja ministra danas smo čuli da postoji mogućnost da inflacija u ovoj godini bude i manja od 9%. Došli smo do toga da su realne plate u Srbiji porasle za oko 9% i, ono što je posebno karakteristično u svemu tome, to je da je rast plata u privredi brži nego rast plata u vanprivredi. Već je druga godina kako se to dešava, a inače, za neki period od ranije to nije bilo karakteristično.
Porast prihoda u rebalansu budžeta iznosi 33 milijarde i 369 miliona, što je 6,84% više u odnosu na prihode projektovane Predlogom budžeta. Najveća stavka porasta je ekonomska klasifikacija 74, to su neporeski prihodi i njihovo povećanje je 44 milijarde i 700 miliona. To je neusaglašeno, a neko bi mogao da pomisli da je javna potrošnja porasla za toliko.
Ako pogledamo strukturu porasta rashoda po rebalansu budžeta, utvrdićemo da se na rashodnoj strani pojavljuje jedna nova kategorija, a to su – kapitalni izdaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 33 milijarde i 31 milion dinara, što je 57% i malo više od ukupnih povećanja rashoda. Pažljivom analizom, utvrđujemo da rashodi koji su standardni u budžetu rastu za 5,4%, ili 24 milijarde, što je manje od prihodne strane.
Mišljenja sam, u našem narodu se to kaže, da je mnogo teže napraviti prihodnu stranu, a lakše stranu trošenja. Zato bih ja svoju elaboraciju i jedan deo svog vremena posvetio prihodnoj strani i strukturi prihodne strane.
Već sam kazao da stavka koja je najviše porasla u prihodnoj strani jesu – neporeski prihodi. Inače, ako gledamo poreske prihode, koji u rebalansu budžeta iznose 87%, utvrdićemo neke promene u odnosu na Predlog budžeta za 2006. godinu. O čemu se radi?
Radi se o tome da se poreski prihodi u Predlogu budžeta i Predlogu rebalansa razlikuju za nekih 2,5%, odnosno odnos između Predloga budžeta i rebalansa je 97,6%, što se tiče poreskih prihoda.
Ako uđemo u strukturu svega toga, onda vidimo ono što je posebno interesantno – da se PDV, odnosno da se planira da prihodi od PDV-a budu za 7,3% manji nego što su planirani u Predlogu budžeta. Šta se desilo?
Poznato je u svetu, iz zemalja koje su ranije od nas uvele PDV, da je druga godina njegove primene karakteristična po tome da prihodi od PDV padaju i njihovo učešće u bruto društvenom proizvodu se smanjuje u odnosu na prvu godinu primene PDV.
Takođe, poznata je i činjenica da PDV u Srbiji koji proističe od uvoznih proizvoda ima ukupno učešće od 60% u ukupnom PDV, a učešće od domaćih proizvoda je u vrednosti 40% ukupnog PDV.
Pošto smo u ovoj godini imali jačanje dinara, onda je jasno zašto se prihodi PDV jednim delom smanjuju – jer je nivo cena uvoznih proizvoda niži zbog promene kursa. Imamo apresijaciju dinara u ovom periodu.
Akcize će biti uvećane za neku malu vrednost, a carine se smanjuju. Zašto se smanjuju carine?
Carine se smanjuju jer se smanjuje carinska osnova, iako već drugu godinu imamo konstantan rast izvoza. To je veoma bitno za makroekonomsku stabilnost i u evrima taj rast iznosi 26,2%. Ali, smanjio se kurs dinara prema evru, pa su se i carine smanjile za nekih 4,5%. Ono što raste je porez na dohodak građana.
U vezi s tim bih istakao o čemu se radi. Zna se da ova vlada, odnosno Ministarstvo finansija, koje vode ljudi iz G17 plus, ispunjava svoja predizborna obećanja time što smanjuje opterećenja na lična primanja.
Logično, iza toga bi sledilo da se smanji i porez za dohodak građana. Međutim, mi imamo, doduše, minimalno ali jedno povećanje poreza na dohodak građana, što je posledica veće osnovice koja je obuhvaćena tim porezom na dohodak građana.
(Predsednik zvonom opominje poslanike.)
Porez na dobit preduzeća je prihodna stavka koja je najviše porasla. To je posledica poslovanja preduzeća u znatno stabilnijim uslovima, smanjivanja sive ekonomije i toga što su preduzeća, praktično, prinuđena da iskazuju svoj pravi poslovni rezultat, jer sa lošim bilansima kod banaka više ne mogu da dobiju kredite, a privreda je u takvom stanju da bez kredita ne može da se razvija dalje.
Na kraju, šta bi moglo da se kaže o svemu ovome?
Do sada smo imali razvojne budžete, budžete sa suficitom.
Novina kod ovog rebalansa jeste što ovoga puta imamo programski budžet i, praktično, imamo planiranje za dve godine, dok Ministarstvo teži da to planiranje bude za pet godina. Zato će na računu budžeta na kraju 2006. godine biti 110 milijardi, jer su to sredstva planirana za potrošnju u idućoj godini.
Uvođenjem kapitalnih izdataka za realizaciju Nacionalnog investicionog plana od 33 milijarde i onim što je bilo planirano u budžetu za 2006. godinu, imamo učešće kapitalnih investicija u društvenom proizvodu, ove godine, za 3%.
Poznato je da je potrebno da kapitalne investicije budu, otprilike, oko 5% društvenog proizvoda da bismo imali održiv razvoj. Ove godine je to 3%, a za iduću godinu je planirano 6% i očekuje se da će taj trend biti zadržan i u narednim godinama.
Smatram da sam izneo dovoljno razloga da, pored Poslaničke grupe G17 plus, koja će sigurno glasati za ovaj zakon, i druge poslaničke grupe glasaju za rebalans budžeta. Hvala. (Aplauz.)
Povodom izlaganja mog uvaženog kolege Zorana Krasića, želeo bih da kažem nekoliko reči.
Potpunu neistinu je rekao kada je konstatovao da će uvećanjem izvornih prihoda biti povećano zahvatanje od građana.
Ovim zakonom je samo porez na imovinu prestao da bude ustupljeni prihod, pa su zato i ustupljeni prihodi lokalnih samouprava manji, a postali su veći izvorni prihodi, jer je porez na imovinu postao izvorni prihod. Od ustupljenog postao je izvorni, nema novih zahvatanja.
Da se ne bi ni kolege poslanici, a i javnost dovodila u zabludu, smatram da je bilo neophodno da ovo kažem i ispravim kolegu Krasića.
Opet moram lično, jer radi se o ličnom tumačenju zakona.
Gospodine Krasiću, vi ovo ne razumete. Ovde je jedan prost račun, a da taj račun znate, ne biste studirali pravni fakultet, jer obično oni koji znaju račun i matematiku ne studiraju prava.
Prema tome, prevideli ste činjenicu, pokušali ste da tumačite tabelu i u toj tabeli ste videli uvećanje izvornih prihoda, samo zato što je porez na imovinu proglašen za izvorni prihod. Hvala lepo.